VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zelenskom je iza kulisa poručeno da postoje granice podrške

    Iako je Bajden u Kijevu obećao nepokolebljivu pomoć Ukrajini, neimenovani američki zvaničnik tvrdi da je iza kulisa rečeno da američki resursi nisu neograničeni.

    “Svi razumeju da se ovaj rat u jednom trenutku mora završiti. I svi bismo želeli da se završi pre nego kasnije”, rekao je taj zvaničnik, prenosi Rojters.

    Džeremi Šapiro, koji je služio u američkom Stejt departmentu za vreme administracije Baraka Obame, rekao je istovremeno, da zvaničnici takođe priznaju da rat rizikuje eskalaciju i da odvlači pažnju od drugih pitanja poput ekonomske i političke trke SAD i Kine.

    Ali sposobnost administracije američkog predsednika Džoa Bajdena da Kijevu i Moskvi predloži kompromisno rešenje je sputana rizikom da ispadne slaba pred protivnikom poput Rusije, rekao je Šapiro, direktor istraživanja u Evropskom savetu za spoljne odnose.

    Istovremeno, opala je podrška građana SAD kada je reč o slanju pomoći Ukrajini, pa tako sada 58 odsto njih podržava aktuelnu politiku. U aprilu 2022. godine, slanje oružja podržavalo je čak 73 odsto Amerikanaca, pokazuje istraživanje Rojtersa i Ipsosa.

    Agencija navodi da do pada podrške dolazi u teškom trenutku na unutrašnjem planu u SAD, te da bi promena raspoloženja Amerikanaca mogla da onemogući Bajdena da u potpunosti ispuni svoje obećanje o “nepokolebljivoj podršci”.

    A na unutrašnjem planu, Bajden se suočava sa činjenicom da su republikanci preuzeli Predstavnički dom i da su već u sukobu sa demokratama oko podizanja gornje granice duga. Predstavnici Republikanske partije traže smanjenje potrošnje kako bi se smanjio deficit, a u okviru tog zahteva, pojedini republikanci insistiraju na ograničenju pomoći koja se šalje Kijevu, prenosi Raša tudej Balkan.

    Tako bi pitanje slanja pomoći moglo da postane jedna od bitnijih tema u predstojećoj predsedničkoj kampanji, navodi Rojters i ukazuje da je guverner Floride Ron Desantis, za kojeg se očekuje da će se kandidovati na izborima, kritikovao Bajdenovu “politiku blanko čekova” prema Ukrajini.

    Većina republikanaca u Kongresu, koji su žestoki Bajdenovi oponenti, međutim, još podržava slanje pomoći i čak pozivaju Belu kuću da to čini brže.

    Republikanski predsednik Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma Majkl Mekol rekao je tokom posete Kijevu da Vašington ide ka tome da Ukrajini pošalje rakete dugog dometa i borbene avione.

    Ipak, ističe Rojters, stranka je podeljena po pitanju Ukrajine. Desničarski republikanci u Predstavničkom domu (njih 11) predložili su usvajanje rezolucije koja podrazumeva ukidanje pomoći ranije, ali im nedostaje neophodna podrška.

    Iz Bele kuće, sa druge strane, makar javno, odbijaju mogućnost da Vašington ograniči slanje pomoći Kijevu. Upitana o slabljenju javne podrške vojnoj pomoći Ukrajini, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Adrijen Votson poručila je da Amerikanci prema ukrajinskoj borbi treba da se odnose kao prema borbi za “slobodu i nezavisnost”.

    “Podrška Amerikanaca Ukrajini ogleda se u snažnoj dvopartijskoj podršci koju je pomoć Ukrajini dobila u oba doma Kongresa”, rekla je Votson.

  • 100.000 američkih vojnika već je u Evropi

    100.000 američkih vojnika već je u Evropi

    Zajedno sa devet istočnih članica zapadne vojne alijanse, američki predsednik stoji iza obaveza da svi brane napadnutu članicu.

    Nije bilo konkretnih obećanja o povećanju broja vojnika. Ipak, jedna članica se izdvaja.

    Na samitu sa šefovima država i vlada devet istočnih članica Severnoatlanskog pakta u Varšavi, američki predsednik Džozef Bajden ponovio je suštinu svoje poruke sa putovanja u Poljsku i Ukrajinu: „Obaveza Sjedinjenih Američkih Država spram NATO je apsolutno nedvosmislena. Često sam to govorio i reći ću još jednom – član pet je sveta dužnost na koju su se SAD obavezale. Branićemo svaki pedalj teritorije NATO.“

    Član pet ugovora o članstvu u Severnoatlanskom paktu određuje uzajamnu pomoć u slučaju napada. „Ruski napad na Ukrajinu uticao je na bezbednosnu situaciju u čitavom svetu“, rekao je poljski domaćin, predsednik Andžej Duda. Dodao je da se godinu dana od početka ruske agresije žele iznaći načini da se Ukrajini još bolje pomogne, dokle god je neophodno.

    Iza zatvorenih vrata verovatno se razgovaralo i o isporuci aviona F-15 ili dalekometne artiljerije. Konkretne odluke, međutim, nisu objavljene. Ispred hotela u kojem je bio smešten američki predsednik proukrajinski demonstranti su zahtevali: „Dajte sada F-15 Ukrajincima!“

    U Kijevu je ovaj hitan zahtev američki predsednik Bajden čuo iz usta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Ukrajinski političari i eksperti tvrde i posle Bajdenovog govora u Varšavi, da se bez tog oružja ne može pobediti u ratu.

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je učestvovao na samitu u Varšavi, rekao je da Zapad mora da proširi svoju podršku Ukrajini. „Godinu dana nakon invazije, Putin ne priprema mir. Naprotiv, on priprema više rata“. Stoltenberg je dodao da se Ukrajini zato mora dati ono što joj je potrebno da bi pobedila.

    B9 zastupa interese istočnog krila

    Posle napada Rusije na Ukrajinu i aneksije Krima 2014, na inicijativu Rumunije i Poljske oformila se grupa od devet država – Grupa devetorice (B9). U njoj su bivše sovjetske republike Estonija, Litvanija i Letonija, kao i bivše članice Varšavskog pakta Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija i Bugarska. Osim Češke i Bugarske, sve te zemlje graniče se s Belorusijom, Ukrajinom ili Rusijom.

    One se osećaju ugrožene ruskom agresijom. Nameravaju da tesno sarađuju u odbrani istočnog krila zapadne vojne alijanse, a podržavaju ih ostale članice NATO.‚

    Osam borbenih grupa na istoku

    Posle napada Rusije na celu Ukrajinu prošle godine, NATO je formirao četiri nove borbene grupe u Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji. One su već postojale u baltičkim državama i u Poljskoj – formirane su 2017. zbog napada proruskih grupa na istoku Ukrajine.

    Multinacionalne jedinice s vojnicima iz više država NATO imaju oko hiljadu ljudi, što je snaga jednog bataljona. Borbena sposobnost ili moć odvraćanja tih trupa nije posebno velika. One više simbolizuju obavezu država zapadne vojne alijanse da zajednički brane savezničke teritorije u slučaju da Rusija ili Belorusija napadnu.

    Osim toga NATO organizuje nadzor vazdušnog prostora na istočnoj granici: 30 savezničkih aviona stalno patroliraju nebom. U slučaju opasnosti oni mogu da presretnu protivničke avione.

    NATO je doneo odluku da ojača protivraketnu zaštitu na svom istočnom krilu. Vojni stručnjaci u Briselu kažu da je trenutna odbrana manjkava. Potrebni su dodatni sistemi kao što je Patriot. Osim toga, NATO je premestio dodatne vojne brodove u Crno more, kako bi zaštitio obale Rumunije i Bugarske.

    Ne radi se samo o Poljskoj

    Predsednik Poljske Andžej Duda ocenio je da je susret devet država istočnog krila sa američkim predsednikom i generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom „ekstremno simboličan i veoma važan za sve nas, za čitav region“. Duda je dodao da Bajden nije posetio samo Poljsku.

    „Samit B9 posmatra se i prezentuje kao susret s ukupnom istočnom falangom. Poljska tu deluje samo kao prva među jednakima, ali ne i kao lider grupe“, kaže politikolog Marek Madej s Varšavskog univerziteta. Poljska je najveća zemlja u grupi i ima izrazito nacionalno orijentisanu vladu.

    Više američkih vojnika za Evropu?

    Najviše je američkih vojnika u Poljskoj, tamo je stacionirano 10.000 ljudi. Međutim, to nije stalna, već rotirajuća postava, koja se menja na svakih nekoliko meseci. SAD su na čelu borbene grupe u Poljskoj, oko 3.500 vojnika stalno je stacionirano u toj zemlji. Pripremni glavni štab bi mogao u slučaju potrebe da obezbedi brzo premeštanje većih borbenih jedinica na istok.

    „Poljska je zamislila, a to su predložile i druge članice alijanse, da se u svakoj članici NATO na istoku stacioniraju dodatne trupe koje bi onda imale snagu brigade“, kaže Mihal Baranovski iz američke fondacije Nemački Maršalov fond. Vašington je još na samitu u Madridu leta 2022. pokazao spremnost da u slučaju potreba pošalje dodatne trupe. O tome će se odlučivati na sledećem samitu lidera alijanse jula ove godine u Vilnjusu.

    Pored rukovodećih zadataka u borbenoj grupi u Poljskoj, američke trupe prisutne su u manjem broju u ukupno sedam od osam borbenih grupa. Amerikanci imaju u Evropi 100.000 vojnika. Najveći kontigenti su u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Italiji i Španiji. U kriznim hladnoratovskim periodima bilo ih je četiri puta više.

    Mađarska se izdvaja
    Mađarska nije uskladila korak s drugima. Najmanja borbena grupa NATO u Mađarskoj nema američkih vojnika. Premijer Mađarske Viktor Orban oklevao je prilikom formiranja borbene grupe. On je u zemlju pustio samo vojnike iz Hrvatske.

    Mađarska vlada jedina je među vladama članica NATO koja održava relativno dobre odnose s režimom Vladimira Putina. Mađarska dobija jeftin gas iz Rusije. Ruske firme u Mađarskoj grade jednu nuklearnu elektranu.

    Prošle nedelje je ekstremni nacionalista Viktor Orban u obraćanju naciji rekao da njegova zemlja neće isporučiti oružje Ukrajini i ne oseća se ugroženom od Rusije. „Moramo da se držimo po strani“, rekao je Orban i dodao da Mađarska ne sme dozvoliti da je uvuku u rat. Mađarski premijer je rekao da su u Evropi Mađarska i Vatikan jedini koji imaju takav stav i dodao da je za to kriva Nemačka koja je zauzela konfrontacioni kurs i za sobom povukla ostale članice Evropske unije.

    Iz diplomatskih izvora se saznaje da će mađarski premijer ovih dana još jednom pokušati da blokira novi paket sankcija Evropske unije protiv ruskog agresora. Osim toga, Mađarska je, pored Turske, jedina članica NATO koja još nije ratifikovala pristupanje Švedske i Finske alijansi. Portal „Politiko“ Orbana je nazvao „Putinovim saboterom“ u Evropi.

  • Borel pozvao sve zemlje da podrže rezoluciju o Ukrajini

    Borel pozvao sve zemlje da podrže rezoluciju o Ukrajini

    Ruski napad na Ukrajinu je nesporan primjer agresije jedne od stalnih članica Savjeta bezbjednosti UN-a i evidentno kršenje međunarodnog prava i povelje UN-a, rekao je Džozef Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost u sinoćnjem govoru na Generalnoj skupštini UN-a posvećenoj godišnjice od početka rata u Ukrajini.

    On je rekao da se taj rat tiče svih, te je izrazio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, naglasivši da to nije samo evropsko pitanje niti se radi o tome da je Zapad protiv Rusije.

    “Ako danas ne osudimo i ne zaustavimo ruska dejstva u Ukrajni, veći je rizik da se neka druga zemlja, negdje drugdje u svijetu suoči s sličnom agresijom. Niko nije bezbjedan u svijetu u kojem bi se protivpravna upotreba sile normalizoval. Prema članu 51. povelje UN-a, Ukrajina ima neotuđivo pravo da se brani kao i svaka druga članica UN-a”, naglasio je on.

    Rekao je da EU pruža humanitarnu i finansijsku pomoć, kao i da će raditi na tome da Rusija odgovara za svoje postupke i, kako je rekao, ratne zločine. On je takođe rekao da EU podržava mirovne pregovore, i precizirao da podržava formulu Volodimira Zelenskog, predsjednika Ukrajine.

    “Radićemo na mobilizaciji najšire moguće međunarodne podrške u tom pravcu. U konačnici, odgovornost je svih nas da radimo na pravednom i trajnom miru, kao što je navedeno u rezoluciji koju je predložila Ukrajina”, rekao je on.

    Dodao je da je tekst koji je predložen na Generalnoj skupštini u velikoj mjeri u skladu sa molbom generalnog sekretara UN-a na njegovom obraćanju od 6. februara.

    “Kako je ispravno naglasio, ‘Svijetu je potreban mir. Mir u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i međunarodnim pravom’. Iz svih ovih razloga, molim vas da nam se pridružite u podršci ovoj Rezoluciji Generalne skupštine UN-a i glasate za usvajanje. Ovo je trenutak za svaku članicu UN-a da istupi i hrabro iznese svoj stav”, naglasio je on.

  • Snažan zemljotres pogodio Tadžikistan

    Snažan zemljotres pogodio Tadžikistan

    Snažan zemljotres pogodio je jutros Tadžikistan, javljaju mediji.

    Zemljotres je bio jačine 7,2 stepeni po Ruhteru a dogodio se u 8.37 časova po lokalnom vremenu.

    Kako javljaju mediji, zemljotres je registrovan na dubini od 10 kilometara.

    Epicentar zemljotresa bio je na oko 80 kilometara od granice sa Kinom, a snažno se osjetio u pojedinim oblastima u kineskom regionu Sinđan, uključujući u Kašgaru, navodi ČTV.

  • Netanjahu: Vojna akcija protiv Irana biće sve teža što se duže bude čekalo, a čekamo jako dugo

    Netanjahu: Vojna akcija protiv Irana biće sve teža što se duže bude čekalo, a čekamo jako dugo

    Premijer Izraela Benjamin Netanyahu reako je da je vojna akcija najbolji način da se odvrate iranske nuklearne ambicije i da je to sve teže učiniti što se duže čeka, piše The Jerusalem Post.

    “Jedina stvar koja je vjerodostojno zaustavila problematične nacije da razviju nuklearno oružje je vjerodostojna vojna prijetnja ili kredibilna vojna akcija”, rekao je Netanyahu.

    On smatra da se čekalo “jako dugo”.

    “Možete to upariti sa slabim ekonomskim sankcijama, ali to nije dovoljan uslov. Neophodan uslov, a često i dovoljan uslov je kredibilna vojna akcija. Što duže čekate, to postaje teže”, dodao je.

    Kazao je također da su historijski gledano nuklearne ambicije Iraka i Sirije bile osujećene izraelskom vojnom silom. Dodao je i da je Libija odustala od potrage za nuklearnim oružjem iz straha od američkog napada.

    Netanyahu je govorio samo nekoliko dana nakon što su se pojavili izvještaji da je Iran povećao svoje obogaćivanje uranijuma na 84 posto.

    “Mogu vam reći da ću učiniti sve što je u mojoj moći da spriječim Iran da nabavi nuklearno oružje. To nije samo izraelski interes; to je američki interes; to je u interesu cijelog svijeta”, rekao je on na konferenciji.

  • Izrael izveo napade na Pojas Gaze, tvrde da su pogođena skladišta Hamasa

    Izrael izveo napade na Pojas Gaze, tvrde da su pogođena skladišta Hamasa

    Izrael je u četvrtak pokrenuo zračne napade na ciljeve u Pojasu Gaze nakon što su sa te teritorije ispaljene rakete, javljaju lokalni mediji pozivajući se na izjave izraelske vojske, prenosi Anadolija.

    List “Jerusalem Post” javio je da je izraelska vojska u četvrtak rano ujutro pogodila postrojenje za proizvodnju oružja koje pripada palestinskoj grupi Hamas.

    Šest raketa je ispaljeno iz pojasa Gaze prema Izraelu, a većinu ih je u srijedu presreo izraelski protivraketni odbrambeni sistem “Željezna kupola”.

    Izraelske snage izvršile su u srijedu raciju na nekoliko područja u Nablusu na sjeveru okupirane Zapadne obale.

    Okružujući kuću u Starom gradu, izraelski vojnici koristili su bojeve metke protiv Palestinaca koji su protestovali zbog racije, pri čemu je ubijeno najmanje 11 civila, među kojima i dijete, a povrijeđeno više od 100.

    Ministarstvo zdravlja Palestine saopštilo je u srijedu da su izraelske snage ubile 62 Palestinca od početka godine.

  • Poruka Bajdena: branićemo svaki pedalj država NATO

    Poruka Bajdena: branićemo svaki pedalj država NATO

    Američki predsjednik Joe Biden obećao je u srijedu istočnoeuropskim članicama da će SAD “braniti svaki pedalj NATO-a” dajući im garanciju sigurnosti dan nakon ruske objave da neće više sudjelovati u sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja.

    Biden je to poručio predstavnicima Bukureštanske devetorice, članicama NATO-a iz istočne Europe s čijim se čelnicima sastao u Varšavi dva dana nakon nenajavljenog posjeta Kijevu i dan uoči godišnjice početka ruske invazije na Ukrajinu 24. veljače 2022.

    “Predanost Sjedinjenih Država NATO-u potpuno je jasna. Članak 5 sveta je obveza koju su dale Sjedinjene Države. Branit ćemo doslovce svaku stopu NATO-a, svaku stopu NATO-a”, rekao je Biden.

    Prema članku 5 Sjevernoatlantske povelje napad na bilo koju članicu NATO-a prijetnja je svima i zahtijeva zajednički odgovor.

    Ranije u srijedu na sastanku s osobljem američkog veleposlanstva u Varšavi Biden je nazvao “velikom pogreškom” odluku ruskog predsjednika Vladimira Putina da neće više sudjelovati u Novom Startu, sporazumu o kontroli naoružanja i najavu da bi Moskva mogla nastaviti nuklearne pokuse.

    Novi START posljednji je bilateralni ugovor Moskve i Washingtona o nuklearnom razoružanju kojega je trajanje produljeno do 5. veljače 2026.

    Na sastanku s čelnicima Bukureštanske devetorice (Poljska, Rumunjska, Bugarska, Češka, Estonija, Mađarska, Latvija, Litva i Slovačka), članicama NATO-a koje su do raspada Sovjetskog Saveza bile dio Varšavskog ugovora kojim je dominirala Moskva, Biden je ponovio da je Washington predan obrani njihove sigurnosti.

    “Kao istočno krilo NATO-a vi ste na prvoj crti naše kolektivne obrane. Znate bolje od bilo koga drugog kakav je ulog u ovom sukobu. Nije to samo Ukrajina, već sloboda demokracija diljem Europe i diljem svijeta”, rekao je američki predsjednik.

    U zajedničkoj izjavi nakon sastanka, Bukureštanska devetorica obvezala su se jačati vojnu prisutnost na njihovu teritoriju kao sredstvo odvraćanja Moskve.

    “Rusija je najveća i najizravnija prijetnja sigurnosti Saveza”, navodi se u deklaraciji koju je potpisala i Mađarska iako ne podržava neke sankcije Rusiji i jedina je članica NATO-a uz Tursku koja još nije ratificirala pristup Švedske i Finske, novih kandidatkinja za Savez.

    Svih devet zemalja, uključujući Mađarsku, u srijedu je opetovalo podršku Ukrajini.

    “Ukrajinsko legitimno pravo je braniti se od ruske agresije i vratiti punu kontrolu nad vlastitim teritorijem”, stoji u izjavi. “Nastavićemo podržavati te ukrajinske napore do kraja, koliko god bude potrebno”, piše u prihvaćenoj deklaraciji navode.

    U izjavi Bijele kuće o razgovorima SAD-a i Bukureštanske skupine stoji da su “ponovno potvrdili nepokolebljivu potporu Ukrajinu i naglasili da zajedno stoje uz ukrajinski narod koliko god bude trebalo”.

  • Rusija: Pregovori mogući tek kad Zapad i Ukrajina polože oružje

    Rusija: Pregovori mogući tek kad Zapad i Ukrajina polože oružje

    Pregovori o Ukrajini mogu biti održani tek kad zapadne zemlje i vlasti u Kijevu polože oružje, saopštio je ruskim medijima zamjenik ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin.

    • Ako Zapad i Kijev žele da sjednu za pregovarački sto, moraju, prije svega, da prestanu da granatiraju ruske gradove i polože oružje. Nakon toga se mogu voditi razgovore na bazi novih geopolitičkih realnosti – rekao je zamjenik ministra.

    Ranije je portparol predsjednika Rusije Dmitrij Peskov istakao da Zapad još nije pokazao nikakvu spremnost za mirovne inicijative o situaciji u Ukrajini.

    Ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski je u oktobru 2022. godine ukazom zabranio pregovore sa Moskvom i rekao da ga ne zanimaju kontakti sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom.

  • Novi vatikanski dokumenti otkrili: Papa je znao za zločine, ali je ćutao

    Novi vatikanski dokumenti otkrili: Papa je znao za zločine, ali je ćutao

    Ranije nepoznata razmena pisama pokazuje da je Džozef Racinger, kao šef Kongregacije za doktrinu vere, znao za zlostavljanje Pitera H. najkasnije do 1986. godine.

    Kao šef Kongregacije za doktrinu vere, tadašnji kardinal Jozef Racinger, a kasnije papa Benedikt XVI. još 1986. godine imao je informacije o seksualnim prestupima sveštenika Petra H. kod dece. Ovo proizilazi iz ranije nepoznatog dokumenta iz Vatikana, koji su nemački mediji mogli da vide. Bivši papa je uvek poricao da je poznavao to svešteno lice.

    Međutim, kako se navodi u tekstu portala “Br.de”, razmena pisama iz 1986. godine navodno pokazuje da je papa XVI, odnosno tada kardinal Jozef Racinger imao podatke o tome da je bivši sveštenik Petar H. u nekoliko navrata seksualno zlostavljao decu, a da je posle toga nastavio da obavlja svešteničku ulogu.

    Nedugo ranije, sveštenik je osuđen na uslovnu kaznu od strane okružnog suda u Ebersbergu zbog višestrukog zlostavljanja dece. Kako stoji u tekstu, nadbiskupija Minhena i Frajzinga je saopštila da se u pismu Minhenske nadbiskupije pominju i seksualni delikti nad decom “koji su počinjeni pod dejstvom alkohola”. Kako tvrdi portal “Br.de”, pismo je navodno lično potpisao papa XVI, koji je tada bio šef Kongregacije za doktrinu vere.

    Prema nekim navodima, pretpostavlja se da je Petar H. silovao 29 dečaka.

  • Rusija raspoređuje Sarmat

    Rusija raspoređuje Sarmat

    Ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je da će Moskva zadržati povećanu pažnju na jačanju svojih nuklearnih snaga.

    “Kao i do sada, posvetićemo povećanu pažnju jačanju nuklearne trijade”, rekao je Putin u obraćanju povodom današnjeg obeležavanja državnog praznika Branioca otadžbine, misleći na nuklearne rakete stacionirane na kopnu, moru i u vazduhu, prenosi Rojters.

    Putin je saopštio da će ove godine prvi put biti raspoređene interkontinentalne balističke rakete Sarmat, koje mogu da nose više nuklearnih bojevih glava.

    “Nastavićemo serijsku proizvodnju vazdušnih hipersoničnih sistema Kinžal i započećemo masovne isporuke hipersoničnih raketa Cirkon na moru“, rekao je Putin u video obraćanju koje je Kremlj objavio danas.

    On je naveo i da će udeo modernog naoružanja u pomorskim strateškim nuklearnim snagama dostići 100, uz angažovanje podmornice “Imperator Aleksandar III” klase Borej-A.

    Prema njegovim rečima, u narednim godinama floti će se priključiti još tri krstarice ovog tipa, prenosi Tass.

    On je u video obraćanju čestitao današnji praznik “veteranima, vojnom i civilnom osoblju Oružanih snaga i svim građanima Rusije”, saopštila je pres-služba Kremlja.