VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ukrajinci se predali?

    Ukrajinci se predali?

    Vojno osoblje Oružanih snaga Ukrajine, često se radije predaje ruskim snagama, nego da ode u sigurnu smrt.

    Čitave jedinice ponekad odlažu oružje, izjavio je Viktor Baranec, ruski vojni izveštač.

    Trenutna situacija u ukrajinskoj vojsci, najblaže rečeno, ne uliva optimizam. Ona očigledno više ne može da drži stvari pod svojom kontrolom.

    Prvo su borci PMC “Vagner” savladali su neprijatelja u Soledaru, a sada su veoma blizu zatvaranja operativnog okruženja Bahmuta. Inače, ovaj grad koji na teritoriji DNR kontroliše Kijev, užasava mnoge Ukrajince.

    Odlazeći tamo, mnogi snimaju oproštajne video zapise. Na zaporoškom pravcu, akcije Oružanih snaga Ukrajine takođe ne idu dobro, kao i u Ugledaru.

    Pobednički izveštaji kijevske propagande, više nemaju isti uticaj na ukrajinsko društvo. U mnogim vojnim jedinicama vladaju i dekadentna raspoloženja, usled čega se beleže slučajevi dezerterstva, odbijanja da se povinuju naređenjima, i bekstva na teritorije koje je oslobodila Rusija.

    Prema rečima vršioca dužnosti guvernera Hersonske oblasti, Volodimira Saldoa, takvi slučajevi danas nisu retki u regionu.

    Međutim, lokalne vlasti radije ne govore o tome, kako bi svele na minimum pretnju odmazdom kijevskog režima, rođacima ukrajinskih vojnika koji su položili oružje.

    Ovu informaciju potvrđuje i vojni ekspert, Viktor Baranec. Tvrdi, da pouzdano zna za predaju celog voda od oko 30 ljudi.

    “Njihovi borci su došli da se predaju, predvođeni dvojicom iskusnih oficira, koji su digli ruke od rata, i rekli da im je beskorisno da se bore sa Rusima”, izjavio je Baranec.

  • Oglasio se vrhovni komandant: Ruske rakete u Rumuniji

    Oglasio se vrhovni komandant: Ruske rakete u Rumuniji

    Valerij Zalužni objavio je da su navodno “ruski projektili tipa Kalibr prešli državnu granicu Ukrajine s Moldavijom i Rumunijom”.

    Kako je naveo Vrhovni komandant ukrajinske vojske, ušle su u vazdušni prostor tih zemalja.

    Prema njegovim rečima, rakete su navodno lansirane s ruskih brodova u Crnom moru.

    Dve rakete, tvrdi ukrajinski general, ušle su u vazdušni prostor Moldavije u 10.18 ujutro po lokalnom vremenu, a u 10.33 na teritoriju Rumunije.

    “Nakon toga rakete su opet ušle u vazdušni prostor Ukrajine na dodirnoj tački granica te tri zemlje”, dodao je Žaluzni.

    Moskva se još uvek nije oglasile ovim povodom.

    Mnistarstvo obrane Moldavije potvrdilo da je projektil jutros ušao u vazdušni prostor te zemlje.

    “Jutros u 10.18 raketa je ušla u vazdušni prostor Republike Moldavije, iznad grada Mokra u Pridnjestrovskoj oblasti, a kasnije i iznad grada Kosauti u okrugu Soroka. Kretao se prema Ukrajini”, rekao je Moldavac, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

    Rumunsko ministarstvo odbrane saopštilo je da su njihovi sistemi za nadzor otkrili krstareću raketu lansiranu sa ruskog ratnog broda u blizini Krima.

  • Meta: Krim?

    Meta: Krim?

    Ukrajina je spremna da upotrebi britanske rakete dugog dometa za gađanje meta na Krimu, piše britanski list “Tajms”.

    List se pozvao na neimenovane izvore u ukrajinskim vojnim krugovima.

    Sagovornik lista potvrdio je da izjava predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog o uništavanju ruskih vojnih objekata “u dubini okupirane teritorije” pomoću raketa dugog dometa podrazumeva mogućnost napada na Krim. Kako je istakao, Kijev je spreman na takve akcije.

    Prema navodima autora članka, uprkos tome što je London ranije izražavao zabrinutost da bi moglo doći do eskalacije sukoba u Ukrajini zbog isporuka raketa dugog dometa, britanska Vlada trenutno razmatra pitanje koliko bi raketa moglo da se isporuči Ukrajini.

    Naime, britanski vojni stručnjaci konstatuju da bi moglo biti reči o protivbrodskim raketama “harpun” sa dometom od oko 241 kilometar koje se mogu prilagoditi za izvođenje napada na kopnene mete. Još jedna opcija su avionske rakete “storm šadou” koje pogađaju metu na udaljenosti od oko 563 kilometra.

    Prema proceni stručnjaka, mala je verovatnoća da će Velika Britanija isporučiti Kijevu rakete “storm šedou”, jer bi to značilo da je London otišao korak dalje od Vašingtona koji isporučuje Kijevu projektile kraćeg dometa.

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratio se u Savetu Evrope u Briselu i pozvao je evropske zemlje da Ukrajini isporuče savremeno naoružanje.

    Ranije je posetio London gde je razgovarao sa premijerom Velike Britanije Rišijem Sunakom o isporukama oružja Kijevu.

    Sunak je potvrdio da se Velika Britanija sprema da prebaci Ukrajini “dalekometnije oružje”.

    Nije precizirano šta se pod tim tačno podrazumeva, ali je ranije London najavio mogućnost prebacivanja raketa dugog dometa Ukrajini.

  • Nova ruska odluka – 500.000 dnevno

    Nova ruska odluka – 500.000 dnevno

    Zamenik premijera Rusije Aleksandar Novak izjavio je da će njegova zemlja u martu smanjiti proizvodnju nafte za 500.000 barela dnevno, odnosno za pet odsto.

    “Nećemo prodavati naftu onima koji direktno ili indirektno učestvuju u ograničavanju cene nafte”, rekao je Novak, prenosi Rojters.

    On je dodao da će Rusija zbog toga dobrovoljno smanjiti proizvodnju nafte za 500.000 barela dnevno, što će “pomoći obnavljanju tržišnih odnosa.”

    Zapadne naftne sankcije stupile su na snagu 5. decembra 2022. godine, podseća agencija.

    Evropska unija, zemlje G7 i Australija uvele su ograničenje cene ruske nafte za pomorski transport od 60 dolara po barelu.

  • Novi zemljotres u Turskoj

    Novi zemljotres u Turskoj

    Zemljotres jačine 5 stepeni po Rihteru pogodio je jutros istočni dio Turske.

    Epicentar je bio na 11 kilometara od Malatije, na dubini od dva kilometara.

    Za sada nema informacija da li je ovaj zemljotres izazvao nova oštećenja u Turskoj.

    Dva razorna zemljotresa pogodila su u ponedjeljak dijelove Turske i Sirije. Prema posljednjim informacijama poginulo je najmanje 20.000 ljudi, a očekuje se da će brojke nastaviti da rastu.

  • Rusija: Evropske države prikrivaju rezultate istrage o “Sjevernom toku”

    Rusija: Evropske države prikrivaju rezultate istrage o “Sjevernom toku”

    Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da evropske države pokušavaju da skriju rezultate istrage o prošlogodišnjim eksplozijama na gasovodima “Sjevernog toka” i optužuje ih za prikrivanje krivca.

    “Istraga se vodi na takav način da sve ostaje u vodi – i bukvalno i figurativno”, rekao je zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško.

    Eksplozija, o čijem uzroku istrage vode švedske i danske vlasti, mogla bi da potpunio izbaci iz upotrebe tri od četiri podmorske linije “Sjevernog toka jedan” i “Sjevernog toka dva”.

    Moskva je od Stokholma zatražila dozvolu da se pridruži istrazi, ali su Švedska i Danska odbacile tu zamisao.

    Švedski i drugi evropski istražioci saopštili su da su napadi izvršeni namjerno, ali nikada nisu saopštili za koga smatraju da je odgovoran. Moskva je, bez objavljivanja dokaza, za eksplozije okrivila zapadnu sabotažu.

  • NATO održao vojnu vežbu u Rumuniji, testiran HIMARS

    NATO održao vojnu vežbu u Rumuniji, testiran HIMARS

    Američki i francuski vojnici, koji su dio borbene grupe NATO-a u Rumuniji, održale su vojnu vježbu sa ciljem testiranja odbrane istočnog boka alijanse.

    Zajedničke borbene vežbe na poligonu za obuku Kapu Midiji na obali Crnog Mora, nazvane “Kraljevski orao 23”, obuhvatile su oko 350 pripadnika multinacionalnih borbenih grupa koji su vježbali ispaljivanje bojeve municije iz mobilnog raketnog višecjevnog sistema HIMARS američke proizvodnje, prenosi AP.

    Francuski general Trikan de la Gut, koji predvodi borbenu grupu, rekao je u izjavi za medije da je cilj vježbi da se “jačanje zajedničke sposobnosti” unutar multinacionalne grupe u slučaju da se suoči sa “stvarnim odbrambenim scenarijem”.

    Kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu prošlog februara, NATO je pojačao prisustvo na istočnom krilu Evrope, uključujući slanje dodatnih multinacionalnih borbenih grupa članicama Alijanse Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Slovačkoj.

    NATO je u januaru rasporedio osmatračke avione u Rumuniju, odakle će obavljati misije praćenja ruskih vojnih aktivnosti u blizini granica alijanse.

  • Na korak do svijetskog rata. NATO odlučuje?

    Na korak do svijetskog rata. NATO odlučuje?

    Neposredno pridruživanje Ukrajine NATO-u u ovom trenutku bi značilo svetski rat, izjavio je šef kabineta mađarskog premijera Gergelj Guljaš.

    On je novinarima rekao da Vlada Mađarske ne podržava težnje Ukrajine kada se radi o ulasku u NATO i uslovljava potencijalni ulazak Kijeva u EU zaštitom prava ukrajinskih nacionalnih manjina.

    Odgovarajući na pitanje o želji Ukrajine da se pridruži Alijansi, Guljaš je napomenuo da svaka zemlja ima pravo da preda zahtev za članstvo.

    Govoreći o izgledima Ukrajine za članstvo u EU, on je naglasio da Kijev mora da osigura napredak u zaštiti prava nacionalnih manjina, posebno Mađara u Zakarpatskoj oblasti u Ukrajini, ukoliko želi da Budimpešta podrži zahtev te zemlje za članstvo u Bloku, prenio je TASS.

    “Zakon o obrazovanju i nacionalnom jeziku, koji je usvojen u Ukrajini, trenutno nije u skladu sa evropskim normama. Mora se ostvariti napredak u vezi sa tim pitanjima”, dodao je Guljaš.

  • Zelenski obmanuo sve?

    Zelenski obmanuo sve?

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski priznao je da je ranije sam izjavio da se Minski sporazumi ne mogu ispuniti i da on ne planira da ih ispunjava.

    “Što se tiče ‘Minska’ u celini, rekao sam Emanuelu Makronu i Angeli Merkel: nećemo moći da ga realizujemo”, rekao je Zelenski u intervjuu za “Špigel”.

    Prema rečima Zelenskog, istu stvar rekao je i predsedniku Rusije Vladimiru Putinu na prvom i poslednjem sastanku sa njim u normandijskom formatu 2019. godine.

    “Rekao sam mu isto što i ovima dvoma. Oni su bili iznenađeni i odgovorili: Da smo znali ranije da ćete promeniti smisao našeg sastanka, bilo bi problema i pre samita”, dodao je Zelenski.

    On je dodao da je ukrajinska strana koristila sporazum samo za razmenu ratnih zarobljenika.

    Početkom decembra, Merkelova je izjavila da su Minski sporazumi bili pokušaj da se Kijevu pruži vreme za jačanje.

    Odmah za njom to je potvrdio i bivši francuski predsednik Fransoa Oland.

    Prema njegovim rečima, tadašnja geopolitička situacija nije išla u korist Ukrajine, a Zapadu je bila potrebna pauza.

    Ruski predsednik Vladimir Putin prokomentarisao je da je izjava Merkelove za njega iznenađujuća i razočaravajuća.

  • Saopštenje Poljske: Zatvaramo, do daljeg

    Saopštenje Poljske: Zatvaramo, do daljeg

    Poljski ministar unutrašnjih poslova Mariuš Kaminski saopštio je da će ta zemlja zatvoriti ključni granični prelaz sa Bjelorusijom do daljeg.

    Ionako napete veze između Poljske i Bjelorusije dodatno su pogoršane kada je sud u Minsku osudio novinara poljskog porekla na osam godina zatvora, u procesu za koji Varšava tvrdi da je politički motivisan, prenosi Rojters.

    Kaminski je rekao da će zbog zatvaranja novinara Andžeja Počobuta podneti zahtev da se na spiskove sankcija dodaju ljudi povezani sa predsednikom Bjelorusije Aleksandrom Lukašenkom.

    “Zbog važnog interesa državne bezbednosti odlučio sam da od 12.00 časova 10. februara ove godine obustavim do daljnjeg saobraćaj na poljsko-beloruskom graničnom prelazu Bobrovniki”, napisao je Kaminski na Tviteru.

    Portparol bjeloruske državne granične službe Anton Bičkovski rekao je da je taj potez neopravdan i da bi mogao da dovede do preopterećenja preostalih prelaza, prenela je ruska agencija TASS.

    Bobrovniki, koji se nalazi na oko 200 kilometara severoistočno od Varšave, jedan je od glavnih prelaza između Poljske i Bjelorusije.