VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Demokrate bi mogli dodati 500 milijardi dolara novog duga

    Demokrate bi mogli dodati 500 milijardi dolara novog duga

    ​Demokrate su pod pritiskom usvajanja niza zakona o potrošnji i porezima u posljednjih nekoliko sedmica u kojima u potpunosti kontrolišu Kongres, a mogli bi završiti usvajanjem zakona koji bi nacionalnom dugu mogli dodati 500 milijardi dolara.

    Zastupnici u decembru često žure s odobravanjem novih prioriteta potrošnje prije nego što napuste grad za praznike, a ove se godine gomilaju pitanja za demokratske vođe u Zastupničkom domu i Senatu.

    Zahtjevi Bajdenove administracije za povećanjem finansiranja za Ukrajinu i kovid-19 samo su dio jednačine.

    Demokrate takođe razmišljaju hoće li povećati potrošnju federalnih agencija, produžiti postojeće i poreske olakšice koje ističu i povećati stope nadoknade “Medicareu”, medicinskoj strani države.

    Neke od tih ideja, poput produženja poreskih olakšica, dobiće podršku republikanaca.

    Međutim, niko od njih vjerovatno neće biti plaćen smanjenjem potrošnje negdje drugo, a to znači veći nacionalni dug, prenosi “Fox Business”.

  • Rusi završavaju rat?

    Rusi završavaju rat?

    Daleko od bitke za Herson, jedno mesto sve više počinje da privlači pažnju vojnih stručnjaka, bivših generala i vojnih analitičara.

    Reč je Artjemovsku, poznatom i kao Bahmut, kako su ga ukrajinske vlasti nazvale 2016. godine. Grad se nalazi u Bahmutskom okrugu Donjecke oblasti.Borbe se trenutno vode na području i na periferiji grada. Izveštaji su različiti i oprečni. Izvori navode da je privatna vojna kompanija Vagner probila ukrajinsku odbranu u toj oblasti. Informaciju je potvrdilo više izvora na terenu, ali se još čeka zvanično saopštenje gradskih vlasti ili ruskog Ministarstva odbrane.

    Ukrajinski izvori sa terena kažu da je Artjemovsk generalno dobro utvrđen, ali poslednjih dana odbrana je “počela da popušta”. Stižu različiti izveštaji o stotinama mrtvih ukrajinskih vojnika. Neki ruski mediji već su objavili da je Artjemovsk u rukama ruskih snaga, a drugi da će se to dogoditi uskoro.

    Ali zašto je ovaj grad važan? To je ključni grad za kontraofanzivu ukrajinskih oružanih snaga. Rusija to shvata i preduzima određene taktičke i strateške ciljeve kako bi pokušala da preokrene situaciju u korist ruskih oružanih snaga. Zapadni vojni eksperti tvrde da bi Artjemovsk mogao postati “određivač čitave specijalne vojne operacije” Ruske Federacije, piše bulgarianmilitary.

    Prema rečima bivšeg vrhovnog komandanta snaga NATO-a u Evropi, generala Veslija Klarka, Rusija postavlja “vatrenu zamku” za ukrajinske snage u toj oblasti. Klark tvrdi da će, ukoliko ukrajinske oružane snage pretrpe “značajne gubitke”, to ruskom predsedniku Vladimiru Putinu dati adut da natera Kijev na privremeni prekid vatre ili čak primirje.

    “Ako ruske oružane snage uspeju da potisnu položaje ukrajinske vojske dok jedinice iz Hersona stignu na to mesto, Putin će pobediti”, rekao je penzionisani američki vojni zvaničnik.

    General Klark je takođe rekao da bi kontinuirani raketni udari ruskih oružanih snaga na ključne lokacije energetske infrastrukture mogli da se pređu u kontinuiranu rusku akciju. Takva praksa, kao i moguća kontrola nad Artjemovskom, predstavljaju “važan adut za Moskvu” .

    Prema Klarkovim rečima, “Rusija sada ima sve što je potrebno da napravi značajnu štetu Ukrajini”.

  • “Nije isto kada vojnik u rovu zna da njegova porodica…”

    “Nije isto kada vojnik u rovu zna da njegova porodica…”

    Zima će, prema oceni vojnog analitičara Vlada Radulovića, svakako uticati na dalji razvoj rusko-ukrajinskog rata.

    Kako Radulović kaže, to će se desiti prvo zbog pripreme ljudstva i tehnike za delovanje u teškim zimskim uslovima, a i zbog energetskog sektora u Ukrajini, koji je razoren nakon dejstva ruskih oružanih snaga.

    “I Ukrajinci i Rusi baštine istu vojnu školu, a baštine i problem ili ako se može tako reći benefit zime, jer i jedni i drugi i te kako znaju šta znači jaka zima, tako da koliko to moze biti prednost ili otežavajuća okolnost jedne strane, isto može biti i druge”, kaže Radulović.

    Pitanje je, dodaje, i do koje će niske temperature moći da se uspešno koristi oprema i tehnika, a na sve to, neophodno je dodati i faktor koji se tiče civilnog stanovništva, jer nije isto kada vojnik u rovu zna da se njegova porodica smrzava i da nema struju, što utiče na moral.

    Kada je reč o stanju na frontu, kaže da nakon oslobađanja Hersona, zbog terena kakav jeste, uskoro ne očekuje ofanzive sličnog formata.

    “Na delovima fronta je blato do metar dubine i oklopne mehanizovane jedinice se veoma otežano kreću pa je teško raditi manevre na takvom terenu. Zato opet svedočimo nečemu što smo već videli, a to je besomučna upotreba artiljerije i sa jedne i sa druge strane i čini mi se da se ponovo vraćamo na taj segment”, ističe sagovornik Tanjuga.

    Prema njegovim rečima dejstva su sada prisutna gotovo duž cele linije fronta, ali veće operacije bi trebalo očekivati na proleće.

    Govoreći o današnjem sastanku ministara NATO-a u Bukureštu, Radulović kaže da Ukrajina svakako može očekivati pomoć ove alijanse i da je u ovom trenutku najveće pitanje i izazov kako u obezbediti dovoljno granata za artiljeriju, minobacačkih mina, kao i municije za streljačko naoružanje.

    ” To je jedan segment, a drugi je pitanje protivvazduhoplovne odbrane, odnosno savremenih PVO sistema koji bi trebalo ili moglo da budu usporučeni Ukrajini. Sa druge strane biće važno još jedno pitanje, a to je jačanje istočnog krila NATO-a”, kaže Radulović.

    Naglašava da se to ne odnosi samo na tri baltičke zemlje i pribaltičku Poljsku, gde su godinama unazad raspoređene borbene trupe, već i na Mađarsku, Slovačku, Bugarsku i Rumuniju.

    I dok se, kako kaže, na svakom kraju sveta prevrćui zaboravljeni magacini i otvaraju poslednje skrivene kutije kako bi se našla municija i naoružanje za Ukrajinu, od pregovora o miru dve zemlje smo još daleko.

    “Raspoloženje Ukrajinaca je i dalje takvo da ne žele da bilo šta primiruju sa Rusima, što se može i razumeti jer oni brane svoju zemlju i percipiraju rusku agresiju kao agresiju i okupaciju dela njihove teritorije. S druge strane postoji njihova opravdana bojazan da bi Rusija eventualno primirje mogla iskoristiti da zapravo osveži i pregrupiše svoje snage i osmisli novu strategiju”, ističe on.

    Dodaje da su Rusi sada u situaciji da poraze koje doživljavaju svojoj javnosti pokušavaju da objasne kao da su to neke vrste, kako oni kažu pregrupisavanja i taktičkog povlačenja.

  • “Strašno i kritično…”

    “Strašno i kritično…”

    Situacija u gradovima na jugu Ukrajine, Hersonu i Nikolajevu, je “strašna i kritična”.

    Samo u Nikolajevu skoro četvrt miliona ljudi se suočava sa nedostatkom vode, struje i grejanja, upozorile su danas Ujedinjene nacije.

    Portparol UN Stefan Dižarik rekao je da je koordinatorka UN za humanitarna pitanja Deniz Braun posetila tokom vikenda ova dva grada na jugu Ukrajine i podnela izveštaj u kojem ukazuje da ljudi koji beže iz Hersona idu u Nikolajev, preneo je Si-En-En.

    U Nikolajevu su uspostavljeni punktovi sa grejanjem kako bi se pomoglo ljudima koji ne mogu da zagreju svoje domove, a prema rečima Dižarika, humanitarci su obezbedili namirnice i generatore kako bi ova mesta postala funkcionalna.

    “Očekujemo da ćemo, uz podršku vlasti, u Hersonu uspeti da pokrijemo osnovne potrebe onih koji su ostali u gradu, pod uslovom da uspemo i da održimo nivo pomoći koja je pristizala u protekle dve nedelje. Međutim, situacija sa vodosnabdevanjem, grejanjem i strujom i dalje je teška, iako se snabdevanje električnom energijom postepeno popravlja”, rekao je Dižarik.

    Donatori su ove godine obezbedili 3,1 milijardu dolara humanitarne pomoći koja se distribuira preko UN , međutim Dižarik je istakao da je važno da se nastavi s finansiranjem, posebno tokom zimskih meseci.

  • Rusi nišane Njemačku?

    Rusi nišane Njemačku?

    Od početka napada na Ukrajinu, na ruskoj državnoj televiziji mogu se čuti svakakve pretnje koje su upućene zapadnim zemljama od strane voditelja i gostiju.

    U etru se često pominje i upotreba nuklearnog oružja, a jedna od vodećih Putinovih propagandista Olga Skabejeva šokirala je krajem septembra izjavom da je Rusija trebalo da gađa London nuklearnom bombom na dan sahrane kraljice Elizabete. , kada su bili “svi najvažniji ljudi”.

    Glavna urednica RT-a Margarita Simonjan rekla je u proleće da je nuklearni rat “najverovatniji ishod”, ali da će Rusi “otići u raj, i jednostavno će umreti”. Vladimir Solovjov, jedno od najpoznatijih lica ruske državne televizije, sada se ponovo uključio u seriju pretnji, preteći Berlinu vojnim udarom.

    “Vidite, stvar je u tome da možemo da pošaljemo naše padobrance u Berlin i naše vazduhoplovstvo može toliko da ga pogodi da od njega ništa neće ostati. Opet kažem, ovo nije Ukrajina, nećemo ih poštedeti”, rekao je Solovjov.

    Promena narativa
    Ali neuspehe koje Rusija doživljava na bojnom polju, posebno nakon što je krajem leta pokrenuta sve uspešnija ukrajinska kontraofanziva, ni najbolji Putinovi propagandisti više ne mogu da ignorišu. Tako je primetna promena u narativu koji, pored pretnji, sve više uključuje zabrinutost zbog gubitka rata i narušenih odnosa sa Zapadom.

    Ranije ovog meseca, propagandista i predstavnik Dume Jevgenij Popov objasnio je gostima u studiju kanala Rusija 1 da Rusija ne bi preživela ni jedan dan bez zapadnih resursa. Sada su Simonjan i Solovjov razgovarali o mogućnosti da Rusija izgubi rat i da Haški tribunal otvori postupak za ratne zločine.

    “Oni se spremaju da zauzmu naš Krim, a mi činimo jedino što možemo. Bombardujemo. Svakodnevno bombardujemo, bombardujemo infrastrukturu. Bog zna da nećemo ovo, niko ovo nije hteo, naše rukovodstvo je ne želim ovo“, rekao je Simonjan.

    “Sve će se pretvoriti u prah”
    “Svuda vidimo da se uništava infrastruktura koja pomaže Ukrajini da se bori, da ubija naš narod, na teritorijama koje su sada naše. Ljudi su takođe neverovatni, nažalost, znam dosta njih u visokim krugovima, koji se plaše. da stvari nazivaju pravim imenom zbog nekih tamo ljudi.“ , dodala je ona, a Solovjev je predložio da se takvi ljudi izbace iz visokih krugova.

    “Koga briga šta neki tamo misle? Vi koji se plašite Haga, slušajte, treba da se plašite poraza, poniženja, izdaje svog naroda. Da smo poraženi, Hag bi, pravi ili hipotetički, došao i dobio bi. čistači ulica koji su na meti iza Kremlja. Ako jedan okrug Kijeva bude manje-više bez struje, to neće promeniti razmere katastrofe koja će zadesiti našu zemlju. To je nezamislivo”, uzvratio je Simonjan.

    “Ali mi ne možemo biti poraženi. Haga neće biti ako se to desi. Neće biti ništa, sve će se pretvoriti u prah”, zaključio je Solovjev, ponovo aludirajući na to da će Rusija u slučaju poraza započeti nuklearni rat.

  • Kurdi mole Rusiju za pomoć u pregovorima sa Turskom

    Kurdi mole Rusiju za pomoć u pregovorima sa Turskom

    Kurdska alijansa “Sirijskih demokratskih snaga” (SDS) se obratila predstavnicima Rusije molbom za pomoć u pregovorima sa Turskom.

    Naime, oni se nadaju da im Rusija može pomoći pri postizanju sporazuma između alijanse i vlade u Damasku kako bi se zaštitile teritorije koje kontrolišu na sjeveroistoku zemlje, saopštio je televiziji “Al Hadas” predstavnik SDS-a Aram Hana.

    “Zamolili smo Ruse da budu inicijatori sporazuma o koordinaciji akcija s Damaskom kako bi se zaštitila naša teritorija”, rekao je Hana.

    Prema njegovim riječima, ruski predstavnici su na sastanku sa predstavnicima alijanse predstavili uslove Turske koji su bili odbijeni.

    Turska od 20. novembra sprovodi vazdušnu operaciju protiv sirijskog krila zabranjene Kurdistanske radničke partije na sjeveru Sirije.

    Napadi su izvedeni na grad Kobani, kao i na sjeveru Iraka. Erdoan je operaciju nazvao uspješnom i nije isključio da će poslije nje uslijediti i kopnena, prenosi “b92”.

  • Zaharova reagovala na izjavu pape Franje: To je perverzija neviđenog nivoa

    Zaharova reagovala na izjavu pape Franje: To je perverzija neviđenog nivoa

    Glasnogovornica ruskog ministarstva vanjskih poslova, Marija Zaharova, reagovala je na izjavu pape Franje da su čečenski i burjatski pripadnici ruskih oružanih snaga pokazali veću okrutnost u Ukrajini od etničkih Rusa, rekavši da je to “perverzija na neviđenom nivou”.

    Intervju pape Franje u kojem je sugerisao da su čečenski i burjatski pripadnici ruskih oružanih snaga pokazali veću okrutnost u Ukrajini od etničkih Rusa je izazvao bijes u Rusiji.

    “Generalno, najokrutniji su možda oni koji su iz Rusije, ali nisu ruske tradicije, kao što su Čečeni, Burjati i tako dalje” rekao je Papa za katolički časopis “America”.

    Ruske oružane snage su se tokom specijalne vojne akcije na tlu Ukrajine u značajnoj mjeri oslanjale na pripadnike etničkih manjina.

    Iako su grupe za ljudska prava i nezavisni mediji dokumentovali brojne dokaze o ratnim zločinima ruskih snaga, ne postoje podaci koji bi upućivali na to da su se vojnici pripadnici etničkih manjina ponašali lošije od etničkih Rusa, piše “The Guardian”.

    Papina izjava je vrlo brzo osuđena od strane visokih ruskih dužnosnika.

    “Ovo više nije rusofobija, to je perverzija na neviđenom nivou”, poručila je glasnogovornica ruskog ministarstva vanjskih poslova Marija Zaharova na svom Telegram kanalu.

    “Mi smo jedna porodica s Burjatima, Čečenima i drugim predstavnicima naše multinacionalne i multikonfesionalne zemlje” dodala je Zaharova.

    Ovo nije prvi put da se Papa suočio s kritikama zbog svojih stavova o Ukrajini. Kijev ga je kritikovao u više navrata od početka ruske specijalne vojne akcije jer nije adekvatno osudio poteze Kremlja.

    Takođe, velike kontroverze je izazvala papina izjava o tome da je Zapad “možda nekako isprovocirao” rusku specijalnu vojnu akciju na tlu Ukrajine, prenosi “Avaz”.

  • Poljaci neće predati Kijevu sisteme “Patriot”

    Poljaci neće predati Kijevu sisteme “Patriot”

    Poljska neće predati Ukrajini svoje protivvazdušne raketne sisteme “Patriot”, izjavio je premijer zemlje Mateuš Moravjecki.
    “Ne. Naši sistemi ‘Patriot’, koje ćemo dobiti, nadam se, uskoro, sigurno će služiti za zaštitu poljskog neba, pošto su to samo prve baterije koje dobijamo”, rekao je Moravjecki novinarima, odgovarajući na pitanje o mogućnosti prebacivanja “Patriota” u Ukrajini.

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je izjavio da vrata organizacije ostaju otvorena za Ukrajinu, mada je trenutno prioritet Alijanse očuvanje jedinstva i nastavak pružanja pomoći Kijevu.

    „Očekujem da će ministri inostranih poslova na sastanku u Bukureštu danas i sutra potvrditi da vrata NATO-a ostaju otvorena. To je i demonstrirano posljednjih godina: Sjeverna Makedonija i Crna Gora su postale članice NATO-a, a sada je red na Finsku i Švedsku“, rekao je Stoltenberg.

    Prema njegovim riječima, što se tiče Ukrajine prioritet će biti pružanje pomoći u sukobu sa Rusijom, između ostalog i u vojnom planu, prenosi “EUractiv“.

  • Sijarto: Prije dvije nedjelje smo izbjegli treći svjetski rat

    Sijarto: Prije dvije nedjelje smo izbjegli treći svjetski rat

    Peter Sijarto smatra da situacija u Ukrajini stvara opasnost od direktnog vojnog sukoba Rusije i NATO-a i trećeg svjetskog rata.
    “Prije dve nedjelje, samo zahvaljujući strpljivosti i odgovornosti poljskih lidera, izbjegli smo košmar kao što je treći svjetski rat”, rekao je ministar spoljnih poslova Mađarske, podsjećajući na pad ukrajinske rakete na teritoriju Poljske.

    “Nažalost, taj rizik postoji sve dok traje rat u Ukrajini. Zato moramo da uradimo sve da spriječimo da se ikada dogodi direktni sukob Rusije i NATO-a“, napisao je ministar na društvenim mrežama.

    Sijarto će učestvovati na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u Bukureštu 29. i 30. novembra. Na samitu će se razgovarati o situaciji u Ukrajini, ulasku Švedske i Finske u NATO, kao i jačanju vojnog potencijala Alijanse.

    Poljski mediji su 15. novembra javili da su dvije rakete pale u Lublinskom vojvodstvu na granici sa Ukrajinom, pri čemu su dvije osobe poginule. Ministarstvo spoljnih poslova zemlje saopštilo je da je raketa koja je pala u Poljskoj ruske proizvodnje. Ta informacija nije potvrđena u SAD, a nakon toga je predsjednik SAD Džozef Bajden saopštio da, prema preliminarnim informacijama, nije tačna verzija da je u pitanju ruska raketa.

    Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da tog dana nije bilo napada na ciljeve u blizini ukrajinsko-poljske granice, a objavljene fotografije nekih krhotina nemaju nikakve veze sa ruskim oružjem. Fotografije objavljene u Poljskoj sa mjesta incidenta u Pševodovu nedvosmisleno ukazuju da su tamo pali fragmenti rakete ukrajinskog PVO sistema S-300, istakli su u Ministarstvu.

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski prvobitno je izjavio da je siguran da Kijev nije umiješan u incident u Poljskoj. Međutim, ubrzo nakon toga je rekao da nije 100 odsto siguran šta se dogodilo.

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da Sjedinjene Američke Države ne vide nikakve dokaze koji bi bili u suprotnosti sa preliminarnim nalazima Varšave da je raketa koja je pala u istočnoj Poljskoj ukrajinska.

  • NATO obećao veću podršku Ukrajini

    NATO obećao veću podršku Ukrajini

    Ministri spoljnih poslova NATO zemalja obećali su danas da će povećati podršku Ukrajini i pomoći u popravljanju njene energetske infrastrukture poslije talasa ruskih napada koji su milione Ukrajinaca ostavili bez struje i grijanja.
    Ministri su osudili, prema njihovim riječima, okrutnost protiv ukrajinskih civila i obećali da će pomoći Ukrajini u obavljanju popravki na energetskoj infrastrukturi.

    “Nastavićemo i dodatno pojačati političku i praktičnu podršku Ukrajini dok ta zemlja nastavlja da brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet i nastavićemo da pružamo podršku dokle god to bude neophodno”, napominje se u saopštenju.

    Ministri spoljnih poslova potvrdili su odluku sa samita NATO saveza 2008. godine prema kojoj će Ukrajina jednog dana postati članica Alijanse.

    Lideri od tada nisu preduzeli nikakve konkretne korake, poput članstva Kijeva u akcionom planu u okviru kojeg bi bio određen vremenski rok za približavanje zemlje NATO savezu.