VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Počelo povlačenje ruskih snaga iz Hersona

    Počelo povlačenje ruskih snaga iz Hersona

    Rusko ministarstvo odbrane danas je i zvanično objavilo da je krenulo povlačenje ruskih snaga iz Hersona, na drugu obalu reke Dnjepra.

    Portparol ruskog ministarstva obrane, general Igor Konašenkov, je na dnevnom brifingu za novinare kratko spomenuo da je povlačenje u toku, iako nije iskoristio reč povlačenje nego “manevar”, preneo je portal Index.hr.”Ruske snage manevrišu prema ranije pripremljenim pozicijama na levoj obali reke Dnjepar u skladu sa odobrenim planom, a u smeru Mikolajiv-Krivij Rih”, rekao je Konašenkov, govoreći o području nedaleko od grada Hersona.

    Konašenkov nije objavio nikakve dodatne detalje, a nije ni pokazao snimke ili fotografije novog “manevra” ruskih snaga.

    Podsetimo, nakon niza najava da će bitka za Herson biti odlučujuća jer bi njen ishod mogao da odluči o daljem toku rata, objavljene su one koje govore o tome da je ruski predsednik već počeo da priprema javnost na poraz u tom regionu.

    Ruski nezavisni portal Meduza tvrdi da je došau posed dokumenatra u kojima je tačno navedeno šta i kako mediji treba da objavljuju, kako bi se vest o povlačenju što bolje primila.

    Nekoliko sati kasnije stigla je i vest da je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Šojgu, na predlog glavnokomandujućeg ruskim snagama u Ukrajini, doneo odluku da se ruska vojska povuče iz Hersona.

    To su podržali i Jevgenij Prigožin, osnivač gupe plaćenika Vagner, ali i čečenski lider Ramzan Kadirov.

  • Kompanija Meta koja je vlasnik Facebooka otpušta 11.000 radnika

    Kompanija Meta koja je vlasnik Facebooka otpušta 11.000 radnika

    Kompanija Meta koja posjeduje Facebook, Instagram i WhatsApp, objavila je da će smanjiti ukupan broj zaposlenih za 13 posto. To znači da će biti otpušteno 11.000 od 87.000 zaposlenih širom svijeta.

    U izjavi, izvršni direktor Mete Mark Zuckerberg rekao je da su rezovi “neke od najtežih promjena koje su napravljene u historiji Mete”.

    Vijest je uslijedila nakon velikih otpuštanja u Twitteru, zbog čega je otpušteno otprilike polovina osoblja iz drugih tehnoloških firmi.

    “Odlučio sam smanjiti veličinu našeg tima za oko 13 posto što je više od 11.000 naših talentiranih zaposlenika. Također, poduzimamo niz dodatnih koraka kako bismo postali efikasnija kompanija smanjenjem diskrecione potrošnje i produženjem zamrzavanja zapošljavanja”, kazao je Zuckerberg.

    Irska je najveća baza kompanije izvan SAD-a i dom je njenog evropskog sjedišta. Glasnogovornik “Meta Ireland” rekao je da današnja odluka “nema nikakvog utjecaja na status kompanije u Irskoj, niti na dugoročne planove ulaganja u Irsku”.

    Zuckerberg je rekao da je kompanija previše investirala na početku pandemije koronavirusa, smatrajući da će se povećanje online aktivnosti nastaviti i ubrzati čak i nakon završetka pandemije.

    “Nažalost, ovo se nije odigralo onako kako sam očekivao. Ne samo da se online trgovina vratila prethodnim trendovima, već su makroekonomski pad, povećana konkurencija i gubitak signala oglasa uzrokovali da naši prihodi budu mnogo manji nego što sam očekivao. Pogriješio sam i preuzimam odgovornost za to”, poručio je Zuckerberg.

  • Evropski poslanici podržali ulazak Hrvatske u Šengensku zonu

    Evropski poslanici podržali ulazak Hrvatske u Šengensku zonu

    Evropski poslanici podržali su ukidanje unutrašnjih graničnih kontrola između Šengenske zone i Hrvatske, saopštio je Evropski parlament.

    U izvještaju, koji je usvojen sa 543 glasa “za”, 53 “protiv”, uz 25 suzdržanih poslanika, Parlament je odobrio da Hrvatska postane punopravna članica Šengenske zone.

    Evropski savjet potvrdio je 9. decembra 2021. godine da je Hrvatska ispunila sve neophodne uslove za puno sprovođenje šengenskih pravila.

    Poslanici sada pozivaju Savjet da nastavi sa procesom i jednoglasno usvoji konačnu odluku o ukidanju graničnih kontrola.

    Komentarišući odluku poslanika, predsjednik Evropskog parlamenta Roberta Metsola napisala je na Twitteru da je Hrvatska ispunila kriterijume i da joj je mjesto u Šengenu.

    “Hrvatski narod zaslužuje ovo i to Evropa cijeni. Evropski parlament je dao zeleno svjetlo i sada Evropski savjet sada mora to da ispuni”, navela je Metsola.

  • Talibani zabranili ženama da idu u parkove i teretane

    Talibani zabranili ženama da idu u parkove i teretane

    Talibanske vlasti u Avganistanu zabranile su ženama da koriste usluge teretana, izjavio je danas portparol avganistanskog ministarstva za moral i borbu protiv poroka.

    On je rekao da se zabrana uvodi jer nije poštovano pravilo o segregaciji polova i da zbog toga što žene nisu poštovale nošenje hidžaba.

    Portparol je naveo da je ženama takođe zabranjen boravak u parkovima, prenio je AP.

    Talibanska vlast je prethodno zabranila djevojkama da pohađaju srednje i više škole i isključila žene iz mnogih oblasti rada, naređujući im da strogo poštuju islamska pravila oblačenja.

    Talibani su preuzeli vlast u Avganistanu u avgustu prošle godine, podsjetila je američka agencija.

  • Zaharova: Rusija spremna da prevaziđe krizu u odnosima sa EU

    Zaharova: Rusija spremna da prevaziđe krizu u odnosima sa EU

    Rusija je spremna da razgovara o rješenjima krize sa EU, ali svaki prijedlog treba da uzme u obzir situaciju na terenu i da ima dodatnu vrijednost za Moskvu, saopštila je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “EU izgleda nastoji da potpuno potkopa svoju ekonomiju, da bi umirila SAD prije nego što svoje pozive na dijalog proprati konkretnim potezima. Što se nas tiče, mi smo otvoreni za razgovor o načinima izlaska iz trenutne krize”, rekla je ruska zvaničnica u intervjuu za ruski list “Argumenti i fakti”, prenosi TAS S.

    Ona je još naglasila da bi svaki prijedlog trebalo da uzme u obzir situaciju na terenu i da ima dodatnu vrijednost za Rusiju.

  • SAD neće dati Ukrajini svoje najnaprednije oružje, boje se da ne napadnu Rusiju

    SAD neće dati Ukrajini svoje najnaprednije oružje, boje se da ne napadnu Rusiju

    SAD neće Ukrajini isporučiti napredne dronove Grey Eagle MQ-1C, jer, kako je navedeno, Bidenova administracija je zabrinuta da bi isporuka ovog oružja mogla eskalirati rat, jer bi Ukrajina imala mogućnost gađanja ciljeva u Rusiji.

    S obzirom da su SAD ranije dostavile Ukrajini nekoliko sistema oružja kao što su HIMARS i Harpoon protubrodske rakete, koje bi teoretski mogle doseći ruski zračni prostor i nacionalne vode, ova odluka Bijele kuće neugodno je iznenadila ukrajinske zvaničnike.

    Kako je za Wall Street Journal rekao neimenovani zvaničnik Bidenove administracije, izdržljivost američkog drona MQ-1C od 25 sati uvelike nadmašuje bilo koju od moskovskih bespilotnih letjelica i realno je napravljena za globalne misije.

    “Ustupanje ovog sistema Ukrajini apsolutno bi podiglo temperaturu između SAD-a i Rusije, iako Iran nastavlja isporučivati bespilotne letjelice za jednosmjerni napad (OWA) ruskim snagama”, rekao je zvaničnik.

    Zanimljivo je da se o ovim dronovima i mogućnosti njihovog slanja Ukrajini pričalo od marta i sve je bilo uredu i niko nije spominjao opasnost. Međutim, sada je došlo do izmjene i revizije prethodnog plana.

    Cijena jednog drona MQ-1C je oko 10 miliona dolara.

  • Bajden: Namjeravam da se ponovo kandidujem, ali…

    Bajden: Namjeravam da se ponovo kandidujem, ali…

    Američki predsjednik Džozef Bajden izjavio je da će početkom sljedeće godine odlučiti da li će se kandidovati za još jedan četvorogodišnji mandat.

    Bajden je ponovio da namjerava da se ponovo kandiduje za funkciju, ali da je to porodična odluka o kojoj će se odlučivati tokom praznika, prenosi Rojters.

    Tokom obraćanja javnosti nakon izbora za Senat, Bajden je poručio da je američka demokratija bila na probi proteklih godina, ali da je narod rekao svoje.

    “Dan izbora je bio dobar dan za demokratiju. Birači su jasno poručili da žele da očuvaju našu demokratiju. Nemamo još uvijek kompletne rezultate, ali veliki crveni talas se nije dogodio”, rekao je Bajden aludirajući na republikance.

    Ipak, predsjednik SAD je izrazio nadu da će nakon ovih izbora demokrate i republikanci biti u stanju da nastave dvopartijski pristup u suprotstavljanju ruskoj agresiji u Ukrajini. On je najavio da će nakon povratka sa predstojeće turneje u Sjevernu Afriku i Aziju pozvati predstavnike obe stranke u Bijelu kuću da razgovaraju o ovom problemu.

    Američki predsjednik je ukazao da je naredba ruskog vojnog vrha o evakuaciji trupa sa zapadne obale rijeke Dnjepar, nadomak grada Hersona, pokazatelj da Moskva ima “realne probleme” sa svojom vojskom.

    “To pokazuje da oni imaju nekih stvarnih problema sa svojom vojskom”, rekao je Bajden i ocijenio da će rusko povlačenje omogućiti objema stranama da ponovo kalibriraju svoje pozicije tokom zime.

    Predsjednik SAD je rekao da ostaje da se vidi da li je Ukrajina spremna da napravi kompromis sa Rusijom. Govoreći o situaciji o Ukrajini, Bajden je u jednom trenutku napravio omašku, zamijenivši Herson sa gradom Faludža u Iraku. “Mislim da je kontekst u tome da li se ili ne oni povlače iz Faludže…i, a mislim iz…iz…Hersona, iz grada Hersona…”, rekao je Bajden.

  • Rusi ostali bez tenkova?

    Rusi ostali bez tenkova?

    Ukrajinski predsednik Zelenski rekao je da procena Pentagona, da je Rusija izgubila oko 50 odsto svojih tenkova u Ukrajini, “manje-više odgovara stvarnosti”.

    Zelenski je naveo da je Rusija pretrpela “neverovatne” gubitke i vojnog osoblja i opreme u ratu protiv Ukrajine.Kolin Kal iz Pentagona je u utorak rekao novinarima da će Rusija “iz rata protiv Ukrajine izaći slabija nego što je ušla u njega”, dodajući da je “verovatno izgubila polovinu svih glavnih borbenih tenkova koje ima“. Kal je dodao da je “više od 80 odsto kopnenih snaga ruske vojske zaglavljeno u Ukrajini” i da je Rusija “ispraznila većinu svojih zaliha precizno navođenih raketa” u Ukrajini.

    Na pitanje novinara CNN-a da li procene Pentagona odgovaraju informacijama sa terena u Ukrajini, Zelenski je rekao: “Mislim da manje-više odgovaraju stvarnosti. Iako, da budem iskren, niko ne zna tačne brojke, posebno u pogledu broja mrtvih ruskih vojnika”.

    Zelenski je procenio da je Rusija pretrpela oko 10 puta više gubitaka od Ukrajine, dodajući da, iako ne može da navede tačne brojke, postoji “značajna razlika” između ruskih i ukrajinskih gubitaka. On je rekao da Ukrajina ne želi da koristi svoju vojsku kao topovsko meso, dodajući da je to još jedan razlog zašto gubici Ukrajine nisu toliki kao ruski.

    “Kad god tražimo od naših partnera da nam pošalju artiljeriju ili oklopna vozila, ne radi se samo o oružju, već pre svega o zaštiti našeg vojnog osoblja”, rekao je Zelenski. Ukrajinski lider kaže da je artiljerija koju su u Ukrajinu poslale SAD i Evropa igrala značajnu ulogu u porazu ruske vojne ofanzive.

    “Zaustavili smo ih i deokupirali veliki deo naše teritorije. U tome su mnogo pomogle artiljerija i nove tehnologije koje smo dobili od saveznika“, rekao je Zelenski.

  • Evropa rekla “ne” Bajdenovom planu

    Evropa rekla “ne” Bajdenovom planu

    Države članice EU odlučno su protiv Zakona o smanjenju inflacije američkog predsednika Džoa Bajdena.

    Ministri finansija 27-člane EU raspravljali su o sveobuhvatnom američkom zakonu, koji su zakonodavci u SAD odobrili u avgustu i koji uključuje rekordnih 369 milijardi dolara potrošnje na klimatske i energetske politike.

    Otpor evropskih zvaničnika usledio je nakon što je Evropska komisija saopštila da postoji “ozbiljna zabrinutost“ u vezi sa dizajnom finansijskih podsticaja u američkom paketu mera, piše CNBC.

    “Svaki ministar (u EU) saglasan je da ovo jeste stvar za zabrinutost na evropskom nivou i da treba da se razmotri šta bi bio najbolji odgovor“, rekao je za američku televiziju zvaničnik EU, koji je pratio diskusiju evropskih ministara, ali je želeo da ostane anoniman zbog osetljive prirode problema.

    On je dodao da “postoji politički konsenzus (između 27 ministara) da američki plan ugrožava evropsku industriju“.

    Brisel je naveo najmanje devet tačaka u američkom Zakonu za smanjenje inflacije koje su moguće u suprotnosti sa pravilima međunarodne trgovine. Jedan od najvećih kamena spoticanja za Evropljane su američke poreske olakšice za električne automobile proizvedene u Severnoj Americi. To bi moglo da stvori problem evropskim proizvođačima automobila koji se fokusiraju na električna vozila, kao što je Folksvagen.

    “Ono što mi na kraju tražimo jeste da EU, kao bliski saveznik SAD, ima status sličan onom koji imaju Meksiko i Kanada“, rekao je Valdis Dombrovskis, evropski komesar za trgovinu, na konferenciji za medije u utorak.

    Sličnu zabrinutost su izrazili i južnokorejski zvaničnici, s obzirom na to da bi set američkih mera mogao da ograniči poslovanje Hjundaija i drugih kompanija u Americi.

    Drugi zvaničnik EU, koji je takođe pratio diskusiju ministara u Briselu, rekao je da je francuski ministar finansija Bruno Le Mer poručio kolegama da ne traži oštru negativnu odluku protiv američkih prijatelja, već da želi da ovo bude “poziv za buđenje“ evropskim kolegama koji treba da zaštite interese domaćih preduzeća.

    “Moramo da budemo veoma jasni, vrlo jedinstveni i vrlo odlučni od samog početka u objašnjavanju američkim partnerima da ono što je na kocki sa Zakonom o smanjenju inflacije jeste očuvanje jednakih tržišnih uslova između Sjedinjenih Država i Evrope“, rekao je Le Mer ranije za CNBC.

    On je dodao da su “ravnopravni uslovi srž trgovinskih odnosa između dva kontinenta i ne želimo da vidimo bilo kakvu odluku koja bi mogla da poremeti jednake uslove“, naglasio je on.

    Francuski zvaničnici se dugo zalažu za stratešku nezavisnost – za to da EU treba da bude nezavisnija od Kine i SAD, na primer, pružanjem podrške sopstvenoj industriji.

    Francuski predsednik Emanuel Makron je prošlog meseca izjavio da bi EU trebalo da razmotri zakon “Kupujmo evropsko“ kako bi zaštitila domaće proizvođače automobila.

    “Potreban nam je zakon “Kupujmo evropsko”, kao što imaju Amerikanci, moramo da rezervišemo subvencije za naše evropske proizvođače“, rekao je Makron u intervjuu za televiziju France 2, dodajući: “Imate Kinu koja štiti svoju industriju, SAD koja štiti svoju industriju i Evropu koja je otvorena kuća”.

    Radna grupa evropskih i američkih zvaničnika, koja je prvi sastanak na ovu temu održala prošle nedelje, sada će se sastajati svake nedelje kako bi razgovarala o tome kako da reši zabrinutost Evrope u vezi s američkim Zakonom za smanjenje inflacije.

    Fredrik Erikson, direktor Evropskog centra za međunarodnu ekonomsku politiku, rekao je za CNBC da je “očigledno da EU ima legitimnu zabrinutost zbog Zakona za smanjenje inflacije i direktne i indirektne diskriminacije u njemu“.

  • SAD: I Rusija i Ukrajina izgubile više od 100.000 vojnika

    SAD: I Rusija i Ukrajina izgubile više od 100.000 vojnika

    Više od 100. 000 ruskih vojnika poginulo je od početka rata u Ukrajini, a slične gubitke su doživjele i snage pod kontrolom Kijeva, saopštio je predsjednik Združenog generalštaba vojske SAD general Mark Milej.

    Dodao je da je prema podacima Pentagona u Ukrajini poginulo i oko 40.000 civila, prenosi Rojters.

    Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi ove navode.

    Uprkos velikom broju žrtava, američki zvaničnik kaže da Moskva nije bila u stanju da postigne svoje ciljeve u Ukrajini i da se postavilja pitanje koliko dugo će Rusija biti u stanju da održi invaziju koja je desetkovala i veći deo njenih mehanizovanih kopnenih snaga.

    Upitan o izgledima za diplomatsko rješenje u Ukrajini, Milej je rekao da je rano odbijanje pregovora u Prvom svjetskom ratu pogoršalo ljudsku patnju i prouzrokovalo milione žrtava.

    “Dakle, kada postoji prilika za pregovore, kada se može postići mir… iskoristite trenutak”, rekao je Milej tokom svog govora na pozornici Ekonomskog kluba Njujorka, američke neprofitne i nestranačke organizacije posvećene diskusiji o društvenim, ekonomskim i političkim pitanjima.

    Milej je rekao i da svi pokazatelji ukazuju da Rusija nastavlja sa svojim povlačenjem iz Hersona.

    “Neće im trebati dan ili dva, trebaće im dani, a možda čak i nedjelje da povuku snage južno od rijeke Dnjepar”, rekao je Milej, prenosi britanska agencija.