VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Srbija korak bliže EU

    Srbija korak bliže EU

    Srbija je do sada napravila značajan napredak u svojoj težnji da se pridruži Evropskoj uniji (EU), sprovodeći uspješnu reformu javne uprave. Građani Srbije sada mogu jednostavnim klikom da ostvare svoja prava, bez potrebe za hodanjem od šaltera do šaltera.

    Ova digitalizacija javne uprave rezultirala je značajnim uštedama, kako u vremenu tako i u troškovima. O ovim dostignućima reforme javne uprave, i šta može da se očekuje kroz dalju podršku EU, u intervjuu su govorili Emanuele Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji i Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije.

    Prema Emanueleu Žiofreu, šefu Delegacije EU u Srbiji, javna uprava je lice države.

    “Građani najčešće komuniciraju sa organima državne uprave kada im je potrebna određena usluga, dokument, pomoć u vidu informacije ili zaštita prava, bilo na državnom ili lokalnom nivou” kaže ambasador Žiofre.

    Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević ističe da je cilj reforme da javna uprava postane servis građana, te da su profesionalizacija, depolitizacija, modernizacija i digitalizacija glavna načela ove reforme.

    Zahvaljujući digitalizaciji i centralizovanoj bazi podataka, građani lakše dolaze do dokumenata. Miščević objašnjava:

    “Sada se više ne događa da vam nedostaje jedan dokument, za koji baš na šalteru saznate da vam treba i da sami morate da ga pribavite… Kada dođete na šalter vi upravo dobijate onaj dokument zbog kojeg ste došli.

    Međutim, uprkos napretku, još uvek postoji prostor za unapređenje. Žiofre naglašava da “iako je Srbija ostvarila značajan napredak u pružanju usluga i unapredila neke aspekte upravljanja ljudskim resursima, odgovornosti, kreiranja politika i upravljanja javnim finansijama, naravno da postoji prostor za dalja unapređenja u mnogim oblastima”.

    Srbija je do sada iz evropske kase dobila skoro četiri milijarde evra bespovratne pomoći, a od toga samo za reformu javne uprave 215 miliona evra, a izdvojeno je još dodatnih 30 miliona evra donacije u budžet Srbije za sprovođenje konkretnih mjera reforme u periodu 2023-2025. Međutim, iako je raspoloživa finansijska podrška velika, Srbija se suočava sa izazovom da zbog raspoloživosti ljudskih resursa u upravi na najbolji način iskoristi ova sredstva u korist svih građana.

    Kao što je istakla ministarka Tanja Miščević, Srbija mora da radi na unaprijeđenju kapaciteta svoje administracije, da bude konkurentan poslodavac, kako bi bila u stanju da maksimalno iskoristi dostupna sredstva iz evropskih fondova.

    “To znači da moramo da povećavamo i broj ljudi i omogućiti im nova znanja kako bismo bolje planirali i koristili sredstva koja Srbija dobija iz fondova EU, kao i ona mnogostruko veća koje će naša država koristiti kao država članica” izjavila ja ministarka Miščević.

    To je pokazatelj da će fokus reformi morati da bude ne samo na daljem unaprijeđenju usluga za građane i privredu, već i na stvaranju atraktivnijeg radnog okruženja za one koji su sposobni da upravljaju evropskim fondovima i drugim resursima.

    Emanuele Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji, podvukao je da “reforma javne uprave treba da omogući srpskoj administraciji da preuzme sve obaveze u pretpristupnoj i postpristupnoj fazi”, a nakon ulaska u EU “da poseduje administrativne kapacitete da ostvari korist od toga što je dio EU”.

    Sve u svemu, poruka je jasna: “Uprava po mjeri svih nas” glavni je moto reforme javne uprave, kako ističe ministarka Miščević, a čije sprovođenje koordiniše Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, prenosi “Telegraf”.

    Kao zaključak, napredak je vidljiv, ali nije vrijeme za opuštanje. Srbija se mora posvetiti još odlučnijem sprovođenju reformi, unaprijeđenju administrativnih kapaciteta, te jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave. Za sve to, neće biti samo potrebna veća ulaganja, već i znanje, stručnost, kao i entuzijazam da se stvari mijenjaju nabolje. Na kraju krajeva, krajnji korisnici ove reforme su građani, koji zaslužuju efikasnu, profesionalnu i odgovornu javnu upravu.

  • Evropski Parlament usvojio izvještaj o BiH

    Evropski Parlament usvojio izvještaj o BiH

    Poslanici Evropskog parlamenta u Odboru za spoljne poslove usvojili su danas izvještaj o Bosni i Hercegovini.

    Sa 63 glasova podrške, devet protiv i tri uzdržana, oni su pozvali BiH da ubrza reforme i u potpunosti krene ka putu evrointegracija, okrećući retrogradnim aktivnostima i retorici.

    Dodjeljivanje statusa kandidata EU predstavlja “poziv na buđenje političkom rukovodstvu zemlje” da krene put reformi, suština je izvještaja Evropskog Parlamenta o BiH usvojenog na današnjoj sjednici Odbora za spoljne poslove Evropskog Parlamenta.

    Zapaljiva retorika rukovodstva Republike Srpske
    Osnovni nacrt tog izvještaja u 38 tačaka pozdravio je početak brzog formiranja vlasti na svim nivoima i zatražio da se tim tempom nastavi, odnosno da BiH “iskoriste zamah za značajan napredak” po pitanju ispunjavanja 14 ključnih prioriteta i da se izbjegne povratak u “opstruktivne politike”.

    Sa 63 glasova podrške, devet protiv i tri uzdržana, oni su pozvali BiH da ubrza reforme i u potpunosti krene ka putu evrointegracija, okrećući retrogradnim aktivnostima i retorici.

    Dodjeljivanje statusa kandidata EU predstavlja “poziv na buđenje političkom rukovodstvu zemlje” da krene put reformi, suština je izvještaja Evropskog Parlamenta o BiH usvojenog na današnjoj sjednici Odbora za spoljne poslove Evropskog Parlamenta.

    Zapaljiva retorika rukovodstva Republike Srpske
    Osnovni nacrt tog izvještaja u 38 tačaka pozdravio je početak brzog formiranja vlasti na svim nivoima i zatražio da se tim tempom nastavi, odnosno da BiH “iskoriste zamah za značajan napredak” po pitanju ispunjavanja 14 ključnih prioriteta i da se izbjegne povratak u “opstruktivne politike”.

    U izvještaju se naglašava se da put BiH ka EU mora biti utemeljen u “funkcionalnim demokratskim institucijama, vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodnim medijima, poštovanju osnovnih prava i nediskriminacije za sve građane”.

    U tekstu se osuđuje “zapaljiva retorika i secesionistička politiku rukovodstva entiteta Republike Srpske, uključujući proslavu takozvanog Dana Republike Srpske” i naglašava da takve aktivnosti “destabilizuju BiH”.

    Traži se i da nastavak finansiranja BiH iz EU budžeta i programa IPA III bude uslovljeno napretkom u evrointegracijama, ali da finansiranje projekata u Republici Srpskoj bude zamrznuto dok se “u tom entitetu ne preokrene demokratsko nazadovanje do potpunog usklađivanja sa spoljnom i bezbjednosnom politikom”.

    – Vrijeme je da se iskoristi prilika i napreduje u političkim i društveno-ekonomskim reformama u BiH – naveo je između ostalog Rangel u svom izvještaju, čija retorika je dodatno zaoštrena usaglašenim amandmanima koji su postali njegov sastavni dio.

    Amandmanima se traži i snažniji angažman EU u borbi za veću bezbjednost regiona “uslijed prijetnji koje prestavljaju Rusija, povećane tenzije u državi i secesioniostičke aktivnosti koje podrivaju Dejtonski sporazum” i ponavlja zahtjev za punim usaglašavanjem sa spoljnom politikom EU, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji i Bjelorusiji i odgovornima za agresiju na Ukrajinu.

    U jednom od usaglašenih amandmana navodi se:

    – Snažno osuđujemo posjetu Milorada Dodika i Nenada Stevandića Moskvi 23. i 24. maja 2023. godine i sastanke koje su održali sa Vladimirom Putinom i ostalim visokim zvaničnicima ruske politike, odbacujemo izjave i retoriku koje su tom prilikom iskazane i ostajemo ozbiljno zabrinuti zbog bezbjednosnih posljedica koje proizilaze iz bliskih odnosa sa visokim ruskim zvaničnicima, osuđujemo i sastanke na visokom nivou sa predstavnicima Irana i uzdržavanje prilikom glasanja o toj državi, uprkos ozbiljnim kršenjima ljudskih prava u toj zemlji i isporukama dronova Rusiji u konktestu njenog rata protiv Ukrajine i tražimo od BiH da se distancira od anti-demokratskih režima.

    Poslanici amandmanima traže od Evropskog Vijeća da sankcioniše Milorada Dodika i druge zvaničnike, kako Republike Srpske tako i drugih država, koji promovišu ili podržavaju secesionističku politiku.

    U njima se traži od svih da se uzdrže od institucionalnih blokada, ali i nacionalističke retorike, već pokažu posvećenost reformskom putu države uz primenu svih standarda EU.

    Poziv državama regiona
    Usaglašenim amandmanima se traži i da se posebno ispita način na koji se razvijaju policijske snage u Republici Srpskoj, uz stavljanje fokusa na “moguć razvoj paravojnih ili vojnih funkcija, koje mogu stvoriti dodatne tenzije, zaprijetiti miru stabilnosti u BiH i koje su u u suprotvnosti sa Dejtonskim mirovnim sporazumom”.

    Pozivaju se i države regiona da se obavežu da će poštovati “stabilnost i teritorijalni integritet BiH, da osude zapaljivu retoriku i na konstruktivan način doprinesu napretku BiH u EU integracijama” i drugo.

    Iako izražavaju podršku visokom predstavniku i izmjenama izbornih zakona, poslanici izražavaju zabrinutost zbog vremena u kome su te izmjene donesene, trasparentnosti procesa i izostanka konsultacija o tome i pozivaju OHR da radi u skladu sa dobijenim mandatom, spriječavajući političke podjele i tenzije u zemlji i regionu i naglašavaju da Bonska ovlašćenja treba da budu korišćena samo kao posljednja mjera.

    Izvještaj će, zajedno sa usvojenim amandmanima, biti proslijeđen Evropskom Parlamentu u formi prijedloga Rezolucije o BiH. Debata i glasanje o njoj planirani su za sljedeću plenarnu sjednicu, koja je zakazana za 10-13. jula u Strazburu, piše N1.

    Rezolucije EP nisu obavezujuće, ali predstavljaju snažnu političku poruku i jedan od osnova za dalju analizu pristupnog procesa u evropskim institucijama, kao dio procesa integracija.

  • Lukašenko: Prigožin je u Bjelorusiji, želimo Vagner u svojoj vojsci

    Lukašenko: Prigožin je u Bjelorusiji, želimo Vagner u svojoj vojsci

    Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da je šef “Vagnera” Jevgenij Prigožin stigao u Bjelorusiju, nakon prekinute pobune u Rusiji, prenio je AP.

    Bjeloruski predsjednik je takođe potvrdio da je Bjelorusija bila spremna da pošalje svoju vojnu brigadu u Rusiju, u slučaju da je postojala potreba da se to učini.

    “Bilo je potrebno samo pola dana da se bjeloruska vojska, sve oružane snage, uključujući policiju i specijalne jedinice, dovedu u punu borbenu gotovost. Vojna brigada je bila spremna da bude raspoređena u Rusiji ako bude potrebno”, naveo je Lukašenko, komentarišući pokušaj oružane pobune u Rusiji prošle nedjelje, prenosi TAS S.

    Lukašenko je dodao da mu je njegov ministar obrane Viktor Krenikov rekao da ne bi imao ništa protiv jedinice poput Vagnera u redovima bjeloruske vojske.

    Bjeloruski predsjednik kaže kako je naredio Krenikovu da pregovara s Prigožinom o tome, javlja Belta.

    Telegram kanal osnivača privatne vojne kompanije “Vagner” Jevgenija Prigožina, objavio je 23. juna uveče nekoliko audio zapisa sa njegovim izjavama, u kojima je tvrdio da su navodno izvedeni udari na njegove formacije i za to optužio vojno rukovodstvo Rusije.

    Rusko ministarstvo odbrane odbacilo je ovu informaciju kao lažnu.

  • Borelj zahtjeva deeskalaciju: EU gubi strpljenje oko situacije na KiM

    Borelj zahtjeva deeskalaciju: EU gubi strpljenje oko situacije na KiM

    Specijalni izaslanik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žosep Borel izjavio je da situacija na KiM zahtijeva sve brže poteze, deeskalaciju i hitno pronalaženje rješenja, pošto zemlje članice EU polako gube strpljenje, kao i da je potrebno da strane pronađu dalje korake bazirajući se na mapi puta koju im je EU ponudila prošle nedjelje u Briselu.
    “Nezaobilazno, gospodin Rama i ja smo razgovarali i o dijalogu između Beograda i Prištine kojim predsJedava EU. Mi smo se složili da situacija zahtijeva brze poteze, deeskalaciju i pronalaženje rješenja hitno. Zemlje članice se slažu oko toga, i polako gube strpljenje pred ovom situacijom, i zato se zahtijevaju hitni koraci”, rekao je Borelj na zajedničkoj konferenciji za medije sa albanskim premijerom Edijem Ramom, prenosi RTS.

    Albanski premijer Edi Rama je istakao da je “dobro” što je Borelj javno istakao nestrpljenje zemalja članica i njihovu povećanu zabrinutost.

    “Ja se nadam da će se ostvariti ideja da se oba lidera nađu i rade zajedno sa predstavnicima EU i SAD i da ih ne pustimo da odu dok se ne dođe do dogovora. U suprotnom, da se suoče sa posljedicama, što bi bilo jako tužno za sve. Zadovoljan sam što su policajci pušteni, a sada je vrijeme za deeskalaciju, momentalnu i hitnu, pošto je i situacija takva”, rekao je Rama i dodao da se ne smije dozvoliti da se postignuti rezultati i napredak “sruše poput zamka od pijeska” zbog “nekih potpuno bizarnih razvoja događaja baziranih na bizarnim pretenzijama”.

    On je istakao da je Albanija dio regiona koji je u prošlosti dosta propatio i da su u njemu događaji uvijek povezani.

    “Ne možemo gledati samo u svoje dvorište i raditi svoj domaći, bez da se pitamo šta se dešava okolo”, rekao je Rama.

  • Potpuno uništeno na stotine tenkova i oklopnih vozila

    Potpuno uništeno na stotine tenkova i oklopnih vozila

    Oružane snage Ukrajine su od početka kontraofanzive izgubile 259 tenkova i preko 700 oklopnih vozila, saopštio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

    “Sada su mi dali precizne informacije. Od 4. juna, odnosno od početka tzv. kontraofanzive, protivnik je izgubio 259 tenkova i 780 oklopnih vozila”, precizirao je.

    Samo u Orehovskom pravcu, koji Kijev smatra glavnim, protivnik je za sedam dana izgubio 280 komada vojne tehnike, uključujući 41 tenk, precizirao je Putin.Kako je dodao, od onih koji učestvuju u specijalnoj vojnoj operaciji treba formirati okosnicu rukovodstva Ministarstva odbrane Rusije.

  • Putin: Rusija u potpunosti finansirala “Vagner”

    Putin: Rusija u potpunosti finansirala “Vagner”

    Rusija u potpunosti finansirala grupu “Vagner”, saopštio je ruski lider Vladimir Putin.

    Po njegovim rečima, od maja 2022. godine do maja 2023. godine vlasti su platili Vagneru 86,262 milijarde rublja, (oko milijardu evra).

    “Nadam se da niko ništa nije ukrao, razjasnićemo to”, dodao je on.

  • Vagner prebacuje teške vojne opreme jedinicama Oružanih snaga Rusije

    Vagner prebacuje teške vojne opreme jedinicama Oružanih snaga Rusije

    U toku su pripreme za prebacivanje teške vojne opreme paravojne grupe “Vagner” aktivnim jedinicama Oružanih snaga Rusije, saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije.

    Prethodno je Istražno odeljenje Federalne službe bezbednosti (FSB) Rusije saopštilo da je obustavilo krivični postupak povodom oružane pobune paravojne grupe “Vagner” pošto je utvrdjeno da su njeni učesnici 24. juna obustavili radnje direktno usmerene na izvršenje krivičnog dela, prenele su RIA Novosti.

    Uprava FSB pokrenula je postupak protiv šefa “Vagnera” Jevgenija Prigožina zbog organizovanja oružane pobune 23. juna nakon što su snage “Vagnera” zauzele sedište Južnog vojnog okruga u Rostovu na Donu.

    Prigožinovih je pobunu obrazložio tvrdnjom da je ruska vojska navodno izvršila raketne i bombaške napade na pozadinske kampove “Vagnera”.

    Prigožinovu izjavu su demantovali rusko ministarstvo odbrane i FSB.

    Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je, po odobrenju ruskog predsednika Vladimira Putina, pregovarao u subotu sa Prigožinom, kada je postignut dogovor da se zaustavi napredovanje “Vagnera” i situacija deeskalira.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je objasnio da će Prigožin moći da ode u Belorusiju, a da će krivični postupak biti obustavljen.

  • “Kijev će ostati bez vojnika”

    “Kijev će ostati bez vojnika”

    Mađarski premijer Viktor Orban dao je u Budimpešti intervju nemačkom listu “Die Welt” u kojem je izneo svoje viđenje toka rata u Ukrajini.

    Orban veruje da će Kijev ostati bez vojnika pre Moskve. Da bi spasile Ukrajinu, SAD i Rusija treba da pregovaraju o miru, tvrdi mađarski premijer.

    Uprkos početnim uspesima ukrajinske kontraofanzive, Orban i dalje smatra ukrajinsku pobedu protiv Rusije “nemogućom”.

    “Problem je što će Ukrajinci pre ostati bez vojnika nego Rusi. I to će na kraju biti odlučujući faktor”, rekao je on.

    Zato se, tvrdi, “uvek zalaže za mir, mir, mir”. U suprotnom, Ukrajina će izgubiti ogromna bogatstva i mnoge živote i doći će do nezamislivog uništenja“, kaže Orban.

    “Ukrajina više nije suverena zemlja”
    Orban tvrdi da mu je stalo do spasavanja Ukrajine.

    Jedinu mogućnost za to vidi u tome da “Amerikanci počnu pregovore sa Rusima i sklope sporazum o bezbednosnoj arhitekturi i da u toj bezbednosnoj arhitekturi nađu mesto za Ukrajinu”. Takođe je osporio jedino pravo Ukrajine da odlučuje o toku rata: “Ukrajina više nije suverena zemlja. Oni nemaju novca, nema oružja. Oni mogu da se bore samo zato što ih mi na Zapadu podržavamo”.

    Zapad, kaže Orban, ima pravo da “da oružje i novac ili ne”.

    Šef mađarske vlade veoma je skeptičan prema nameri NATO-a da na julskom samitu u Viljnusu Ukrajini da garancije bezbednosti. On navodi da “to nije mađarska ideja”, već da je “verovatno došla iz sedišta NATO-a”. Ne zna šta su tačno garancije, ali želi da pogleda predlog.

    “Prvo prekid vatre, pa pregovori”
    “Prvi korak je prekid vatre, pa pregovori”, rekao je Orban.

    “Tek tada možemo da razgovaramo o garancijama mira, odnosno vojnim ili bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Dakle, to nije prvi korak, već treći ili četvrti”, rekao je on, a zatim dodao:

    “Ne treba početi od kraja.”

    Orban nije rekao da li bi Ukrajina posle rata mogla da postane članica NATO-a. Orban smatra da je politika sankcija predsednice EU i Evropske komisije Ursule fon der Lajen prema Rusiji propala.

    “Želeli su sankcijama da baci Rusiju na kolena i time kontinent približi miru. Ništa od toga se nije desilo”, rekao je on.

    On je bio iznenađen što “oni – pod vođstvom komesarke, te Nemice” – nisu u stanju da pravilno uobliče sankcije, rekao je on.

    “To je jednostavno neuspeh. Sada je pitanje šta je cilj, kako želimo da ga postignemo”, zaključio je Orban.

  • Putin pripadnicima vojske i policije: Zaustavili ste građanski rat

    Putin pripadnicima vojske i policije: Zaustavili ste građanski rat

    Zaustavili ste građanski rat, dejstvovali ste precizno i usklađeno, rekao je predsjednik Rusije Vladimir Putin obraćajući se pripadnicima Ministarstva odbrane, Ruske garde, Federalne službe bezbjednosti, policije i Federalne službe obezbjeđenja.

    “Narod, ljudi, vojska nisu bili uz pobunjenike”, istakao je ruski lider, dodajući da su ruski vojnici u teškom trenutku za Rusiju stali na put smutnji, čiji rezultat bi bio haos.

    Po njegovim riječima, Rusija nije morala da povlači jedinice iz zone specijalne vojne operacije, prenose ruski mediji.

    Predsjednik Rusije je zahvalio svim pripadnicima Oružanih snaga, snagama bezbjednosti i obavještajcima na hrabrosti i lojalnosti, iskazanoj tokom pokušaja oružane pobune 24. juna.

    “Vaša odlučnost i hrabrost, kao i konsolidacija društva, odigrali su odlučujuću ulogu u suzbijanju pobune”, rekao je on.

  • Lukašenko naredio punu borbenu spremnost vojske

    Lukašenko naredio punu borbenu spremnost vojske

    Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko saopštio je da je izdao naređenje da se vojska stavi u stanje pune borbene spremnosti, usljed nedavnih događaja u Rusiji.

    Izdao sam sva naređenja da se vojska stavi u stanje pune borbene spremnosti – rekao je Lukašenko, čije je saopštenje objavio Telegram kanal “Pul Pervogo”.

    Lukašenko je izjavio da je prioritetni zadatak za Bjelorusiju da se spriječi eskalacija tenzija, koje su već velike.

    • Prioritet bezbjednosnih zvaničnika, kao i svih ljudi u uniformama, jeste da se preduzmu neophodne mjere radi sprečavanja eskaliranja situacije. Tenzije su već na granici – upozorio je Lukašenko.