VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Kritična tačka na frontu: Nestaje vremena

    Kritična tačka na frontu: Nestaje vremena

    Došlo je do kritične tačke u višemesečnoj protivofanzivi Ukrajine.

    Posle nedelja teških bitaka, ukrajinske snage su se polako približavale jugu u regionu Zaporožja, zauzimajući zaselak za zaseokom dok ruske snage pokušavaju da ih drže podalje.

    Kontraofanziva na jugu je samo deo značajnog pritiska duž ogromne linije fronta, koja se proteže od Vasilivka u Zaporožju do grada Donjecka u istočnom regionu Donbasa i do Bahmuta, grada severno od Donjecka do predgrađa Kupijanska na severoistoku Ukrajine. Ovo čak ne uključuje udare i napade na Krim i preko Dnjepra od grada Hersona do Crnog mora.

    Bilo je široko rasprostranjenih spekulacija da je napredak Ukrajine na jugu nekako zaustavljen ili u najboljem slučaju ograničen. U stvarnosti, ukrajinski vojnici su morali da se probijaju preko otvorenog terena kroz lavirint dobro postavljenih utvrđenih položaja i rovova.

    Okolina je jako minirana i alternativni prilazi su pokriveni ruskom teškom artiljerijom i raketnim baterijama. Kretanje se može lako uočiti u daljini dok dronovi neumorno nadgledaju bojno polje.

    Ova isprepletena, pažljivo pripremljena utvrđena linija je ono kroz šta ukrajinske snage napreduju mesecima. Žrtve su bile velike na obe strane, ali bi bile daleko veće na ukrajinskoj strani da su njeni komandanti požurili.

    Sada, konačno, ove prve odbrambene linije su probijene. Zaporoško selo Robotine je zauzeto, a sledeći zaselak Novoprokopivka je na vidiku Ukrajine, a Tokmak, jedan od njenih strateških ciljeva, sada je nadohvat ruke.

    Za Ukrajinu vreme ističe jer se stalno plaši eventualnog nestanka dobre volje, a sa njom i zapadne vojne podrške.

    Za Rusiju je vreme takođe faktor, jer su čak i male pobede potrebne da bi se podstakao pad ruskog morala u nadi da će se zaustaviti ono što bi lako moglo da postane poraz ako se moral potpuno sruši.

    Pobede su takođe potrebne da bi se pojačala domaća podrška, nekada zagarantovana, ali sada na klimavim nogama, zajedno sa podrškom predsedniku Vladimiru Putinu.

    Za sada, vrsta masovnih, brzih, oklopnih udara podržanih bliskom ukrajinskom vazdušnom podrškom koju su predvideli zapadni vojni oficiri, odlaže se za drugačiji stil ratovanja, onaj koji koristi ukrajinskoj vojsci i životima vojnika koji se bore.

    Ova sporija metodologija “napredovanje, izviđanje i zadavljenje udara” dobro funkcioniše, posebno na južnom frontu. Ukrajinske snage izgledaju kao da su sada na ivici proboja.

    Zadatak Rusije je da nastavi da gradi utvrđenja i koristi svoje sve manje rezerve za jačanje odbrane u nadi da će Ukrajina istrošiti svoje pre nego što to učini Rusija. Obe strane se zalažu za odlučujuću pobedu pre početka obilnih kiša u kasnu jesen i zimskog snega.

  • Sat otkucava, očajni su

    Sat otkucava, očajni su

    Ukrajini je potrebno oko 160 borbenih aviona F-16 kako bi se sprečila dominacija ruskih pilota, tvrdi ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.

    “Ukupno nam je potrebno oko 160 lovaca da bismo imali moćnu avijaciju koja Rusiji ne daje mogućnost da dominira vazdušnim prostorom”, rekao je Zelenski u intervjuu portugalskom TV kanalu RTP.

    Ova izjava Zelenskog potvrdila je ranije pisanje “Njujork tajmsa” koji je objavio da Ukrajina pokušava da pre izbora u SAD i Zapadnoj Evropi dobije što više F-16.

    Kako je list objasnio, “sat otkucava”, a Kijev se plaši da bi, ako se u savezničkim državama održe izbori, na vlast mogle da dođu vlade koje nisu raspoložene da ih snabdevaju avionima.

    Visoki zvaničnik američke administracije nedavno je rekao za “RIA Novosti” da je Vašington odlučio da odobri transfer američkih borbenih aviona četvrte generacije F-16 u Kijev iz Danske i Holandije.

    Bela kuća je potvrdila da će Ukrajina dobiti borbene avione trećih zemalja po završetku obuke svojih pilota. Pentagon je takođe primetio da Ukrajina i dalje nema infrastrukturu koja je neophodna za smeštaj F-16.

    Šef ruskog ministarstva spoljnih poslova Sergej Lavrov je upozorio je da će to što Kijev ima borbene avione F-16 sposobne da nose nuklearno oružje, Rusija smatrati Zapadnom pretnjom u nuklearnoj sferi.

  • Mediji: Zelenski smjenjuje ministra odbrane

    Mediji: Zelenski smjenjuje ministra odbrane

    Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov mogao bi da bude smijenjen naredne nedjelje, prenio je list Ukrajinska pravda pozivajući se na neimenovane izvore.

    Borba predsjednika Volodimira Zelenskog protiv korupcije podstiče spekulacije da bi mogao da smjeni Reznikova nakon ranijih optužbi za korupciju u vezi sa nabavkom vojnih zaliha, koje uključuju navode da je Ministarstvo pod njegovim rukovodstvom nabavljalo hranu i uniforme po naduvanim cijenama, prenio je Bloomberg.

    To se poklapa sa komentarima poslanika da bi Reznikov mogao biti premješten na mjesto ambasadora Kijeva u Velikoj Britaniji.

    Reznikov, koji je ranije ovog meseca rekao da ”je iscrpljen” poslom, odbacio je optužbe, a njegov portparol odbio je da komentariše navode Ukrajinske pravde.

    ”On (Zelenski) tačno zna da ja nisam tražio ovaj posao. On tačno zna šta sam radio i koliko, i ako me pozove na bilo koji drugi projekat, rado ću pristati”, rekao je Reznikov.

    Upitan da li će smijeniti Reznikova, Zelenski je rekao da će komentarisati kadrovske odluke tek nakon što ”potpiše odgovarajuće primjedbe”.

    Reznikov je imenovan je ministra odbrane dva mjeseca prije ruske invazije u februaru 2022, a prethodno je bio zamjenik premijera.

  • Borel najavio novu rundu dijaloga Beograda i Prištine na visokom nivou

    Borel najavio novu rundu dijaloga Beograda i Prištine na visokom nivou

    Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbjednost Žozep Borel izjavio je danas da će se nova runda dijaloga Beograda i Prištine na visokom nivou održati 14. septembra u Briselu.

    On je na konferenciji za novinare nakon neformalnog sastanka ministra spoljnih poslova EU u Toledu, rekao da će taj sastanak biti još jedan pokušaj da se riješi situacija.

    Borel je kazao i da je jedna od tema današnjeg sastanka bilo i proširenje Evropske unije, kao i da je špansko predsjedavanje EU predložilo da se narednog mjeseca održi ministarski sastanak o zemljama Zapadnog Balkana, kao i da su se ministri složili da se to dogodi.

    Prema njegovim riječima na sastanku se razgovaralo o brojnim temama od kojih su glavne bile situacije u Ukrajini i Nigeru.

  • Britanski ministar odbrane podnio ostavku

    Britanski ministar odbrane podnio ostavku

    Britanski ministar odbrane Ben Volas podnio je ostavku nakon četiri godine na toj funkciji i poslao relevantno pismo premijeru Velike Britanije Rišiju Sunaku, navodi se u dokumentu koji je objavila britanska Vlada.
    “Nakon dugog razmišljanja, donio sam odluku da tražim da mi se dozvoli da se povučem. Dobio sam mjesto /u parlamentu/ 2005. godine i nakon toliko godina je vrijeme da uložim u dijelove života koje sam zapostavio i da istražim nove mogućnosti”, navodi se u Volasovom pismu.

    Sunak je prihvatio Volasovu ostavku, rekavši da u potpunosti razumije njegovu želju da se povuče “nakon osam godina sprovođenja ministarskih dužnosti”.

    “Napuštate kancelariju uz moju zahvalnost i poštovanje”, poručio je Sunak Volasu.

    Volasa je na funkciju ministra odbrane imenovao bivši britanski premijer Boris DŽonson 2019. godine.

  • Generalni sekretar NATO-a: Ukrajinci su ponovo premašili očekivanja

    Generalni sekretar NATO-a: Ukrajinci su ponovo premašili očekivanja

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, ocjenjujući kontraofanzivu ukrajinskih odbrambenih snaga, rekao je da Ukrajinci premašuju očekivanja.

    “Ukrajinci postepeno osvajaju zemlju, što znači da potiskuju Ruse i da su u stanju da prođu kroz neke od ovih teško branjenih teritorija, ne samo minska polja. A još je važnije podržati ih. Ono što smo vidjeli je da su Ukrajinci iznova i iznova premašili očekivanja i moramo se sjetiti gdje je cijela stvar počela prošle godine sa punom invazijom Rusije na Ukrajinu”, rekao je Stoltenberg.

    Istakao je da su tada analitičari vjerovali da će Ukrajina izdržati samo nekoliko dana ili sedmica.

    “Sada su oslobodili sjever, oko Kijeva, istok, oko Harkova i teritoriju na jugu, Herson. Sada ostvaruju još veći dobitak”, kazao je Stoltenberg.

    Stoltenberg je rekao da je u pitanju žestoka i teška borba i da Ukrajinci nemaju lak put do pobjede, ali oni postižu uspjehe, osvajaju poziciju.

    Odgovarajući na pitanje o razlikama u procjeni kontraofanzivnih taktika među zapadnim vojskama, Stoltenberg je napomenuo da postoji stalni dijalog između NATO saveznika i dijalog sa Ukrajinom.

    Stoltenberg smatra da Ukrajincima treba pomoći savjetima i podrškom, “ali na kraju krajeva, te teške odluke moraju donijeti Ukrajinci, njihovi komandanti na bojnom polju”.

  • Zelenski: Mito, regruti bježe

    Zelenski: Mito, regruti bježe

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio ono što je opisao kao sistemsku korupciju sa medicinskim izuzećima od vojne službe za ljude koji izbegavaju regrutaciju, rekavši da je sistav podložan mitu i masovnim odlascima u inostranstvo.

    Ukrajina je slamanje korupcije postavila kao prioritet dok nastavlja s kontraofanzivom18 meseci nakon ruske invazije. Takođe, iskorenjivanje korupcije je i ključni element u naporima zemlje da se pridruži EU.

    Zelenski je u svom noćnom video obraćanju rekao da je Veće za nacionalnu bezbednost i odbranu razmotrilo podatke koji pokazuju opseg lažnih izuzeća od vojne službe, primanja mita i bega u inozemstvo od invazije u februaru . Naveo je i da se istraga o sumnjivim medicinskim izuzećima još uvek sprovodi.

  • Rusi dezertiraju masovno

    Rusi dezertiraju masovno

    Ruski sudovi sve veći broj muškaraca osuđuju za dezerterstvo, što ukazuje na to da je moral među vojnicima nizak, procenjuje britansko ministarstvo odbrane.

    Ruski sudovi sve veći broj muškaraca osuđuju za dezerterstvo, što ukazuje na to da je moral među vojnicima nizak, prema najnovijoj proceni britanskog ministarstva odbrane.

    “Odbijanje da se učestvuje u borbama verovatno odražava nedostatak obuke, motivacije i veoma stresne situacije s kojima se ruske snage suočavaju uzduž celog ukrajinskog bojnog polja”, objavilo je ministarstvo na društvenoj platformi X.

    U proceni se navodi izveštaj nezavisne ruske internet stranice Mediazona od 18. jula, u kojem se tvrdi da gotovo 100 vojnika svake nedelje bude osuđeno zbog odbijanja izvršenja komandi.

    “Visoka stopa tog odbijanja jasno prikazuje loše stanje morala u ruskoj vojsci i oklevanje nekih elemenata da se bore”, stoji takođe u britanskoj analizi.

    Ističe se da bi to moglo da ima uticaj na brojnost ruske vojske, s obzirom na to da Rusija nadoknađuje velike gubitke slanjem gomila loše obučenih vojnika na bojno polje.

    “Od ruske delimične mobilizacije u septembru 2022. Rusija je prilagodila svoj pristup ratovanju korišćenjem čiste masovnosti za napadačke i odbrambene operacije”, prenose hrvatski mediji.

  • “Ne isključujemo mogućnost da je Prigožin ubijen”

    “Ne isključujemo mogućnost da je Prigožin ubijen”

    Kremlj je saopštio da istraga o avionskoj nesreći u kojoj su poginuli Jevgenij Prigožin i devet drugih uključuje mogućnost da je izazvana namerno.

    Očigledno je da se razmatraju različite verzije, uključujući i verziju – znate o čemu govorimo, recimo, namernom zverstvu – rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov, što je eksplicitno priznanje da je on možda ubijen.

    On je naglasio da treba sačekati zaključke istrage Istražnog komiteta Ruske Federacije. Peskov je, takođe, rekao da je istraga o padu aviona ruska istraga i da ne može biti reči o međunarodnoj istrazi.Ruski istražni komitet u nedelju je potvrdio da je Prigožin među ljudima koji su poginuli u avionskoj nesreći prošle srede. Komitet je u saopštenju naveo da je nakon forenzičkog ispitivanja identifikovano svih 10 tela pronađenih na licu mesta i da je njihov identitet “u skladu sa objavljenim”.

    Rusija je obavestila brazilske vazduhoplovne vlasti da “u ovom trenutku neće prema međunarodnim pravilima pokretati istragu o padu aviona embraer brazilske proizvodnje”, u kojem je poginuo šef paravojnih snaga Vagner grupe, saopštila je brazilska agencija Rojtersu.

    Brazilski centar za istraživanje i prevenciju vazduhoplovnih nesreća (CENIPA), radi poboljšanja bezbednosti u vazduhoplovstvu, saopštio je da će se pridružiti istrazi koju vodi Rusija ako bude pozvan i ako se istraga sprovede po međunarodnim pravilima.


    Ruske vazduhoplovne vlasti nisu u obavezi da pristanu na saradnju sa CENIPA, ali su neki bivši istražitelji saopštili da bi to trebalo uraditi, jer američke i druge zapadne vlade sumnjaju da Kremlj stoji iza pada aviona embraer legasi 600 23. avgusta, koji ima dobru bezbednosnu evidenciju, navodi Rojters.

    Kremlj negira bilo kakvu umešanost.

    Prema Međunarodnoj organizaciji za civilno vazduhoplovstvo Ujedinjenih nacija (ICAO) sa sedištem u Montrealu, let iz Moskve za Sankt Peterburg je bio domaći, tako da ne podleže međunarodnim pravilima poznatim pod svojim pravnim nazivom Aneks 13.


    Prigožin je poginuo 23. avgusta u padu privatnog aviona u Tverskoj oblasti, nedaleko od Moskve, dva meseca nakon što su on i njegovi plaćenici pokrenuli pobunu protiv ruskih vojnih komandanata u kojoj su preuzeli kontrolu nad južnim gradom Rostovom na Donu, i napredovali ka Moskvi pre nego što su se vratili u svoje baze.

    Prilikom posete mestu na kome je prošle nedelje pao avion u kom je Prigožin izgubio život, novinari “Si-En-Ena” su se iznenadili pred prizorom.

    Mesto pada buldožeri su u potpunosti sravnili sa zemljom, kao da do pada aviona nije ni došlo, preneo je novinar Metju Čens, koji se trenutno nalazi u Rusiji.

    Kako pokazuju snimci sa lica mesta, na jednom mestu na velikom čistom području gde su do pre nekoliko dana skupljali ostatke kobnog aviona, ostao je samo kamen sa položenim cvećem.

  • Kadirov spreman da pogine za ruskog lidera

    Kadirov spreman da pogine za ruskog lidera

    Čečenski lider Ramzan Kadirov priznao je da duguje svoj život Vladimiru Putinu, dva puta, i da je spreman da izvrši bilo koje naređenje, čak i po cenu života.

    Sebe je nazivao pešadijom vrhovnog komandanta Rusije.

    “Ja ne pripadam sebi. Pripadam veri, otadžbini i njenim interesima. I spreman sam da ispunim bilo koju naredbu Vladimira Vladimiroviča, čak i ako rezultat bude smrt”, naglasio je šef Čečenije.

    Kadirov je ranije najavio da će puštati bradu za sve vreme specijalne vojne operacije, kao što to rade čečenski borci.

    On je istovremeno objasnio da za Čečene učešće u specijalnoj operaciji nije samo dužnost prema otadžbini, već i “sveti džihad protiv satanista”.