Kategorija: Svijet

Čečenski vojnici boriće se do pobede u zoni specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini, izjavio je lider Čečenije Ramzan Kadirov.

On je to kazao na sastanku sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Lider Čečenije se zahvalio Putinu za sve ono što čini za Čečensku Republiku i celu Rusku Federaciju i obećao da ga čečenska vojska neće izneveriti, a ruski predsednik se zahvalio svim čečenskim vojnicima koji ratuju u specijalnoj vojnoj operaciji.

Sukob između ruskog predsednika Vladimira Putina i osnivača grupe “Vagner” Jevgenija Prigožina dosegao je vrhunac, piše Institut za proučavanje rata (ISW).

Sve se odvija, kako tvrdi ISW, u pozadini sukoba oko grada Bahmuta, a prema najnovijoj analizi, ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik ruskog Glavnog štaba general Valerij Gerasimov verovatno će iskoristiti tu priliku da namerno “potroše” snage “Vagnera”.

Cilj je, kako se ističe, da se oslabi Prigožin i njegove ambicije za većim uticajem u Kremlju.

ISW navodi da je Prigožin precenio svoj uticaj i meru do koje se Putin oslanja na njegove snage. U analizi se dodaje i da je Prigožin pokušao da zameni rusko vojno i političko vođstvo osobama povezanima sa “Vagnerom”, kao i da su njegove vojno-političke ambicije uznemirile Putina u oktobru, kada je njegov režim bio najosetljiviji.

Putin je konačno dopustio ruskom ministarstvu odbrane da preuzme kontrolu nad operacijama u Bahmutu u januaru jer “vagnerovci” tamo nisu uspeli da donesu obećanu pobedu.

“Prigožin se 5. i 6. marta požalio da je ‘Vagneru’ potrebno dodatno pojačanje, a ukrajinski vojni zvaničnici primetili su da ruske snage trpe ogromne gubitke. Rusko vojno vođstvo možda dopušta ‘Vagneru’ da podnese velike gubitke u Bahmutu kako bi istovremeno umanjilo Prigožinov uticaj i zauzelo grad na račun ‘Vagnerovih’ trupa”, piše ISW.

ISW tvrdi da bi Putin i rusko ministarstvo odbrane mogli upotrebiti Prigožina kao žrtveno jagnje i optužiti ga za neuspeh “skupe akcije”, odnosno velike gubitke nakon što kulminira ofanziva za Bahmut.

“Putin će verovatno iskoristiti velike gubitke ‘Vagnera’, izveštaje o lošem moralu i ratne zločine kako bi odvratio pažnju od jednakih ili možda gorih problema unutar ruskih oružanih snaga. Putin verovatno još nije odlučio hoće li poštedeti Prigožina, a sudbina grupe ‘Vagner’ verojatno zavisi od Prigožinove sposobnosti da uveri Kremlj u svoju odanost”, navodi ISW, a prenosi Index.hr.

Ukrajinska državna televizija Suspilne javlja kako su ukrajinski partizani digli u vazduh prugu koju ruske snage koriste u okupiranom delu južne regije Herson.

“Na levoj obali reke Dnjepar u Hersonskoj oblasti pripadnici pokreta otpora digli su u vazduh prugu koju Rusi koriste za prebacivanje svojih snaga”, objavila je ukrajinska televizija.

“Vojska Ruske Federacije je u nelagodnoj situaciji u pogledu poluostrva Krima. Držimo njihove logističke transportne rute pod kontrolom, pa i uz podršku pokreta otpora”, rekao je portparol južne komande ukrajinske vojske. Ove tvrdnje nisu nezavisno proverene.

Herson je, podsetimo, jedna od delomično okupiranih ukrajinskih regija za koje Rusija tvrdi da ih je anektirala krajem prošle godine. Ukrajinske snage ranije su oslobodile istoimeni glavni grad te regije nakon što su se ruske snage povukle na južnu obalu reke Dnjepar. Hersonska oblast graniči i s poluostrvom Krimom, koji su ruske snage anektirale još 2014. godine.

S druge strane, u Moskvi ponavljaju da se ciljevi u Ukrajini trenutno mogu biti postignuti samo vojnim putem, te da još nema preduslova za mirovne pregovore, dok je čečenski lider Ramzan Kadirov rekao da će se čečenski vojnici boriti do pobede u Ukrajini.

Jedinice PMC “Vagner” jurišaju na podzemni deo bahmutske metaloprerađivačke fabrike (AZOM).

Trenutno su borbe u podzemnom delu fabrike AZOM otežane zbog činjenice da je dubina podzemnog kompleksa oko 350 metara, što zauzvrat ne dozvoljava upotrebu artiljerije i bacača granata zbog opasnosti od urušavanja podzemnog kompleksa.

Ipak, dva dobro obaveštena izvora su potvrdila činjenicu da su jedinice Vagnerovog PMC uspele da napreduju prilično daleko – ukrajinske jedinice su ovde prisutne, ali u veoma malom broju.

Raščišćavanje podzemnog kompleksa može potrajati veoma dugo, ali se ne može odustati, jer se ovaj deo preduzeća povezuje sa drugim delovima grada i može dovesti do neočekivanog kontranapada ukrajinske vojske, kažu Vagnerovi borci.

U ovom trenutku, upotreba jedinica “Vagner” u podzemnom kompleksu primorala ih je da zaustave napredovanje na zemlji, međutim, ruske jedinice su uspele da se prilično uspešno učvrste.

U zapadnom delu Bahmuta se nastavljaju žestoke borbe, dok se artiljerija i dalje aktivno koristi, kako od strane jedinica Vagnera, tako i od snaga ukrajinske vojske.

Nekoliko meseci nakon što su ruske trupe prvi put rasporedile akustično-termalne sisteme penicilin na front u Ukrajini, broj ovih sistema će biti udvostručen.

Iz RIA novosti su preneli da će broj ruskih sistema zvučno-termičkog izviđanja “penicilin” u specijalnoj vojnoj operaciji biti udvostručen, pozivajući se na obavešteni izvor.

“Do kraja ove godine planirano je da se udvostruči broj kompleksa penicilin uključenih u SVO zoni. To će povećati efikasnost kontrabaterijske borbe ruskih trupa sa ukrajinskom artiljerijom”, rekao je sagovornik agencije. Sagovornik agencije takođe izjavio da su kompleksi korišćeni skoro od početka specijalne vojne operacije i da su dokazali svoju efikasnost u borbi, uključujući i borbu protiv haubica zapadne proizvodnje koje su koristile ukrajinske trupe.

On, međutim, nije precizirao koliko je penicilina upotrebila ruska vojska u Ukrajini. U decembru 2022. godine, ruski mediji su izvestili da je vojska spremna da rasporedi potpuno novi sistem zvučno-termalnog izviđanja penicilin u ratnoj zoni Ukrajine.

U to vreme, lokalni mediji su primetili da je sistem u funkciji sa posebnim fokusom na antibaterijsko delovanje. Mnogi izveštaji su tvrdili da je sistem već pokazao svoju efikasnost protiv NATO artiljerije u Ukrajini.

Na primer, vojni izvori su ranije tvrdili da je penicilin imao razoran uticaj omogućavajući ruskim snagama da precizno gađaju ukrajinsku artiljeriju velikog dometa sa znatne udaljenosti. Izvori su dodali da su ukrajinsku artiljeriju gađali Rusi dok je istovremeno radila na desetkovanju njenih vazdušnih snaga.

Izvori u ruskom establišmentu su tvrdili da bi zemlja u međuvremenu mogla da zaštiti svoju artiljeriju dalje od linija fronta. Ukrajinske kontrabaterijske radare, koje su isporučile SAD, trebalo je da presretne protivvazdušna odbrana sa mogućnostima ometanja i elektronskog ratovanja.

Iako nije zvanično verifikovan od ruskog Ministarstva odbrane, ovaj razvoj događaja dolazi u vreme kada se veruje da se i ruske i ukrajinske trupe bore sa nestašicom municije i sve više žrtava u intenzivnoj bici koja besni u Bahmutu.

NATO saveznici stalno snabdevaju Ukrajinu, posebno otkako su Sjedinjene Države najavile novi paket vojne pomoći Kijevu od 400 miliona dolara, uključujući municiju za HIMARS.

Uz proširenje ukrajinskog arsenala naoružanja koje je isporučio NATO, za ruske trupe postaje imperativ da paze na neprijateljske položaje odakle bi mogli da pokrenu napade. Ovde na snagu stupa ruski ‘penicilin’.

Očekuje se da će Međunarodni krivični sud (MKS) “uskoro” izdati naloge za hapšenje Rusa zbog rata u Ukrajini, potvrdio je Rojtersu anonimni izvor.

On je dodao da će tužilac MKS-a verovatno tražiti od pretpretresnog sudije da odobri naloge protiv nekoliko Rusa zbog otmice dece iz Ukrajine i gađanja civilne infrastrukture.

Ovi izveštaji dolaze nakon što je Njujork tajms objavio da MKS namerava da otvori dva suđenja u vezi sa ruskim ratnim zločinima u Ukrajini.

Tim MKS-a otišao je u Ukrajinu prošle godine da započne istragu mogućih ratnih zločina. Nekoliko sati pre njihovog odlaska, tužilac Karim Kan rekao je da će početi da prikuplja dokaze u okviru zvanične istrage.

Ni Rusija ni Ukrajina nisu članice MKS, a Moskva ne priznaje sud. MKS ima 123 člana i procesuira osobe odgovorne za najteže ratne zločine.

Diplomata Volfgang Išinger pozvao je na “pokretanje mirovnog procesa” za Ukrajinu, napominjući da je u tu svrhu potrebno formirati kontakt-grupu.

“Osim isporuka oružja i finansijske podrške, moramo da predložimo perspektive rastućim kritičnim pitanjima u SAD, kao i u Nemačkoj”, napisao je Išinger u članku za nemački list “Tagešpigel”.

Istovremeno, prema njegovim rečima, “ne možemo da govorimo o tome da se odmah danas traži da Ukrajina bude spremna za pregovore”.

“Krajnje je vreme da se započne mirovni proces za Ukrajinu”, smatra nemački diplomata.

Išinger je pozvao na stvaranje kontakt-grupe koja bi mogla da “čini jezgro ili bar deo grupe za posredovanje” kada bude došlo do mogućih pregovora.

Prema zamisli nemačkog diplomate, u grupi bi trebalo da budu zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska i Nemačka.

Zvaničnici UN i zamjenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Veršinjin počeli su u Ženevi pregovore o mogućem produžetku sporazuma o izvozu ukrajinskog žita.

To je saopštila ruska diplomatska misija u Ženevi.

Crnomorska inicijativa, koju su dogovorile Rusija i Ukrajina uz posredovanje UN i Turske prošlog jula omogućavala je, u uslovima ruskog napada na Ukrajinu, bezbedan izvoz ukrajinskih žitarica iz tri crnomorske luke.

Sporazum je produžen za 120 dana u novembru i ističe 18. marta, a Moskva je već nagovestila da će pristati na produženje dogovora ako budu ukinuta ograničenja za izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva.

Mnoge diplomate i zvaničnici, uključujući turskog ministra odbrane Hulusija Akara, optimisti su da će sporazum biti obnovljen, prenosi Rojters.

Iako izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Rusije nije eksplicitno na udaru zapadnih kaznenih mera, ruski zvaničnici ističu da sankcije na plaćanja, logistiku i osiguranja stvaraju prepreku za izvoz ruskih žitarica i đubriva.