VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Oglasio se Lajčak o Kosovu

    Oglasio se Lajčak o Kosovu

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak potvrdio je danas razgovarao o nedavnim dešavanjima u okviru dijaloga, sjeveru Kosova i Metohije, saradnji EU-SAD-NATO i budućim koracima.

    On je o ovim temama razgovarao sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom i zamjenikom generalnog sekretara NATO Mirčeom Džoanom.

    Lajčak je na Tviteru istakao da je imao koristan sastanak sa Džoanom i Eskobarom.

    – Razgovarali smo o nedavnim dešavanjima u Dijalogu, uključujući sjever Kosova, saradnji EU-SAD-NATO, i budućim koracima. Zahvalni smo na prilici da se, takođe, zajednički obratimo ambasadorima NATO – istakao je on.

    Prethodno je NATO na svom sajtu objavio da su se Lajčak i Eskobar sastali danas sa Džoanom, sa kojim su, između ostalog, razgovarali o pronalaženju rješenja između Beograda i Prištine.

  • Amerikanci uradili simulacije kineskog napada na Tajvan; Rezultat katastrofan za sve

    Amerikanci uradili simulacije kineskog napada na Tajvan; Rezultat katastrofan za sve

    Istraživački centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) u Vašingtonu izradio analizu posledica mogućeg sukoba oko Tajvana.

    Izvaštaj je načinjen nakon brojnih simulacija, a u njegove stranice uvid je imala američka TV mreža CNN.

    Tako se, na primer, navodi da bi kineska invazija na Tajvan 2026. godine dovela do hiljada žrtava među kineskim, američkim, tajvanskim i japanskim snagama.

    Malo je verovatno da bi se okončala pobedom Pekinga, a SAD bi mogle da ostvare Pirovu pobedu, dugoročno.

    CSIS je, kako prenose Novosti, izradio čak 24 simulacije, što je najobimnije istraživanje ikad sprovedeno o mogućem sukobu oko Tajvana. Cilj je bio odgovoriti na pitanje da li bi invazija uspela, i po koju cenu.

    Objavljivanje izveštaja koincidiralo je, inače, sa aktuelnim kineskim vojnim manevrima u blizini Tajvana.

    Simulacija rata donela je zaključak da bi, na kraju, najmanje dva američka nosača aviona ležala na dnu Pacifika, a kineska moderna mornarica bila bi “u ruševinama”.

    Scenariji američkog instituta oslikavaju, u slučaju sukoba, mračnu budućnost i Tajvana, ostrva sa 24 miliona stanovnika koje Kina smatra delom svoje suverene teritorije:

    “Tajvanska vojska je ozbiljno degradirana i ostavljena da brani oštećenu ekonomiju na ostrvu, bez struje i osnovnih usluga”, navodi se u izveštaju, uz procenu da bi ostrvska vojska pretrpela oko 3.500 žrtava, a svih 26 razarača i fregata u njenoj mornarici bilo bi potopljeno.

    SAD i Japan, koji je takođe uključen u simulaciju sukoba, takođe, navodi se, “gube desetine brodova, stotine aviona i hiljade vojnika, što bi oštetilo globalnu poziciju SAD tokom narednih godina”.

    “U većini scenarija američka mornarica gubi dva nosača aviona, dok tokom tronedeljne borbe biva ubijeno oko 3.200 vojnika, što je skoro polovina gubitaka SAD u dve decenije borbi u Iraku i Avganistanu. Kina bi, takođe, teško patila. Njena mornarica bila bi u ruševinama, jezgro njenih amfibijskih snaga slomljeno, desetine hiljada vojnika postali bi ratni zarobljenici, a oko 10.000 bi poginulo”, zaključuje se.

    Na kraju, CSIS tvrdi da izveštaj ne vidi rat oko Tajvana kao “neizbežan, ili čak verovatan”.

    Dan Grecijer, viši saradnik za politiku odbrane u Projektu vladinog nadzora (POGO), priznaje i da je malo verovatna direktne kineske invazija na Tajvan, jer bi “takva vojna operacija odmah poremetila spoljnu trgovinu, na kojoj počiva kineska privreda”.

  • Realne plate u evrozoni niže nego prije pandemije – i biće još manje

    Realne plate u evrozoni niže nego prije pandemije – i biće još manje

    Realne plate u evrozoni znatno su niže nego u pretpandemijskom periodu i verovatno će se još više smanjiti u idućim mesecima zbog brzog rasta cena.

    Na to je danas upozorila Evropska centralna banka (ECB).

    Pandemija je izazvala velike poremećaje na tržištu rada zbog strogih mera suzbijanja virusa i potražnje za radnom snagom, posebno u sektorima u bliskom kontaktu s kupcima, prenosi Poslovni dnevnik.

    Nagli oporavak ekonomije nakon ublažavanja mera i nestašica radne snage podstaknuli su snažan rast plata, u poređenju sa istorijskim trendovima, posebno u sektoru nege, transporta i ugostiteljstva, naglašava ECB.

    Još u 2020. realne i nominalne plate rasle su gotovo identičnim tempom, što se naglo promenilo u prvom tromesečju 2021. kada su cene počele da rastu ubrzanim tempom, podsećaju.

    “U početnoj fazi pandemije inflacija je bila vrlo niska, odražavajući slabe cenovne pritiske, značajan negativan uticaj cena energije i ostale faktore, poput privremenog smanjenja indirektnih poreza radi podsticanja privrede”, podseća ECB.

    U 2021. inflacija je ubrzala zbog poskupljenja energije i problema u nabavci dobara i usluga u okruženju otvaranja privrede nakon ukidanja pandemijskih ograničenja, a rezultat je bio sve dublji jaz između realnih i nominalnih plata.

    Nominalne plate porasle su slabije od potrošačkih cena pa se kupovna moć građana smanjila i u drugom tromesečju prošle godine bila oko 3,6 posto niža nego u četvrtom tromesečju 2019., neposredno pre početka pandemije covid 19, utvrdio je ECB u Ekonomskom biltenu.

    “Realne plate sada su znatno niže nego što su bile pre pandemije i verovatno će se dodatno smanjiti u idućim mesecima”, zaključuje ECB u članku.

    “To bi moglo da podstakne sindikate da u idućim rundama pregovora zahtevaju veća povećanja plata, posebno u sektorima s nižim platama”, nagađaju u ECB-u.

    Procenjuju da će nominalne plate vrlo snažno rasti i u idućim tromesečjima, u poređenju s istorijskim nivoima.

    U srednjoročnoj perspektivi, rast plata bi trebalo da bude usporen očekivanim usporavanjem privrede i neizvesnim ekonomskim izgledima, predviđaju oni.

  • Zelenski priznao poraz

    Zelenski priznao poraz

    Predsednik Ukrajine Volodimi Zelenski izjavio je da su ruske snage najveće napore usmerile na Soledar.

    Zelenski je dodao da će rezultat te teške i dugotrajne bitke ipak biti oslobođenje celog Donbasa.

    Zelenski se u video obraćanju zahvalio svim ukrajinskim vojnicima koji brane Bahmut i onima koji u Soledaru odolevaju novim i još jačim napadima ruskih snaga, prenosi Unian.

    Izuzetno je teško – tamo skoro da nema celih zidova… Zahvaljujući nepokolebljivosti naših vojnika tamo, u Soledaru, osvojili smo dodatno vreme i dodatne snage za Ukrajinu”, rekao je Zelenski. Prema njegovim rečima, u Soledaru je sve potpuno uništeno, života gotovo da i nema.

    Zelenski tvrdi da su ruske snage izgubile hiljade ljudi kod Soledara i da je, kako je naveo, “sve tlo kod Soledara pod leševima” ruskih snaga.

    “Ovako izgleda ludilo”, rekao je ukrajinski predsednik. Zamenica ministra odbrane Ukrajine Hana Maljar izjavila je juče da Rusija ponovo žestoko napada Soledar i Bahmut.

    “Posle neuspešnog pokušaja zauzimanja Soledara i povlačenja, neprijatelj je pregrupisao svoje snage, dopunio jedinice, angažovao nove snage, promenio taktiku i žestoko napao”, napisala je Maljar na Telegramu.

    Dodala je da su u napadu na Soledar angažovane najbolje rezerve grupe Vagner, prenosi Gardijan.

  • “Rusi su zauzeli” – imaju plan

    “Rusi su zauzeli” – imaju plan

    Ruske trupe i plaćeničke formacije grupe “Vagner” najverovatnije drže pod kontrolom veći deo grada Soledara, saopštilo je danas britansko ministarstvo odbrane.Zvaničnici u Kijevu su saopštili da je Moskva pojačala napade na Soledar u regionu Donbasa, koji se nalazi nekoliko kilometara od Bahmuta, i da ukrajinske snage pružaju snažan otpor, a da su obe strane pretrpele teške gubitke.

    U izveštaju britanskih obaveštajaca se navodi da “ruske snage zauzimanjem Soledara vrlo verovatno pokušavaju da opkole Bahmut sa severa i da poremete ukrajinske linije komunikacije”, prenosi Rojters.

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je juče da je otpor ukrajinskih snaga u borbi protiv talasa napada u istočnom regionu Donbasa pomogao zemlji da kupi vreme i da ojača.

    “Zahvaljujući otporu naših vojnika u Soledaru, mi smo osvojili za Ukrajinu dodatno vreme i dodatnu snagu”, rekao je Zelenski u svom noćnom video obraćanju, preneo je Rojters.

  • Rusi i Ukrajinci na Erdoganovoj teritoriji: Uskoro kraj?

    Rusi i Ukrajinci na Erdoganovoj teritoriji: Uskoro kraj?

    Ruski i ukrajinski komesari za ljudska prava sastaće se ove nedelje u Turskoj, javile su danas ukrajinske i ruske novinske agencije.

    Razgovori će verovatno uključivati i mogućnost dalje razmene ratnih zarobljenika.

    Interfaks je citirao rusku komesarku Tatjanu Moskalkovu koja je rekla da će se sastanak sa ukrajinskim kolegom Dmitrom Lubincem održati tokom međunarodnog foruma u ​​Turskoj između četvrtka i subote.

    Ona je rekla da je već bilo razgovora o okvirnom dnevnom redu pregovora, ali nije navela detalje. Ukrajinska novinska agencija Ukrinform citirala je Lubinca koji je rekao da je glavno pitanje „povratak naših heroja i heroina“, misleći na razmenu zarobljenika. Rusija i Ukrajina su izvršile brojne razmene zarobljenika, od kojih je poslednja bila juče.

    “Odvojeno želimo da pokrenemo pitanje povratka civilnih talaca koje je Ruska Federacija masovno zatočila na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine i ne dozvoljava im da se vrate kućama“, rekao je Lubinec.

    Ukrajina je osudila prisilnu deportaciju brojnih civila na jugu i istoku zemlje, koje je Rusija proterala iz njihovih domova. Neki su odvedeni u Rusiju ili na Krim koji je pripojila Rusija. Mirovni pregovori između dve zemlje su prekinuti u prvim mesecima ruske invazije i nisu obnovljeni.

    Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je Rusija otvorena za razgovore, ali su Ukrajina i njen saveznik Sjedinjene Države reagovali skeptično, sugerišući da želi da kupi vreme da se pregrupiše nakon serije poraza i povlačenja.

  • Nestali strani plaćenici?

    Nestali strani plaćenici?

    Britansko ministarstvo spoljnjih poslova saopštio je danas da su dvojica državljana Velike Britanije, Endru Bagšo i Kristofer Parisu nestala u Ukrajini.

    Oni su u izveštaju Ministarstva navedeni kao dobrovoljci, prenosi Gardijan.

    Njihove porodice dobiće podršku, navodi se u saopštenju.

    Poslednji kontakt s dvojicom muškaraca uspostavljen je dok su putovali iz Kramatorska u Soledar 6. januara, a od tada im se gubi svaki trag, navodi Skaj njuz.

  • Američki ekspert: Ovo je znak da Kijev gubi

    Američki ekspert: Ovo je znak da Kijev gubi

    Američki profesor Volf nazvao je zahteve Zelenskog za oružjem znakom skorog kolapsa Oružanih snaga Ukrajine.

    “Kijev gubi, pa od Zapada traži sve više vojne opreme i artiljerije”, napisao je na Tviteru američki ekonomista Ričard Volf.

    “Ako Ukrajina pobeđuje, ne mora da moli još više tenkova, oklopnih vozila i tako dalje. Njeni saveznici ne bi morali da ih daju”, rekao je ekspert.

    Krajem decembra, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski sastao se u Vašingtonu sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom i rukovodstvom Kongresa.

    Novi paket vojne pomoći vredan 1,85 milijardi dolara bio je tempiran da se poklopi sa njegovom posetom. To je uključivalo nabavku baterije protivvazdušnih raketnih sistema Patriot.

    Sjedinjene Države su prošle nedelje objavile novi, najveći paket vojne pomoći Kijevu u vrednosti od 3 milijarde dolara. Uključiće borbena vozila pešadije Bredli, oklopne transportere, protivtenkovske rakete, haubice i veliku količinu municije.

    Pored toga, Nemačka je obećala da će obezbediti borbena vozila pešadije Marder i dodatnu bateriju protivvazdušnih raketnih sistema Patriot, a Francuska – tenkove na točkovima ili oklopna vozila AMX-10RC.

    Moskva je više puta izjavljivala da snabdevanje zapadnim oružjem samo produžava sukob, a transport naoružanja postaje legitimna meta ruske vojske.

  • Erdogan otkrio ko zarađuje na ratu u Ukrajini

    Erdogan otkrio ko zarađuje na ratu u Ukrajini

    U trenutku slabe aktivnosti međunarodne zajednice i bogaćenja trgovaca oružjem na račun ukrajinske krize, Turska jedina razgova sa obe zaraćene strane.

    Turska je jedina zemlja koja istovremeno razgovara sa Rusijom i Ukrajinom u cilju pronalaženja mirnog rešenja, izjavio je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.

    “Šta su oni uradili u rusko-ukrajinskom ratu? Da li se svet umešao na neki način? Nije. Svi oni pomažu trgovcima oružjem. Njih brine to, kako trgovci oružjem u svetu zarađuju, gde uzimaju svoju dobit i šta dobijaju”, rekao je on.

    Turski lider je podvukao, da Ankaru interesuje kako da se osigura mir. Prema njegovim rečima, on se istog dana sastaje sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i ukrajinskim liderom Vladimirom Zelenskim i pokušava da shvati na koji način da ih pomiri. Telefonski razgovor ruskog i turskog lidera je održan 5. januara.

    Vladimir Putin je tokom razgovora potvrdio spremnost za ozbiljan dijalog o Ukrajini pod uslovom da Kijev ispuni poznate zahteve i uzme u obzir nove teritorije.

    Erdogan je podvukao da pozivi na mir moraju biti podržani jednostranim prekidom sukoba i pravičnim regulisanjem nesuglasica. Nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, turski predsednik je više puta predlagao da posreduje u regulisanju sukoba.

    Krajem marta 2022. godine je u Instanbulu održana runda pregovora između Kijeva i Moskve. Turski lider je predložio da se organizuje sastanak Putina i Zelenskog. Ranije je Rusija upozorila da značajan deo oružja, koje zapadne zemlje isporučuju Kijevu, dolazi do terorista i krade se.

  • Ukrajinci oborili sopstveni avion?

    Ukrajinci oborili sopstveni avion?

    Ukrajina je sama oborila svoj lovac MiG-29, i to 8. januara iznad Donjecka.

    Ovo je saopštio zamenik predsednika Odbora za odbranu Državne dume Rusije, Dmitrij Sablin. Prema njegovoj izjavi, ukrajinski PVO sistem Osa je presreo avion i uništio ga.

    “Samo smo im malo pripomogli”, rekao je Sablin.

    Sablin se trenutno nalazi na frontu. On je komandant rezervne jedinice “Sablin Kaskad” koja se nalazi u Donjecku.

    Ovo nije prvi put da Ukrajina obara svoj borbeni avion. Na početku rata nad Kijevom, Ukrajinci su oborili jedan od svojih Su-27.

    Međutim, vest da su ukrajinske jedinice PVO same oborile svoje MiG-29, 8. januara nije potvrdila ni Ukrajina, ni neki treći izvor koji nije iz Rusije. Za sada je to samo tvrdnja Sablina, a čak ni Ministarstvo odbrane Rusije nije dalo zvanično mišljenje o tome.