VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Erdogan: Za nekoliko mjeseci počinjemo izgradnju 309.000 kuća

    Erdogan: Za nekoliko mjeseci počinjemo izgradnju 309.000 kuća

    Predsjednik Republike Turske Redžep Tajip Erdogan obećao je u utorak da će obnoviti jug zemlje nakon snažnih zemljotresa koji su se dogodili 6. februara na tom području.

    Radićemo svom snagom da ubrzamo urbanu transformaciju u našim gradovima i prevaziđemo period u kojem su zgrade urušene, a ljudi ostali pod ruševinama, izjavio je Erdogan na konferenciji za novinare u provinciji Kahramanmaraš, epicentru zemljotresa.

    Erdogan je rekao da završetkom uklanjanja ruševina, počinju rekonstrukciju i oživljavanje regiona.

    – Za nekoliko mjeseci počinjemo izgradnju 309.000 kuća, uključujući i seoske kuće, u cijeloj zoni zemljotresa – dodao je turski predsjednik.

    Erdogan je ponovio da naučnici ovu katastrofu nazivaju “izuzetnim prirodnim događajem”.

  • Putin donio naredbu nakon što su dronovi pogodili Rusiju

    Putin donio naredbu nakon što su dronovi pogodili Rusiju

    Ruski predsjednik Vladimir Putin naredio je zvaničnicima da pooštre kontrolu granice s Ukrajinom nakon što je niz napada bespilotnim letjelicama za koje su ruske vlasti okrivile Kijev predstavljao novi izazov Moskvi godinu dana nakon njene specijalne vojne operacije na tlu Ukrajine.

    Jedna bespilotna letjelica srušila se u utorak samo 100 km jugoistočno od Moskve u alarmantnom razvoju situacije za rusku odbranu.

    Iako Putin u govoru u ruskoj prestonici nije spomenuo nikakve konkretne napade, pojačao je granične kontrole nekoliko sati nakon što su napadi dronovima bili usmjereni na nekoliko područja u južnoj i zapadnoj Rusiji, a vlasti su zatvorile vazdušni prostor iznad Sankt Peterburga kao odgovor na ono što su neki izvještaji rekli da je to bio dron.

    Takođe u utorak, nekoliko ruskih televizijskih stanica emitovalo je upozorenje na raketni napad koji su zvaničnici pripisali hakovanju.

    Napadi bespilotnim letjelicama nisu prouzrokovali žrtve, ali su izazvali sigurnosne pometnje nakon što je sukob u Ukrajini prošle sedmice obilježio svoju prvu godišnjicu.

    Ukrajinski zvaničnici nisu odmah preuzeli odgovornost za napade, ali su na sličan način izbjegli direktno priznati odgovornost za prethodne napade i sabotaže, dok su naglašavali pravo Kijeva da pogodi bilo koju metu u Rusiji nakon što je Moskva pokrenula svoju potpunu specijalnu vojnu akciju na Ukrajinu, prenosi “Al Jazeera”.

  • Rusi regrutuju, prekaljene borce plaćaju dvostruko

    Rusi regrutuju, prekaljene borce plaćaju dvostruko

    Većina Palestinaca koji su na frontu u Ukrajini dolaze iz Ain al-Hilveha, najvećeg palestinskog izbegličkog kampa u Libanu, prenosi Džeruzalem post.

    Bezbednosni izvor iz libanske vlade rekao je za Medija lajn da su Palestinci koji žive u Libanu potpisali da se pridruže sukobu u Ukrajini i bore na strani Rusije, nakon što su im ruski agenti ponudili platu od 350 dolara.

    Izvor je dodao da napore regrutovanja sprovode aktivisti povezani sa Palestinskom ambasadom u Libanu.

    Većina onih koji su se prijavili rođeni su nakon 1969. godine, pa nemaju odgovarajuću registraciju kod libanskih vlasti, što im olakšava putovanje radi učešća u sukobu kao plaćenici.

    Regruti su navodno članovi političkog pokreta Fatah, koji predvodi predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas, kao i drugih organizacija kao što je Narodni front za oslobođenje Palestine.

    “Nemam konkretne informacije o ovoj temi, ali me ne čudi što se to dogodilo, jer je situacija u kampovima jadna… a za mlade nema posla”, rekao je Rijad Kahvaji, libanski istraživač.

    Pojedinci navodno primaju mesečnu stipendiju i nadoknadu za svoje porodice u zamenu za pristanak da učestvuju u sukobu u Ukrajini i bore se na strani Rusa, dok su prekaljeni borci plaćeni 500 do 700 dolara, što je veliki novac za sirijski standard.

    Želja Rusije da regrutuje sirijske borce ima dva cilja: da poveća broj svojih boraca u Ukrajini i da pokaže lojalnost režimu Bašara Asada, koji ne bi opstao do danas bez ruske podrške, prenosi Džeruzalem post.

  • “Upravo smo ušli u novi Hladni rat”

    “Upravo smo ušli u novi Hladni rat”

    Svetski poredak u velikim je problemima i u ovom trenutku podeljeniji je nego što je ikada bio, piše britanski “Telegraf”.

    Posthladnoratovsko samozadovoljstvo dovelo je do množenja autokratskih država, a Kina i Rusija otvoreno prednjače u konkurentskoj viziji zapadnom svetskom poretku, dodaje taj list, kao i to da je jedan potez Kine definitivno “napravio liniju na pesku”.

    Radi se o tome da je kineski predsednik odlučio da u Moskvu pošalje najviše rangiranog diplomatu i to u nedelji obeležavanja godišnjice početka rata u Ukrajini. “To je označilo dramatičnu geopolitičku prekretnicu”, navodi “Telegraf”, a prenosi Jutarnji list.

    Ratoborno ponašanje Rusije nije izolovan slučaj. Putin i Si Đinping se godinama kreću ka zajedničkom cilju da oslabe Zapad, a posebno Ameriku. I jedan i drugi se osećaju ugroženim od međunarodnog poretka koji se temelji na većim slobodama, na demokratskoj odgovornosti i pravednosti. I jedan i drugi slede plan širenja svoje sfere uticaja i vojnim sredstvima – ako situacija tako nalaže, ističe dalje britanski list.

    Tako je nakon godina i godina sve radikalnijeg iskušavanja zapadnjačke tolerancije, kinesko-ruska osovina prešla sa otvorenog iskušavanja krhkosti međunarodnih standarda na plan njihovog totalnog uništenja.

    Prećutna kineska podrška ruskom vojnom avanturizmu – koja bi uskoro mogla uključiti i direktnu proliferaciju oružja Rusiji – potvrđuje strateško partnerstvo koje se inkubiralo godinama.

    Prvi čovek Cije Vilijam J. Barns odlučio je da upotrebi reč “uveren” kada je opisivao obaveštajne procene da Kina razmatra naoružavanje Rusije.

    Ova činjenica morala bi da alaramira čitavu Ukrajinu i Zapad a pitanje koje se nameće je – koliko će taj isti Zapad, koji je od Kine nemerljivo zavisniji nego od Rusije, ići daleko da odgovori Pekingu?

    Si je verovatno već odlučio da je vojna podrška Moskvi vredna rizika i za to su, kako piše “Telegraf”, dva razloga: tim putem može da nastavi da potencira strah Zapada od Kine ali i da pojača zavisnost Moskve od Pekingu.

    “Sve u svemu, očigledna je činjenica – nalazimo se u novom hladnom ratu. Naš se svet deli na dve sfere uticaja s desetinama država koje su postupno prisiljene da zauzmu stranu. Ili će ih na to tek prisiliti”, navodi se dalje u tekstu.

    Ono što ovo novo poglavlje čini još opasnijim je potpuna erozija bezbednosne arhitekture i povratnih komunikacija koje su sprečile da se prethodni Hladni rat rasplamsa.

  • Leopardi postavljeni: Sprema se napad?

    Leopardi postavljeni: Sprema se napad?

    Tenkovi njemačke proizvodnje Leopard su navodno primećeni u blizini opkoljenog grada Bahmuta na istoku Ukrajine, saopštio je lider samoproglašene DNR.

    Govoreći za državnu televiziju Rusija 1, Jan Gagin je izjavio: “Postojale su tvrdnje da su se njemački leopardi pojavili u blizini Artemovska” (rusko ime za Bahmut).

    On je dodao da “nema potrebe da se senzacionalizuje” prisustvo tenkova Leopard u blizini linije fronta.

    On dalje kaže: “S obzirom na trenutno vreme, teško će se kretati teškim vozilima poput Leoparda. To je ista oklopna meta kao i sva druga!”

    Jevgenij Prigožin, šef ruske plaćeničke grupe Vagner, rekao je u nedelju da postoje informacije da su tenkovi Leopard stigli u Časiv Jar, u blizini Bahmuta, ali da još nije bilo “susreta” sa tenkovima na ratištu.

  • Krvava bitka za Bahmut: “Ovo je pakao”

    Krvava bitka za Bahmut: “Ovo je pakao”

    Ukrajinski vojnik Oleh Bendik je objavio video snimak snimljen u šumama istočne Ukrajine.

    Na njemu se vidi grupa vojnika iz Bendikove 103. brigade koja se krije u peščanom rovu. Oko njih besni borba. Čuju se eksplozije, grmljavina i vatra iz pešadijskog oružja. Projektil Grad pada među borove, stvarajući veliku narandžastu vatrenu kuglu.

    “Neka gadovi pucaju na nas odatle. Ali zbog šume ne vidimo ko su”, kaže jedan vojnik i dodaje: “A sad je tu Grad! Vidite li kako pucaju na nas? Tako je od 7 sati ujutru. A sad je 11 sati. Tako je to!”

    Bendik i njegovi ukrajinski drugovi zadržavaju rastuću rusku ofanzivu zapadno od Kremine, grada koji je Moskva zauzela prošle godine.

    Dalje na istom frontu, ukrajinski vojnici uporno brane grad Bahmut, nekada dom za 70.000 ljudi. Borbe su tamo trajale mesecima, piše Gardijan.

    Rusi sve više napreduju
    U svom poslednjem obraćanju u ponedeljak, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je priznao da situacija “stalno postaje teža”.

    Područje oko Bahmuta je “izuzetno napeto”, potvrdio je komandant ukrajinskih kopnenih snaga general-potpukovnik Oleksandr Sirskij: “Najspremnije jurišne jedinice Vagnerovih plaćenika pokušavaju da probiju i opkole grad”. Ruska vojska i Vagner postižu sve veće uspehe u toj oblasti. U januaru su zauzeli obližnji grad Soledar. Do sada, uprkos višestrukim pokušajima, nisu uspeli da zauzmu porušeni centar Bahmuta.

    Otprilike polovina Donjecke oblasti ostaje pod kontrolom Kijeva, godinu dana nakon početka invazije Vladimira Putina. Prema ukrajinskim obaveštajnim službama, ruski predsednik je naredio svojoj vojsci da zauzme ceo Donjeck i Lugansk do kraja marta. Odlučna ruska ofanziva tek treba da se desi.

    “Bio je to normalan dan”, rekao je Bendik o paklenom video snimku snimljenom krajem januara: “Neki dani su mnogo gori, kada naši momci budu povređeni ili ubijeni. Rusi imaju mnogo artiljerije. Idu kvadrant po kvadrant.”

    Na drugim snimcima koje je snimila njegova brigada vide se vojnici kako koračaju kroz gust sneg, voze se u oklopnom transporteru i vrište od užasa dok vojni helikopter preleće nisko iznad njihovog vozila, promašujući ih za nekoliko metara. “Je*eni pakao”, viče jedan vojnik. Bendik je takođe sa Gardijanom podelio video snimak neprijateljskog tenka zarobljenog u gradu Izjum tokom dramatične kontraofanzive prošle jeseni u severoistočnoj provinciji Harkov. Vide se uništena vozila i ranjeni vojnik.

    Grad je okružen iz tri pravca
    Rusi su uglavnom opkolili Bahmut iz tri pravca. Oni mogu da granatiraju jedini put koji vodi van grada, nesigurni put snabdevanja. Nije jasno da li Ukrajina može da izdrži ili će biti prinuđena da se povuče.

    Prošlog vikenda, Jevgenij Prigožin, ruski oligarh i osnivač Vagnera, rekao je da su njegove privatne trupe zauzele selo Jahidne na severnoj periferiji Bahmuta. Ukrajinska vojna komanda to negira, ali priznaje da Rusija pokušava da napreduje i da se kreće napred gde god može, naselje po naselje.

    “Imaju mnogo artiljerije. Nećemo dozvoliti da Bahmut padne”, rekao je 23-godišnji ukrajinski vojnik Maleš tokom kratke pauze sa fronta. Putovao je 40 kilometara istočno do grada Kramatorska i kupovao u supermarketu. U Bahmutu je bilo uličnih tuča, rekao je Maleš: “Rusi su na nekim mestima 150 metara od nas. Ne vidimo ih, ali čujemo njihove glasove.”

  • Rusija i Bjelorusija potpisale

    Rusija i Bjelorusija potpisale

    Bjelorusija i Rusija potpisale su sporazume o utvrđivanju uslova cijene gasa za Bjelorusiju, kao i marže kompanije Beltransgaz do 2025. godine.

    Da su Bjelorusija i Rusija potpisale su sporazume o utvrđivanju uslova cene gasa saopštilo je danas belorusko ministarstvo energetike nakon radnog sastanka ministara energetike dve zemlje, prenosi TAS S.

    ”Potpisani su međuvladini sporazumi, kojima se utvrđuju uslovi cene ruskog gasa za Bjelorusiju i marža Beltransgaza do 2025. godine”, saopšeno je.

  • Otkriven ukrajinski plan

    Otkriven ukrajinski plan

    Nadolazeća protivofanziva Kijeva pokušaće da odseče poluostrvo Krim od kopnene Rusije, prema visokom zvaničniku ukrajinske obaveštajne službe.

    On je otkrio deo operacije ponovnog preuzimanja dela okupiranog juga, piše Klix.ba.

    Pre nego što je Kremlj pokrenuo invaziju prošle godine, most u Kerčkom moreuzu bio je jedina veza između Krima, koji je Moskva nelegalno anektirala 2014, i kopnene Rusije.

    Ruska invazija je kasnije stvorila “kopneni most” sa poluostrvom tako što je zauzela obalu, uključujući gradove kao što je Mariupolj.

    Deo mosta su prošle jeseni napale ukrajinske snage.

    Međutim, Vadim Skibicki, zamenik šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe, rekao je da će dugo očekivana prolećna kontraofanziva imati za cilj da “zabije klin” između Krima i ruskog kopna.

    Foto: Profimedia
    Foto: Profimedia
    “Svrha naše kontraofanzive je da oslobodimo sve okupirane oblasti Ukrajine, uključujući Krim. Nećemo stati dok našu zemlju ne vratimo na granice iz 1991. godine”, rekao je on u intervjuu za Berliner Morgenpost.

    U nedavnom govoru, Vladimir Putin se pohvalio da su teritorijalni dobici njegove zemlje na jugu Ukrajine omogućili Moskvi da ima punu kontrolu nad Azovskim morem.

    Povratak gradova kao što su Melitopolj ili Mariupolj, i na taj način odsecanje Krima od ruskih okupiranih oblasti u Donjecku, otežali bi Rusiji da dobije zalihe i pojačanja na poluostrvo.

    Rusija je u ponedeljak nastavila napade dronovima na Ukrajinu nakon dvonedeljne pauze koja je dovela do spekulacija da je Kremlj ostao bez dronova iranske proizvodnje.

    U napadu su poginule najmanje dve osobe, a četiri su ranjene u gradu Hmeljnicki, iako je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila 11 od 14 dronova. Odvojeno, ukrajinska vojna obaveštajna služba tvrdila je da Rusiji ponestaje visoko preciznih projektila.

    Moskva ima oko 100 visoko preciznih projektila poput “Kalibra”, prema Andrij Černjaku, portparolu ukrajinske vojne obaveštajne službe. Rusija takođe ima “hiljade” drugih tipova projektila, ali trenutne stope proizvodnje ne idu u korak sa stopom kojom ih ruska vojska koristi.

  • Rusi tvrde: Stigao je voz, otkačen je vagon, a u njemu “BZ”, “C Riot” i “CR Riot”

    Rusi tvrde: Stigao je voz, otkačen je vagon, a u njemu “BZ”, “C Riot” i “CR Riot”

    SAD namjeravaju da organizuju provokaciju u Ukrajini upotrebom toksičnih supstanci, okrivljujući pri tome Rusiju, kaže ruski zvaničnik.

    Načelnik Snaga za radijacionu, hemijsku i biološku zaštitu Oružanih snaga Rusije Igor Kirilov je rekao da je o tome govorio i bivši američki ambasador u Moskvi.

    Naime, on tvrdi da je 22. februara jedna uticajna američka nevladina organizacija održala konferenciju o događajima u Ukrajini na kojoj je bivši američki ambasador u Moskvi Džon Salivan rekao da ruske trupe planiraju da upotrebe hemijsko oružje u zoni specijalne vojne operacije.

    “Ovu informaciju smatramo kao nameru samih Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saučesnika da izvrše provokaciju u Ukrajini koristeći toksične hemikalije“, rekao je Kirilov.

    Kako je naveo oficir, SAD očekuju da u uslovima borbenih dejstava međunarodna zajednica neće moći da organizuje efikasnu istragu o njihovoj hemijskoj provokaciji. Prema američkom planu, u tom slučaju će pravi organizatori i izvođači moći da izbegnu odgovornost, a krivica će biti svaljena na Rusiju.

    Istovremeno, Zapad je već isporučio hemikalije Ukrajini, prenosi Sputnjik.

    “Ministarstvo odbrane… dobilo je informacije da je 10. februara 2023. godine u Ukrajinu (Kramatorsk) stigao voz, u čijem se jednom vagonu nalazio tovar hemijskih supstanci, u pratnji grupe stranih državljana. Vagon je otkačen i odvučen na teritoriju Kramatorskog metalurškog kombinata ‘Kujbišev’, gde su pod kontrolom Službe bezbednosti Ukrajine i predstavnika komande Oružanih snaga Ukrajine hemikalije istovarene“, rekao je ruski general.

    Prema njegovim rečima, tovar se sastojao od 16 hermetički zatvorenih metalnih kutija, od kojih je osam imalo znak za hemijsku opasnost, natpis “BZ“ i oznaku sa dve crvene linije, što odgovara klasi otrovnih materija sa privremenim detoksikacionim dejstvom. Pet sanduka imalo je oznaku “C Riot“, a tri su označene kao “CR Riot“ sa jednom crvenom linijom koja označava iritirajuća sredstva.

    Hemikalije su utovarene na oklopna vozila američke proizvodnje, koja su u sastavu konvoja otišla do linije borbenih dejstava.
    Osim toga, u Kramatorsku je 19. februara istovareno 11 vagona sa geler municijom sa posebnim oznakama. Ranije su takve granate u Sjedinjenim Američkim Državama unapređivane za podmuniciju sa tečnim recepturama iritanasa, dodao je Kirilov.
    Prema njegovim rečima, granate su istovarene noću u predgrađu, a na vagonima su bile obeležene natpisima “Građevinski materijali“ i “Cement“.

    NATO je takođe planirao da Ukrajini isporuči veliku seriju zaštitne opreme, dodao je on. “Prioritet imaju protivotrovi za organofosforne toksične supstance kao što su sarin i soman – 600.000 ampula, antikonvulzanti – tri miliona tableta, preparati za detoksikaciju iperita, luizita i derivata cijanovodonične kiseline inhibitora hloracetofenona – 750.000 bočica”, precizirao je Kirilov.

    Ovim zadatkom direktno se bavi Evroatlantski centar za koordinaciju odgovora na katastrofe.

    “Istovremene isporuke toksičnih hemikalija i sredstava zaštite od njih ukazuju na pokušaj sprovođenja provokacija velikih razmera upotrebom vojne psihotropne otrovne supstance BZ tokom sukoba“, primetio je Kirilov.

    On je podsetio da je, u skladu sa Konvencijom o hemijskom oružju, BZ kontrolisana hemikalija i nalazi se na drugoj listi, a njegova upotreba je zabranjena članom 1 Konvencije.

    Ova supstanca izaziva akutnu psihozu, dezorijentaciju, halucinacije i oštećenje pamćenja.

    “SAD su objavile o potpunom uništenju zaliha BZ još 1990. godine, kada je bačeno oko 50 tona ove supstance, ali su uzorci ostavljeni. Osim toga, u današnje vreme sačuvana je mogućnost sinteze prekursora BZ na bazi farmaceutskih proizvodnih kapaciteta u obimu do nekoliko desetina tona godišnje“, istakao je Kirilov.

    Prema njegovim rečima, BZ je standardni otrovni gas američke vojske koji su SAD naširoko koristile tokom rata u Vijetnamu. Osim toga, Vašington i njegovi saveznici više puta su koristili municiju punjenu hemijskim supstancama tokom vojnih sukoba u Avganistanu, Iraku i Siriji.

    Prema njegovim rečima, ruski stacionarni i mobilni sistemi za praćenje radijaciono hemijsko-biološke situacije raspoređeni u zoni specijalne vojne operacije omogućavaju blagovremeno otkrivanje hemijskih pretnji i pravovremeno reagovanje na njih. Takođe, analitičke mogućnosti hemijskih laboratorija koje su dostupne u Ministarstvu odbrane Rusije omogućavaju pouzdano određivanje ne samo vrste hemikalije koja se koristi, već i zemlje proizvođača.

    “Tako je, na primer, nadaleko poznata informacija o upotrebi improvizovane municije protiv ruskih trupa pomoću bespilotnih letelica. Istrage su pokazale da je reč o municiji termičkog dejstva koja je sadržala zapaljive oksidatore i aditive, od kojih su neki proizvedeni u Češkoj“, objasnio je Kirilov.

    General je ukazao na posledice takvih dejstava SAD. “Upozoravamo da ćemo u slučaju provokacija upotrebom toksičnih hemikalija, prave krivce identifikovati i kazniti“, naglasio je Kirilov.

  • Ruski diplomata objasnio Vašingtonu: Evo šta bi trebalo da uradite

    Ruski diplomata objasnio Vašingtonu: Evo šta bi trebalo da uradite

    Ruski ambasador u Vašingtonu objavio šta bi SAD trebalo da urade kako bi se Rusija vratila Sporazumu o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START).

    Naime, prema rečima ambasadora Anatolija Antonova, SAD najpre moraju da preispitaju agresivnu antirusku politiku. On je istakao da, mešutim, “Vašington za sada nije spreman čak ni na simbolične pozitivne gestove u tom pogledu“.

    Ambasador je naglasio da Sjedinjene Američke Države, prema proceduri koja nije usaglašena sa Rusijom, objavljuju da su lanseri podmorničkih balističkih raketa i teški bombarderi nesposobni da nose nuklearno oružje.

    Prema njegovim rečima, SAD nisu dozvolile ruskim inspektorima da provere rezultate sprovođenja “konverzije opreme“ i istakao da Vašington već dugi niz godina krši centralne odredbe sporazuma.

    Diplomata je takođe istakao da Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba još nije stupio na snagu krivicom SAD.

    Ponašanje Sjedinjenih Država prate i druge države od kojih zavisi sudbina ovog Sporazuma, ocenjuje Antonov, preneo je Sputnjik.