VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin potpisao: Zabranjene isporuke nafte

    Putin potpisao: Zabranjene isporuke nafte

    Predsednik Rusije Putin potpisao je danas dekret kojim se zabranjuju isporuke ruske nafte državama koje se uvele ograničenje cene za naftu i naftne derivate.Dekret stupa na snagu od 1. februara do 1. jula naredne godine. U dokumentu, koji je objavljen na portalu pravnih informacija, navodi se da se zabranjuju isporuke ruske nafte ako je u ugovorima direktno ili indirektno precizirano ograničenje cene.

    Zabrana isporuke nafte stupa na snagu 1. februara 2023. i važi do 1. jula naredne godine, a datum zabrane isporuke naftnih derivata odrediće ruska vlada, najavljuje se u dokumentu.

    Kako se navodi, Putin može da daje posebnu dozvolu za isporuke nafte i naftnih derivata bez obzira na ograničenje cene, ističe se u uredbi.

    Ograničenje cene ruske nafte od 60 dolara po barelu o kojem su se dogovorile EU, G7 i Australija stupilo je na snagu 5. decembra, kao i embargo na uvoz ruske nafte u EU, uz nekoliko izuzetaka.

    Odluka o ograničenju cene ruske nafte od 60 dolara po barelu omogućava da se ona prodaje trećim zemljama uz korišćenje tankera zemalja G7 i EU, njihovih osiguravajućih firmi i kreditnih institucija, ali samo ako se nafta prodaje ispod cene od 60 dolara po barelu.

  • Njemački epidemiolozi proglasili kraj pandemije koronavirusa

    Njemački epidemiolozi proglasili kraj pandemije koronavirusa

    Najistaknutiji njemački epidemiolozi su saglasni u jednom: Pandemiji koronavirusa u ovoj zemlji došao je kraj.

    Epidemiolog Christian Drosten smatra da je pandemija COVID-a u Njemačkoj i definitivno okončana.
    “Ove zime s virusom SARS-CoV-2 doživljavamo prvi endemski val. Po mom mišljenju, pandemija je završena”, rekao je Drosten za berlinski list Tagesspiegel, a prenosi Deutsche Welle.

    Nakon ove zime otpornost i imunitet stanovništva će biti toliko veliki da će se virus teško moći održati i pojaviti tijekom ljeta.


    Šef virologije u berlinskom Charitéu je, kao jedino ograničenje, naveo pojavu novih varijanti virusa i dodao da ni to više ne očekuje.

    Christian Karagiannidis, predsjednik njemačkog Društva za intenzivnu medicinu, također je za Redaktionsnetzwerk Deutschland izjavio da je malo vjerovatno da bi se opasna varijanta virusa korone mogla ponovo proširiti u u zemlji.

    Institut Robert Koch je u svom sedmičnom izvještaju uoči Božića istaknuo da drugi patogeni, kao što su gripa, odnosno virusi gripe i respiratorni sincicijski virus (RSV), koji izaziva respiratorne infekcije, sada dominiraju zaraznim bolestima.

    Međutim, brojne mjere zaštite od korone, koje su u Njemačkoj propisane zakonom i dalje su na snazi.

    Dok pokrajinske vlade mogu same odlučiti je li obavezno nošenje maski u regionalnim prijevoznim sredstvima poput regionalnih vlakova i autobusa, FFP2 maske su do početka aprila naredne godine obavezne za međugradske vozove i autobuse koji saobraćaju po cijeloj Njemačkoj, kao i u liječničkim ordinacijama, klinikama i staračkim domovima.

  • “Sankcije uspješne. Rusi gube”

    “Sankcije uspješne. Rusi gube”

    Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj ocenio je danas da su sankcije protiv Rusije uspešne.

    Dodao je da sankcije, zajedno sa političkom, finansijskom i podrškom Ukrajini donose efekte i Rusiji otežavaju da finansira rat dok ruska privreda gubi sposobnost modernizacije.

    “Cilj sankcija jeste da se Putinu smanje mogućnosti da finansira rat. I pogledajmo, Putin nije bio u stanju da nastavi početnu ofanzivu velikih razmera u Ukrajini i sada je gurnut na istok. Ali, sankcije nisu magični odgovor i same po sebi neće zaustaviti rat. Sankcije su samo jedno od oruđa koje koristimo”, kazao je Borelj u intervjuu poljskoj državnoj agenciji PAP.

    Visoki evropski zvaničnik naveo je da OECD predviđa da će umesto rasta u ruskoj privredi biti zabeležen pad od 5,6 odsto, da preko 1.000 međunarodnih kompanija koje predstavljaju 40 odsto ruskog BDP-a dobrovoljno ograničava svoje poslovanje a za te kompanije u Rusiji je vezano pet miliona radnih mesta.

    “EU je smanjila uvoz ruske nafte za 90 odsto, smanjili smo uvoz ruskog gasa na rekordni minimum. I ne zaboravimo, nije samo EU uvela sankcije. Tu je 40 zemalja koje su uvele sankcije a one predstavljaju 50 odsto globalnog BDP-a”, rekao je Borel.

    Šef evropske diplomatije ponovio je da će EU pružati pomoć Ukrajini dok god joj je to potrebno, posebno sa finsiranjem dela osnovnih potreba za stanovništvo, budući da prema procenama izrađenim u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom Ukrajini u budžetu nedostaju mesečno tri do četiri milijarde evra.

    “Evropska komisija predložila je da se Ukrajini odobri dodatna pomoć od 18 milijardi evra za 2023. godinu, znači 1,5 milijardi mesečno. Zemlje članice usvojile su predlog a sada mora još da ga usvoji i Evropski parlament”, kazao je Borelj.

    Evropski zvaničnik u razgovoru za poljsku agenciju nije isključio da Rusija može da pribegne i nuklearnom oružju, ali je naglasio da ogromna većina međunarodne zajednice ipak neće dozvoliti da je time Rusija ucenjuje.

    “Očigledno je da ako neko ko lakomisleno krši Povelju OUN i međunarodno pravo ako upadne u očaj kada se stvari ne razvijaju prema njegovim predstavama neće oklevati da preti upotrebom svega što ima u svom arsenalu terora. Ali mi i ogromni deo međunarodne zajednice vrlo jasno odbijamo neodgovorne nuklearne ucene Rusije”, kazao je Borel.

  • Masovno dezerterstvo u Oružanim snagama Ukrajine? Zalužni traži oštrije kazne

    Masovno dezerterstvo u Oružanim snagama Ukrajine? Zalužni traži oštrije kazne

    Ukrajinski vojnici često samovoljno napuštaju vojne jedinice, izjavio je potpukovnik Oružanih snaga Ukrajine.

    Ranije je glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, Valerij Zalužni, izjavio da je potrebno pojačati odgovornost vojske, za neovlašćeno povlačenje sa bojišta, dezerterstvo, neposlušnost i nepoštovanje borbenih naređenja.

    “Zalužni je potpuno u pravu. U svojoj jedinici imam desetak vojnika i narednika koji su probali da pobegnu, a izvukli su se uz blagu kaznu”, podelio je svoje mišljenje potpukovnik Oružanih snaga Ukrajine.

    Oficir je dodao da dezertere treba hapsiti i odmah im suditi nakon prvog pokušaja napuštanja svoje jedinice.

    Prema rečima drugog vojnog lica, ukrajinske snage bezbednosti često se moralno slome zbog ogromne nadmoći ruske artiljerije na liniji fronta. On je zahtev glavnokomandujućeg za pooštravanje kazne nazvao “potpuno očekivanim”.

    Prema rečima drugog službenika, Zalužni ne uzima u obzir mnoge nijanse prilikom srovođenja novog zakona. On je priznao da Oružane snage Ukrajine treba da poboljšaju disciplinu, ali je ukazao na izuzetno nizak kvalitet obuke mobilisanih ukrajinskih vojnika od kojih mnogi ne ispunjavaju minimalne uslove za služenje u oružanim snagama.

    Vojska je pozvala da se prvo pooštre kriterijumi za odabir regruta, a tek nakon toga da se donese zakon o dezerterstvu.

    Ranije je britansko izdanje “Dejli mejla” saopštilo da zbog velikih gubitaka Oružane snage Ukrajine regrutuju sve redom. Predstavnici vojnih kancelarija moraju bukvalno da trče za svakim vojnim obveznikom. Pozivi se uručuju čak i na ulazu u crkvu. Prema britanskim novinarima, agresivne metode koje kijevske vlasti koriste za mobilizaciju muškaraca odražavaju stvarni broj žrtava u Oružanim snagama Ukrajine.

  • Šolc uzalud ubjeđuje?

    Šolc uzalud ubjeđuje?

    Ubjedljiva većina Njemaca brine da će im zemlja upasti u nestašicu gasa, ali podjeljeni su po pitanju hoće li to biti ove ili iduće zime.

    Da će gasa biti dovoljno ne veruju ni birači stranaka u vladinoj koaliciji, prenosi dpa.

    U anketi koju je agencija dpa naručila od instituta Jugav (Yougov), 29 odsto ispitanika je reklo da manjak gasa očekuju već ove zime, a 26 odsto da to očekuje u zimi 2023/24. Samo 29 odsto Nemaca veruje da je država obezbedila dovoljno gasa za obe zime.

    Rusija je, u sukobu sa Zapadom zbog njenog napada na Ukrajinu, potpuno zaustavila isporuku gasa Njemačkoj, koja je prethodno iz tog izvora pokrivala 55 odsto svojih potrreba.

    Kancelar Olaf Šolc je više puta ponovio da je gasa ima dovoljno za ovu zimu, a nedavno je za Zidojče cajtung (Süddeutsche Zeitung) prvi put rekao da će i iduća biti pokrivena, “ako se ništa nepredviđeno dogodi”.

    Anketa, međutim, ukazuje da takve izjave ne uživaju poverenje birača, čak ni Šolcovih.

    Među biračima njegove socijaldemokratske partije, 58 odsto ih računa da će sa gasom biti tesno ove ili naredne zime. Među simpatizerima dve manje stranke u Šolcovoj koaliciji, Zelenih i liberala, taj procenat je 56, odnosno 57 odsto.

    Najskeptičnije su pristalice desničarske Alternative za Njemačku: Sedam od 10 njih računa da će biti nestašice, odmah ili za godinu.

    Birači dugo vladajućih opozicionih demohrišćana (CDU/CSU), kao i male partije Levica brinu otprilike isto koliko i oni vladajućih stranaka, sa 57 i 59 odsto uverenih da predstoji nestašica gasa.

    Jugav je od 16. do 21. decembra anketirao 2.075 ljudi iz reprezentativnog uzorka.

  • Rusi iskalkulisali budžet: Šta će sada biti?

    Rusi iskalkulisali budžet: Šta će sada biti?

    Ruski budžetski deficit mogao bi da bude veći od planiranih 2,0 posto BDP u 2023, jer gornja granica cene nafte smanjuje izvozne prihode Rusije.

    To je izjavio ministar finansija Anton Siluanov.

    “Da li je moguć veći budžetski deficit? Moguć je ako prihodi budu manji od planiranih. Koji su rizici sledeće godine? Cenovni rizici i ograničenja“, rekao je Siluanov danas novinarima, prenosi Rojters.

    Kako je objasnio, smanjenje obima izvoza energije je moguće jer neke zemlje izbegavaju kupovine od Rusije, a Moskva se trudi da razvije nova tržišta, što je proces koji će diktirati povrat ruskog izvoza.

    “Ograničena cena je značajna utoliko što one zemlje koje su postavile plafon neće imati isporuke… Da, troškovi će se povećati. Kao rezultat toga, mogu biti promenjeni popusti“, rekao je Siluanov.

    Dodao je da ako se obim budžeta smanji, Rusija ima dva izvora dodatnog finansiranja – Fond nacionalnog bogatstva (NWF), koji akumulira državne rezerve, i zajmove.

    Rusija je prošle nedelje saopštila da bi ograničenje cena za njenu sirovu naftu i rafinisane proizvode moglo da dovede do smanjenja proizvodnje nafte za 5,0 do 7,0 posto početkom sledeće godine, ali bez obzira na to koliko su rezovi duboki, Siluanov je obećao da će obaveze javne potrošnje biti ispunjene uz korišćenje tržišta duga i fonda zemlje za “crne dane”.

    Rusija sada procenjuje da će korišćenje sredstava iz NWF-a iznositi nešto više od 2,0 biliona rubalja (29,24 milijarde dolara) 2022. godine, pri čemu ukupna potrošnja premašuje 30 biliona rubalja, što je više od prvobitnog plana za ovu godinu.

    “Od početka specijalne vojne operacije, makroekonomski uslovi su se promenili, inflacija je porasla i potreban je veliki obim resursa za podršku porodicama”, rekao je Siluanov.

    Potrošnja iz NWF-a u decembru mogla bi da iznosi 1,5 biliona rubalja. Od 1. decembra likvidna sredstva u NWF-u iznosila su 7,6 biliona rubalja, ili 5,7 procenata ruskog BDP-a, navodi Rojters.

  • Pentagon priprema atentat na Putina?

    Pentagon priprema atentat na Putina?

    Izjave anonimnih zvaničnika Pentagona o udaru kojim bi se “obezglavio Kremlj” su zapravo pretnje pokušajem atentata na predsednika Rusije.

    Ovo je izjavio ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za TASS.

    “Vašington u tome prednjači, pošto neki anonimni zvaničnici iz Pentagona zapravo iznose pretnje da će izvršiti obezgavljujući udar na Kremlj, što je u stvari pretnja pokušajem atentata na ruskog predsednika”, rekao je Lavrov.

    On je upozorio i da, “ako neko zaista razmišlja o takvim idejama”, mora da bude svestan “mogućih posledica takvih planova“.

    Šef ruske diplomatije u intervjuu za TASS je podsetio i na brojne signale sa Zapada u vezi s konfrontacijom koja bi bila povezana sa nuklearnom sferom i naveo da je bivša britanska premijerka Liz Tras jedan od tih primera, sa svojom izjavom tokom predizborne kampanje, kada je , kako je istako Lavrov, rekla da je spremna da naredi nuklearni udar.

    Lavrov je izjavio i da SAD i njeni saveznici u NATO-u nastoje da pobede Rusiju na bojnom polju kako bi je uništili.

    “Postupci kolektivnog Zapada i njihovog marionetskog ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog potvrđuju globalnu prirodu ukrajinske krize. Nije tajna da je strateški cilj SAD i njenih saveznika iz NATO-a da postignu pobedu nad Rusijom na bojnom polju, što bi iskoristili kao mehanizam slabljenja ili čak uništavanja naše zemlje“, rekao je Lavrov.

    On je naveo i da Moskva i Vašington ne mogu da postignu normalan dijalog zbog konfrontacijskog kursa koji zagovara američki predsednik Džozef Bajden.

    „Održavanje normalnog dijaloga sa Bajdenovom administracijom, koja kao jedan od svojih ciljeva proglašava strateški poraz naše zemlje, objektivno je nemoguće“, rekao je Lavrov.

    Ruski visoki diplomata je napomenuo da su „rusko-američki odnosi u zaista žalosnom stanju i da su u zastoju zbog Vašingtona“.

    “Mi polazimo od reciprociteta pod bilo kojim okolnostima kada je u pitanju izgradnja dijaloga. Drugim rečima, po pravilu delujemo po principu oko za oko, ali ne uvek i nužno simetrično”, dodao je Lavrov.

    On je naglasio da je Moskva spremna da razgovara sa SAD o bezbednosnim pitanjima u kontekstu Ukrajine, ali i u široj strateškoj perspektivi, kada, kako je rekao, Vašington postane svestan svoje štetne politike i da ne postoji alternativa izgradnji odnosa sa Moskvom, osim one na pravičnoj osnovi uz poštovanje legitimnih interesa Rusije.

  • Putin sprema veliki napad na Kijev

    Putin sprema veliki napad na Kijev

    Zapadni zvaničnici procenjuju da će Rusiji biti potrebno najmanje trideset godina da se finansijski i vojno oporavi od napada na Ukrajinu.

    Britanski Dejli mejl tvrdi da je u Ukrajini od napada krajem februara stradalo najmanje sto hiljada ruskih vojnika, a potrošena je četvrtina godišnjeg budžeta.

    Prema istom izvoru, Kijev je uništio polovinu ruskih tenkova, a Rusija je potrošila mnogo novca na obnovu svojih oružanih snaga.

    List citira neimenovanog britanskog zvaničnika koji je rekao da će Rusiji biti potrebno između dvadeset i trideset godina da povrati svoju vojnu i ekonomsku snagu.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je tokom posete SAD ove nedelje rekao da je novac koji je tako daleko stigao sa Zapada “investicija” u mir.

    “Vaš novac nije dobročinstvo, već ulaganje u globalnu bezbednost i demokratiju”, rekao je on, zaključivši da saveznici treba da povećaju sadašnju finansijsku pomoć Ukrajini.

    Američki predsednik Džo Bajden se delimično složio, rekavši da će Ukrajini isporučiti protivvazdušne sisteme Patriot u vrednosti od dve milijarde dolara koji mogu da obaraju ruske balističke i krstareće rakete. Bajden je podržao isporuku raketa ATACMS, koje mogu da dostignu više od 300 kilometara. Američki predsednik se založio za Ukrajinu, iako NATO okleva da snabdeva Ukrajinu oružjem koje može da ugrozi rusku teritoriju.

    Ukrajinske snage, pak, smatraju da bi Putin mogao simbolično da uzvrati na ovakav razvoj događaja u februaru, na godišnjicu početka rata. Opasnost preti od Belorusije, u čijoj je metropoli, Minsku, Aleksandar Lukašenko ranije sreo Putina. Veruje se da Putin ima apsolutnu Lukašenkovu podršku i da postoji plan da se vozom brzo prebaci vojnike preko Belorusije u novom pokušaju zauzimanja Kijeva.

    “Očekujemo da će Rusija u januaru najaviti nove vojne vežbe sa ciljem jačanja vojnog prisustva u Belorusiji. Međutim, Lukašenko pravi veliku grešku i svoju zemlju dovodi u opasniju poziciju nego što je Ukrajina”, rekao je za Mejl neimenovani visoki izvor.

    Sve o sukobu u Ukrajini iz minuta u minut pratite ovde.

    List navodi i da su SAD ranije slale ovu vrstu oružja u druge zemlje, poput Poljske, a druga vrsta naoružanja je takođe isporučena Ukrajini. Ali oružje je takođe završilo u Saudijskoj Arabiji i Iraku kako bi “zaustavilo pretnje iz Irana“ i neutralisalo pretnje iz Severne Koreje. Oružje je otišlo i u Nemačku, Japan, Izrael…

    Oni tvrde da su SAD poslale oko trećine svojih protivtenkovskih raketa, od kojih je većina otišla u Ukrajinu, a trećina protivvazdušnih raketa Stinger je tamo završila.

    Pored toga, na inicijativu SAD, NATO je poslao više od 12 hiljada protivoklopnih sistema, 1.550 protivvazdušnih projektila i brojne radare, mitraljeze, uređaje za noćno osmatranje kao i ličnu vojnu opremu.

    “Želimo da Ukrajinci što pre dobiju ove sisteme”, poručuju iz Bele kuće.

  • Zelenski: Situacija u Donbasu teška i mučna

    Zelenski: Situacija u Donbasu teška i mučna

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski ocijenio je situaciju u Donbasu, na istoku Ukrajine, kao “tešku i mučnu”.

    “Bahmut, Kremina i druge oblasti u Donbasu, koje sada zahtjevaju maksimalnu snagu i koncentraciju. Tamo je situacija teška, bolna”, rekao je Zelenski u video obraćanju.

    Naveo je da ruske snage koriste sve resurse koji su im na raspolaganju kako bi ostvarile bar neki napredak, prenosi Interfaks Ukrajina.

  • Lavrov otkrio uslove za kraj rata: Ispunite ih za svoje dobro

    Lavrov otkrio uslove za kraj rata: Ispunite ih za svoje dobro

    ​”Uslovi Moskve za rješavanje problema u Ukrajini dobro su poznati Kijevu i Ukrajina će ih ili ispuniti za svoje dobro ili će o tome odlučiti ruska vojska”.

    To je rekao ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov agenciji Tass.

    “Naši prijedlozi za demilitarizaciju i denacizaciju teritorija pod kontrolom režima, otklanjanje prijetnji po bezbjednost Rusije koje dolaze odatle, uključujući i naše nove teritorije, dobro su poznati neprijatelju. Smisao je jednostavan. Ispunite ih za svoje dobro, o tom pitanju će odlučiti ruska vojska”, rekao je Lavrov u ponedjeljak uveče, a prenosi državna novinska agencija.

    Zvanična Moskva svoju invaziju na Ukrajinu naziva “specijalnom vojnom operacijom” za “demilitarizaciju” i “denacifikovanje” svog susjeda. Kijev i njegovi zapadni saveznici to nazivaju agresijom u imperijalnom stilu koja ima za cilj da zauzme zemlju, podsjeća Rojters.

    “Lopta je u polju režima”
    Moskva je u septembru, nakon održavanja referenduma koji su Kijev i njegovi saveznici odbacili kao lažan i nezakonit, najavila pripajanje četiri ukrajinske pokrajine – Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je u nedjelju da je Rusija spremna da pregovara sa svim stranama uključenim u rat u Ukrajini, ali da su Kijev i njegove zapadne pristalice odbili pregovore.

    I Kijev i Vašington ocjenjuju da Rusija ne želi pregovore, dok Moskva ne odgovara na ukrajinske preduslove, koji podrazumijevaju potpuno povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine, uključujući Krim, koji je okupiran 2014. godine, prenosi b92.

    Lavrov je za Tass rekao da je, kada je riječ o tome koliko će sukob trajati, “lopta u polju režima, a Vašington iza nje”.