VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ukrajina tužila zapadne kompanije koje nisu isporučile obećanu vojnu opremu

    Ukrajina tužila zapadne kompanije koje nisu isporučile obećanu vojnu opremu

    Ukrajinska vlada pokrenula je pravni postupak protiv najmanje dvije zapadne vojne kompanije koje nisu ispunile ugovore o opremi ili ponudile povrat sredstava koja je Kijev platio za osiguranje poslova.

    Ministarstvo odbrane Ukrajine bori se s nizom skandala oko nabavke dok njihove snage vode žestoke borbe s ruskim trupama na terenu. Ukrajinska vojska jako zavisi o zapadnom oružju u sukobu koji je ušao u 18. mjesec.

    Ukrajinsko ministarstvo odbrane navelo je “Newsweeku” u pisanom odgovoru da je 11 odsto svih vojnih ugovora potpisano sa stranim dobavljačima te da je “samo nekoliko njih imalo poteškoća u ispunjavanju svojih obaveza u potpunosti”.

    Šest stranih kompanija, od kojih su dvije američke, “nije u potpunosti ili djelimično ispunilo svoje obaveze iz ugovora, ali su izvršile djelimičnu isporuku ili su u potpunosti vratile sredstva”, saopštilo je ministarstvo.

    Dvije evropske kompanije “nisu isporučile robu i nisu vratile avans”, dodaje ministarstvo, napominjući da se protiv dva dobavljača u kašnjenju preduzimaju pravne radnje.

    Ministarstvo je odbilo imenovati kompanije ili dati informacije o ugovorima, navodeći kao razlog zaštitu osjetljivih vojnih informacija u sklopu vanrednog stanja.

    Širenje takvih informacija, navodi se, “može prouzrokovati poteškoće stranim dobavljačima u ispunjavanju njihovih obaveza, kao što je sklapanje ugovora s proizvođačima i drugim učesnicima kupovine naoružanja i vojne opreme u zemljama s neutralnim stavom u pogledu snabdijevanjem Ukrajine oružjem”.

    Zvaničnici ministarstva ranije su otkrili detalje o dobavljaču koji nije ispunio svoje obaveze. Prošli mjesec ministar odbrane Oleksij Reznikov – koji je u međuvremenu smijenjen i zamijenio ga je Rustem Umerov – rekao je da je ukrajinska vlada podnijela nekoliko arbitražnih zahtjeva protiv poljske kompanije Alfa.

    “Postoji mnogo takvih kompanija i, nažalost, nisu sve uspjele ispuniti potpisane ugovore, čak ni uticajni igrači na tržištu”, rekao je Reznikov, dodajući da je ministarstvo već pobijedilo u arbitražnom sporu protiv neimenovanog stranog dobavljača. “Postoje i ukrajinske firme koje nisu isporučile obećano, ali i američke.”

    U Alfinom slučaju, rekao je Reznikov, kompanija je “ponudila druge vrste projektila; sada proučavamo odgovaraju li nam. A onda ćemo ili tražiti isporuku ili da nam se vrati avans”.

    Reznikov je ranije ovog mjeseca podnio ostavku na svoju dužnost na zahtjev predsjednika Volodimira Zelenskog, okončavši višemjesečna nagađanja da će biti smijenjen s ključne pozicije. Prošle godine bio je upleten u veliki korupcijski skandal povezan s prenaduvanim ugovorom o nabavci vojnih obroka, iako nije bio lično odgovoran za taj posao.

  • Strahuje se da ima 20.000 mrtvih

    Strahuje se da ima 20.000 mrtvih

    Libijski grad Derna danas nastavlja brojati mrtve nakon razornih poplava koje su odnijele cijela naselja i ostavile iza sebe hiljade poginulih.

    Više od 5.300 ljudi umrlo je nakon što su dva pucanja brana donijela razorne poplave u istočni grad Dernu. Najmanje 10.000 ljudi je nestalo, a desetine hiljada je raseljeno.

    Strahuje se da je u katastrofalnim poplavama u Derni život izgubilo do 20.000 ljudi, rekao je gradonačelnik tog istočnog libijskog grada, a prenosi BBC.

    U razgovoru za saudijsku televiziju Al Arabiyu rekao je da procjenjuje da je 18-20 hiljada ljudi umrlo kad su pukle brane, nakon čega je “cunami vode” odnio cijela naselja u more.

    Njegova procjena zasnovana je na broju lokalnih zajednica koje su potpuno uništene poplavnim vodama.

    Zvaničnik UN rekao je da su i istočna i zapadna vlada zatražile međunarodnu pomoć i međusobno se povezuju i koordinišu napore za pomoć žrtvama poplava.

    Međunarodno priznata Vlada nacionalnog jedinstva (GNU) smještena je na zapadu zemlje u Tripoliju, a paralelna administracija djeluje na istoku, uključujući Dernu.

    Evropska komisija najavila je slanje pomoći iz Njemačke, Rumunije i Finske u ovaj obalni grad na istoku Libije, gdje je situacija dramatična.

    Evropska unija deblokirala je početnu pomoć od 500.000 evra, a Ujedinjeno Kraljevstvo najavilo je 1.16 milijuna evra za zadovoljenje najhitnijih potreba Libijaca.

    U Derni, koju je u nedjelju pogodila oluja Danijel, koja je uzrokovala i pucanje brana, zgrade su uništene, mostove je odnijela voda, cijela naselja su potopljena, a ulice su nestale, ostavljajući grad neprepoznatljivim.

    Broj mrtvih i dalje raste. Tijela umotana u deke nalaze se na ulicama, a druga se gomilaju u kamione na putu do groblja. Leševe od utorka naplavljuje i Sredozemno more.

    Vlasti se boje da bi konačni broj mrtvih mogao biti i puno veći.

    Zvaničnik Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumjeseca (IFRC) izvijestio je o “ogromnom” broju smrtnih slučajeva koji bi se mogao računati u hiljadama, s 10.000 nestalih.

    Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM), najmanje 30.000 ljudi koji su živjeli u Derni, gradu od 100.000 stanovnika, je raseljeno.

    Derna je sada dostupna samo kroz dva ulaza s juga, od uobičajenih sedam, a česti nestanci struje i prekidi telekomunikacijske mreže ograničavaju komunikacije, prema IOM-u.

    Oko 3000 ljudi takođe je raseljeno u Al Baydi i više od 2.000 u Benghaziju, gradovima dalje na zapadu. Ovo je najgora prirodna katastrofa koja je pogodila Cirenaiku, istočnu provinciju Libije, od velikog potresa koji je pogodio grad Al Marj 1963. godine.

  • Putin prihvatio poziv?

    Putin prihvatio poziv?

    Ruski predsednik Vladimir Putin pristao je da poseti Severnu Koreju na poziv njenog lidera Kim Džong Una, javila je danas severnokorejska agencija KCNA.

    Na kraju sastanka u Rusiji, “Kim Džong Un je ljubazno pozvao Putina da poseti Severnu Koreju kada mu to bude odgovaralo”, navodi KCNA.

    Kako se dodaje, Putin je sa zadovoljstvom prihvatio poziv i potvrdio želju da nastavi tradiciju prijateljstva Rusije i Severne Koreje.Kim Džong Un je uverio Vladimira Putina da će Moskva ostvariti “veliku pobedu” nad svojim neprijateljima, dok je Putin je govorio pred novinarima o “perspektivama” vojne saradnje sa Severnom Korejom uprkos međunarodnim sankcijama.

  • Rusija u avgustu zaradila na izvozu nafte više od 17 milijardi

    Rusija u avgustu zaradila na izvozu nafte više od 17 milijardi

    Prihodi od izvoza ruske nafte i naftnih derivata porasli su u avgustu ove godine za 11,8 odsto u poređenju sa julom, javlja Međunarodna agencija za energiju.

    Prema podacima ove organizacije, Rusija je prošlog mjeseca zaradila 17,1 milijardu američkih dolara na izvozu ovih proizvoda i to je najviši pokazatelj od oktobra prošle godine, kada je bilo zarađeno 17,3 milijardi dolara. 

    Proizvodnja nafte u Rusiji u avgustu je bila na istom nivou kao i prije i iznosila je 9,5 miliona barela svakog dana, ali agencija upozorava da bi Rusija i Saudijska Arabija mogle da stvore ozbiljne probleme za svjetsko tržište, ukoliko nastave da se drže odluke o smanjenju proizvodnje nafte.

    Dvije zemlje, podsjetimo, početkom ovog mjeseca odlučile su da nastave da smanjuju ukupnu, odnosno, zajedničku dnevnu proizvodnju nafte za 1,3 miliona barela do kraja ove godine. Saudijska Arabija u julu ove godine odlučila je da će smanjiti proizvodnju nafte za milion barela na dan, dok je Rusija odlučila da umanji svoju proizvodnju ovog energenta za 300.000 barela za isti period. 

    Nakon što su ranije ovog mjeseca ove dvije države saopštile da će smanjiti proizvodnju nafte, njena cijena skočila je iznad 90 dolara po barelu, daleko iznad zapadnog ograničenja od 60 dolara. 

    Bijela kuća nije zadovoljna zbog smanjenja proizvodnje nafte, i ona je već kritikovala kraljevstvo zbog bliskog sarađivanja sa Moskvom. Bajdenova administracija želi da cijene nafte drži pod kontrolom uoči predsjedničkih izbora sljedeće godine, gdje su inflacija i troškovi goriva glavne teme predizborne kampanje.

    Saudijska Arabija nedavno je takođe ušla u grupu BRIKS koju predvodi Rusija.

  • Kijev opet napao Krim

    Kijev opet napao Krim

    Ruska protivvazdušna odbrana oborila je noćas 11 ukrajinskih dronova iznad Krima i jedan dron iznad Brjanske oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

    “14. septembra oko 05.30 po moskovskom vremenu zaustavljen je pokušaj kijevskog režima da izvrši teroristički napad bespilotnom letjelicom na objekte na teritoriji Ruske Federacije. Dežurni PVO sistemi uništili su 11 bespilotnih letjelica nad teritorijom Republike Krim”, navodi se u saopštenju.

    Kako su dodali, jedan dron je uništen iznad Brjanske oblasti.

    U Ministarstvu su naveli da je ruska vojska uništila i pet bespilotnih čamaca Oružanih snaga Ukrajine u Crnom moru koji su pokušavali da napadnu brod “Sergej Kotov”.

    “Oružane snage Ukrajine su 14. septembra oko 05.00 časova pokušale da napadnu patrolni brod Crnomorske flote ‘Sergej Kotov’ sa pet bespilotnih čamaca u Crnom moru. Ruska vojska je uništila svih pet čamaca”, napominje se.

    Ukrajinske snage gotovo svakodnevno napadaju dronovima ruske pogranične teritorije.

    Saobraćaj na Krimskom mostu je privremeno obustavljen, objavljeno je na Telegram kanalu o operativnoj situaciji na mostu.

    Razlozi za obustavu saobraćaja nisu precizirani.

    Ruši sve pred sobom: Objavljeni jezivi snimci kada voda uništava grad!
    Ruši sve pred sobom: Objavljeni jezivi snimci kada voda uništava grad!
    U posljednje vrijeme ukrajinske vlasti sve češće pribjegavaju terorističkim metodama, rekla je ranije portparolka ruskog MSP Marija Zaharova i objasnila da je to zbog očigledno neuspješne kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine, koju velikodušno sponzorišu SAD i druge zemlje NATO-a.

    Teror kojim se koristi kijevski režim dodatno pogoršava ukrajinsku krizu i odlaže izglede za njeno mirno riješavanje, istakla je tada Marija Zaharova

  • Ukrajinci priznali: Nemoguće ih je oboriti

    Ukrajinci priznali: Nemoguće ih je oboriti

    Ruske modifikovane avionske bombe FAB-500 praktično je nemoguće oboriti.

    Ovo je izjavio portparol Ratnog vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine Jurij Ignat za list “Vašington post”.

    “Teoretski, moguće se suprotstaviti tim bombama, ali ih je izuzetno teško oboriti. Gotovo nemoguće“, rekao je Ignat.

    Kako je istakao, jedino praktično rešenje je da se gađaju avioni koji ih bacaju, a ne bombe.

    Međutim, po rečima Ignata, za to su potrebni savremeni lovci koje Kijev nema. Vojnik bataljona za vazdušno izviđanje Oružanih snaga Ukrajine Aleksandar Solonko rekao je za list da nedostatak lovaca loše utiče na bitku, te da vojnici stradaju.

    Vojni ekspert Aleksej Leonkov rekao je za Sputnjik da su ruske klizne bombe postale ozbiljan problem za Oružane snage Ukrajine.

    Po njegovim rečima, duž cele linije fronta ruske trupe su počele aktivno da koriste visokoeksplozivne avionske bombe tipa FAB-500 sa modulima za planiranje i korekciju, što je omogućilo ruskim Vazdušno-kosmičkim snagama da deluju van dometa ukrajinske PVO.

  • Rusi krenuli u juriš; Ukrajina: “Povlačimo se…”

    Rusi krenuli u juriš; Ukrajina: “Povlačimo se…”

    Krenuli smo u podzemlje, kod Marjinke i Avdejevke ruska vojska je krenula u juriš, izjavila je zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Maljar.

    “Ako govorimo o istoku, situacija u Marjinki i Avdejevki se pogoršala. Rusi su tamo povećali broj napada”, rekao je Maljar.

    “U godini gotovo neprekidnih napada, ovi gradovi su praktično zbrisani sa lica zemlje”, rekla je ona.

    Maljar je dodala da se tamo više ne može boriti na terenu, rat se kreće u podzemlje.

  • SAD priznale: Nemoguće da se rat u Ukrajini završi pod našim uslovima

    SAD priznale: Nemoguće da se rat u Ukrajini završi pod našim uslovima

    Koordinator Bijele kuće za strateške komunikacije Džon Kirbi izjavio je da bi se sukob završio ukoliko bi Rusija povukla vojsku.

    Kirbi je priznao da SAD trenutno ne vide mogućnost da se sukob u Ukrajini završi pod njihovim uslovima.

    Kirbi je rekao da SAD žele da “Ukrajina ostvari uspeh na bojnom polju, povrati svoje teritorije i da u Ukrajini ne bude ruske vojske“.

    Kako je dodao, sukob bi se završio ukoliko bi Rusija povukla vojsku sa teritorija koje Vašington smatra ukrajinskim.

    “Očigledno da se to neće dogoditi u ovom momentu. Nastavićemo da isporučujemo Ukrajini sredstva koja su joj potrebna za uspeh“, kazao je Kirbi.

  • Kim dao snažnu podršku Putinu

    Kim dao snažnu podršku Putinu

    Severnokorejski lider Kim Džong Un rekao je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da je uveren da će ruske snage odneti veliku pobedu nad svojim neprijateljima.

    “Uvereni smo da će ruska vojska i narod sigurno odneti veliku pobedu u svetoj borbi za kažnjavanje zla”, rekao je Kim, a preneo je Bi-Bi-Si.

    Kim je ponudio Putinu “punu i bezuslovnu podršku” u “svetoj borbi” za odbranu svojih bezbednosnih interesa, očigledno misleći na rat u Ukrajini, i rekao da će Pjongjang uvek biti uz Moskvu na “antiimperijalističkom” frontu, preneo je Glas Amerike.

    Kim je ocenio odnose Severne Koreje sa Rusijom “glavnim prioritetom”.

    On je rekao da je sa Putinom u Vostočnom u ruskoj Amurskoj oblasti razgovarao o taktičkoj i strateškoj saradnji, situaciji na Korejskom poluostrvu i situaciji u Evropi.

    Kim je na zvaničnoj večeri rekao da je tokom razgovora sa Putinom postigao saglasnost o daljem jačanju strateške i taktičke saradnje, kao i o zajedničkoj borbi za zaštitu suverenog prava na bezbednost i stvaranju garancija za trajni mir.

    Izrazio je uverenje da će susret sa Putinom doprineti da se prijateljski rusko-korejski odnosi transformišu u, kako je naveo, “neraskidive odnose strateške saradnje”, prenele su RIA Novosti.

    Putin je rekao da je Kimova poseta protekla u prijateljskoj atmosferi, prenele su RIA Novosti.

    On je dodao da Rusija i Severna Koreja nastoje da ojačaju prijateljske odnose i da deluju u ime mira, stabilnosti i prosperiteta zajedničkog regiona.

    Na pitanje da li će Rusija pomoći Severnoj Koreji da izgradi satelite, Putin je, kako ga citiraju ruski državni mediji, rekao da su “zato i došli”.

    On je dodao da Kim pokazuje veliko interesovanje za raketnu tehnologiju i ukazao da Severna Koreja pokušava da razvije svemirski program.

    Na pitanje o vojnoj saradnji, Putin je rekao “razgovaraćemo o svim pitanjima bez žurbe. Ima vremena”.

    Putin je na početku sastanka poželeo dobrodošlicu Kimu i rekao da mu je drago da ga vidi.

    Među tačkama dnevnog reda njihovih razgovora naveo je ekonomsku saradnju, humanitarna pitanja i “situaciju u regionu”.

    Putin i Kim nisu razgovarali o nukleranom ratu tokom susreta, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenela je ruska agencija RIA Novosti.

    Lideri Rusije i Severne Koreje sastanak su započeli na kosmodromu Vostočni, najvažnijem domaćem centru za lansiranje u Rusiji, obilaskom postrojenja za lansiranje svemirskih raketa Sojuz-2, tokom kog je Kim zasuo ruskog svemirskog zvaničnika pitanjima o raketama.

    Kim i Putin su zatim razgovarali najpre zajedno sa svojim delegacijama, a kasnije i “jedan na jedan”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Odluka da se sastanu na kosmodromu sugeriše da Kim traži rusku tehničku pomoć za sopstvene napore da razvije vojne izviđačke satelite, koje je opisao kao ključne za povećavanje pretnje svojim nuklearnim raketama.

    Poslednjih meseci Severna Koreja više puta je, bez uspeha, pokušala da lansira u orbitu prvi vojni špijunski satelit.

    Zvanične fotografije su pokazale da je Kim bio u pratnji Pak Tae Songa, predsednika severnokorejskog komiteta za svemirsku nauku i tehnologiju, i mornaričkog admirala Kim Miong Sika, koji su povezani sa naporima Severne Koreje da se nabave špijunski sateliti i podmornice sa balističkim raketama sa nuklearnim oružjem, objavilo je južnokorejsko Ministarstvo za ujedinjenje.

    Za Putina je susret sa Kimom prilika da se popune zalihe municije koje je istrošio u 18 meseci dugom ratu, naveo je Glas Amerike.

    Severna Koreja možda ima na desetine miliona zastarelih artiljerijskih granata i raketa zasnovanih na sovjetskoj tehnologiji koje bi mogle da daju ogroman podsticaj ruskoj vojsci u Ukrajini, kažu analitičari.

    Kim je, takođe, doveo Jo Čun Rijonga, zvaničnika vladajuće stranke zaduženog za politiku municije koji mu se nedavno bio pridružio u obilascima fabrika za proizvodnju artiljerijskih granata i projektila, navodi Južna Koreja.

    Očekuje se da će Kim zatražiti ekonomsku pomoć, kao i vojnu tehnologiju.

    Zamenik ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko rekao je da bi Rusija sa severnokorejskom delegacijom mogla da razgovara o humanitarnoj pomoći, prenose ruske agencije.

    Sporazum o oružju bi značio kršenje međunarodnih sankcija koje je Rusija podržavala u prošlosti.

  • Zatvaraju se škole, sprema se katastrofa

    Zatvaraju se škole, sprema se katastrofa

    Hongkong je danas zatvorio škole, nakon što su vlasti izdale crveno upozorenje za obilne padavine i moguće velike poplave.

    Do upozorenja je došlo samo nekoliko dana nakon što je grad bio pogođen najjačom kišom u poslednjih 140 godina.

    Gradska meteorološka agencija izdala je “crveno” upozorenje, drugo po snazi, pre 6 sati ujutru po lokalnom vremenu, i saopštila da pada kiša čija količina prelazi 50 milimetara za sat vremena, s napomenom da će se padavine verovatno nastaviti, prenosi Rojters.

    Berza u Hongkongu će ostati otvorena osim ako na snazi ne bude najviši, “crni” meteo-alarm.

    Obilna kiša dolazi u trenutku kada ovaj kineski Specijalni administrativni region još uvek sanira štetu od jake kiše povezane sa tajfunom Haikui koji je pogodio region poslednjih dana.

    Mnoga područja imaju i dalje imaju visok rizik od klizišta nakon neuobičajeno vlažnog vremena.

    Velika količina vode preplavila je prošle nedelje uske ulice Hongkonga, tržne centre, metro stanice i tunele, a dve osobe su poginule, dok je 144 povređeno u tom nevremenu, navodi Rojters.