VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin o ukrajinskoj vojsci: Normalni ljudi ne miniraju bolnice

    Putin o ukrajinskoj vojsci: Normalni ljudi ne miniraju bolnice

    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da normalni ljudi ne miniraju bolničke objekte, kao što je to učinila ukrajinska vojska u Mariupolju.

    “To su takozvani nacisti, normalni ljudi tako ne rade”, rekao je Putin tokom posjete Mariupolju, prenose ruski mediji.

    Vicepremijer Marat Husnulin upoznao je Putina o tome da je odmah po oslobođenju grada posjetio bolnicu i svojim očima vidio da je sva medicinska oprema bila minirana, da su u susjednim prostorijama živjele izbjeglice, bolesnici i izvodile se operacije.

    Husnulin je prenio Putinu da se trenutno radi na obnovi grada, da je porušeno 307 objekata koji nisu bili za obnovu, da se rade stanovi po sistemu “ključ u ruke” i da u njima već žive ljudi.

  • Vožnja po Mariupolju – Putin u Donbaskoj oblasti

    Vožnja po Mariupolju – Putin u Donbaskoj oblasti

    Predsednik Rusije Vladimir Putin boravio je u radnoj poseti Mariupolju u Donbaskoj oblasti.

    Putin je obišao brojne gradske lokacije i razgovarao sa lokalnim stanovništvom, saopštila je danas pres služba Kremlja.

    Putin je u Mariupolj otputovao helikopterom, vozio se automobilom po gradskim ulicama zaustavljajući se na nekoliko lokacija, prenosi TAS S.

    Zamenik ruskog premijera Marat Husnulin je predao ruskom lideru detaljan izveštaj o radovima na rekonstrukciji grada i njegove periferije.

    “Izveštaj se posebno odnosio na izgradnju novih stambenih četvrti, društvenih i obrazovnih objekata, komunalne infrastrukture i medicinskih centara”, saopštila je pres-služba Kremlja.

    Tokom svoje prve posete Donbasu, ruski predsednik je razgovarao sa stanovnicima Nevskog okruga i posetio jednu porodicu koja ga je pozvala u goste.

  • Zelenski je sve najavio: Uskoro

    Zelenski je sve najavio: Uskoro

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u obraćanju na društvenim mrežama rekao da će Ukrajina dobiti novu vojnu pomoć iz više zemalja.

    Zelenski je u video poruci sinoć najavio vojnu pomoć “od prijatelja iz Kanade, Nemačke, Francuske, Danske, Estonije”.

    Konkretno, govorimo o municiji, tenkovima i artiljeriji, naveo je on.

    On je posebno naglasio da je Švedska donela “veoma važnu odluku” o samohodnim artiljerijskim postrojenjima “Arčer” od 155 milimetara, na čemu je zahvalio Stokholmu.

    Zelenski je zahvalio i Slovačkoj na odluci da Ukrajini pošalje borbene avione MiG-29.

    Ukrajinskoj vojsci i dalje “snažno pomažu” Poljska, Litvanija, Velika Britanija, EU, SAD i mnogi drugi, dodao je on.

  • Moskva ima poruku za Zelenskog i za Zapad

    Moskva ima poruku za Zelenskog i za Zapad

    “Formula mira” ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog nema nikakve veze sa mirom, rekla je portparolka ruskog MSP Marija Zaharova.

    To je skup nerealnih ultimativnih zahteva našoj zemlji, tvrdi Zaharova.

    Ona je podsetila da su neki od tih zahteva povlačenje snaga iz ruskih regiona: DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti, pa čak i Krima, isplata reparacija…

    “Cilj ukrajinske formule je kapitulacija Rusije uz pomoć Zapada”, ocenila je Zaharova.

    Portparolka je ovako prokomentarisala izjavu ministra spoljnih poslova Ukrajine Dmitrija Kulebe u razgovoru sa kineskim kolegom Ćin Gangom u kojoj je ukrajinski ministar podvukao da je “formula mira” Zelenskog značajna za zaustavljanje agresije i obnovu pravednog mira u Ukrajini.

    “Sve zemlje koje žele da doprinesu normalizaciji situacije trebalo bi da svoje apele za mir upute Kijevu i njegovim pokroviteljima, koji sve više Ukrajinu uvlače u opasan vrtlog konfrontacije”, poručila je Zaharova.

    Prema njenim rečima, mišljenje ukrajinskih vlasti o bilo kom međunarodnom pitanju imalo bi bar nekakvog smisla samo ako bi Ukrajina sačuvala suverenitet od SAD, ali da to ipak nije tako. Ona je zaključila da je kijevski režim odavno instrument SAD i drugih NATO zemalja u borbi protiv Rusije, a oni uopšte nisu zainteresovani za mirno rešavanje situacije.

    Šta je potrebno za mir?
    Zaharova je, pored ovoga, istakla da sastavni deo rešavanja ukrajinskog sukoba treba da bude ukidanje svih nezakonitih sankcija i tužbi protiv Rusije u međunarodnim sudovima.

    Portparolka je naglasila da su za postizanje održivog mira neophodni i prekid isporuka oružja i plaćenika Kijevu, okončanje neprijateljstava, vraćanje neutralnog vanblokovskog statusa Ukrajini, međunarodno priznanje novih teritorijalnih realija, koje su nastale kao rezultat ostvarivanja prava naroda na samoopredeljenje.

    Prethodno je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izneo ukrajinske uslove za početak dijaloga.

    On je ranije potpisao i ukaz o stupanju na snagu Odluke Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine o nemogućnosti pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Takođe je izjavio da Ukrajina neće pregovarati sa Rusijom, dok je Putin njen predsednik.

    Krajem oktobra prošle godine predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da je Rusija spremna za pregovore o Ukrajini i pozvao Kijev da odmah prekine sva borbena dejstva.

  • Sporazum o žitu produžen za 60 dana

    Sporazum o žitu produžen za 60 dana

    Rusija je pristala da se produži važenje sporazuma o izvozu ukrajinskog žita preko crnomorskih luka za samo 60 dana, izjavila je danas portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Još jednom ponavljamo. Rusija je pristala da produži ugovor za 60 dana”, naglasila je Zaharova za “TAS S”.

    UN potvrđuju da je sporazum o žitu produžen, rekao je danas portparol generalnog sekretara svjetske organizacije Stefan Dužarik, ali nije precizirao za koliko je produženo važenje sporazuma.

    Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdoan kazao je da je obnovljen sporazum, kojim se dozvoljava izvoz ukrajinskih žitarica iz crnomorskih luka, a isticao je danas, dok ukrajinski ministar infrastrukture Oleksandr Kubrakov tvrdi da je sporazum produžen za 120 dana.

    Dužarik je saopštio da je važenje sporazuma, potpisanog u Istanbulu 22. jula prošle godine, produženo, kao i da je do sada oko 25 miliona tona žitarica i prehrambenih proizvoda izvezeno u 45 zemalja, što je, kako je naveo, pomoglo u snižavanju globalnih cijena hrane i stabilizaciji tržišta.

    UN nisu precizirale za koliko je produženo važenje sporazuma, prenio je “TAS S”.

  • Eskobar: Nismo fokusirani na potpisivanje, već na finalizaciju sporazuma Beograda i Prištine

    Eskobar: Nismo fokusirani na potpisivanje, već na finalizaciju sporazuma Beograda i Prištine

    Povodom formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji, Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan je rekao da je mala vjerovatnoća da će ona ikada biti transformisana u Republiku Srpsku.
    Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, izjavio je danas u Ohridu da očekuje finalizaciju aneksa za sprovođenje Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

    “Nismo fokusirani na potpisivanje, već na finalizaciju sporazuma”, rekao je Eskobar u intervjuu za “Radio Slobodna Evropa”.

    On je istakao da dve strane ne mogu da biraju šta će da sprovedu, a šta ne iz ovog sporazuma.

    U slučaju da se Beograd i Priština ne dogovore, to ne bi bio korak dalje ka evroatlantskim integracijama, rekao je Eskobar.

    Eskobar je istakao da je sastanak u Ohridu istorijska prilika, ne samo za Beograd i Prištinu, već i za cijeli region.

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić započeo je istinski nacionalni razgovor o tome kako će izgledati budući odnos Beograda i Prištine, naglasio je Eskobar.

    Povodom formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji, Eskobar je rekao da je mala vjerovatnoća da će ona ikada biti transformisana u Republiku Srpsku, srpski entitet u Bosni i Hercegovini.

    Eskobar je podsjetio da je specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak dao 16 modela sličnih aranžmana unutar EU koji nisu uticali na funkcionalnost ili ustavnost tih zemalja.

    ZSO će biti definisana svojim ovlašćenjima, biće definisana statutom, a funkcionisaće u skladu sa Ustavom tzv. Kosova, kazao je Eskobar.

    Prema njegovim riječima, jedna od najvažnijih stvari do kojih bi Zajednica dovela jeste da stvori veze između srpskog stanovništva koje se povremeno oseća izolovano, marginalizovano, i vlade u Prištini.

    “Zapravo govorimo o komunalnim uslugama, a ne o izvršnim funkcijama, govorimo o pružanju usluga ljudima na njihovom jeziku, dakle, Zajednica bi preuzela usluge koje im trenutno obezbeđuje Beograd”, naveo je Eskobar.

    On je rekao da bi SAD i EU želele da kosmetski Srbi učestvuju na lokalnim izborima koji su zakazani za april.

    “Mislim da su zabrinuti kako će izgledati njihovo predstavljanje, ali se nadam da bismo nakon današnjih sastanaka mogli da obnovimo diskusiju sa njima o učešću na predstojećim izborima”, istakao je Eskobar.

    Eskobar kao posmatrač učestvuje na sastancima predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, kojima posreduju visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj i specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.

  • Novi sukobi demonstranata i policije

    Novi sukobi demonstranata i policije

    Pariska policija sukobila se sa demonstrantima treće veče uzastopno, dok je na hiljade ljudi marširalo širom zemlje protiv Vladinog plana da poveća starosnu granicu za odlazak u penziju bez glasanja u parlamentu.

    Zbog rastućih nemira i štrajkova predsjednik Emanuel Makron se suočava sa najtežim izazovom na vlasti od protesta “Žutih prsluka” prije četiri godine.

    “Makrone, daj ostavku!” i “Makron će se slomiti, mi ćemo pobijediti”, uzvikivali su demonstranti u južnom dijelu Pariza.

    Policija je upotrijebila suzavac i sukobila se sa nekima u masi, a demonstranti su zapalili kante za smeće.

    Opštinske vlasti zabranile su mitinge na centralnom pariskom trgu i obližnjem bulevaru Šanzelize u subotu uveče nakon demonstracija koje su rezultovale 61 hapšenjem u prethodne dvije noći.

  • Dojče bank razmatra kupovinu neke od imovine Kredi Svis

    Dojče bank razmatra kupovinu neke od imovine Kredi Svis

    Najveća njemačka banka Dojče bank razmatra kupovinu neke od imovine švajcarske banke Kredi Svis, koja se suočava sa padom vrijednosti akcija, prenosi “Bloomberg” pozivajući se na izvore.

    Napominje se da Dojče banka prati situaciju sa Kredi Svis i razgovara o tome koji aspekti banke mogu biti interesantni za akviziciju, uklјučujući i mogućnost njene kupovine od strane najveće švajcarske banke UBS.

    Prema izvorima, Dojče banka trenutno samo vodi interne rasprave i još nije dala nikakve prijedloge.

    Švajcarski bankarski gigant UBS je u pregovorima o preuzimanju cijele ili dijela banke “Kredi Svis”, pošto finansijska linija radi njenog spasavanja nije uspjela da povrati povjerenje investitora, prenio je danas “Financial Times”.

  • Medvedev: Uništite tiraniju Vašingtona

    Medvedev: Uništite tiraniju Vašingtona

    Zamjenik predsjednika Savjeta bezbjednosti Ruske Federacije, Dmitrij Medvedev reagovao je na izjavu Donalda Trampa da očekuje da bude uhapšen. Rus je savjetovao Amerikancima da unište tiraniju Vašingtona.

    On je na najavu bivšeg američkog predsjednika Donalda Trampa reagovao duhovito, napisavši da je potrebno aktuelnog američkog predsjednika Džozefa Bajdena i njegovog sina Hantera, protiv kojeg se vodi istraga poslati na smetljište istorije.

    “Budale u Evropi su htjele da uhapse nekog drugog, a 21. marta hoće da uhapse nekog svog u Americi. Vratite svoju zemlju, Amerikanci! U boj! Uništite tiraniju Vašingtona”, poručio je Medvedev.

    Medvedev aludira na odluku Međunarodnog krivičnog tribunala (ICC) u Hagu da izda nalog za hapšenje predsjednika Ruske Federacije, Vladimira Putina, koji je optužen za navodne ratne zločine u Ukrajini.

    U ironičnom tonu svoju izjavu na “Telegramu”, Medvedev, završava riječima da je objavu postavio na zahtjev “američkog predsjedničkog kandidata pukovnika Danila Fedoroviča Trampa”, prenosi “b92”.

  • Šef Vagnera: Ovo je plan

    Šef Vagnera: Ovo je plan

    Privatna paravojna grupa “Vagner” planira da regrutuje oko 30.000 novih boraca do sredine maja, izjavio je danas osnivač “Vagnera” Jevgenij Prigožin.

    On je u audio poruci na aplikaciji Telegram rekao da Vagnerovi centri za regrutaciju primaju u proseku 500 do 800 ljudi dnevno, preneo je Rojters.

    Prigožin je kazao prošle nedelje da su Vagnerovi centri za regrutaciju otvoreni u 42 ruska grada.