Kijevski režim povlači zapadna oklopna vozila iz oblasti Harkova u pravcu Svatova, rekao je za Sputnjik vojni ekspert, potpukovnik LNR u penziji Andrej Maročko.
“Prema rečima stanovnika Harkova, primećeno je prebacivanje oklopnih vozila sa dva voza u Kupjansk. Oklopna vozila zapadnog tipa se istovaraju na stanici gde se sortiraju i šalju u pravcu sela Svatovo”, rekao je on.
Vašington pravi skupu grešku time što isporučuje raketne sisteme “Patriot” Ukrajini, napisao je u tekstu za portal “Military.com” oficir američke armije Džef Lamer.
Prema njegovom mišljenju, Ukrajina nije spremna da koristi takvu složenu vojnu tehniku, za koju je američkim vojnicima potrebna višemesečna obuka.
On je, takođe, ocenio da isporuke sistema “Patriot” neće izmeniti ranjivost Ukrajine u vazduhu.
“Upornost Vašingtona je pogrešna, i za to će biti plaćena visoka cena”, zaključio je Lamer.
Pentagon je ranije saopštio da će ukrajinska vojska početi obuku u upravljanju sistemima “Patriot” vojnoj bazi u Oklahomi.
Amerikanci očekuju da će za nekoliko meseci pripremiti pripadnike Oružanih snaga Ukrajine da upotrebljavaju sisteme “Patriot”, koji su deo poslednjeg paketa pomoći Kijevu.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se na svom instagram profilu.
“Juče je bio jedan od najtežih dana za našu zemlju i nikada nisam krio od ljudi u Srbiji kada se takve stvari događaju. Imaćemo mnogo muka i problema sa kojima ćemo se suočiti u budućnosti i za to nam je potrebno jedinstvo, a od onih od kojih sam to očekivao to nismo dobili. Dobili smo njihovo ujedinjenje, bez obzira što su sve suprotno govorili. Oni su izabrali da i ovoga puta idu protiv Srbije”, rekao je Vučić u obraćanju.
On je najavio svoje obraćanje u ponedeljak u popodnevnim časovima.
“Srbiju ćemo sačuvati i odbraniti”, završio je Vučić.
Ruska vojska saopštila je u subotu da su njene trupe pokrenule ofanzivu u regionu Zaporožja u Ukrajini, preneo je AFP.
Borbe u tom regionu intenzivirane su ove nedelje nakon nekoliko u kojima se region smatrao gotovo zamrznutim frontom.
Ruska paravojna grupa Vagner negirala je da regrutuje građane Srbije za borbu u Ukrajini, dan nakon što su aktivisti u Beogradu podneli krivične prijave protiv te organizacije.
Među osobama navedenima u krivičnim prijavama su ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko i Aleksandar Vulin, direktor Državne bezbednosno-informativne agencije Srbije, preneo je Rojters.
“Ja ne regrutujem Srbe”, naveo je u saopštenju osnivač Vagnera Jevgenij Prigožin, rekavši da nikada nije čuo za Bocan-Harčenka ili Vulina.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije ove sedmice rekao o Vagnerovoj grupi i pozivu upućenom na regrutaciju, da je reč o notornoj laži.
Advokat iz Beograda i predsjednik grupe građana “Oktobar” Čedomir Stojković, kao i predstavnici ruskih i ukrajinskih antiratnih grupa podnijeli su u četvrtak Višem javnom tužilaštvu u Beogradu seriju krivičnih prijava zbog djelovanja Vagner grupe u Srbiji, kao i “mobilisanja državljana Srbije za učestvovanje u ratu u Ukrajini”.
Ruski biznismen i osnivač Vagner grupe Jevgenij Prigožin je početkom sedmice saopštio da ta kompanija nikada nije bila prisutna na sjeveru KiM i nije imala nikakve kontakte sa Srbijom.
Prigožin je to naveo na zvaničnom Telegram kanalu kompanije, odgovarajući na pitanje Glasa Amerike na srpskom, o tome kakve aktivnosti Vagner grupa sprovodi u Srbiji.
Prigožin tvrdi i da u Vagneru trenutno nema državljana Srbije i da ih odavno nije bilo i dodaje da glasine koje se “napumpavaju” oko interakcije Vagnerove grupe i Srbije nemaju nikakvog osnova.
U međuvremenu, Bijela kuća je saopštila da će SAD sljedeće nedelje uvesti dodatne sankcije ruskoj privatnoj vojnoj Vagner grupi, za koju američki zvaničnici kažu da je pomagala ruskoj vojsci u ratu u Ukrajini.
Portparol Bijele kuće za nacionalnu bezbjednost Džon Kirbi rekao je da će Ministarstvo finansija SAD označiti Vagner grupu kao značajnu transnacionalnu kriminalnu organizaciju, prenio je Rojters.
“U skladu s takvom kvalifikacijom mi ćemo nametnuti dodatne sankcije sljedeće nedjelje protiv Vagnera i njegove mreže podrške na više kontinenata. Tim djelovanjem Vagner će biti prepozata kao transkontinentalna prijetnja i kroz svoj tekući obrazac ozbiljnih kriminalnih aktivnosti”, rekao je Kirbi novinarima na brifingu u Beloj kući.
Proglašavanjem Vagnera transnacionalnom kriminalnom organizacijom prema američkoj izvršnoj naredbi 13581 zamrzava se cjelokupna američka imovina Vagnera i zabranjuje Amerikancima da obezbjeđuju sredstva, robu, ili da pružaju usluge toj grupi.
“Ovim akcijama i mnogima koje će uslijediti, naša poruka svakoj kompaniji koje razmatra da pruži podršku Vagneru glasi: Vagner je kriminalna organizacija koja čini rasprostranjena zlodela i krši ljudska prava, i radićeno neumoljivo da identifikujemo, ometemo, razotkrijmo i usmerimo naše delovanje na one koji pomažu Vagneru”, rekao je Kirbi.
Ruski biznismen i osnivač Vagner grupe Jevgenij Prigožin ironično je reagovao na najavu Bijele kuće o proglašavanju Vagnera „međunarodnom zločinačkom organizacijom”, napominjući da će od tog trenutka on i Amerikanci postati kolege.
„Konačno, sada su Vagner grupa i Amerikanci kolege. Od sada se naš odnos može nazvati ’obračunom kriminalnih klanova’“, navodi se u poruci koju je pres služba te grupe objavila na Telegram kanalu.
Američki biznismen Ilon Mask kritikovao je spremnost Sjedinjenih Američkih Država da podrže Ukrajinu u pokušaju da vrati Krim.
On je reagovao na nedavno objavljen članak Njujork tajmsa, u kojem se navodi da administracija američkog predsjednika Džozefa Bajdena počinje da shvata da Ukrajini mogu biti potrebne dodatne snage za napad na teritoriju Krima, što bi ojačalo poziciju kijevskih vlasti u budućim pregovorima.
“Ja sam nastrojen proukrajinski, ali nemilosrdna eskalacija sukoba je veoma rizična za Ukrajinu i svijet”, objavio je Mask na Tviteru.
Zamjenik portparola Pentagona Sabrina Sing ranije je najavila da će SAD podržati Ukrajinu, uključujući moguć́u operaciju zauzimanja Krima.
Šef krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov rekao je za RIA Novosti da ako kijevske vlasti pokušaju da izvrše agresiju na Krim, onda ne treba da se žale kasnije kada dobiju uzvratni udar.
Senator Krima Sergej Cekov rekao je da je povratak Krima Ukrajini, uključujući i moguću upotrebu sile, nerealan,
i da je “vjerovatnije da će pojedine države nestati sa političke karte”.
Krim je postao dio teritorije Ruske Federacije u martu 2014, nakon referenduma koji je uslijedio poslije državnog udara u Ukrajini.
Na referendumu se 96,77% građana Krima i 95,6% građana Sevastopolja izjasnilo za priključenje Rusiji.
Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom, dok mnoge zapadne zemlje podržavaju Kijev po ovom pitanju.
Predstavnici ruskog državnog vrha su više puta isticali da su stanovnici Krima glasali za demokratsko ujedinjenje sa Rusijom, uz potpuno poštovanje međunarodnog prava i Povelje UN.
Prema riječima predsednika Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno”.
Visoki zvaničnici SAD savjetovali su Ukrajini da odustane od pokretanja velike ofanzive protiv ruskih snaga dok se ne završi nova isporuka modernog američkog oružja i obuka za njegovo korišćenje, saopštio je izvor iz administracije predsjednika Džozefa Bajdena.
Visoki zvaničnik je u razgovoru sa malom grupom novinara pod uslovom anonimnosti, saopštio da se SAD čvrsto drže svoje odluke da u ovom trenutku Ukrajini ne isporučuju tenkove “abrams”, istovremeno kada se u Njemačkoj vodi polemika oko slanja Kijevu tenkova “leopard”, prenosi Rojters.
Zvaničnik je rekao da SAD u ovom trenutku ne planiraju da pošalju ove tenkove u Ukrajinu jer su skupi i teški za održavanje, a njemački ministar odbrane Boris Pistorijus negirao je u petak da Berlin jednostrano blokira isporuku tenkova leopard u Ukrajinu, i naglasio da je vlada spremna da brzo preduzme korake i da ih pošalje ako postoji konsenzus među saveznicima.
Nedavni pregovori Vašingtona sa Kijevom o mogućoj kontraofanzivi bili su u kontekstu obezbjeđivanja da Ukrajinci prvo posvete dovoljno vremena obuci za najnovije oružje koje obezbjeđuju SAD, naveo je ovaj zvaničnik.
Američka administracija vjeruje da bi takva ofanziva bila uspješnija ako bi Kijev iskoristio obuku i značajnu dopunu novog naoružanja, nakon što su u četvrtak SAD saopštile da će poslati stotine oklopnih vozila u Ukrajinu za borbenu upotrebu. Bajden, koji je ove nedjelje odobrio novi paket oružja za Ukrajini vrijedan 2,5 milijardi dolara, rekao je novinarima u Bijeloj kući da će Kijev “dobiti svu potrebnu pomoć” u odgovoru na pitanje da li podržava namjeru Poljske da pošalje njemačke tenkove u Ukrajinu uz potrebnu saglasnost Berlina.
Količina rezervi gasa u evropskim podzemnim skladištima pala je ispod 80 odsto, pokazuju podaci operatera “Gasne infrastrukture Evrope”.
Prema posljednjim podacima, rezerve gasa u podzemnim skladištima iznosile su 79,49 odsto sa ukupno 86,5 milijardi kubnih metara gasa.
Rezerve gasa u evropskim podzemnim skladištima i dalje su visoke u odnosu na prošlu godinu, kada je popunjenost iznosila manje od 50 odsto, navodi operater.
Zapadne zemlje uvele su širok spektar sankcija Rusiji nakon što je Moskva pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara 2022. godine, a EU se obavezala da će prekinuti svoju zavisnost od ruskih energenata.
Predsjednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je ranije da je EU uspjela da zamijeni 80 odsto gasa iz gasovoda koji isporučuje Rusija, smanjenjem domaće potražnje i povećanjem isporuke tečnog prirodnog gasa iz SAD.
Izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je da je sa glavnim spoljnopolitičkim savjetnicima Francuske, Italije, NJemačke i SAD doputovao u Srbiju i na Kosovo i Metohiju da bi razgovarali o normalizaciji odnosa uz punu primjenu svih sporazuma dvije strane.
Lajčak je pojasnio da su došli kako bi razgovarali o koracima ka normalizaciji odnosa na osnovu njihovog prijedlog, znači punu primjenu svih sporazuma.
– Planiram da uskoro nastavimo naše razgovore – naveo je Lajčak na “Tviteru”.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je srpska strana zatražila od predstavnika SAD, Italije, Francuske, NJemačke i specijalnog predstavnika za dijalog EU Mroslava Lajčaka da pomognu u prevazilaženju turbulencija sa kojima se Srbija suočava na Kosovu i Metohiji.
– Smatramo da je krajnje vreme da se formira Zajednica srpskih opština koja je ne samo obećana već i potpisana pre 10 godina. To je pitanje hitnosti, jer tek posle toga je moguć razgovor i povratak u institucije i kakva takva normalizacija situacije – istakao je Vučić.
Iz kabineta premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija saopšteno je da je razgovarano o francusko-njemačkom prijedlogu za koji je Kurti rekao da čini dobru osnovu za sporazum.
Kurti smatra da evropski prijedlog čini dobru osnovu za dalju diskusiju kako bi se krenulo napred ka punoj normalizaciji odnosa “sa uzajamnim priznavanjem u centru”.
Na sastanku je bilo reči i o Zajednici srpskih opština, što je Kurti opisao kao razgovor o pravima manjina.
Ovu priliku Kurti je iskoristio da zatraži pomoć da preostalih pet članica EU da priznaju samoproglašeno Kosovo i pomognu mu da se učlani u međunarodne i transatlanske organizacije.
Osim Lajčaka, doputovali su zamjenik pomoćnika državnog sekretara i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, savjetnici za spoljnu i bezbjednosnu politiku predsjednika Francuske i kancelara NJemačke, Emanuelo Bon i Jens Pletner i diplomatski savjetnik predsednika Vlade Italije Frančesko Tal.
Velika kineska kompanija za baterije Katl (Catl), pobedila je na tenderu za iskorišćavanje litijuma u Boliviji.
Bolivijski predsednik Luis Arse Katakora rekao je da konzorcijum predvođen kineskim Katlom pokreće “istorijsku” industrijalizaciju litijuma u Boliviji, prenosi Rojters.
Više od milijardu dolara biće uloženo u prvu fazu ovog projekta, saopštio je bolivijski predsednik.Ovaj ultra-laki metal se koristi u baterijama potrebnim za električna vozila, čija proizvodnja će rasti kako se fosilna goriva budu postepeno povlačila, podseća britanska agencija.