Oružane snage Rusije u potpunosti su oslobodile selo Andrejevka u DNR, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
“U okviru ofanzive ruske vojske selo Andrejevka u DNR oslobođeno je od ukrajinskih snaga”, navodi se u saopštenju.
Pored toga, uspešno je nastavljena ofanziva s ciljem oslobađanja mesta Vodjano.
Prethodno je Ministarstvo saopštilo da su oslobođena mesta Belogorovka i Perše Travnja.
Njemački ministar ekonomije Robert Habek najavio je izlazak svoje zemlje iz Ugovora o energetskoj povelji.
Ugovor o energetskoj povelji pokazao se kao prepreka za promene, rekao je Habek posle sednice vlade na kojoj su ministri odobrili izlazak Njemačke iz tog ugovora.Međunarodni sporazum predviđen da obezbedi snabdevanje energijom i zaštitu grantova kompanijama koje ulažu u energetiku, poslednjih godina je kritikovan jer je omogućavao korisnicima fosilnih goriva da traže kompenzaciju kada su prisiljeni da zatvaraju pogone, preneo je Rojters.
Ugovor o energetskoj povelji uspostavljen je 1994. godine da bi se zaštitile zapadne energetske kompanije koje rade u bivšim sovjetskim zemljama.
Portparolka ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je danas da zajednička izjava usvojena na sastanku ministara inostranih poslova NATO-a u Bukureštu ukazuje da alijansa nije zainteresovana za političko i diplomatsko rješenje u Ukrajini.
“Formulacija te izjave ukazuje da je NATO apsolutno nezainteresovan za političko i diplomatsko rješenje u Ukrajini”, rekla je Zaharova, prenosi TAS S.
“Zaharova je ocijenila da NATO nastavlja da sprovodi politiku oblikovanu neposredno nakon državnog udara u Ukrajini u februaru 2014, što uključuje davanje blanko podrške režimu u Kijevu i, shodno tome, demonizovanje Rusije kako bi se opravdalo samo postojanje Sjevernoatlantske alijanse”.
Ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO izjavili su ranije na samitu u Bukureštu da će pojačati pomoć Ukrajini i to ne samo vojnom opremom, već i u obnovi kritične infrastrukture i povećanju zaštite od raketnih napada.
U izjavi se navodi da Rusija snosi punu odgovornost za rat, kršenje međunarodnog prava i principa Povelje UN.
Ministri NATO istakli su da neprihvatljive akcije Rusije, uključujući hibridne aktivnosti, energetske ucjene i bezobzirna nuklearna retorika, potkopavaju međunarodni poredak zasnovan na pravilima.
Ukrajinske snage pogodile su elektranu u višestrukim napadima na ruski region Kursk, što je prouzrokovalo nestanak struje.
Lokalni guverner Roman Starovojt je naveo da je bilo ukupno oko 11 lansiranja. “Pogođena je elektrana”, rekao je Starovojt, u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.
“Zbog toga je došlo do delomičnog nestanka struje u okruzima Sudža i Korenevo”, dodao je on.
Reč je o okruzima koji se graniče s Ukrajinom. Za sada nema informacija o mogućim žrtvama, dodao je guverner.
Agencija Rojters je pokušala da proveri taj izveštaj. Naveli su da ukrajina nije preuzela odgovornost za taj napad niti ga je komentarisala.
Rat u Ukrajini je pokazao da je važno na vrijeme pomoći i podržati zemlje partnere koje su izložene ruskom pritisku i uticaju, ocjenio je danas, na kraju konferencije ministara spoljnih poslova NATO u Rumuniji, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.
Stoltenberg je poslije sesije na kojoj su učestvovali šefovi diplomatije Bosne i Hercegovine, Gruzije i Moldavije, naglasio da je lekcija koja je naučena da podrška mora biti pružena već sada zemljama koje su na razne načine pod pritiskom ili uticajem Rusije.
Upitan za BiH on je kazao, a prenosi Tanjug, da je Bosna i Hercegovina važna za stabilnost na Zapadnom Balkanu, kao i za NATO.
Podsjetio je da je NATO pomogao da se zaustavi krvavi rat, da je prisutan i dalje u BiH, i da Alijansa želi dalje da radi sa tom zemljom.
Kazao je da je, u cilju jačanja otpora protiv ruskog uticaja, ključno da se formira vlast poslije održanih izbora, kao i da sve što čini državu čini otpornijim BiH od stranih uticaja. NATO, kaže, je opredeljen da pruži podršku BiH preko svog programa jačanja kapaciteta i pomogne u jačanju bezbjednosnih institucija.
Kada je riječ o Gruziji naglasio je da su saveznici najavili dalju podršku, posebno suverenitetu i teritorijalnom integritetu zemlje. Oni su, takođe, rekao je, potvrdili potrebu za primjenom demokratskih reformi. Rekao je da je dogovoreno da se tim zemljama pruži pomoć da u jačanju institucija i otpornosti.
Ministar odbrane Rusije, Sergej Šojgu saopštio je da je za dva mjeseca oko 3.000 instruktora obučilo više od 300.000 rezervista i dobrovoljaca, koji su spremni.
“U borbenu obuku novih vojnih formacija uključeno je oko 3.000 instruktora. Angažovano je više od sto poligona na teritoriji naše zemlje i Bjelorusije. Za dva mjeseca je obučeno preko 300.000 rezervista, uključujući dobrovoljce”, rekao je Šojgu na sjednici kolegijuma Ministarstva odbrane.
Kako je precizirao, u centrima za obuku je obučeno oko 8.000 posada za borbena vozila i tenkove, jedinica koje će rukovati artiljerijskim sistemima, sredstvima PVO, sistemima za upravljanje bespilotnim letjelicama i za elektronsko ratovanje.
“Vojnici su stekli znanja i vještine koje su neophodne za uspješno izvršavanje borbenih i specijalnih zadataka kako samostalno, tako i u okviru jedinice”, rekao je Šojgu.
Jedinice Oružanih snaga Rusije, koje su u stalnoj pripravnosti, sljedeće godine treba da budu snabdjevene oružjem na nivou od 97 odsto, rekao je Šojgu, prenosi “Pravda”.
“S obzirom na dodatno izdvojena budžetska sredstva, sljedeće godine će se finansiranje državnog odbrambenog naloga povećati praktično 1.5 puta. To će omogućiti da formacije i vojne jedinice u stalnoj pripravnosti budu obezbjeđene naoružanjem i opremom na nivou od 97 odsto”, rekao je ministar.
Kako je precizirao, državni odbrambeni nalog za 2022. godinu biće realizovan na nivou od najmanje 99 odsto.
Šojgu je saopštio da je važno da se održi maksimalan obim proizvodnje i da se organizuje isporuka naoružanja vojsci i prije predviđenih rokova.
Ministarstvo odbrane Rusije će sljedeće godine posebnu pažnju posvetiti kapitalnoj izgradnji u interesu nuklearnih snaga, saopštio je Šojgu.
Rusija i Kina rade na recipročnom otvaranju računa kompanija kako bi se izbjegla upotreba SWIFT-a, novost je koju je najavio potpredsjednik ruske vlade Aleksandar Novak.
Podsjetit ćemo, Sberbanka, najveća ruska banka je šestim paketom sankcija i isključena iz Swift sistema, a osim Sberbanke iz Swifta su isključene još dvije velike ruske banke.
Novak je podsjetio da se plaćanja po ugovorima o isporuci gasa iz Rusije u Kinu već prelaze u nacionalne valute dvije zemlje. Osim toga, obračuni za nabavku nafte, naftnih derivata i uglja aktivno se prenose u rubljama i juanima, dodao je on.
“Takav rad omogućava sprečavanje rizika i promoviše prelazak rublje i juana u status svjetskih rezervnih valuta. S tim u vezi, Centralna banka Rusije i Banka Kine rade na mogućnosti otvaranja računa za ruske kompanije u Kini, kineske kompanije u Rusiji i stvaranje platnog sistema bez korištenja SWIFT-a“, rekao je potpredsjednik Vlade.
Novak je dodao da Rusija i Kina planiraju i zajednički razvoj proizvodnje opreme za energetski sektor.
“Danas je Kina jedan od ključnih proizvođača opreme u sektoru nafte i gasa. Već postoji bliska saradnja na snabdevanju naftnom i gasnom opremom za projekte u Rusiji”, naglasio je on.
Zbog lažne poruke o smrti nekadašnjeg kancelara Franza Vranitzkog, objavljene na Twitteru, odbor austrijskog parlamenta održao je minutu šutnje.
Zastupnica socijaldemokrata (SPÖ), koja se sama aktivno ne koristi Twitterom, bila je obaviještena porukom putem aplikacije WhatsApp o smrti nekadašnjeg kancelara, kazao je glasnogovornik stranke za agenciju dpa.
Parlamentarna skupina SPÖ tada je zatražila da Odbor za socijalnu politiku, koji je tek počeo sastanak, održi minutu šutnje za bivšeg stranačkog čelnika.
Zastupnica nekoliko minuta kasnije shvatila grešku
Nekoliko minuta poslije zastupnica je shvatila grešku te je kazala da je nekadašnji kancelar Vranitzky još živ. Vranitzky (85) je bio austrijski savezni kancelar od 1986. do 1997. godine.
Lažnu vijest na Twitteru postavio je korisnik računa koji se predstavio kao ministar poljoprivrede Norbert Totschnig.
U samoubilačkom bombaškom napadu na policijsku ophodnju u pakistanskom jugozapadnom gradu Quetti ubijene su tri osobe i ranjeno je više od 30 ljudi, saopćila je policija.
Eksplozija, za koju je odgovornost preuzela Pakistanska talibanska militantna grupa ili Tehreek-e-Taliban Pakistan (TTP) u tekstualnoj poruci Reutersu, dogodila se nakon što je ta grupa ove sedmice prekinula primirje s vladom.
“Poginuli policajac, žena i dijete”
“Eksplozija bombe koja je ciljala policijsku patrolu ranila je više od 30 ljudi, uključujući 15 policajaca. Poginuli su jedan policajac, žena i dijete”, rekao je policijski dužnosnik Abdul Haq za Reuters.
Policijska ophodnja štitila je ekipu koja je provodila vakcinaciju protiv dječje paralize u vrijeme samoubilačkog napada, dodao je. Islamistički militanti u Pakistanu često ciljaju timove za vakcinaciju protiv dječje paralize jer su uvjereni da je imunizacija zapadni alat za špijuniranje.
Quetta je glavni grad pakistanske pokrajine Balochistan koja graniči s Afganistanom i Iranom, gdje djeluju i islamistički i separatistički pobunjenici.
Predstavnički dom američkog Kongresa trebalo bi danas, na poziv predsednika Džoa Bajdena, da glasa o blokiranju štrajka koji su najavili železnčari.
Pregovori se vode od septembra, a pošto dve strane nisu uspele da postignu sporazum, predsednik Bajden je naredio Kongresu da se umeša i spreči strajk koji je najavljen za 9. decembar.”Kongres mora da deluje da spreči štrajk na železnici. To nije laka odluka, ali mislim da to moramo da uradimo. Ekonomija je u opasnosti”, rekao je Bajden novinarima u utorak.
Predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi saopštila je da će poslanici glasati za nametanje okvirnog dogovora koji je postignut u septembru sa desetak sindikata koji predstavljaju 115.000 radnika, izveštava Rojters.
Pelosi je navela da će Dom zasebno glasati u sredu o predlogu da se zaposlenima u železnici dozvoli sedam dana plaćenog bolovanja.
“Nisam za sprečavanje mogućnosti sindikatima da štrajkuju, ali odmeravajući ulog, moramo izbeći štrajk“, rekla je ona posle sastanka sa Bajdenom.
Američki predsednik je upozorio na katastrofalne ekonomske posledice ako se železničke usluge obustave, rekavši da bi do 765.000 Amerikanaca moglo da ostane bez posla u prve dve nedelje.
Prema Asocijaciji američkih železnica, otprilike jedna trećina američkog izvoza odvija se železnicom.
“Da budem jasan: zatvaranje železnice bi uništilo našu ekonomiju. Bez teretnog železničkog saobraćaja mnoge američke industrije bi se zatvorile“, napisao je Bajden na Tviteru u ponedeljak.
Uprkos tesnim vezama između sindikata i Demokratske stranke, nekoliko radničkih vodja je kritkovalo Bajdena zbog zahteva da Kongres nametne ugovor koji su radnici u četiri od 12 sindikata odbili jer je iz njega izostavljeno plaćeno bolovanje.
Jedan od četiri sindikata koji su glasali protiv ugovora, usprotivio se Bajdenovom pozivu Kongresu da interveniše, rekavši “železnica nije mesto za rad dok ste bolesni. Opasno je, nerazumno je i nepravedno insistirati da osoba obavlja kritičan posao kada se ne oseća dobro”.
Sindikati su u pregovorima tražili 15 dana plaćenog bolovanja, a železnice su rešile da to bude jedan dan.
Sindikalno zalaganje za plaćeno bolovanje dobilo je podršku na Kapitol Hilu, gde je senator Berni Sanders zapretio da će odložiti nacrt zakona o železnici ukoliko ne bude glasanja o pitanju dužine plaćenog bolovanja.
“Garantovanje sedam plaćenih dana bolovanja železničkim radnicima koštalo bi železničku industriju ukupno 321 milion dolara godišnje – manje od 2,0 posto njenog profita. Nemojte mi reći da železnička industrija to ne može da priušti. Železničke kompanije su ove godine potrošile 25,5 milijardi dolara na otkup akcija i dividende“, rekao je Sanders.
Demokratski poslanik Džamal Bouman napisao je na Tviteru da ne može mirne savesti da glasa za zakon koji ne daje železničkim radnicima plaćeno odsustvo koje zaslužuju.
Bajden je u ponedeljak pohvalio predloženi ugovor koji uključuje povećanje plata od 24 odsto tokom pet godina i pet godišnjih paušalnih isplata od po 1.000 dolara.
Zaustavljanje železničkog saobraćaja moglo bi da zamrzne skoro 30 posto američkih kargo pošiljki, da podstakne već visoku inflaciju i da košta američku ekonomiju čak dve milijarde dolara dnevno.
Kongres SAD je više puta u poslednjih nekoliko decenija doneo zakone o odlaganju ili zabrani štrajkova železnica i avio-kompanija.