VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusija u 2022. povećala izvoz TNG u Evropu

    Rusija u 2022. povećala izvoz TNG u Evropu

    Rusija je u 2022. izvezla oko 17 miliona tona tečnog naftnog gasa (TNG) u Evropu,

    To je za oko 20 odsto više od količine izvezene 2021. i na taj način je delimično nadoknadila nagli pad izvoza TNG putem gasovoda, saopštila je danas analitička agencija Refinitiv Eikon.

    Nakon prekida snabdevanja gasom iz Rusije zbog političke krize koju je izazvao rat u Ukrajini, Evropa je povećala uvoz TNG koji se transportuje u tečnom obliku na minus 160 stepeni Celzijusa, prenosi Rojters.

    Obim izvoza ruskog gasa putem gasovoda u Evropu prethodne godine pao je na najniži nivo u postsovjetskom periodu, pošto je zbog rata u Ukrajini i eksplozije na glavnom gasovodu Severni tok Evropa smanjila uvoz TNG iz Rusjie.

    Rojters navodi da je Rusija u 2022. povećala ukupan izvoz TNG za 8,6 odsto, odnosno na oko 33 miliona tona, od čega je više od polovine izvezeno u Evropu.

    Najveći ruski proizvođač TNG Novatek obezbedio je najveći deo isporučenih zaliha, sa oko 20,8 miliona tona pribavljenh iz projekta Jamal TNG, i oko 700,000 tona iz projekta Krio Gas-Visotsk, navodi agencija Refinitiv Eikon.

  • Velika evropska sila tvrdi: Nećemo “srpsku enklavu”

    Velika evropska sila tvrdi: Nećemo “srpsku enklavu”

    U odboru za spoljne poslove britanskog parlamenta održana je sednica na kojoj je razmatrana situacija na Zapadnom Balkanu i politika Londona prema ovom regionu.

    Predsednica tog odbora Ališa Kerns rekla da je britanska vlada neće podržati formiranje ”srpske enklave” na Kosovu.

    Kerns je tokom sednice, kako se vidi na snimku koji je ona objavila na Tviteru, rekla ”da je zabrinuta zbog francusko-nemačkog predloga za stvaranje enklave u stilu Republike Srpske na KiM”.

    ”Može li vlada da potvrdi da se protivi ukorenjenosti etnonacionalizma na Balkanu? I hoćemo li, u tom smislu, blokirati Republiku Srpsku da podiže novac na londonskoj berzi, jer je to isključivo za finansiranje ovih secesionističkih planova i ambicija?”, rekla je Kerns.

    Ona je potom na Tviteru napisala da je za nju bilo ”olakšanje” što je mogla da čuje da je vlada potvrdila da neće podržati stvaranje ”srpske enklave” na tzv. Kosovu.

    ”Ključno je da dodatno ne utvrđujemo etnonacionalizam na Balkanu”, rekla je Kerns.

    Britanski ministar za Evropu Leo Dokerti je u svom odgovoru Kerns rekao da deli njenu zabrinutost, ali da ”nema govora” o srpskoj enklavi na severu tzv. Kosova.

    ”Nastavljamo da sarađujemo blisko sa partnerima kako bismo podržali normalizaciju odnosa. Rekao sam to u Beogradu i na Kosovu, kada sam tamo bio u poseti krajem prošle godine”, rekao je Dokerti

  • Velika eskalacija rata… Za dve do tri nedelje

    Velika eskalacija rata… Za dve do tri nedelje

    Ukrajina se sprema za veliku rusku eskalaciju koja bi mogla da se dogodi čak i u naredne dve do tri nedelje.

    To je za Skaj njuz rekao Aleksij Danilov, sekretar Savjeta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine.

    Danilov kaže da najteže borbe tek predstoje i da će narednih nekoliko mjeseci biti presudni.

    On je pozvao zapadne saveznike da pošalju više oružja, uključujući britanski Tajfun i borbene avione drugih partnera.

  • Pronađena radioaktivna kapsula

    Pronađena radioaktivna kapsula

    Australijske vlasti pronašle su danas radioaktivnu kapsulu čiji je nestanak u Zapadnoj Australiji izazvao masovnu potragu, naveo je državni ministar za vanredne situacije, prenosi Reuters.

    Za sada nije poznato gdje je tačno pronađena mini-kapsula koja se izgubila tokom transporta na razdaljini od 1.400 kilometara.

    Vojska je provjeravala kapsulu i ona će u četvrtak biti odnesena u bezbjedni objekat u gradu Pertu, rekao je ministar za vanredne situacije Stiven Doson na konferenciji za novinare.

    “Kada uzmete u obzir obim istraživačkog područja, lociranje ovog objekta je bio ogroman izazov, grupe za pretragu su bukvalno pronašle iglu u plastu sijena”, rekao je Doson, prenosi Telegraf.

    Kapsulu, dio mjerača koji se koristi za mjerenje gustine sirovine gvozdene rude, Rio Tinto Ltd je povjerio specijalizovanom izvođaču za transport. Rio se u ponedjeljak izvinio za gubitak kapsule, koji se dogodio negdje u protekle dvije nedjelje.

    Kamion je putovao sa sjevera od Njumana, malog grada u udaljenom regionu Kimberlija, do skladišta u sjeveroistočnom predgrađu Perta – na udaljenosti većoj od dužine Velike Britanije.

    Mjerač je preuzet sa lokacije rudnika Gudai-Darri kompanije Rio Tinto 12. januara. Kada je raspakovan zbog pregleda 25. januara, mjerač je pronađen razbijen, a nedostajao je jedan od četiri montažna zavrtnja, a nestali su i zavrtnji sa mjerača.

    Vlasti sumnjaju da su vibracije iz kamiona dovele do olabavljenja šrafova i zavrtnja, a kapsula je ispala iz pakovanja, a zatim i iz otvora u kamionu.

    Srebrna kapsula, prečnika 6 milimetara i dužine 8 mm, sadrži cezijum-137 koji emituje zračenje jednako 10 rendgenskih zraka na sat.

    Ljudima je rečeno da se drže najmanje pet metara podalje jer bi izloženost mogla izazvati opekotine zračenja ili radijacionu bolest, iako stručnjaci kažu da bi prolazak pored kapsule bio relativno mali rizik, slično kao i rendgenski snimak.

  • Rusi objavili: Preuzeli smo kontrolu

    Rusi objavili: Preuzeli smo kontrolu

    Portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov rekao je danas da su ruske snage preuzele kontrolu nad selom Blagodatnoje, oko 5 kilometara od Bahmuta.

    On je naveo da su u borbama za Blagodatnoje učestvovali dobrovoljci jurišnih jedinica, uz podršku operativno-taktičke i armijske avijacije, raketnih trupa i artiljerije Južne borbene grupe, prenosi TASS.Oko Bahmuta se proteklih nedelja vode neke od najtežih bitaka u Ukrajini. Privatna vojna grupa Vagner, koju su Sjedinjene Američke Države označile kao transnacionalnu kriminalnu organizaciju, saopštila je još u subotu da su njene jedinice preuzele kontrolu nad Blahodatnom, ali je Kijev tvrdio da je napad na selo odbijen, preneo je Rojters.

  • I Erdoan među kandidatima za Nobelovu nagradu za mir

    I Erdoan među kandidatima za Nobelovu nagradu za mir

    Od glavnog sekretara NATO-a do ukrajinskog predsjednika, dobar dio kandidata za Nobelovu nagradu za mir za 2023. obilježen je ratom u Ukrajini. Ipak, to ne znači da su i favoriti.

    Među osobama i organizacijama predloženima Nobelovu odboru, nekoliko osoba čija su imena poznata povezano je sa sukobom u Ukrajini koji traje već gotovo godinu dana.

    Popis kandidata tajan je najmanje 50 godina, ali hiljade predlagača mogu slobodno otkriti ime svog kandidata.

    Dobitnik nagrade za 2023. biće objavljen početkom oktobra. Svake godine predlaže se više stotina imena. Prošle godine bilo ih je 343.

    Poslanik norveške populističke desnice rekao je da će predložiti ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog, koji je postao simbol otpora ruskoj invaziji pokrenutoj 24. februara 2022.

    Isti poslanik kandidovao je i svog sunarodnika Jensa Stoltenberga koji po njemu “zaslužuje nagradu zbog svoj primjerenog rada u svojstvu glavnog sekretara NATO-a u teškom periodu za Savez: okrutne i neizazvane ofenzive na mirnog susjeda”.

    U igri su i turski predsjednik Redžep Tajip Erdoan, kojeg je predložio predsjednik pakistanskog Senata zbog njegovih mirovnih napora “prije i tokom rata između Rusije i Ukrajine”, prenosi N1.

    Kandidovani su, takođe, Putinovi protivnici kao što je Aleksej Navaljni, borac protiv korupcije koji se nalazi u zatvoru pošto je bio žrtva pokušaja trovanja, te novinar Vladimir Kara-Murza, koji je takođe u zatvoru nakon što je preživio dva pokušaja trovanja.

    Prošle godine nagradu su dobili ruska nevladina organizacija Memorial, koju je ruski sud raspustio, Ukrajinski centar za građanske slobode i bjeloruski militant Ales Bialiatski, koji je isto tako u zatvoru.

    Godine 2021. nagradu su podijelili ruski novinar Dmitrij Muratov, glavni urednik Nove Gazete i filipinska novinarka Maria Ressa.

    Norveška političarka Lan Marie Berg rekla je da je nominovala dvije aktivistkinje za klimu, 20-godišnju Šveđanku Gretu Tunberg, čije ime se spominje već godinama, i 27-godišnju Uganđanku Vanesu Nakate.

  • Njemački poklon Rusiji

    Njemački poklon Rusiji

    Izjava njemačke ministarke spoljnih poslova da Evropa “ratuje protiv Rusije” je poklon Kremlju, piše lider Hrišćansko-demokratske unije Fridrih Merc.

    On je za list “Fokus” rekao da Moskva može ovu izjavu da okrene u svoju korist.

    “Ovakve greške su nedopustive, posebno u dobro pripremljenom govoru pred parlamentarnom Skupštinom Savjeta Evrope. U ovako napetoj situaciji neophodno je odmjeriti svaku riječ“, navodi se u publikaciji.

    On je dodao da svako može loše da se izrazi, ali da se u kontekstu svega što se dogodilo stiče utisak da u koalicionoj Vladi Njemačke uopšte ne postoji koordinisana spoljna i bezbednosna politika.

    “A ministarka spoljnih poslova Njemačke nemarno izgovara takve riječi koje će protivnici naše pomoći Ukrajini upotrebiti kao oružje. U teškim vremenima, ovakva spoljna i bezbednosna politika osuđene su na neuspijeh u borbi za podršku stanovništvu”, zaključio je Merc.

    Analene Berbok je tokom sednice PASE 24. januara izjavila da evropske zemlje “ratuju protiv Rusije” i pozvala evropske države da zajedno učine više za Ukrajinu, a ne da traže krivce među svojima.

    Ove reči isprovocirale su talas kritika njemačkih političara na račun Berbokove, a MSP Njemačke moraolo je posebno da objavi saopštenje da podrška Kijevu ne čini Berlin jednom od strana u sukobu.

  • Ukrajinska vojska se povlači

    Ukrajinska vojska se povlači

    Ukrajinske trupe napustile su prvu liniju odbrane u Zaporoškoj oblasti, kaže član glavnog saveta administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov.

    On je za RIA Novosti rekao da su se Ukrajinci povukli se na unapred pripremljene položaje druge i treće linije.

    Prema njegovim rečima, cilj ofanzivne operacije je postignut, planovi ukrajinske armije da krene u ofanzivu u Zaporoškoj oblasti na neko vreme su osujećeni.

    “Naša armija je oslobodila nove odbrambene linije. Zauzela ih je i sada ima povoljniji taktički i strateški položaj na zaporoškom frontu. Naša vojska uspela je da oslobodi i preuzme pod vatrenu ili operativnu kontrolu devet naselja”, naglasio je Rogov.

    On je dodao da su specijalne snage ukrajinske vojske tokom noći pokušale da se probiju do ruskih položaja u Zaporoškoj oblasti, ali je napad odbijen.

  • Kijev kritikuje Milanovića zbog Krima

    Kijev kritikuje Milanovića zbog Krima

    Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je danas predsjednika Hrvatske Zorana Milanovića zbog izjave da Krim nikada neće biti vraćen pod kontrolu Ukrajine, navodeći da je “neprihvatljiv” njegov komentar.

    Krim je prisajedinjen Rusiji 2014. godine i u komentarima u kojim je objašnjavao svoje protivljenje da Zagreb pruži vojnu pomoć Kijevu, Milanović je naglasio da je jasno da “Krim više nikad neće biti dio Ukrajine”.

    “Smatramo da su neprihvatljive izjave predsjednika Hrvatske koji baca sumnju na teritorijalni integritet Ukrajine”, napisao je na Facebooku portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko.

    “Pitam se bi li Zoran Milanović mogao postati predsjednik svoje zemlje s takvom retorikom devedesetih godina dok se Hrvatska borila da sačuva svoju državnost? Bi li njegovi glasači pristali zatvoriti oči pred okupacijom dijela svoje zemlje? Sumnjam”, napisao je Nikolenko.

  • Loša procjena: Putin je bio na koljenima, a onda…

    Loša procjena: Putin je bio na koljenima, a onda…

    Odugovlačenje zapadnih zemalja da dostave ključnu vojnu pomoć poput tenkova, omogućilo je ruskim snagama da “povrate inicijativu” u ratu u Ukrajini.

    To pokazuje nova analiza Instituta za ratne studije, piše Njuzvik.

    U ovih 11 mjeseci, rat u Ukrajini se razvijao u tri faze, a ritam dostave zapadne vojne pomoći snažno je oblikovao njegov tok, objavio je u nedelju Institut za ratne studije (ISW).

    Prvi period rata, bio je od početka invazije 24. februara 2022. do 3. jula 2022. godine.

    U toj fazi ruske snage su bile u ofanzivi, ali su ukrajinske snage preuzele inicijativu i pokrenule veliku kontraofanzivu u avgustu”.

    Iako je Ukrajina do sredine novembra uspela da potisne Ruse iz zapadnog dela Hersonske oblasti, do druge faze rata nije mogla da pokrene novu kontraofanzivu.

    Snage Kremlja su tada imale “priliku da povrate inicijativu ako su htele ili da podignu letvicu za neke buduće ukrajinske kontraofanzive čak i ako to ne urade”.

    Ali sposobnost Ukrajine da pokrene kontraofanzivu u ovoj trećoj fazi ograničena je nevoljnošću Zapada da Ukrajini pošalje napredne sisteme naoružanja, posebno tenkove, rakete dugog dometa i sisteme protivvazdušne odbrane.

    Iako ukrajinska vojska ima nekih unutrašnjih problema, “oružje i zalihe su uvek ključni za planiranje i sprovođenje vojnih kampanja”, navodi ISW.

    Kijev zna šta je na kocki

    Pošto zemlja nije imala odbrambenu industriju na visokom nivou pre rata, Kijev se u velikoj meri oslanjao na zapadne saveznike za snabdevanje vojske svom opremom potrebnom za odbijanje ruskog napada ili pokretanje sopstvene kontraofanzive.

    Zapadna pomoć u prvim mesecima rata bila je ograničena na dopunjavanje ukrajinskih zaliha iz sovjetskog doba, ali su do juna zalihe iz prijateljskih zemalja prestale, kaže ISW. Pošto zapadne zemlje nisu mogle da proizvode oružje iz sovjetskog doba, SAD i Velika Britanija su prešle na slanje zapadnog oružja.

    Iako je Kijev do jula dobio značajnu pomoć od SAD u vidu haubica i sistema HIMARS, ukrajinske snage su napredovale mnogo sporije kroz Hersonsku oblast nego kroz Harkov, jer su bile zabrinute da će potrošiti sve oružje koje će im trebati za kontranapad.

    Da su zapadne zemlje podržale Ukrajinu tako što su prešle na slanje zapadnih sistema naoružanja već u leto 2022. godine, prema mišljenju istraživačkog centra, Ukrajina bi bila bolje opremljena da nastavi kontraofanzivu nakon zauzimanja Harkova i Hersona.

    Slanjem oklopnih vozila, na primer, Kijev bi bio u stanju da “Rusima oduzme mogućnost da pregrupišu svoje snage i pokušaju da povrate inicijativu”.

    I SAD i Nemačka najavile su 25. januara da će poslati ograničen broj tenkova M1 “Abrams” i “Leopard 2” u Ukrajinu. Berlin se dugo opirao pozivima da pošalju tenkove i da dozvoli trećim stranama da ih pošalju.

    SAD i Nemačka su već poslale oklopne transportere Striker, borbena vozila Bredli i borbena vozila pešadije Marder, pre nego što je Velika Britanija rekla da će poslati svoje glavne borbene tenkove “Challenger 2” u Kijev.