Savjet bezbjednosti UN nije usvojio nacrt rezolucije čiji je autor Rusija o ustanovljavanju komisije za istragu o aktivnostima bioloških laboratorija na teritoriji Ukrajine.
Za usvajanje rezolucije glasale su Rusija i Kina, dok su SAD, Britanija i Francuske bile protiv.
Ostale članice Savjeta bezbjednosti bile su uzdržane.
Rusija je nešto ranije podnijela zvaničnu pritužbu Savjetu bezbjednosti UN protiv SAD i Ukrajine zbog bioloških laboratorije.
Predsednik SAD Džozef Bajden okrivio je danas bivšeg predsednika Donalda Trampa.
Optužio ga je da inspiriše najave nekih republikanskih kandidata da će odbiti da prihvate rezultate na predstojećim izborima ukoliko na njima izgube i da to predstavljaja pretnju demokratiji.
Bajden je, u svom vanrednom obracjanju naciji, pozvao Amerikance da se ujedine u opoziciji “političkom nasilju” na parlamentarnim izborima koji su zakazani za 8. novembar, prenosi Bi-Bi-Si.
Predsednik SAD je rekao da je “američka demokratija na udaru” jer Tramp nije prihvatio rezultate izbora 2020. godine na kojima je izgubio.
“On odbija da prihvati volju naroda, odbija da prihvati da je izgubio”, rekao je Bajden.
Bajden je rekao da je Trampova “velika laž da su izbori 2020. ukradeni” bila podstrek i za napad na Pola Pelosija supruga predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi, kao i za pobunu u Kapitolu 2021. godine.
“To je laž koja je podstakla opasan porast političkog nasilja i zastrašivanja birača u poslednje dve godine”, zaključio je Bajden.
Predstavnica Velike Britanije u Savjetu bezbjednosti Ujedinjenih nacija Barbara Woodward je komentarisala odluku Christiana Schmidta da nametne izmjene Izbornog zakona.
Na današnjem zasjedanju Savjeta bezbjednosti, na kojem je razmatran Schmidtov izvještaj o stanju u Bosni i Hercegovini, poručila je da podržava visokog predstavnika u korištenju bonskih ovlasti kada situacija to zahtjeva. Poručila je da je potrebno provjeriti navode o izbornoj krađi i proceusirati ih ako se krađa desila. Prema njenim riječima, treba se spriječiti secesionistička politika.
Zatim se osvrnula na Schmidtovo nametanje izmjena Izbornog zakona koje se odnose na delegiranje u Domu naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine.
“Jasno je da su to bile teške odluke i da ih nije olako donio. Razumijemo da se u nekim dijelovima te odluke smatraju kontroverznim, ali ostaje jasno da su donesene kako bi se riješio status kvo. Njegove akcije su trebale pomoći u upravljanju te da su trebale ići svima u prilog”, naglasila je britanska ambasadorica Woodward.
Suprotstavljeni stavovi BiH i Hrvatske
Ambasador Bosne i Hercegovine u UN-u Sven Alkalaj je oštro kritivao Schmidtovu odluku da u izbornoj noći 2. oktobra nametne izmjene Izbornog zakona koje se odnose na delegiranje u Domu naroda Parlamenta FBiH.
“Kako bilo koja država može da vrednuje ljude, živa ljudska bića, dajući im viši ili niži koeficijent, po kome bi trebao da ima viši ili niži nivo ljudskih prava? Odgovor je vrlo jednostavan, nema zemlje koja to može. To je posebno zabrinjavajuće, jer je visoki predstavnik u potpunosti uništio princip vladavine prava koji podrazumijeva jednakost svih pred zakonom, bez izuzetka”, konstatovao je Alkalaj.
Ambasador Hrvatske Ivan Šimonović mu je replicirao, poručivši mu da visoki predstavnik zaslužuje podršku, a ne kritike.
Predstavnik Srbije Nemanja Stevanović je izjavio da njegova zemlja smatra da Dejtonski mirovni sporazum treba ostati osnova Bosne i Hercegovine.
SAD, Rusija, Francuska
Sjedinjene Američke Države su još jednom podržale odluku visokog predstavnika da u izbornoj noći 2. oktobra nametne izmjene Izbornog zakona. Njihov predstavnik se osvnruo na Schmidtovo nametanje izmjena Izbornog zakona koje se odnose na delegiranje u Domu naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine.
“Bonske ovlasti su ključan alat za održanje stabilnosti u Bosni i Hercegovini i regiji. Nametanje 2. oktobra bilo je neophodno da se spriječi kolaps FBiH. Visoki predstavnik ima ključnu ulogu”, ocijenio je predstavnik SAD-a.
Ruska predstavnica je poručila da se ne treba razmatrati Schmidtov izvještaj, već da je izvještaj Republike Srpske taj koji “govori o stvarnim problemima”.
Upozorila je Zapad na posljedice ako nastavi s dosadašnjom politikom prema Bosni i Hercegovini.
“Žele se gurnuti u stranu organi vlasti koji se ne sviđaju Zapadu. Upozoravamo da takva kratkovida politika ima ozbiljne posljedice i pozivamo sa zaustavljanjem eksperimentisanja u nezavisnoj državi. Dajmo joj priliku da se samostalno razvija”, upozorila je.
Francuska predstavnica je izjavila da se ne mogu tolerisati oni koji pozivaju na secesiju Bosne i Hercegovine.
“Zabrinuti smo zbog činjenice da podjele i tenzije jačaju. Ne može se tolerisati da neki lideri pozivaju na secesiju i dovede u pitanje jedinstvo države. Podržavamo teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine. Ne želimo da se ikada više ponovo zločini. Osuđujemo veličanje ratnih zločina, kao i negiranje genocida”, naglasila je predstavnica Francuske u Vijeću sigurnosti UN-a.
Namjeravano je bilo da se obrati i ministrica vanjskih poslova Bisera Turković (SDA), ali to se nije desilo. Kao razlog za to je navedeno to što obraćanje videolinkom nije moguće. Pravilo je da svaki govornik mora biti prisutan na samom zasjedanju.
Kako saznaje Klix.ba, Alkalaj je bio u nedoumici da li pročitati pripremljeni govor, jer se njime oštro kritikuje rad visokog predstavnika. Navodno nakon toga se Alkalaj obratio američkom specijalnom izaslaniku za Zapadni Balkan Gabrielu Escobaru koji mu je savjetovao da oštra kritika nije prihvatljiva.
Vijeće sigurnosti UN-a je podržalo da se produži EUFOR-ova misija Althea.
Zapad konstantno pokušava da predstavi Republiku Srpsku kao izvor problema u BiH i demonizuje sve što se ne uklapa u evroatlantski okvir koji se nameće narodima u BiH, izjavila je zamjenik stalnog predstavnika Rusije u UN Ana Jevstignejeva.
Ona je na sjednici Savjeta bezbjednosti UN rekla da je Rusija zabrinuta zbog političke krize u BiH, koja je direktna posljedica miješanja međunarodne zajednice.
Jevstignejeva je navela da međunarodna zajednica ima “gotovo kolonijalni pristup” kada je u pitanju BiH, te da podriva ustavne temelje i državnost BiH, Dejtonski mirovni sporazum i gazi osnovna prava konstitutivnih naroda u BiH i time dovodi do novih tenzija u zemlji i na Balkanu u cjelini.
Prema njenim riječima, izbori u BiH održani 2. oktobra pokazali su da je podrška izgradnji BiH na osnovu Dejtonskog sporazuma dominantna u odnosu na “građansku formulu” koja se vještački nameće spolja.
Ona je istakla da se većina glasača odlučila za Dejtonski sporazum i njegove temelje, ali da je za žaljenje što pojedini međunarodni političari nisu bili zadovoljni demokratskim i suverenim izborom koji je napravio narod u BiH.
Jevstignejeva je napomenula da Zapad pokušava da nametne svoju volju u BiH, prije svega slanjem raznih jednostrano izabranih izaslanika i specijalnih predstavnika.
Ona je naglasila da egoističan stav Zapada ometa zakonito izabrane vlasti u BiH i želi da ih “baci u stranu”.
Govoreći o produžetku misije EUFOR “Altea”, Jevstignejeva je navela da Rusija podržava nastavak misije, ali da je zabrinuta neopravdanim udvostručavanjem broja evropskih snaga u BiH.
Ona je dodala da rješenje za probleme u BiH leži u unutrašnjem dijalogu, bez miješanja međunarodne zajednice.
“SAD čvrsto stoje uz BiH i podržavaju rad visokog predstavnika u BiH Christiana Schmidta”, rečeno je na Vijeću sigurnosti UN-a koje raspravlja o situaciji u BiH.
“Ovo je vitalno važna misija za mir u BiH i podršci Dejtonskom sporazumu. Iako nije ovdje danas, cijenimo visokog predstavnika Schmidta i njegov izvještaj koji je podnio nedavno”, kazao je američki delegat u Vijeću sigurnosti UN-a.
Istakao je da su SAD posvećene stabilnoj i prosperitetnoj BiH.
“Potpuno se slažemo da BiH ide prema transatlanskoj integraciji. Duboko smo zabrinutu zbog tvrdnji o izbornoj prevari posebno za izbora predsjednika RS. Pozivamo institucije u BiH da urade svoj posao. Pozivamo lidere da ulože napore za formiranje vlade i deblokade Federacije BiH kako bi se nosila sa političkim izazovima. Podržavamo visokog predstavnika i ‘Bonske ovlasti’ koje su nužne. One su spriječile kolaps Ustavnog suda FBiH”.
Sve dok BiH ne ispuni kriterije za prestanak međunarodne supervizije ured OHR mora ostati tu, rečeno je. SAD podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet BiH.”
Zvanični Peking danas je reagovao na najnoviju američku Strategiju nacionalne odbrane, u kojoj je kao najveća pretnja označena Kina.
Iz Kine je saopšteno da je američka strategija rukovođena “logikom dominacije”, a dodaje se i da zvanični Peking nikada neće insistirati na hegemoniji nad drugim nacijama.
Upitan da prokomentariše novu američku Nacionalnu strategiju dobrane, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Žao Liđijan je istakao da se u tom dokumentu kineska spoljna i odbrambena politika namerno pogrešno predstavljaju.
“Strategija je vođena hladnoratovskim mentalitetom i logikom dominacije i hegemonizma, i govori sve o lošoj nameri SAD da obuzda i potisne Kinu pod raznim lažnim izgovorima“, nastavio je portparol, dodajući da će njegova zemlja odbaciti sve “pokušaje ucene, obuzdavanja, blokade i maksimalnog pritiska“, o čemu se takođe govori u američkoj adbrambenoj strategiji.
Podsetimo, američka strategija je objavljena krajem prošle sedmice i u njoj je kao najveća pretnja Americi označena Kina i njeno ekonomsko i vojno napredovanje, dok je rat u Ukrajini ocenjen kao “manja pretnja” bezbednosti SAD.
Rusija je takođe, svrstana u “srednju” pretnju, ali ne i dugoročnu. Drugim rečima, glavni krivac za sve je Peking njegove aspiracije reginu pa i šire.
Zvanični Peking, koji je do sada ćutao, ima odgovor za Vašington: “Bez obzira do koje faze razvoja dođemo, nikada nećemo tražiti hegemoniju, niti se baviti ekspanzionizmom“, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova,
pozivajući Vašington da “prati trend mira i razvoja, napusti mentalitet nulte tolerancije hladnog rata, prestane da gleda na današnji svet.
Takođe, jasno Vašingtonu poručuje “prestane da posmatra odnos Kine i SAD iz perspektive konfrontacije i prestanite da iskrivljujete strateške namere Kine.”
SAD ima informacije koje ukazuju da Severna Koreja tajno isporučuje Rusiji “značajan” broj artiljerijskih granata koje se koriste u Ukrajini.
To je izjavio u sredu portparol za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi.
“Naši pokazatelji govore da Severna Koreja tajno snabdeva Rusiju granatama i mi ćemo pratiti da li su pošiljke primljene” rekao je Kirbi na virtuelnom brifingu i dodao da Severna Koreja pokušava da prikrije pošiljke slanjem kroz zemlje Bliskog istoka i Severne Afrike, kao i da će se Vašington konsultovati sa Ujedinjenim nacijama o odgovornosti za pošiljke, prenosi Rojters.
“Nije beznačajan broj granata, ali ne verujemo da ih ima toliko da promene tok rata”, izjavio je Kirbi i poručio da SAD neće prestati da pruža pomoć Ukrajini.
Severna Koreja je u septembru saopštila da nikada nije isporučivala oružje Rusiji niti da planira i upozorila SAD da širi glasine koji kvare ugled zemlje.
Republikanci imaju velike šanse da preuzmu vlast u oba doma američkog Kongresa.
Mnoge vlade širom sveta koje uživaju bezrezervnu podršku SAD, uključujući Prištinu i Sarajevo, sada su u strahu da ne ostanu bez nje posle novembarskih izbora, rekao je politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić, koji je i šef predstavništva Republike Srpske u SAD.
Kesić navodi da će SAD, čak i u slučaju pobede demokrata na izborima za Kongres, morati da počnu da se povlače iz međunarodne politike i da pažnju usmere na nagomilane domaće probleme, pogotovo ekonomske.
“Pitanje je samo da li će zemlje koje ne uživaju američku podršku uspeti da prepoznaju trenutak i da li će znati da iskoriste taj prostor za veće ostvarivanje svojih državnih i nacionalnih interesa”, kaže Kesić.
On dodaje da je u izbornoj trci za oba doma američkog kongresa momentum apsolutno na strani republikanaca.
“Jasno da će republikanci pobediti u donjem domu, a neizvesno je i u Senatu. Prema najnovijim procenama, sasvim je moguće da i tamo imaju blagu prednost. To bi značilo potpunu blokadu između Kongresa i Bele kuće, i dovelo do promena politike te zemlje, jer bi se umesto spoljnom politikom više bavila unutrašnjim problemima”, smatra Kesić.
On ističe da je raspoloženje američkih birača pod velikim uticajem ekonomije i ekonomskih pitanja, od inflacije do cene goriva, do velikih teškoća u snabdevanju.
“Pojedinci ne vide perspektivu i razloga za optimizam, a to uvek ide u korist opozicije. Šokantno je što se to dešava u državama u kojima su demokrate tradicionalno jake kao što su Vašington, Oregon, pa čak i u nekim izbornim jedinicama u Kaliforniji”, navodi šef predstavništva RS u SAD za Tanjug.
U slučaju pobede republikanaca u Kongresu, naglašava Kesić, prioritet će biti sadašnja ekonomska kriza, borba između Bele kuće i Kongresa koji će stalno vršiti pritisak na predsednika Džoa Bajdena na način kao što su to demokrate radile Trampu.
“Možemo očekivati ozbiljan pokušaj opoziva američkog predsednika, više istraga po raznim komitetima u Kongresu, a to znači da će administracija morati da pomeri fokus sa velikih međunarodnih pitanja na unutrašnju politiku i unutrašnje borbe i podele”, ističe Kesić.
To će, kako naglašava, biti veliki izazov za većinu zemalja koje su imale blanko podršku SAD, jer neće moći da grade agresivnu politiku bez podrške kao što su to radile do sada.
“To znači da će problem biti mnogo veći u Sarajevu i Prištini koje su navikle na pomoć SAD za svaki sukob sa Beogradom. Za Srbiju i Republiku Srpsku to znači manji pritisak i otvoren prostor da se lakše pozicioniraju državne i nacionalne politike i da se problemi rešavaju na lokalnom nivou”, smatra Kesić.
On veruje da će Priština i Sarajevo, u slučaju pobede republikanaca, preći u defanzivu, da će se truditi da ni po jednom pitanju ne bude napretka, već će jednostavno čekati bolja vremena kada bi ponovo mogli da se stave u centar pažnje Vašingtona.
Kesić odluku Prištine o preregistraciji tablica takođe posmatra u kontekstu novembarskih izbora i ističe kako odavno govori da su Kurtiju i Prištini potrebne krize jer se plaše izbora 8. novembra u SAD.
“Oni znaju da je podrška koju imaju u EU problematična zato što i dalje postoji pet članica EU koje ne priznaju tzv. Kosovo i zato ubrzavaju ceo taj proces. Pokušavaju to da reše pre nego što dođu u poziciju da SAD ne budu toliko aktivne da bi izvukli neke važne ustupke i da pokažu da njihova politika daje neki rezultat”, ocenjuje Kesić.
Slično će se, kaže, dogoditi i Ukrajini, jer svi očekuju da će se američka pomoć smanjiti posle izbora.
Ne postoji konsenzus oko pomoći Ukrajini, dodaje i navodi da su demokrate shvatile da njihovi kandidati gube zbog ekonomije i da će zato morati da preuzmu aktivnosti koje barem stvaraju utisak u javnosti da se bore za običnog građanina.
“To znači da neće moći tek tako da prazne kasu za pomoć Ukrajini i da joj šalju veću pomoć nego sada. Bio bi to veliki udarac za Ukrajinu, zato bez tako velike podrške i aktivnosti Vašingtona, upitno je koliko može da se sačuva i jedinstvo Evrope barem što se tiče donošenje formalnih odluka”, zaključuje Kesić.
Njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas da su Njemačka i Kina isuviše daleko od reciprociteta kada je riječ o bilateralnim odnosima i da će njemačka strana zahtijevati od Pekinga ravnopravnu saradnju.
Šolc je dva dana uoči posjete Pekingu naveo u razgovoru za “Frankfurter Alemajne cajtung” u kojim to oblastima saradnja nije ravnopravna.
“Daleko smo, predaleko od ravnopravne saradnje Kine i Njemačke, na primjer u oblasti pristupa kompanija tržištu, licencama, zaštite intelektualne svojine ili pitanja pravne sigurnosti i jednakog tretmana naših građana”, rekao je Šolc, prenijela je agencija RIA Novosti.
On je upozorio da “tamo gdje Kina ne dozvoljava reciprocitet, to ne može ostati bez posljedica”.
U građanskom ratu u Etiopiji postignut je dogovor. Obe strane pristale da prekinu neprijateljstva nakon dve godine borbi.
Afrička unija (AU) nazvala je to novom “zorom”, navodi novinska agencija AFP.
Afrička unija (AU) nazvala je to novom “zorom”, navodi novinska agencija AFP.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, skoro 90% Tigrajana treba pomoć u hrani. Otprilike trećina dece u regionu pati od neuhranjenosti.
Obe strane pristale su na plan razoružanja, kao i nesmetan pristup humanitarnim zalihama, rekao je bivši nigerijski predsednik Olusegun Obasandžo, koji je posredovao u razgovorima.
On je rekao da je sporazum samo početak mirovnog procesa u Etiopiji.
Govoreći nakon saopštenja, predstavnici Tigraja su rekli da se nadaju da će dve strane poštovati dogovor, prenosi agencija Rojters.
Oni su takođe rekli da činjenica da je postignut sporazum pokazuje da su obe strane spremne da pronađu miran put napred, navodi Rojters.
Ministar spoljnih poslova zemlje u kojoj se vode razgovori – Južne Afrike – takođe je apelovao na obe strane da se drže dogovora. Nalendi Pandor je upozorio da “u ratu nema pobednika”.
UN su saopštile da podržavaju put ka miru:
“Ovo je prilika da se zacrta novi kurs. Mladići i devojke koji su mobilisani da se bore sada će imati priliku da se vrate svojim domovima i svojim porodicama”, rekla je Hana Serva Tete, specijalni izaslanik tela za Rog Afrike.