VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ukrajina: Gađaćemo lokacije u Rusiji; vrh vojske radi na tome

    Ukrajina: Gađaćemo lokacije u Rusiji; vrh vojske radi na tome

    Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurih Ihnat rekao je da bi Ukrajina mogla da gađa iranske rakete na mestima lansiranja, koja se nalaze u Rusiji.

    “One se moraju nekako uništiti, verovatno odakle se lansiraju. Nemamo efikasna sredstva za borbu protiv balističkih projektila, osim da ih fizički uništimo u fazi lansiranja”, objasnio je.

    Ihnat je rekao da iranske rakete imaju “domet od 300 do 700 kilometara, što u principu neće biti ništa novo za Ukrajinu, jer se Iskanderi ruske proizvodnje koriste od prvog dana rata”.

    “Mislim da i vrh vojske i naši partneri rade na ovom pitanju, tražeći efikasne načine da se suprotstave ovim novim pretnjama”, rekao je Ihnat.

    Dva najjača ukrajinska sredstva za odbranu od iranskih raketa su nedavno isporučeni, a to su najsavremeniji nemački protivvazdušni sistem IRIS-T SLM i američki NASAMS, koji je moderniji i efikasniji protivvazdušni štit od svih postojećih ukrajinskih raketni sistemi zemlja-vazduh kratkog i srednjeg dometa koji datiraju iz sovjetskog doba.

    Ali pouzdana odbrana od niskoletećih projektila i dronova je veoma izazovna čak i za najnapredniju svetsku mrežu protivvazdušne odbrane, tako da čak i uz nadogradnju, značajan broj iranskih projektila i dalje može da pogodi metu.

    Balističke rakete pogađaju mnogo jače od krstarećih raketa i imaju daleko veće bojeve glave od samoubilačkih dronova velikog dometa.

    Vojni analitičari kažu da je preciznost iranskih balističkih raketa kratkog dometa prilično impresivna, a njihova tačnost je više nego dovoljna da uništi ukrajinske čvorove za proizvodnju i distribuciju električne energije, uzrokujući potencijalno katastrofalnu štetu.

    Ukrajinci su do sada dokazali da su čvrsti kao ekseri i veoma prilagodljivi promenljivim uslovima rata. Pokazali su i veliku sposobnost u uništavanju projektila i dronova pre nego što su stigli do željenih ciljeva, međutim, i manji deo koji nisu uspeli da presretnu naneo je ogromnu štetu. Strahuje se da bi stotine iranskih balističkih projektila koje sada ulaze u vojnu jednačinu mogle ozbiljno potkopati dosadašnju efikasnost Ukrajine u presretanju i obaranju.

    Na pitanje koliko je zabrinut zbog mogućih napada iranskih balističkih raketa, šef ukrajinske obaveštajne službe general-major Kiril Budanov je prošle nedelje rekao:

    “To je ozbiljna pretnja jer su, za razliku od ruskih projektila, iranske rakete veoma precizne, veoma brze i njihove karakteristike dokazane u borbi.”

  • Njemačka: Odlučite sami, mi smo u kontaktu s Putinom

    Njemačka: Odlučite sami, mi smo u kontaktu s Putinom

    Njemačka vlada i dalje vjeruje da bi vlasti u Kijevu samostalno trebalo da donesu odluku kada će započeti mirovne pregovore sa Rusijom.

    To je izjavila na današnjem brifingu za novinare portparolka vlade u Berlinu, Kristijana Hofman.

    “Znamo za različite stavove o tom pitanju, međutim, pozicija njemačke vlade nije se promijenila. Smatramo da bi Ukrajina samostalno trebalo da odluči kada i u kojim okolnostima će započeti mirovne pregovore sa Rusijom”, poručila je Hofman.

    Ona je to rekla odgovarajući na pitanje da li je njemačka vlada upoznata sa sugestijom koju je predsednik SAD, Džozef Bajden dao ukrajinskom predsjedniku Volodimiru Zelenskom da bude otvoren prema mogućnosti pregovora sa Rusijom, prenosi TAS S.

    Portparolka njemačke vlade je istakla da zvanični Berlin vidi da postoji načelna spremnost Ukrajine da pregovara, prenosi “b92”.

    “I sami smo u stalnim kontaktima sa ruskom stranom, kancelar je u kontaktu sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, a imamo kontakte i na drugim nivoima. Međutim na ruskoj strani nedostaje spremnost da se pregovara. Takva je trenutna situacija“, zaključila je Hofman.

  • Medvedev otkrio: Zbog ovoga je pokrenuta “specijalna vojna opracija”

    Medvedev otkrio: Zbog ovoga je pokrenuta “specijalna vojna opracija”

    Rusija je delimično pokrenula “specijalnu vojnu operaciju” zbog pretnji Kijeva, izjavio je zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Dmitrij Medvedev.

    Prema njegovim rečima, ukrajinski lideri su govorili i pretili da bi sa zadovoljstvom upotrebili nuklearno oružje protiv Rusije i sopstvenih građana u Ukrajini, prenosi Tass.

    “Davali su jasne nagoveštaje u tom pravcu, a pretnja obnavljanja nuklearnog programa je bila jedan od glavnih uzroka pokretanja specijalne vojne operacije”, naveo je Medvedev.

    On je primetio i da režim u Kijevu žali zbog potpisa na Budimpeštanskom memorandumu iz 1994. godine, kojim se nuklearni arsenal nasleđen iz ere Sovjetskog Saveza premestio iz Ukrajine.

  • Podoljak: Ukrajina spremna za pregovore, ali ne sa Putinom

    Podoljak: Ukrajina spremna za pregovore, ali ne sa Putinom

    Savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak izjavio je danas da Kijev nikada nije odbio da pregovara sa Moskvom i da je spreman za razgovore sa budućim ruskim liderom, ali ne i sa Vladimirom Putinom.

    Komentari Mihaila Podoljaka na Tviteru usledili su nakon subotnjeg izveštaja ”Vašington posta” u kojem se navodi da administracija američkog predsednika DŽozefa Bajdena ohrabruje ukrajinske lidere da signaliziraju da su otvoreni za pregovore sa Moskvom, prenosi Rojters.

    “Ukrajina nikada nije odbila da pregovara. Naša pregovaračka pozicija je poznata i otvorena”, napisao je Podoljak na svom Tviter nalogu, poručivši da Rusija prvo treba da povuče svoje trupe iz Ukrajine.

    “Da li je Putin spreman? Očigledno da nije. Stoga smo konstruktivni u proceni: razgovaraćemo sa sledećim ruskim liderom”, istakao je Podoljak.

  • Putin otkrio broj mobilisanih

    Putin otkrio broj mobilisanih

    U zoni specijalne vojne operacije u Ukrajini nalazi se oko 80 hiljada mobilisanih, od kojih oko 50 hiljada učestvuje u borbenim dejstvima, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku sa guvernerom Igorom Rudenjom tokom posete Tverskoj oblasti.

    “Sada imamo oko 50 hiljada u borbenim jedinicama, ali ostali još ne učestvuju u borbenim dejstvima. Oko 80 hiljada mobilisanih je raspoređeno u zoni specijalne vojne operacije u Ukrajini, a ostali su na poligonima (za obuku)”, rekao je Putin, prenose mediji.

  • Dogovorena isporuka novog moćnog iranskog oružja u Rusiju

    Dogovorena isporuka novog moćnog iranskog oružja u Rusiju

    Teheran i Moskva postigli su dogovor da se iranske rakete Fateh-110 i Zolfaghar isporuče na aneksirani Krim i morem u ruske luke u Kaspijskom moru.

    Ovo je objavio “The Economist” pozivajući se na ukrajinsku vojnu obavještajnu službu i druge dužnosnike.

    Vadim Skibitski, zamjenik šefa ukrajinske vojne obavještajne službe, rekao je da znaju da su dogovori o isporuci već napravljeni.

    Podsjetimo da se Iran već suočava s optužbama da je Rusiji isporučio dronove kamikaze koji su korišteni u brojnim napadima na Ukrajinu. Iran je prvo negirao isporuke, a kasnije je rekao da su one vršene prije početka rata.

    Ukrajina i Zapad optužuju Iran da je učesnik u agresiji na Ukrajinu.

  • Putin potpisao važan ukaz za Čečeniju

    Putin potpisao važan ukaz za Čečeniju

    Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je Zakon o sprečavanju otkrivanja informacija o radu specijalnih službi.

    Šef ruske države je imenovao i novog tužioca Čečenije.

    Ukaz je potpisan 7. novembra. Arsan Adajev postao je tužilac Čečenije. U nadležnim organima radi od 2003. godine.

    Kandidaturu Adajeva je 28. oktobra podneo lično Vladimir Putin. On će pet godina obavljati dužnost tužioca Čečenije, piše FAN.

  • Zaharova: Priština eskalira tenzije uz direktnu podršku Zapada

    Zaharova: Priština eskalira tenzije uz direktnu podršku Zapada

    Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova reagovala je povodom krizne situacije na Kosovu i Metohiji, zvaničnim saopštenjem objavljenim na sajtu Ministarsva. NJeno saopštenje prenosimo u cijelosti.

    “Alarmirani smo zaoštravanjem situacije oko Kosova, gdje takozvane prištinske „vlasti“ ponovo namjerno eskaliraju tenzije – uz saučešće ili čak direktnu podršku svojih pokrovitelja u liku Vašingtona i njegovih evropskih saveznika. Bez ikakvih efektivnih koraka da se stane na kraj provokacijama radikala kosovskih Albanaca, zapadnjaci otvoreno guraju situaciju ka direktnom sukobu.

    Zauzvrat, Beograd dosljedno pokazuje konstruktivan pristup, poziva na riješavanje novonastalih pitanja kroz dijalog i sprovođenje postojećih sporazuma. Mirni miting u Kosovskoj Mitrovici 6. novembra potvrdio je masovnu podršku naroda ovoj liniji srpskog rukovodstva. Istovremeno, smatramo povlačenje kosovskih Srba iz regionalnih struktura, uključujući policiju, kao dokaz njihove nespremnosti da budu saučesnici u zločinačkom kursu tzv. kosovskih „vlasti“ nad srpskim stanovništvom, koji je i proteran iz svoje rodne zemlje etničkim čišćenjem.

    Još jedno zaoštravanje dešava se u uslovima kada Evropska unija, kojoj je Generalna skupština UN dala ulogu posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, zapravo ostaje ravnodušna, ne želi ili ne može da deblokira proces.

    Polazimo od apsolutnog prioriteta Kosovara da ispune svoje obaveze, utvrđene uz učešće EU, pre svega u smislu stvaranja Zajednice srpskih opština sa punim izvršnim ovlašćenjima kao vid zaštite prava i sloboda lokalnih Srba, a u zapravo, faktor njihovog fizičkog opstanka.

    Kao i do sada, ne vidimo alternativu postizanju od strane Beograda i Prištine održivog i obostrano prihvatljivog rješenja zasnovanog na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, koje mora nužno biti u skladu sa međunarodnim pravom i biti odobreno od strane Saveta bezbednosti UN”, navela je Zaharova.

  • Edtštadlerova o dolasku u Banjaluku: Prihvatamo postojanje RS i želimo BiH u EU

    Edtštadlerova o dolasku u Banjaluku: Prihvatamo postojanje RS i želimo BiH u EU

    Austrija prihvata postojanje Republike Srpske i to smo dolaskom u Banjaluku željeli pokazati, rekla je Karoline Edtštadler, austrijska ministarka za EU i ustavno uređenje, u intervjuu za “Nezavisne novine”.
    “Činjenica je da postoje dva entiteta – FBiH i RS. To treba prihvatiti. Ne radi se o tome da se promijeni ono što je utemeljeno ugovorom u Dejtonu, nego o tome da se sprovedu reforme koje će na kraju dovesti do usklađenosti s pravnom stečevinom EU”, rekla je ona.

    Došli ste u Banjaluku. Kojim ste povodom tu i s kim ste razgovarali?

    Razlog što sam u Banjaluci je taj što želim pokazati da se bavimo situacijom u ovoj državi u kojoj postoje dva entiteta – FBiH i RS. Zato mi je bilo važno da dođem u Banjaluku. Imala sam sastanak s novom članicom Predsjedništva BiH. Usput, nas dvije se znamo odranije, još od Salcburga, gdje smo se srele prije dvije godine na Salcburškom evropskom samitu. Takođe, susrela sam se s gradonačelnikom Banjaluke. Još imam jedan razgovor s građanskim udruženjima. Perspektive koje postoje su različite i mislim da je važno da dobijem neku zajedničku sliku. To je barem ono što želim pokušati.

    Kako vidite preporuku Evropske komisije da BiH dobije kandidatski status?

    EDTŠTADLER: Austrija, i ja, svi mi, jako podržavamo da BiH dobije kandidatski status. Naravno, svjesni smo da se u BiH mora puno toga uraditi. Od februara je nastala potpuno nova situacija jer se ponovo na evropskom tlu vodi rat, a u junu su Ukrajina i Republika Moldavija dobile kandidatski status. Mi smo i tada govorili da i BiH treba da dobije status. To ne znači da zemlja u narednih nekoliko godina automatski dobija punopravno članstvo, nego to znači da i BiH treba da dobije vjerodostojnu perspektivu i da pokušamo da ispravimo propuste koji su se desili na evropskom nivou i nadam se da, ako do toga dođe – a ja polazim od toga da će na Evropskom savjetu u decembru za BiH to biti zaključak koji mora biti jednoglasan – da će građanska udruženja, građani i političari biti ohrabreni. Ali to znači da do decembra trebamo vidljive reformske korake ovdje u BiH kako bismo one države koje još nisu u potpunosti ubijeđene pridobili na našu stranu.

    S obzirom na to da je u BiH bilo malo reformi, da li bi ta kandidatura bila nezasluženi poklon za BiH? Šta biste rekli onima koji tako misle?

    EDTŠTADLER: U ovom vremenu ozbiljnih višestrukih kriza potrebni su nam hrabri politički znakovi. Hrabar politički znak sada bi bilo davanje kandidatskog statusa BiH da spriječimo da dobijemo dvije klase budućih članica EU od sadašnjih kandidatkinja za članstvo. Jer bismo imali na jednoj strani Ukrajinu i Moldaviju, koje takođe definitivno ne ispunjavaju uslove, a na drugoj strani BiH koja se već decenijama bori za sljedeći korak.

    Koje reforme se sad traže od BiH? One koje su u izvještaju Evropske komisije za BiH koji je nedavno objavljen?

    EDTŠTADLER: Utisak koji sam ja stekla je da političari pokušavaju smanjiti očekivanja govoreći da su upravo održani izbori, da nove pozicije još nisu popunjene, da ne možemo ispuniti sve te reforme do decembra… Naravno. Mi ni ne tražimo da se sve te reforme sprovedu do decembra, ali moramo početi. Moraju se napraviti prvi koraci kako bi se pokazalo da postoji volja. A naravno, riječ je o osam prioriteta koji su navedeni u izvještaju.

    U RS postoji zabrinutost da bi evropske integracije mogle oslabiti autonomiju koju RS uživa u BiH. Kako to vidite?

    EDTŠTADLER: Upravo zbog toga sam i došla u RS! Želimo vam pokazati da smo svjesni kako je strukturisana ova država. Činjenica je da postoje dva entiteta – FBiH i RS. To treba prihvatiti. Ne radi se o tome da se promijeni ono što je utemeljeno ugovorom u Dejtonu, nego o tome da se sprovedu reforme koje će na kraju dovesti do usklađenosti s pravnom stečevinom EU. To su temeljna pitanja poput jačanja pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

    Vjerovatno znate da u BiH postoje mnogi koji smatraju da izbori nisu bili pošteni. Da li će Austrija priznati rezultate izbora?

    EDTŠTADLER: Svi smo sa zebnjom pratili izbore, kao i EU, jer nam je bilo ukazivano na to da će izbori biti lakmus-test da li država funkcioniše. Iz svega što su nam međunarodni posmatrači rekli može se reći da su, uopšteno gledano, ovi izbori provedeni u skladu s pravilima. Naravno, poznato nam je da je došlo do ponovnog brojanja, ali vjerujem da je puno toga bilo uspješno. Zato mi prihvatamo ove rezultate i sada treba sprovesti brzo formiranje vlasti, popuniti institucije i onda stvarno prionuti na posao jer mnogo je posla pred nama. S obzirom na to da, kao što sam rekla, polazim od toga da će BiH u decembru dobiti kandidatski status, sada je pred nama dug i trnovit put do punopravnog članstva u EU.

    Baš djelujete sigurno! Koliko stvarno mislite da će BiH dobiti status?

    EDTŠTADLER: Ja sam optimista i prilično sam sigurna da će do toga doći jer mi kao EU moramo u ovome stajati zajedno i pojačati i podržati ovaj prostor zapadnog Balkana i privesti ga ka EU, zato što je pitanje naših odnosa sa zapadnim Balkanom vezano za sigurnost EU. Mi moramo vratiti izgubljeno povjerenje. Zato nam treba ovaj hrabri znak.

    Takođe, još jedno važno pitanje je produženje mandata EUFOR-a, u kojem Austrijanci igraju važnu ulogu. Kako vidite tu odluku?

    EDTŠTADLER: Laknulo nam je kad smo čuli da je došlo do produženja mandata EUFOR “Althea”. Mi to jako pozdravljamo. Mir i stabilnost u regionu su temelj svega ostalog. Jako smo ponosni da se to sve dešava pod austrijskim komandovanjem. Stekla sam utisak da su jedinice EUFOR-a važne jer one mogu prevenirati konflikt prije nego što do njega dođe.

    Ja imam porodicu u Austriji, skoro svako u BiH ima porodicu tamo. U tom kontekstu, kako vidite odnose između Austrije i BiH?

    EDTŠTADLER: Teško da ima druga članica EU koja tako dobro razumije BiH kao Austrija. Postoje tako intenzivni odnosi, istorijski, kulturni, privredni. Austrija je najveći investitor u BiH i srela sam neke od austrijskih preduzetnika koji ovdje rade. Svi oni žele napredak u pretpristupnom procesu, i važno nam je da u tome posredujemo. Takođe, važno je da naglasim da nenapredovanje na evropskom putu ne dotiče samo BiH, iako nju možda posebno, nego i Sjevernu Makedoniju i Albaniju, gdje je došlo do zastoja od skoro dvije i po godine. Mi moramo pogledati i pozitivnu stranu, a pozitivna strana je da otkad je Austrija u drugoj polovini 2018. preuzela predsjedavanje Savjetom, a ja kao političarka se intenzivno bavim regionom, mnogo se toga desilo. Vidljivost zapadnog Balkana i njegova neminovnost za bezbjednost Evrope postali su jasni svima. Kada sam početkom 2020. postala ministarka za Evropu, bilo je malo država koje su govorile na temu zapadnog Balkana, možda tri ili četiri. Proteklih mjeseci o ovoj temi je govorilo njih do 17. Kao austrijska političarka stavljala sam na dnevni red Savjeta zapadni Balkan jer je pitanje uvođenja evropskih standarda pitanje bezbjednosti Evrope.

  • Ukrajinci vratili 37% teritorije

    Ukrajinci vratili 37% teritorije

    Ukrajina je kontraofanzivom uspela da povrati 37 odsto teritorije koju je Rusija okupirala od 2014. godine, prenosi “RBK Ukrajina”.

    Prema analitičarima OSInt-a, više od 124.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije je pod ruskom okupacijom. Od 6. novembra, Oružane snage Ukrajine uspele su da oslobode 75.000 kvadratnih kilometara.

    Podsetimo, prema rečima Sergeja Gajdaja, od 31. oktobra ukrajinski branioci su oslobodili devet naselja u Luganskoj oblasti.”Oružane snage Ukrajine su već oslobodile 37% teritorije Ukrajine koja je bila pod ruskom okupacijom (s obzirom da su Krim i ORDLO okupirani 2014. godine), odnosno 50% onoga što je Ruska Federacija okupirala nakon 24. februara 2022. godine”, navodi se u izveštaju.