VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Afrika ne da sirovi litijum, želi da ga prerađuje

    Afrika ne da sirovi litijum, želi da ga prerađuje

    Afričke zemlje žele veći deo kolača od vađenja litijuma.

    Afričke zemlje bogate litijumom, uključujući Zimbabve i Namibiju, pokušavaju da razviju industriju prerade kako bi više zarađivale na snažnoj globalnoj potražnji za ključnom sirovinom za baterije. Automobilska industrija okreće se proizvodnji električnih vozila, što je povećalo potražnju za litijumom i njegove cene.

    Glavni svetski proizvođač i prerađivač litijuma je Kina, a zapadne vlade i međunarodne kompanije pokušavaju da promene odnos snaga i vide priliku u afričkim rezervama. Afričke zemlje, pak, žele više da zarađuju na svojim resursima, što bi podrazumevalo ne samo njihovo vađenje nego i oplemenjivanje, odnosno preradu pre izvoza.

    “Govorimo sami sebi da ako imamo minerale koje svi žele, moramo se pobrinuti da ih u najmanju ruku drugačije vadimo, a ne kao do sada”, rekao je namibijski ministar rudarstva Tom Alweendo u intervjuu za Rojters. Cene litijuma su se prošle godine udvostručile

    “Tražit ćemo da se litijum koji se iskopa u našoj zemlji da se kod nas i preradi”, rekao je Alweendo. Afrička proizvodnja litijuma će se brzo povećati u ovoj deceniji, s ovogodišnjih 40.000 tona verovatno na 497.000 tona u 2030. godini, prema procenama kompanije za trgovinu sirovinama “Trafigure”. Većina litijuma vadi se u Zimbabveu.

    Cene litijuma u prošloj godini su se više nego udvostručile zahvaljujući potražnji proizvođača industrije električnih vozila koja je nadmašila ponudu. Zimbabve je u decembru zabranio izvoz sirovog litijuma kako bi zaustavio krijumčarenje.

    “Planiramo da dozvolimo samo izvoz koncentrata”, rekao je za Rojters ministar rudarstva Winston Chitando Zimbabvea.

    “Zahvaljujući zabrani došli su nam drugi investitori koji koji žele da rafinišu minerale litijuma i razviju ih do faze koncentracije”, rekao je Chitando Zimbabvea. “Prihod ćemo iskoristiti za razvoj domaće prerade”

    Projekt rudnika “Ewoyaa” trebao bi da kompaniji osigura poziciju prvog proizvođača litijuma u Gani. Američka kompanija “Piedmont Lithium” potpisala je ugovor o otkupu polovine proizvedenog litijuma. Kompanija “Leo Lithium” planira da iskoristiti visoke cene i do kraja godine iz rudnika Goulamina u Maliju izvozi dve pošiljke litijuma rude od po 30.000 tona, rekao je izvršni direktor Sajmon Hej.

    Prihod će biti iskorišten za razvoj projekta kako bi se omogućila domaća prerada, objasnio je Hej, dodavši da bi prve pošiljke sredinom iduće godine trebale biti isporučene kineskom “Ganfeng Lithiumu”.

  • Iran na meti SAD-a, ponovo

    Iran na meti SAD-a, ponovo

    SAD su uvele nove sankcije iranskim petrohemijskim proizvođačima.

    SAD su uvele sankcije kompanijama koje su optužile da igraju ključnu ulogu u proizvodnji, prodaji i isporuci iranskih petrohemijskih proizvoda i nafte kupcima u Aziji.

    Ministarstvo finansija SAD je u saopštenju navelo da se na meti sankcija našlo šest iranskih petrohemijskih proizvođača ili njihovih podružnica i tri kompanije u Maleziji i Singapuru zbog proizvodnje, prodaje i isporuke petrohemijskih proizvoda i nafte vrednih na stotine milione dolara, preneo je Rojters.

    “Iran se sve više okreće kupcima u istočnoj Aziji za prodaju svojih petrohemijskih proizvoda i naftnih derivata, što je u suprotnosti sa sankcijama SAD”, naveo je u saopštenju podsekretar u Ministartsvu finansija za terorizam i finansijsku obaveštajnu službu Brajan Nelson.

    SAD ostaju fokusirane na izvor nezakonitih prihoda Teherana i nastaviće da sprovode sankcije protiv onih koji namerno olakšavaju ovu trgovinu, istakao je Nelson.

    Među sankcionisanim iranskim kompanijama su petrohemijski proizvođač Amir Kabir Petrohemikal (AKPC), njegova podružnica Simorg Petrohemikal i četiri podružnice Marun Petrohemikal koje su ranije sankcionisane.

  • Direktna prijetnja, Amerika u opasnosti

    Direktna prijetnja, Amerika u opasnosti

    Razvoj ruske i kineske infrastrukture na Arktiku povećava opasnost za Severnu Ameriku, rekao je u četvrtak šef komande američke mornarice admiral Deril Kodl.

    Prema njegovim rečima, Ruska Federacija je u proteklih 10 godina značajno ojačala svoje vojne kapacitete na Arktiku, a Kina pokazuje sve više namera da poveća svoj uticaj u ovom regionu, između ostalog i kroz inicijativu Pekinga za stvaranje “Polarnog puta svile” koji će povezati Kinu i Evropu preko Arktika.

    “Oni proširuju i razvijaju infrastrukturu regiona, što povećava verovatnoću da će Severna Amerika biti ugrožena”, rekao je admiral.

    Kodl je takođe rekao da Rusija i Kina navodno “pokušavaju da militarizuju Arktik” i “nameravaju da naruše slobodu plovidbe Severnim morskim putem”.

    S tim u vezi, admiral je istakao da su SAD i njihovi saveznici poslednjih godina povećali broj vojnih vežbi u severnom Atlantiku, kao i rad na zaštiti Severne Amerike.

    Ranije je načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov rekao da SAD, zajedno sa svojim saveznicima, nameravaju da intenziviraju geopolitičku konfrontaciju sa Rusijom na Arktiku, uključujući osporavanje prava Ruske Federacije “da koristi Severni morski put”.

    Načelnik ruskog Generalštaba je takođe podsetio da su u Pomorskoj doktrini Ruske Federacije, odobrenoj 2022. godine, epikontinentalni pojas izvan 200 milja ekskluzivne ekonomske zone Ruske Federacije u arktičkom basenu i vode Severnog morskog puta, klasifikovane kao vitalna područja za obezbeđenje nacionalnih interesa u Svetskom okeanu.

  • Poruka Zelenskom: “Nemamo nikakve je**** avione za davanje”

    Poruka Zelenskom: “Nemamo nikakve je**** avione za davanje”

    Neimenovani član britanskog kabineta veoma je emotivno reagovao na zahtev ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da isporuči avione Kijevu.

    “Nemamo nikakve je**** avione za davanje”, rekao je političar britanskim medijima, prenosi Injuz.

    Izvori publikacije takođe napominju da će isporuka aviona biti veoma skupa za britanski budžet. Ranije je britanski premijer Riši Sunak rekao da London ne isključuje mogućnost prebacivanja borbenih aviona u Kijev i da se o tom pitanju razgovara.

    Međutim, Sunak je obećao Zelenskom da će London, ako se to dogodi, delovati kao posrednik i pomoći drugim zemljama da pošalju borbene avione, misleći pre svega na Nemačku i SAD.

    U ovom trenutku Bela kuća isključuje mogućnost isporuke F-16 Ukrajini. Ali to ne znači da u budućnosti ta odluka ne može da se promeni.

    Prema izvoru iz Bele kuće, koji je govorio za britansku publikaciji iNjuz, raspoloženje se menja.

    “Sve više se govori o slanju F-16 u Ukrajinu”, rekao je izvor britanskom INjuzu.

    Prema izvoru, tenkovi su glavna motivacija za slanje borbenih aviona u Ukrajinu. Izvor u Vašingtonu je rekao da se na početki pričalo da je nemoguće slanje tenkova Ukrajini, a kako se to ipak dešava, argumenti za slanje aviona su sve veći.

    Na sva ova dešavanja Rusija nije ostala nema.

    Ruska ambasada u Londonu je reagovala odmah nakon što je Sunak pomenuo isporuku aviona.

    “Isporuke aviona imaće vojne i političke implikacije za ceo evropski kontinent”, poručili su iz ruske ambasade.

  • “A šta ako ne pobjedimo Rusiju? Imamo li ‘plan B’?”

    “A šta ako ne pobjedimo Rusiju? Imamo li ‘plan B’?”

    Slovački evroposlanik Miroslav Radačovski u svom obraćanju u Evropskom parlamentu konstatovao je da se do sada u istoriji nikome nije desilo da pobedi Rusiju.

    Radačovski je poručio svojim kolegama da krenu da pregovaraju o miru.

    “Imam pragmatično pitanje: svi ste uvereni da ćemo zajedno sa SAD pobediti Rusiju. Ali da li imamo i alternativu B? A šta ako ne pobedimo Rusiju? Do sada u istoriji nikome to nije uspelo. Šta će se dalje dešavati?”, upitao je on.

    On je podsetio svoje zapadnoevropske prijatelje da su njihovi očevi i dedovi ubili oko 20 miliona Slovena – Rusa, Ukrajinaca, Belorusa, Srba… i kao bonus 6 miliona nevinih Jevreja u borbi protiv Rusije tokom Drugog Svetskog rata.

    “Šta mislite koliko će Ukrajinaca i Rusa biti ubijeno pre nego što se ovaj rat završi? Ali verovatno vas nije briga. To jednostavno imate u genima”, poručio je Radačovski.

    On je na kraju pozvao evroposlanike da, kako je rekao, prestanu sa ludilom, jer će se na kraju ugušiti tom slovenskom krvlju.

    “Pregovarajmo o prekidu neprijateljstava, pregovarajmo o miru! A izgovori – Hitler, Putin, Napoleon – su neprihvatljivi. U suprotnom, svi ćemo se međusobno poubijati, kao zečevi”, zaključio je slovački evroposlanik.

  • Zapad ima prijedlog za kraj rata?

    Zapad ima prijedlog za kraj rata?

    Ukrajinski zvaničnik odbacio je juče tvrdnje Dmitrija Medvedeva da Ukrajina želi da prekine rat na svojoj teritoriji tako što će zemlju podeliti na dva dijela,

    Tačnije, Medvedev je rekao da bi ta podela trebalo da se izvrši kao što je to nekada učinila Koreja.

    Medvedev, bivši predsednik Rusije i sadašnji zamenik predsednika Saveta bezbednosti, napisao je na svom Telegram kanalu da se čini da Kijev razmatra navodni predlog zapadnih saveznika da se Ukrajina podeli “prema korejskom scenariju”.

    Medvedev je rekao da bi po takvom planu Ukrajina funkcionisala na liniji Južne Koreje, dok bi Donbas i druge okupirane teritorije postale deo Rusije.

    Međutim, Medvedev je takođe opisao “korejski scenario” kao “samo željno razmišljanje” i rekao da to neće biti moguće jer je Rusija “zemlja sa punim suverenitetom i ima najstrašnije oružje”.

    Aleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, rekao je da su tvrdnje Medvedeva lažne.

    “Ukrajina nije Koreja. Neće biti 38. paralele, niti drugih paralela. Neće biti tuđih priča i scenarija nametnutih spolja”, napisao je Danilov na Tviteru, misleći na 38. paralelu, geografsku širinu koja otprilike čini granicu između Severne i Južne Koreje.

    “Ruski bojni brod je odredio u kom pravcu će se kretati. Nema promene na horizontu. Ukrajinske odbrambene snage funkcionišu”, dodao je on.

    Kirilo Budanov, šef ukrajinske Glavne obaveštajne uprave, rekao je prošlog marta da bi Rusija mogla da pokuša da Ukrajini nametne “korejski scenario”.

    “Ruski predsednik Vladimir Putin pokušaće da nametne liniju podele između neokupiranih i okupiranih regiona naše zemlje”, rekao je Budanov.

    “Zapravo, to je pokušaj stvaranja Severne i Južne Koreje u Ukrajini. Okupatori će pokušati da ujedine okupirane teritorije u jedinstvenu kvazidržavnu celinu koja će se suprotstaviti nezavisnoj Ukrajini”, rekao je on.

  • Broj žrtava razornog zemljotresa premašio 15.000, pomoć stiže sa svih strana

    Broj žrtava razornog zemljotresa premašio 15.000, pomoć stiže sa svih strana

    Broj poginulih u katastrofalnim zemljotresima koji su u ponedeljak pogodili Tursku i Siriju povećao se na najmanje 15.383, saopštile su danas turske i sirijske vlasti.

    Turska agencija za vanredne situacije saopštila je danas da se broj žrtava u Turskoj povećao za više od 3.000 za nekoliko sati i sada iznosi 12.391.

    Ukupan broj poginulih u Siriji je najmanje 2.992, uključujući 1.730 u oblastima pod kontrolom pobunjenika na sjeverozapadu, prema podacima grupe civilne odbrane „Beli šlemovi”, a 1.262 ljudi je poginulo u dijelovima Sirije pod kontrolom vlade, javili su sirijski državni mediji, prenio je Si-En-En (CNN).

    Broj povređenih u Turskoj povećao se na 62.914, saopštila je agencija za vanredne situacije, navodeći da se operacije potrage i spasavanja nastavljaju, a da potragu otežavaju niske temperature, javio je Rojters.

    U Turskoj je proglašena vanredna situacija na tri mjeseca u 10 provincija, a pomoć stiže iz cijelog svijeta.

    Dva snažna zemljotresa pogodila su jugoistok Turske u ponedeljak ujutru, gotovo potpuno uništivši nekoliko gradova, a zemljotres kod Gazijantepa bio je jačine 7,8 stepeni po Rihteru.

    Među humanitarcima su i pripadnici specijalističkog tima za traganje i spasavanje iz ruševina Uprave civilne zaštite Republike Srpske, koji sa pripadnicima AFAD-a pomažu u potrazi i spasavanju stanovništva, piše RTRS.

    Raspoređeni su u gradu Kahran – man – marašu, gdje je i bio epicentar zemljotresa.

    Danas će ka Turskoj, iz Republike Srpske krenuti novi konvoj pomoći kopnenim putem.

  • Zelenski na evropskoj turneji, traži dodatno naoružanje Ukrajine

    Zelenski na evropskoj turneji, traži dodatno naoružanje Ukrajine

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski nalazi se na evropskoj turneji, tokom koje od evropskih saveznika traži dodatnu vojnu pomoć i isporuke savremenog naoružanja i municije.

    Zelenski je juče boravio u Londonu, gde se sastao sa premijerom Rišijem Sunakom, kao i sa kraljem Čarlsom Trećim. Obratio se i britanskom parlamentu, zahvalivši na dosadašnjoj pomoći.

    Jedna od glavnih tema razgovora Zelenskog i Sunaka je bilo obezbjeđivanje naprednih, borbenih aviona Kijevu. Tim povodom iz Londona je poručeno da je prvi korak koji bi mogao da vodi ka obezbeđivanju aviona – obuka ukrajinskih pilota za upravljanje NATO avionima na proljeće.

    Zelenski je sa Sunakom obišao i ukrajinske vojnike, koji se nalaze na obuci za upravljanje tenkovima “čelendžer 2”.

    U sklopu evropske turneje, Zelenski je otišao i u Pariz, na večeru “iza zatvorenih vrata” sa predsjednikom Emanuelom Makronom i njemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

    I Makron i Šolc su poručili da se nastavlja podrška Ukrajini u ratu protiv Rusije, a njemački kancelar je naglasio i da je Ukrajini mjesto u evropskoj porodici.

    Očekuje se da će ukrajinski predsjednik danas otputovati u Brisel na Samit lidera zemalja članica EU, od kojih će zatražiti više oružja za borbu protiv Rusije i ubrzano napredovanje Kijeva u procesu pridruživanja EU, potvrdio je jedan visoki ukrajinski zvaničnik, prenosi Rojters.

    U međuvremenu, njemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da bi zapadni partneri prvu turu borbenih tenkova “leopard 2” mogli da isporuče Ukrajini u prva tri ili četiri mjeseca ove godine.

    I premijer Portugalije Antonio Košta izjavio je da je počela popravka nekoliko portugalskih tenkova “Leopard 2”, te da će tri takva tenka sljedećeg mjeseca biti poslata u Kijev.

    Povodom najnovijih aktivnosti Kijeva na obezbjeđivanju dodatnog naoružanja sa Zapada, Moskva upozorava da će sve oružje koje bude isporučeno Ukrajini biti i uništeno.

    Ruska ambasada u Londonu upozorila je britanske vlasti da ne šalju borbene avione u Ukrajinu, ističući da bi takav potez imao “vojne i političke posledice po evropski kontinent i ceo svet”, prenosi Tas.

    Jučerašnji dan obilježile su nove tenzije na relaciji Moskva-Vašington, nakon što je nagrađivani američki novinar objavio tvrdnje da su eksplozivne naprave ispod ruskog gasovoda Sjeverni tok 2, u junu prošle godine, postavili ronioci američke mornarice, po nalogu predsjednika SAD Džozefa Bajdena.

    Moskva je pozvala SAD da se izjasne o svojoj ulozi u ovoj eksploziji, dok Vašington demantuje ove navode, ističući da je reč o potpunoj laži.

  • Evropski lideri će pozvati Srbiju i samoproglašeno Kosovo da iskoriste “istorijsku priliku” koju nudi plan EU

    Evropski lideri će pozvati Srbiju i samoproglašeno Kosovo da iskoriste “istorijsku priliku” koju nudi plan EU

    Šefovi država i vlada Evropske unije (EU) će na samitu koji se održava danas i sutra, 9.i 10. februara, razgovaraće, između ostalog, i o dijalogu Srbije i samoproglašenog Kosova.

    Zvaničnici EU su potvrdili da je ova tačka uvrštena u dnevni red u posljednjem trenutku. Dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije bit će obuhvaćen i u zaključcima sa samita.
    S obzirom da je u posljednje vrijeme, više nego ikada ranije, normalizacija odnosa Kosova i Srbije stavljena u fokus – a sve nakon objavljivanja francusko-njemačkog plana, evropski zvaničnici su zaključili da je neophodno naglasiti i težiti ka napretku u odnosu ove dvije države.

    “Evropski savjet pozdravlja evropski prijedlog za postavljanje odnosa između obe strane na novu i održivu osnovu kao istorijsku šansu koju obje strane trebaju iskoristiti u cilju ostvarivanja svoje evropske perspektive”, navodi se u nacrtu zaključaka u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.

    Takođe će, putem zaključaka, apelovati za obe strane stranama da “u potpunosti i bez uslova sprovedu”, obaveze na koje su one se obavezale u okviru dijaloga, uključujući sporazume iz 2013. i 2015. godine o stvaranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu (ZSO).


    Premijer Kosova Albin Kurti je ranije tokom ove sedmice, nakon sastanka sa Miroslavom Lajčakom, izjavio da prihvata prijedlog EU za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.

    Inače, u francusko-njemačkoj inicijativi koja je trenutno u fokusu, za Beograd je, kako je to izjavio predsjednik Aleksandar Vučić, najspornija tačka koja se odnosi na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

    No, ipak, Vučić smatra da bez obzira kako Srbija odgovorila na taj zahtjev, tok dešavanja je već predodređen.

  • Kako se Rusija izvukla?

    Kako se Rusija izvukla?

    Rusija je preživela godinu dana sankcija investirajući kao nikada do sada.

    Blumberg navodi i da Rusija nastoji tako da se izvuče iz samonametnute ekonomske krize koja je pretila da izazove najdublju recesiju tokom više od dve decenije vladavine predsednika Vladimira Putina.

    Kako je navedeno, ruske kompanije su morale da troše da bi zamenile uvoz i diverzifikovale trgovinu.

    Nagli izvoz robe usmeravao je kapital u kase vlade i kompanija podstičući rast poslovnih investicija, koji je bio bez presedana tokom prethodnih ekonomskih kontrakcija.

    Tako su velike i male kompanije trošile na zamenu strane opreme i softvera ili su usmeravale novac u izgradnju novih lanaca snabdevanja, kako bi došle do alternativnih tržišta.

    Iako suočena sa početnim predviđanjima da će doći do pada kapitalnih izdataka do 20 odsto, Rusija je zabeležila povećanje od šest odsto u 2022. godini.

    Ruske investicije su se ovog puta pokazale kao otporne na recesiju.

    Iako centralna banka i rusko Ministarstvo ekonomije predviđaju period stabilnosti ili samo blagi pad, Bloomberg Economics predviđa da će se investicije u osnovna sredstva smanjiti za pet odsto u 2023. godini, što je velika kočnica za ekonomiju za koju se očekuje da će se smanjiti za 1,5 odsto.

    Takođe, navodi da je ruska recesija drugačija od bilo koje pre nje.

    “Tokom uobičajenog pada, privatne investicije imaju najveći udarac, dok potrošnja domaćinstava opada manje. Ali, ne i ovog puta. Procenjujemo da će ova anomalija nestati 2023. jer velika neizvesnost i rizici poslovanja u Rusiji smanjuju investicije”.

    Dok je Rusija pokušavala da se izbori sa nestašicama izazvanim sankcijama, nicala su nova privatna preduzeća, od kojih su mnoga podržana državnim zajmovima ili subvencijama.

    Tako u regionu Pskov na zapadu Rusije fabrika će proizvoditi industrijske baterije, kako bi pomogla u zameni uvoza.

    Na primer, hemijsko preduzeće pokrenuto u Čuvašiji na Volgi planira da proizvodi vodonik peroksid u količinama koje bi trebalo da u potpunosti zadovolje domaću potražnju.

    U blizini Moskve, pogoni su počeli da proizvode hidrauličku opremu i lekove.

    Takođe, nestanak velikog broja uvoznih proizvoda postao je jedna od sila koje izobličavaju rusku ekonomiju u vreme rata, podstičući rast zasnovan na manje sofisticiranoj tehnologiji, ka onome što je njena centralna banka nazvala “obrnutom industrijalizacijom”.