VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Domine će pasti 2023.”

    Pre dve nedelje britanskom parlamentu predstavljena je najnovija, vrlo sumorna vladina procena rizika bezbednosti.

    “Sve su veći izgledi da će se međunarodno bezbednosno okruženje dodatno pogoršati u nadolazećim godinama… rizik od eskalacije veći je nego ikad u poslednjim decenijama”, stoji između ostalog u toj proceni.

    Kako prenose mediji, britanska vlada tako crnu prognozu nije objavila još od “Hladnog rata”, a kako piše britanski Telegraf, svet je danas podeljen u dve konkurentske sfere uticaja.

    Iako suočen s rastućim poverenjem na relaciji Kina – Rusija, Zapad je zauzeo stav negiranja, a međunarodne institucije uspostavljene za zaštitu odnosa u svetu su paralisirane. Ukrajina je najočiglednija manifestacija ovog novog sukoba, a zemlje članice NATO-a uspele su da organizuju pomoć za snage Kijeva.

    Ali, sve to bi moglo da predstavlja samo početni mali okršaj u novom i daleko složenijem sukobu, navode u komentaru Tobias Elvud i Hamiš de Breton-Gordon.

    Dve moguće budućnosti

    Autori navode da globalizacija kakvu je svet poznavao, sada umire, a kako dalje navode, ne zna šta će je zameniti. Mnogi smatraju da će baš ova godina biti prelomna.

    Ukoliko domine u Ukrajini počnu da padaju u smeru Rusije, ruski predsednik Vladimir Putin ne samo da će preživeti, nego će i trijumfirati, proglašavajući pobedu dok će sukob stagnirati do mrtve tačke, a podrška Zapada će se rasipati.

    Ako Putin nekako izgura ovu godinu, onda bi to moglo da znači da je možda prebrodio burnu reakciju Zapada na invaziju na Ukrajinu. Vodeći kandidati za republikansku nominaciju u predsedničkoj trci u SAD očigledno su manje zainteresovani za podršku Ukrajini od aktualnog predsednika, a nezadovoljstvo zbog sukoba raste i u nekim drugim delovima svijeta.

    U takvoj budućnosti, Putin bi mogao imati odrešene ruke u svojim pokušajima da povrati i neke druge delove nekadašnje teritorije Varšavskog pakta u svoju, rusku sferu uticaja.

    Alim ako domina krene da se ruši u korist Ukrajine, ona bi u takvoj budućnosti mogla da osigura dodatnu vojnu opremu koja joj je potrebna da probije rusku odbranu, oslobodi Donbas, potisne Ruse s Krima i ostvari pobedu koja bi zauvek odzvanjala ​​kroz istoriju. U takvom svetu Putinovi dani bi bli odbrojani.

    Domina će se srušiti 2023.

    Komentatori Telegrafa navode da je Svet sada u nekoj poziciji ravnoteže između ove dve moguće budućnosti.

    Sadašnji trendovi pokazuju da će ovaj vek biti definisan ishodom konačnog sukoba između SAD-a i Kine. Imati Rusiju na svojoj strani moglo bi se pokazati od pomoći Pekingu, ali ako Putin ne uspe da sprovede svoje ciljeve u Ukrajini i Moskva se okrene Zapadu, Kina bi se mogla biti izolovana.

    Domina će se srušiti u 2023. godini, a Zapad ne bi trebalo da dopusti sudbini da odluči u kom smeru, zaključuju autori, prenosi Jutarnji list.

  • “SAD ignorišu situaciju u Kijevsko-pečerskoj lavri”

    “SAD ignorišu situaciju u Kijevsko-pečerskoj lavri”

    SAD treba da obrate pažnju na situaciju u Kijevsko-pečerskoj lavri, a ne da se bave moralisanjem o demokratiji, izjavio je ruski ambasador u Vašingtonu.

    “Amerikanci treba da skupe hrabrost i pređu sa moralisanja na “Samitu za demokratiju” na konkretne korake za zaustavljanje bogohuljenja i progona pravoslavnih”, rekao je Antonov.

    On je naveo da je “narušavanje prava vernika, koje svakim časom raste u svetlu progona monaha Kijevsko-pečerske lavre, alarmantno”.

    “Progon monaha dešava se u vreme kada Vašington održava ‘Samit za demokratiju’, na kome se čuju parole o potrebi poštovanja slobode pojedinca, govora, savesti i vere. Izostanak reakcije na monstruozne poteze kijevskih vlasti u suprotnosti je sa njegovim deklarisanim ciljevima. Šta predstavlja ćutanje učesnika samita u vezi sa diskriminacijom manastirskih monaha? Da li je to ravnodušnost, dvostruki standardi ili potvrda slepog pridržavanja smernica SAD?”, dodao je on.

    Antonov je naglasio da je na “Samit za demokratiju” pozvan ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski koji je i organizovao “bahanalije bezakonja zarad raskola pravoslavnog sveta”.

    “Zar ovde ne znaju da se u Ukrajini odavno potiskuje sveštenstvo, vrše ponižavajući pretresi u hramovima, plene crkve, maltretiraju vernici kojima se preti fizičkim nasiljem i oduzimanjem državljanstva”, primetio je Antonov.

    Podsetimo, Nacionalni istorijski spomenik “Kijevsko-pečerska lavra” naložio je monasima kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) da napuste manastir do 29. marta. Kako je saopšteno, od ovog datuma prestaje da važi ugovor o zakupu zaključen 2013. godine, pa monasi moraju da napuste sve prostorije koje su im predate. Sinod UPC objavio je 23. marta poziv najvišim arhijerejima, sveštenstvu i parohijanima crkve sa pozivom da zaštite njeno pravo da se nalazi u Kijevsko-pečerskoj lavri.

    Advokat lavre protojerej Nikita Čekman saopštio je kasnije da je podneo tužbu Privrednom sudu Kijeva o nedopustivosti raskida ugovora o zakupu. Mitropolit Pavel izjavio je da je jednostrani raskid ugovora o zakupu nemoguć i da je potrebna odluka suda, a da monasi neće napuštati manastir do okončanja suđenja sa Nacionalnim istorijskim spomenikom.

    Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril izjavio da je nalog vlasti monasima da napuste lavru “monstruozan čin”.

    I papa Franja je izrazio zabrinutost zbog situacije sa Kijevsko-pečerskom lavrom, te je pozvao “strane koje su uključene u rat da poštuju sveta mesta”. Na hiljade vernika jutros je došlo u manastir na liturgiju iz cele zemlje.

  • Ukrajinci priznali: Rusi su uspijeli

    Ukrajinci priznali: Rusi su uspijeli

    Ukrajina je priznala da su ruske snage postigle određeni napredak u Bahmutu, politički simboličnom gradu koji je mesecima bio poprište žestoke bitke.

    Volodimir Zelenski je juče ujutru rekao da bi gubitak Bahmuta mogao potkopati zamah Ukrajine, primoravajući ih na kompromis sa Vladimirom Putinom.

    Od tada je Generalštab njenih oružanih snaga saopštio da je ruska ofanziva imala “izvestan stepen uspeha“.

    “Neprijateljske snage su imale određeni stepen uspeha u svojim akcijama usmerenim na napad na grad Bahmut“, naveo je Generalštab u redovnom noćnom izveštaju.

    “Naši branioci drže grad i odbijaju brojne neprijateljske napade“, dodali su.

  • Fon der Lejen: Stav Pekinga o ratu u Ukrajini odlučujući faktor za odnose EU-Kina

    Fon der Lejen: Stav Pekinga o ratu u Ukrajini odlučujući faktor za odnose EU-Kina

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen izjavila je danas da će stav Kine prema ratu u Ukrajini biti “odlučujući faktor za odnose EU i Kine”.

    Kina, kao stalna članica Savjeta bezbjednosti UN, imala je odgovornost da odigra konstruktivnu ulogu u unapređenju mira zasnovano na teritorijalnom integritetu Ukrajine, uz povlačenje ruskih snaga, rekla je predsjednica EK.

    “Bilo koji mirovni plan koji bi učvrstio ruske aneksije jednostavno nije održiv plan”, rekla je Fon der Lejen u govoru u Briselu pred put u Peking, prenio je Rojters.

    Ona je kazala da će “odlučujući faktor za nastavak odnosa EU-Kina biti kako Kina nastavlja da se ophodi prema Putinovom ratu”.

  • Džinovski ciklon sa Atlantika juri prema Evropi

    Džinovski ciklon sa Atlantika juri prema Evropi

    ​U ovom času veoma snažan, džinovski ciklon nalazi se iznad Atlantskog okeana.

    Ciklon je simetričnog oblika i ima izgled pravog školskog primjera.

    Na satelitskom snimku ciklon ima oblik nalik uraganu i tropskim ciklonima, ali dobra vijest je da je riječ o vantropskom ciklonu, uobičajenom za Evropu, naše područje i umjerene geografske širine.

    Centar ciklona nalazi se nedelako od jugozapada Britanskih ostrva i zapadno od Francuske i uslovljava orkanske vjetrove od preko 120 km/h, jake kiše i višemetarske talase.

    Ciklon će se u naredna 24 sata premještati prema zapadnoj Evropi i donijeti pljuskove sa grmljavinom i oluje zapadnoj Evropi, a potom će se tokom vikenda centar ciklona premještati preko centralne Evrope, prenosi b92.

  • Blinken prozvao Dodika

    Blinken prozvao Dodika

    Entoni Blinken, američki državni sekretar, je na Twitteru komentarisao situaciju u BiH i spomenuo Milorada Dodika, predsjednika Republike Srpske.

    “Napadi Milorada Dodika na osnovna prava i slobode u Republici Srpskoj pokazuju da je na autoritarnom putu predsjednika Putina. Stejt department, kojeg zastupa ambasador Majkl Marfi, nastavlja da se zalaže za demokratsku i prosperitetnu budućnost koju svi građani Bosne i Hercegovine zaslužuju”, napisao je Blinken.

  • Zelenski pozvao kineskog predsjednika da posjeti Kijev

    Zelenski pozvao kineskog predsjednika da posjeti Kijev

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski upozorio je u utorak da bi Rusija mogla početi graditi međunarodnu podršku za dogovor koji bi od Ukrajine mogao učiniti neprihvatljive kompromise, osim ako njegova nacija ne dobije dugotrajnu bitku u ključnom istočnom gradu Bahmutu. Takođe je pozvao čelnika Kine, Si Đinpinga, koji je dugo bio na strani Rusije, u posjetu.

    Kad bi Bakhmut pao u ruke ruskih snaga, njihov bi predsjednik Vladimir Putin “prodao ovu pobjedu Zapadu, svom društvu, Kini, Iranu”, rekao je Zelenski u ekskluzivnom intervjuu za “Associated Press”.

    “Ako osjeti malo krvi – nanjuši da smo slabi – guraće, gurati, gurati”, rekao je Zelenski na engleskom, koji je koristio u gotovo cijelom intervjuu.

    Čelnik je razgovarao s “AP-om” u vozu koji ga prevozi preko Ukrajine, do gradova u blizini nekih od najžešćih borbi i drugih gdje su snage njegove zemlje. “AP” je prva novinska kuća koja je intenzivno putovala sa Zelenskim od početka sukoba prije nešto više od godinu dana.

    Ukrajinske snage zadržale su svoj glavni grad Kijev.

    Međunarodna zajednica uveliko se okupila oko Ukrajine nakon početka ruske specijalne vojne akcije 24. februara 2022. Posljednjih mjeseci, parada svjetskih čelnika posjetila je Zelenskog u Ukrajini, a većina je putovala vozovima sličnim onima koje predsjednik koristi za kruženje zemljom.

    U svom intervjuu za “AP”, Zelenski je uputio poziv u Ukrajinu jednom značajnom i strateški važnom čelniku koji nije putovao – kineskom predsjedniku Si Đinpingu.

    “Spremni smo ga vidjeti ovdje. Želim razgovarati s njim. Imao sam kontakt s njim prije punog rata. Ali tokom cijele ove godine, više od jedne godine, nisam imao kontakt”, rekao je Zelenski o Siju, prenosi “Global News”.

  • Mađarska dala zeleno svetlo Rusiji

    Mađarska dala zeleno svetlo Rusiji

    Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto razgovarao je telefonom sa zamenikom premijera Rusije Aleksandrom Novakom.

    Razgovarali su o pošiljkama gasa i nafte, kao i o saradnji dve zemlje u oblasti nuklearne energije.

    Novak je potvrdio da će Rusija uprkos međunarodnim sankcijama moći da obavi radove održavanja na gasovodu Turski tok, navodi se u saopštenju Sijarta, prenosi Rojters.

    “Snabdevanje Mađarske gasom će se nastaviti bez ikakvih prekida”, ističe se u saopštenju.

    Sijarto je ponovio da će Mađarska blokirati bilo kakve EU sankcije Rusiji vezane za nuklearnu energiju i informisao Novaka da Budimpešta pregovara sa francuskom kompanijom Framatom o povećanju učešća ove kompanije u proširenju mađarske nuklearne elektrane Pakš.

    Ruski Rosatom u mađarskoj nuklearnoj elektrani Pakš gradi dva nova nuklearna reaktora sovjetskog tipa VVER (voda-voda), od kojih svaki ima kapacitet 1,2 gigavata, podseća britanska agencija.

    U nuklearnoj elekrani Pakš trenutno postoje četiri reaktora.

    Prema podacima sa sajta bugarske kompanije za transport gasa Bulgartransgaz, gasovod Turski tok će biti zaustavljen između 5. i 12. juna zbog radova na održavanju.

    Mađarska iz Rusije dobija 4,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, najviše preko gasovoda Turski tok, koji prolazi kroz Bugarsku i Srbiju.

  • Čistači u Parizu okončali štrajk

    Čistači u Parizu okončali štrajk

    Radnike komunalnih službi u Parizu, koji su danas prekinuli štrajk, čeka ogroman posao uklanjanja gomila smeća, nagomilanog tokom višesedmične obustave rada, javlja AP, dodajući da se čini da protesti širom Francuske protiv kontroverznog zakona o penzijama jenjavaju.

    Brda od 10.000 tona đubreta po ulicama francuske prestonice – navodno jednake težini Ajfelove kule – postale su upečatljiv vizuelni simbol protivljenja zakonu predsjednika Emanuela Makrona, kojim se starosna granica za penzionisanje podiže sa 62 na 64 godine.

    Ekipe za čišćenje krenule su danas sa sakupljanjem smeća sa ulica preostalog od protesta prethodnog dana.

    Sindikat CGT, koji predstavlja komunalne radnike, saopštio je da je tronedjeljni štrajk završen u srijedu. Oni će se pridružiti radnicima koji su ranije bili angažovani silom zakona da im pomognu u čišćenju grada.

    “Dobro je što se smeće sakuplja. Veoma je nehigijenski, a neki stanovnici već imaju problema sa pacovima i miševima. Može biti opasno ako se ostavi predugo”, rekao je umjetnik Gil Franko (73).

    Sve manji broj demonstranata neki vide kao početak kraja protesta protiv zakona o penzijama.

    “Ljudi su se umorili od toga. Bilo je previše nasilja. Pariz je u haosu i želim da nastavim normalan život”, rekla je Parižanka Amandin Betu (32), dok je kupovala svoj jutarnji kroasan u okrugu Mare. Ona je dodala da je “dobra stvar” što se smeće čisti sa ulica.

    Protesti u utorak u Parizu doveli su do desetina hapšenja i izbijanja nasilja, iako je u njima širom zemlje učestvovalo znatno manje ljudi.

    Ministarstvo unutrašnjih poslova procjenjuje da je broj demonstranata širom Francuske iznosio 740.000, što je manje u odnosu na više od milion prije pet dana, kada su na taj način izrazili svoj bijes zbog Makronove odluke da se sporni zakon provuče kroz parlament bez glasanja.

    Za sindikate, međutim, otpor tom zakonu još nije gotov, pošto su jedanaesti dan protestne akcije zakazali za 6. april, dodaje AP.

  • Ultimatum monasima Kijevsko-pečerske lavre ističe

    Ultimatum monasima Kijevsko-pečerske lavre ističe

    Na stotine vjernika okupilo se od ranog jutra na molitvi u Kijevsko-pečerskoj lavri koju, prema odluci vlasti u Kijevu, monasi kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve treba danas da napuste.

    Kijevsko-pečerska lavra u ovom trenutku: od ranog jutra na stotine vjernika Ukrajinske pravoslavne crkve okupilo se na molitvi – navodi se u poruci UPC na Telegramu.

    Podsjećanja radi, Nacionalni istorijski spomenik “Kijevsko-pečerska lavra” naložio je monasima kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) da napuste manastir do 29. marta. Kako je saopšteno, od ovog datuma prestaje da važi ugovor o zakupu zaključen 2013. godine, pa monasi moraju da napuste sve prostorije koje su im predate.

    Namjesnik manastira mitropolit Pavel (Lebed) u video-obraćanju ukrajinskom predsjedniku Vladimiru Zelenskom poručio je da monasi odbijaju da se isele. Mitropolit zaporoško-melitopoljski Luka objavio je štrajk glađu povodom progona monaha iz Lavre.

    Patrijarh moskovski i cijele Rusije Kiril izjavio da je nalog vlasti monasima da napuste lavru “monstruozan čin”. I papa Franja je izrazio zabrinutost zbog situacije sa Kijevsko-pečerskom lavrom, te je pozvao “!strane koje su uključene u rat da poštuju sveta mjesta”.

    Podršku Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi izrazio je i patrijarh antiohijski i cijelog Istoka Јovan X, dok je katolikos-patrijarh cijle Gruzije Ilija II uputio pismo carigradskom patrijarhu Vartolomeju u kojem ga je zamolio da “pomogne u ublažavanju tenzija” u cilju “stvaranja uslova za miran suživot crkava i međusobnog zbližavanja”.

    Sinod Bjeloruske pravoslavne crkve pozvao je svjetsku zajednicu da aktivno stane u zaštitu kanonskog pravoslavlja u Ukrajini, a protiv progona UPC i Kijevsko-pečerske lavre su i druge pravoslavne crkve, uključujući SPC.