VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Napadnuta Bjelorusija?

    Napadnuta Bjelorusija?

    Na teritoriju Bjelorusije pala je ukrajinska raketa koja je ispaljena iz PVO sistema S-300, saopštila je agencija Sputnjik Belorusija.

    Danas, u periodu od 10.00 do 11.00 časova, zabeležen je pad ukrajinske rakete sistema S-300 sa teritorije Ukrajine na teritoriju Bjelorusije”, saopštio je Telegram kanal “Pul prvog”, blizak beloruskom lideru.

    Kako je precizirano, predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko odmah je obavešten o događaju. Po njegovom nalogu na lice mesta je izašla grupa vojnika i istražitelja koji će utvrditi uzrok pada rakete.

    Ministarstvo odbrane saopštilo je da je raketa pala u blizini grada Ivanova u Brestskoj oblasti.

  • Ukrajinski piloti spremni – udar na teritoriju Rusije?

    Ukrajinski piloti spremni – udar na teritoriju Rusije?

    Piloti ukrajinskih borbenih aviona su u stanju da prodru na teritoriju Rusije, i nanesu udare po vojnim ciljevima.

    Ovo je u etru “Radija NV” izjavio pukovnik rezervnog sastava Oružanih snaga Ukrajine, Roman Svitan.

    Svitan je napomenuo, da mu je samopouzdanje dalo to, što su Oružane snage Ukrajine uz pomoć bespilotne letelice Striž (Tu-141) uspele da udare na aerodrom “Engels”, koji se nalazi u Saratovskoj oblasti.

    To ukazuje ili na nezadovoljavajuće performanse ruskih sistema PVO, ili na visoku efikasnost ukrajinske vojske, rekao je Svitan, i dodao da bi ovakav potez mogli da naprave i ukrajinski piloti borbenih aviona.

    Pukovnik je dodao, da će uskoro čuti vest da “ukrajinski piloti rade na ruskim vojnim objektima u Rusiji”.

    Ranije su stručnjaci primetili, da bi napad na aerodrom “Engels” mogao da podstakne Oružane snage Ukrajine na nove slične akcije.

    Primećeno je, da ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo ima na raspolaganju dosta tih istih bespilotnih letelica, Striž (Tu-141).

  • Preko 100 projektila ide ka Ukrajini

    Preko 100 projektila ide ka Ukrajini

    Aleksij Arestovič, savetnik ukrajinskog predsednika, napisao je na Fejsbuku da su Rusi napali Ukrajinu sa preko 100 projektila, u nekoliko talasa.

    On je dodao da se sirene za vazdušni napad mogu čuti širom zemlje.

    Gradska vojna uprava Kijeva saopštila je na Telegramu: “Kijev! PVO radi! Budimo mirni! Ostanite u skloništima dok se ne ukine vazdušna uzbuna!”.

    Ukrajinci time sugerišu da su rakete oborene.

  • Ukrajinci u strahu; Zapad ih otpisuje

    Ukrajinci u strahu; Zapad ih otpisuje

    Građani Ukrajine imaju sve manje poverenja da će SAD i Evropa podržati kijevski režim do “kraja pobede”. I za to postoje razlozi.

    Nedavni put ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Vašington mediji pod kontrolom Kijeva prikazuju kao veliku pobedu. Akcenat je na činjenici da su SAD dogovorile još jedan paket vojne pomoći u iznosu od 1,85 milijardi dolara.

    Konkretno, Amerikanci će predati PVO sisteme Patriot koje želi ukrajinsko rukovodstvo. Osim toga, 2023. godine SAD nameravaju da potroše oko 45 milijardi dolara na odbranu Ukrajine.

    Međutim, Ukrajinci su sve više počeli da dovode u pitanje takve priče, rekao je general-pukovnik Andrej Kartapolov u studiju TV voditelja Vladimira Solovjova.

    Indikativan u ovom slučaju je zaplet na ukrajinskoj TV, čiji je glavni lik bio stariji penzioner. Čovek je odbio da podeli radost zbog puta Zelenskog u Sjedinjene Države, podsećajući na činjenicu koja je bila veoma nezgodna za Kijev.

    “Pa, šta je on? Molio je za jedan raketni sistem Patriota. Jedan! Turcima su odmah prodali 13, a nama samo jedan”, rekao je penzioner Kartapolov.

    Prema rečima stručnjaka, građani Ukrajine su počeli da nagađaju u kom pravcu se kreće njihova zemlja, a poseta Vladimira Zelenskog Vašingtonu samo je potvrdila njihove strahove. Sve ukazuje na to da Zapad namerava da “otpiše” Ukrajinu.

    Presuda je naime, već doneta. Pitanje je samo kada će to biti sprovedeno.

    “Čak je političar Aleksej Arestovič iznenada počeo da upozorava da će Ukrajina jednostavno biti napuštena 2023. Mnogi Amerikanci već otvoreno govore o tome, a i u Ukrajini su savršeno obavešteni. Svi osim Zelenskog, koji je izgubio vezu sa realnošću”, rekao je general-pukovnik.

    Kartapolov ovu odluku SAD povezuje sa činjenicom da se njihova omiljena taktika u ukrajinskom sukobu pokazala neefikasnom. Odvajajući kolosalna sredstva, Vašington ne vidi ni nagoveštaj moguće pobede. Situacija se može promeniti direktnom intervencijom, ali Amerikanci neće preduzeti takav korak. Iz tog razloga postoji samo jedan izlaz – prepustiti svoje marionete njihovoj sudbini. Takva šema je ranije testirana u Avganistanu, navodi on.

  • Lavrov: Rusija želi okončati rat u Ukrajini što je prije moguće

    Lavrov: Rusija želi okončati rat u Ukrajini što je prije moguće

    Rusija želi riješiti situaciju u Ukrajini i okončati rat što je prije moguće, rekao je u srijedu ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov.

    Zaštita života vojnika i civila prioritet je Moskve, rekao je Lavrov u intervjuu za jedan ruski informativni program.

    Željeli bismo riješiti ovu situaciju što je prije moguće, okončati ovaj rat koji je Zapad pripremao i na kraju pokrenuo protiv nas preko Ukrajine, rekao je gospodin Lavrov.

    “Prioritet su nam životi vojnika i životi civila koji su ostali u zonama borbenih dejstava”, objasnio je ministar vanjskih poslova Rusije.

    Međutim, Lavrov je rekao da Moskva nema želju voditi razgovore sa Zapadom, pogotovo jer su zapadni političari “proglasili da sigurnost u Evropi treba graditi protiv Rusije”.

    O američkoj isporuci raketnih sistema “Patriot” Ukrajini, Lavrov je rekao da je Moskvi diplomatskim kanalima rečeno da se Vašington ne namjerava boriti direktno s Rusijom.

    “Pitali smo Amerikance znači li odluka o prenosu sistema Patriot da će ondje (u Ukrajini) biti američkih stručnjaka”, rekao je gospodin Lavrov.

    Potom je dodao:

    “Detaljno nam je objašnjeno da takvih planova nema, upravo zato što se Amerikanci ne žele direktno boriti protiv Rusije. Rekli su da će trebati nekoliko mjeseci da se sistem Patriot stavi u pogon, tokom kojeg ukrajinski vojnici mogu ovladati tehnologijom”, dodao je.

    Rekao je da je glavni razlog zašto Vašington insistira na nastavku inspekcija prema Sporazumu o smanjenju strateškog naoružanja “da shvate šta ih čeka u slučaju direktnog sukoba s Rusijom”.

    Lavrov je nazvao “ozbiljnom promjenom” gledišta SAD-a, tvrdeći da je Pentagon rekao da ne može zabraniti Kijevu da izvodi napade na regije koje su međunarodno priznate kao teritorije Ukrajine, uključujući Krim, prenosi “Yeni Safak”.

  • Ljudi iskakali iz zgrada kako bi izbjegli požar u kockarnici

    Ljudi iskakali iz zgrada kako bi izbjegli požar u kockarnici

    ​Ljudi su skakali u smrt s gorućih zgrada u bjesomučnom pokušaju da pobjegnu od smrtonosnog požara koji je u srijedu zahvatio kockarnicu u Kambodži, rekli su tajlandski spasioci.

    Spasioci su rekli da je najmanje 11 ljudi poginulo, ali se očekuje da će broj žrtava porasti mnogo više od požara u hotelu i kockarnici “Grand Diamond City” u Poipetu, koji graniči s Tajlandom.

    Patčarin Taentong, vođa tajlandskog spasilačkog tima koji je odgovorio na hitne pozive kambodžanskih vlasti, rekao je da su neke od žrtava izgleda umrle od udisanja dima.

    “Kada smo stigli, nismo mogli ući jer je vatra već zahvatila većinu zgrada”, rekao je.

    Otprilike 700 tajlandskih građana spašeno je i poslano u bolnice u Tajlandu, prema vlastima.

    Na fotografijama s mjesta događaja vide se ogromni plamenovi svijetle boje jantara i stubovi dima koji se uzdižu iz kompleksa, prenosi “9News”.

  • Kremlj: Mirovni plan za Ukrajinu mora uključivati realnost da su aneksirani regioni ruski

    Kremlj: Mirovni plan za Ukrajinu mora uključivati realnost da su aneksirani regioni ruski

    Kremlj je u srijedu odbacio mirovni plan ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog od 10 tačaka, rekavši da prijedlozi za okončanje sukoba u Ukrajini moraju uzeti u obzir ono što naziva “današnjom stvarnošću” četiri ukrajinske regije koje je rusija anektirala.

    “Ne može postojati mirovni plan za Ukrajinu koji ne uzima u obzir današnju realnost u vezi sa ruskom teritorijom, sa ulaskom četiri regiona u sastav Rusije. Planovi koji ne uzimaju u obzir ovu realnost ne mogu biti mirni”, rekao je glasnogovornik Kremlja Dmitri Peskov.

    Rusija je u septembru proglasila ukrajinske oblasti Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje dijelom svoje teritorije nakon referenduma koje su osudile Ukrajina i zapadne zemlje. Rusija ne kontroliše u potpunosti nijednu od četiri regije.

    Predsjednik Zelenski je promovisao je svoj mirovni plan od 10 tačaka, koji je prvi put najavio u novembru, razgovarajući o njemu, između ostalih, s američkim predsjednikom Joeom Bidenom i pozivajući svjetske lidere da na osnovu njega održe Globalni mirovni samit.

    Plan predviđa povlačenje ruskih trupa sa međunarodno priznate teritorije Ukrajine, što bi značilo da Rusija odustane i od četiri regiona za koje tvrdi da ih je anektirala, kao i od Krima, koji je zauzela 2014.

    Kremlj je više puta govorio da je otvoren za mirovne pregovore s Ukrajinom, ali ne vidi spremnost Kijeva za pregovore.

  • Lavrov: Za nas svijet nije samo Evropska unija

    Lavrov: Za nas svijet nije samo Evropska unija

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u intervjuu ruskoj agenciji “TAS S” da Rusija više ne planira da pokreće zajedničke projekte sa EU. On je još naglasio da za Rusiju svijet nije samo Evropska unija.

    Odluka je donijeta, kako se navodi s obzirom na to da Zapad efektivno vodi hibridni rat protiv Moskve.

    Prema riječima visokog ruskog diplomate, odnosi između Moskve i EU su “na istorijskom minimumu” iz, kako je rekao, dobro poznatih razloga.

    “Ubrzo nakon što je specijalna vojna operacija pokrenuta, Brisel je krenuo stopama SAD i NATO u hibridni rat protiv nas. Šef diplomatije EU, Žozep Borel bio je jedan od prvih koji je pozvao na poraz Rusije na ratištu”, istakao je Lavrov.

    “Ne namjeravamo da kucamo na zatvorena vrata niti da pokrećemo bilo kakve zajedničke projekte. Hvala Bogu, svijet za nas nije samo Evropska unija i imamo mnogo prijatelja i istomišljenika na drugim mjestima“, rekao je on.

    Lavrov je osudio vladajuće elite u EU zbog nanošenja štete vitalnim interesima i blagostanju svojih građana.

    “Oni su pratili antitursko vođstvo hegemona preko okeana u skoro potpunoj poslušnosti, a ponekad čak i prevazilazeći (SAD)“, dodao je Lavrov, prenosi “TAS S”.

  • Zaharova o pozivu Кijeva da se Rusija isključi iz UN

    Zaharova o pozivu Кijeva da se Rusija isključi iz UN

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova odreagovala je na poziv Кijeva da se Rusija isključi iz Ujedinjenih nacija poslovicom “psi laju, a karavani prolaze”.

    • To je slučaj kada psi laju, a karavani prolaze. Ništa ne treba raditi tim povodom. Ukrajina je u svojoj istoriji preživjela razne ličnosti. Proteklih godina i decenija tamo je bilo mnogo nitkova koji su u potpunosti rasturili zemlju, gurnuli su je na ivicu propasti – konstatovala je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

    Po njenim riječima, to treba uzeti u obzir i u skladu sa tim činjenicama graditi politiku Rusije.

    • Apsolutno ne vrijedi slušati te bolesne izjave u kojima nema nikakve istorijske suštine, logike ili shvatanja do čega to može dovesti čak i u snovima – ocijenila je ona.

    Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine ranije je pozvalo da se Rusija isključi iz Ujedinjenih nacija, iako je to nemoguće prema Povelji organizacije u kojoj Rusija ima pravo veta u glavnom organu – Savjetu bezbjednosti.

  • Kina će prestići Ameriku do 2035. godine

    Kina će prestići Ameriku do 2035. godine

    Predviđa se da će Kina prestići SAD kao najveća svjetska ekonomija do 2035. godine.

    Takođe se očekuje da će Indija postati druga najveća svjetska ekonomija do 2075. godine. Dve zemlje slediće SAD na trećem mestu, prema dugoročnoj perspektivi Goldman Saksa, prenosi Investitor.

    “Očekujemo da će se težina globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) još više pomeriti prema Aziji u narednih 30 godina”, napisali su ekonomisti Goldman Saksa Kevin Dali i Tadas Gedminas u izveštaju na 45 stranica.

    U 2050. godini predviđa se da će pet najvećih svetskih ekonomija biti Kina, SAD, Indija, Indonezija i Nemačka.

    Nigerija, Pakistan i Egipat bi takođe mogli da budu među najvećim svetskim ekonomijama do 2075. godine, zahvaljujući brzom rastu stanovništva, ako usvoje “odgovarajuće politike i institucije”, navodi se u izveštaju.

    SAD, nakon što su nadmašile dugoročne projekcije realnog rasta BDP-a u protekloj deceniji, malo je verovatno da će ponoviti ovaj podvig u narednoj deceniji, dodaju analitičari.

    “Potencijalni rast SAD-a ostaje znatno niži od rasta velikih tržišnih ekonomija u razvoju, uključujući Kinu i posebno Indiju”, naveli su Dali i Gedminas.

    “Štaviše, izuzetna snaga američkog dolara u poslednjih nekoliko godina dovela je do toga da se značajno povećao iznad njegove fer vrednosti zasnovane na paritetu kupovne moći, a ovo odstupanje implicira da je veća verovatnoća da će depresirati u narednih 10 godina.”

    Globalni ekonomski rast, koji je već oslabio tokom decenija, dodatno će usporiti do 2075. godine, zbog usporavanja rasta svetskog stanovništva, prema dugoročnim prognozama Goldman Saksa.

    Predviđa se i da će globalna ekonomija rasti u proseku 2,8 odsto godišnje između 2024. i 2029. godine, a nakon toga će postepeno opadati, prema izveštaju Goldman Sachs Research. To se upoređuje sa prosečnim rastom od 3,6 odsto u deceniji pre globalne finansijske krize i 3,2 odsto u 10 godina pre pandemije Covid-19.

    Veliki deo ekonomskog usporavanja je posledica slabijeg rasta svetske populacije. Tokom proteklih 50 godina, rast broja ljudi na planeti opao je sa 2 odsto godišnje na manje od 1 odsto trenutno, a projekcije UN-a pokazuju da će do 2075. pasti na nulu.

    Slabljenje produktivnosti, povezano sa usporavanjem tempa globalizacije i tehnološkog napretka, takođe će doprineti smanjenju rasta globalnog bruto domaćeg proizvoda.

    “Globalizacija se ne odnosi samo na trgovinu robom – ona obuhvata rast u prekograničnom kretanju robe, kapitala, ljudi, tehnologija, podataka i ideja“, rekli su ekonomisti Goldman Saksa u izveštaju.

    “S obzirom na to da je period brze globalizacije sada iza nas, malo je verovatno da će globalna ekonomija povratiti stope rasta produktivnosti postignute tokom decenije 2000-2010. Štaviše, mogućnost potpunog preokreta je ključni rizik za globalne izglede.”

    Sve u svemu, protekcionizam i klimatske promene su dva najveća rizika za dugoročne projekcije ekonomskog rasta, pokazuje izveštaj.

    “Dok je nejednakost prihoda među zemljama opala, nejednakost prihoda unutar zemalja je porasla. Ovo predstavlja veliki izazov za budućnost globalizacije”, rekli su ekonomisti.

    Što se tiče klimatskih promena, u izveštaju se navodi da “nema praktičnog razloga” zašto globalna ekonomija u celini ne može “odvojiti” ekonomski rast od emisije ugljenika.

    “Ali postizanje održivog rasta zahteva ekonomske žrtve i globalno koordiniran odgovor, a oboje će biti politički teško postići“, rekli su Dali i Gedminas.