VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Obavještajci: Rusi su ušli u grad

    Obavještajci: Rusi su ušli u grad

    Britansko ministarstvo odbrane jutros je objavilo najnoviji izveštaj svojih vojnih obaveštajaca u kojem se bave situacijom u istočnom ukrajinskom gradu Bahmutu.

    Rusi ovaj grad Ukrajine pokušavaju da osvoje još od jula prošle godine.

    U izveštaju se navodi da su ruske snage “vrlo verovatno ušle u centar Bahmuta i zauzele zapadnu obalu reke Bahmutke”. Zvaničnici obaveštajnih službi ističu da je “verovatno da je ključni ukrajinski put snabdevanja zapadno od grada ozbiljno ugrožen”.”Verovatno su na lokalnom nivou pripadnici Vagnerove plaćeničke grupe i komandanti regularne ruske armije privremeno pauzirali svoje sukobe i poboljšali saradnju”, navodi se u izveštaju.

  • Kina mijenja stav o Rusiji?

    Kina mijenja stav o Rusiji?

    Zvanični Peking koji je do sada bio suzdržan kad je u pitanju ruska invazija i nije se ni na koji način mešao u ruske planove, ali sada se to mjenja.

    Postalo je to jasno, prenosi Index.hr, prilikom državne posete francuskog predsednika Kini.”Ruska agresija u Ukrajini je zadala udarac stabilnosti. Znam da mogu da računam na vas da ćete vratiti Rusiju na stranu razuma za pregovaračkim stolom”, rekao je Emanuel makron Si Đinpingu.

    Francuski predsednik je tokom posete Pekingu rekao da Kina može da “odigra značajnu ulogu” na putu prema miru u Ukrajini, pozdravivši “kinesku spremnost i posvećenost razrešenju sukoba”.

    Od kineskog predsednika s druge strane, moglo se čuti da se slaže da se tokom sukoba u Ukrajini ne bi smelo koristiti nuklearno oružje. Si Đinping je takođe rekao da želi da što pre započnu mirovni pregovori i pozvao međunarodnu zajednicu da ne podupire eskalaciju krize.

    Uz to, francuski diplomatski izvor rekao je da je Si spreman da pozove ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ali u skladu sa vlastitim rasporedom.

    Kina je spremna da sarađuje s Francuskom kako bi Rusiju i Ukrajinu “snažno pogurali” prema početku pregovora za okončanje sukoba, rekao je taj izvor.

    Međutim, mnogo pažnje su izazvale i izave kineskog ambasadora pri EU, koji je u poslednja 24 sata povukao redak potez direktno rekavši da njegova zemlja ne podržava rat i da ne osigurava oružje Rusiji.

    Ambasador Fu Ćong dao je intervju za NJujork tajms uoči Makronove posete Kini, a u kom je rekao da su kritičari pogrešno protumačili odnos Kine prema Rusiji, umanjujući značaj zajedničke izjave ruskog i kineskog predsednika o “bezgraničnom prijateljstvu” dve zemlje koju su Si i Putin potpisali tri nedelje pre početka invazije.

    “‘Bez ograničenja’ nije ništa drugo nego retorika”, rekao je Fu Ćong. Takođe je kazao da Kina ne daje oružje Rusiji niti će to činiti u budućnosti.

  • Savjet EU traži da se važan predlog izmjeni

    Savjet EU traži da se važan predlog izmjeni

    Pravna služba Saveta EU smatra da su važni delovi predloga EK o Instrumentu za vanredne situacije na jedinstvenom tržištu (SMEI) u suprotnosti sa pravom EU.

    U procurelom dokumentu u koji je Euractiv imao uvid, navodi se da bi mnogo toga trebalo da bude izmenjeno ili izbrisano.

    Uredbu o SMEI je Komisija predložila 2022. godine u nastojanju da se obezbedi snabdevanje osnovnim dobrima na jedinstvenom tržištu i zaštiti integritet jedinstvenog tržišta u vanrednim situacijama.

    Između ostalih mera, predložena uredba bi omogućila Komisiji da nadgleda lance snabdevanja na osnovu podataka koje bi kompanije morale da joj dostave, a u hitnim slučajevima, Komisija bi mogla da natera kompanije da daju prioritet nekim porudžbinama za proizvode relevantne za hitne slučajeve u odnosu na druge porudžbine.

    Prema uredbi, države članice bi morale da uspostave nacionalne rezerve za neke od najvažnijih materijala i proizvoda.

    Predlog je napisan na osnovu iskustva sa pandemijom, kada su zemlje EU bile zatečene, a medicinska oprema bila teško dostupna, što je dovelo do zatvorenih granica i kritične nestašice.

    Mnoge države članice kritikovale su predlog nadležnosti, a neke su čak smatrale da bi, suprotno svojoj nameri, predlog zapravo mogao da dovede do fragmentacije jedinstvenog tržišta.

    Da bi proverile ispravnost predloga i njegove pravne osnove, države članice su zadužile Pravnu službu Saveta EU (CLS) da ga prouči i izradi mišljenje o njemu.

    “Značajno izmeniti ili izbrisati”

    Mišljenje, poslato državama članicama 4. aprila, dovodi u sumnju mnoge ključne mere SMEI.

    Na osnovu sudske prakse Evropskog suda pravde, Pravna služba Saveta (CLS) je napisala da “predložene mere prevazilaze ono što je Sud do sada smatrao kompatibilnim”, pozivajući se na pravni osnov na kojem je Komisija zasniva svoj predlog.

    “Ukoliko se sazakonodavci ipak odluče da usvoje predložene mere, trebalo bi da značajno izmene osnovne odredbe SMEI”, navodi se u pravnom mišljenju, uz pominjanje predmeta, ciljeva, definicija i kriterijuma u hitnim slučajevima.

    Kritike su još oštrije u vezi sa odredbama SMEI-a o nacionalnim strateškim rezervama, zahtevima za informacije ekonomskim operaterima i prioritetnim nalozima, koje bi zakonodavci trebalo da “izbrišu ili značajno izmene”, prema mišljenju CLS.

    CLS je tvrdio da bi SMEI trebalo da bude mnogo više jasan. Međutim, to bi rizikovalo da se naruši svrha SMEI-a, koji je formiran za delovanje u nepredviđenim kriznim situacijama, kao što je bio slučaj sa pandemijom.

    Predlog Komisije SMEI takođe uključuje mere koje bi trebalo da obezbede slobodno kretanje preko granica čak i u hitnim slučajevima. CLS gleda na ove mere malo pozitivnije. Ipak, on se takođe zalaže za njihovu izmenu “kako bi se osigurala pravna sigurnost”.

    Države članice upravljaju SMEI

    O predlogu SMEI trenutno raspravljaju i Evropski parlament i države članice.

    U nacrtu procurelog teksta zajedničkog stava država članica, u koji je EURACTIV imao uvid, iz stava Saveta su izbrisani članci koji su dobili najviše kritika od strane CLS.

    Naime, reč je o merama o strateškim rezervama na nacionalnom nivou i merama o prioritetnim porudžbinama koje bi omogućile Komisiji da primora kompanije da u hitnim slučajevima daju prioritet određenim nalozima.

    Mere koje se odnose na obavezne zahteve Komisije za informacije kompanijama takođe će biti ili izbrisane ili u velikoj meri izmenjene, navodi se u procurelom kompromisnom tekstu.

    U međuvremenu, prvi nacrt, koji je izvestilac Evropskog parlamenta za predmet, Andreas Švab, predstavio za pregovaračku poziciju Parlamenta, ostaje mnogo bliži prvobitnom predlogu Komisije.

  • Preuzimaju Krim? “Uništićemo sve rusko”

    Preuzimaju Krim? “Uništićemo sve rusko”

    Ruska kultura biće zabranjena na Krimu kada Ukrajina povrati kontrolu, tvrdi Mihail Podoljak, viši pomoćnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

    On je rekao da se sa Krima mora iskoreniti sve rusko i da će Ukrajina zauzeti to poluostrvo u roku od sedam mjeseci.

    Podoljak je dodao da Kijev planira da uvede zakonske kazne za vlasnike ruskih pasoša i druge, kako kaže, izdajnike koji žive u regionu.

    “Čim uđemo, moramo da iskorijenimo sve rusko na Krimu”, rekao je Podoljak u intervjuu za RSE. On je rekao da će Krim ponovo postati deo “ukrajinskog kulturnog prostora”.

    On je rekao da će ukrajinske snage ponovo zauzeti poluostrvo u roku od sedam meseci, tvrdeći da je njegov stav “matematički potvrđen” i da Rusiji nedostaju neophodni resursi da zadrži region.

  • Lukašenko: Ne blefiramo

    Lukašenko: Ne blefiramo

    Iskoristićemo sva moguća sredstva da zaštitimo Saveznu državu. Ne blefiramo, ozbiljni smo, izjavio je danas bјeloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.

    Rusija i Bјelorusija su prinuđene da se bore i da štite svoje interese u kontekstu informaciononog, političkog i ekonomskog rata koji Zapad vodi protiv njih, rekao je on na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u okviru Visokog državnog saveta Savezne države.

    “Otvoreno kažem, ako bude bilo potrebno, iskoristićemo sva moguća sredstva da zaštitimo Saveznu državu. Ne blefiramo, ozbiljni smo”, istakao je Lukašenko.

    “Nemamo pravo da izgubimo bitku za umove i srca naših građana u štampi, televiziji, i na digitalnom i ideološkom bojnom polju”, rekao je beloruski predsednik, dodajući da sukob Zapada i Istoka neće oslabiti još dugo vremena nakon što topovi utihnu.

    Beloruski lider je istakao da je Savezna država Rusije i Belorusije među liderima kada je reč o sličnim savezima država.

    “Ako se osvrnemo na sveukupne rezultate koje smo postigli tokom prethodnog perioda i to za kratko vreme, naš Savez je s pravom među liderima među ostalim savezima sličnog tipa”, naglasio je beloruski lider.

    Prema njegovim rečima, dobroj ekonomskoj saradnji Savezne države u prilog ide broj trgovinskih operacija. Za proteklih 27 godina vrednost trgovine je porasla za više od četiri i po puta, a ključni pravac u bilateralnim odnosima je industrijska saradnja.

    Na današnji dan je povezano više od 8.000 beloruskih i ruskih preduzeća, stotine hiljada radnih mesta, rekao je šef države i dodao da je Savezna država adekvatno izdržala prve masovne spoljnoekonomske udare.

    Pritom, dodao je da Rusija i Belorusija sprovode 60 naučnih i tehničkih programa koji će pomoći u supstituciji uvoza u različitim industrijama i realizuju investicione projekte vredne više od 1,5 milijardi rubalja.

    Kako neprijatelju nisu uspeli pokušaji ekonomske blokade, sada koristi vojnu ucenu u vidu gomilanja snaga i sredstava NATO u blizini granica Savezne države, kazao je on.

    “NATO gradi snage i sredstva u blizini granica Belorusije i Ruske Federacije, posebno je ugrožena Kalinjingradska oblast”, naglasio je Lukašenko, a prenosi portal Raša tudej Balkan.

  • Trumpu skočio rejting nakon pojavljivanja na sudu

    Trumpu skočio rejting nakon pojavljivanja na sudu

    Amerikanci su podijeljeni oko krivičnog progona bivšeg predsjednika Donalda Trumpa, ali čini se da je taj slučaj povećao njegove izglede za osvajanje republikanske nominacije za izbore 2024. godine, pokazali su rezultati ispitivanja javnog mnjena koje su juče objavili Rojters i Ipsos.

    Anketa je sprovedena u srijedu i četvrtak, nakon što su tužioci u Njujorku u utorak podigli optužnicu protiv Trampa po 34 tačke optužnice.

    Istraživanje je pokazalo da 49 odsto Amerikanaca smatra da je ispravno da tužioci pokrenu prvi krivični postupak protiv američkog predsjednika ili bivšeg predsjednika.

    Međutim, oko 84 odsto onih koji su sebe opisali kao demokrate reklo je da su optužbe opravdane, dok se samo 16 odsto republikanaca složilo s tim.

    Otprilike 40 odsto republikanaca smatra da je zbog toga veća vjerovatnoća da će glasati za Trampa 2024. godine, dok je 12 odsto reklo da je zbog toga manja vjerovatnoća da će ga podržati. Drugih 38 odsto reklo je da sve to što se dogodilo s Trampom nije imalo uticaj na njihovo mišljenje.

    Tramp vodi u izboru za republikansku nominaciju s velikom razlikom, a 58 odsto republikanaca kaže da je on njihov omiljeni kandidat. To je porast u odnosu na 48 odsto u anketi Rojtersa i Ipsosa objavljenoj u ponedjeljak.


    Guverner Floride Ron De Santis, koji nije ušao u trku, bio je drugi s 21 odsto.

    Dok su demokrate i republikanci duboko podijeljeni oko procesuiranja slučaja, istraživanje je pokazalo snažno uvjerenje da je Tramp dogovorio plaćanja pornozvijezdi Stormi Daniels i manekenki Karen MekDugal kako bi ćutali o navodnim vanbračnim vezama.

    Oko 73 odsto Amerikanaca vjeruje da je tako, uključujući 55 odsto republikanaca.

    Međutim, 76 odsto republikanaca smatra da neki u policiji rade na delegitimizaciji Trampa kroz politički motivirane istrage.

    Otprilike polovina svih ispitanika, ali samo 18 odsto republikanaca, reklo je da bi optužbe trebalo da diskavifikuju Trampa da se ponovno kandiduje za predsjednika.

    U anketi su učestvovale 1.004 odrasle osobe.

  • Hanhuej: Zapad nije u poziciji da diktira Pekingu kako treba da se ponaša po pitanju Ukrajine

    Hanhuej: Zapad nije u poziciji da diktira Pekingu kako treba da se ponaša po pitanju Ukrajine

    Zapadne zemlje nisu u poziciji da diktiraju Pekingu kako treba da se ponaša u vezi s pitanjem Ukrajine, izjavio je ambasador Kine u Rusiji DŽang Hanhuej za Izvestiju.

    Zapad nije u takvom statusu da daje Kini smjernice, a još manje ovlašćenja ima za prebacivanje odgovornosti na Peking – rekao je ambasador.

    On je, takođe, naveo da je Kina od početka sukoba pokazivala inicijativu za njegovo mirno rješavanje i da nije isporučivala oružje nijednoj od strana.

    Diplomata je dodao da stav Rusije prema Tajvanu govori o odsustvu straha Kremlja od velikih država koje pribjegavaju “politici grube sile”.

    Predsjedink Kine Si Đinping je tokom bilateralnih razgovora s predsjednikom Francuske Emanuelom Makronom u četvrtak, u Pekingu, izjavio da ne postoji čudotvorno sredstvo za rješavanje ukrajinske krize.

    Prema njegovim riječima, strane su dužne da stvore uslove za prekid sukoba i za početak mirovnih pregovora, gradeći uzajamno povjerenje.

  • Navodni tajni američki planovi za Ukrajinu procurili u javnost

    Navodni tajni američki planovi za Ukrajinu procurili u javnost

    Navodni povjerljivi ratni dokumenti s tajnim planovima SAD-a i NATO-a za jačanje ukrajinske vojske u susret planiranoj kontraofenzivi protiv ruskih snaga, ove nedjelje su osvanuli na društvenim mrežama, potvrdio je to visoki službenik američke administracije.
    Pentagon istražuje ko bi mogao da bude krivac za curenje tajnih dokumenata koji su objavljeni na Tviteru i Telegramu, piše The New York Times.

    Times, ipak, navodi kako vojni analitičari smatraju da su dokumenti objavljeni ipak u ponešto promjenjenom sadržaju u odnosu na ono što se nalazilo u originalima. Naime, čini se da se u verziji koja je izašla na društvene mreže uveličavaju američke procjene ukrajinskih gubitaka, a takođe su navodno umanjenje procjene Pentagona o ruskim gubicima. Takav modus operandi upućuje da bi iza svega navodno mogla da stoji Moskva ili barem akteri povezani s Kremljom, navode analitičari.

    Oni nisu ponudili dokaze koji bi potvrdili ovakve navode, a nijedna od strana se još uvek nije oglasila ovim povodom.

    Bajdenovi zvaničnici se trude da uklone te dokumente s društvenih mreža, ali čini se da u tome nisu uspjeli.

    “Svesni smo šta se dogodilo i bavimo se ovim pitanjem”, kratko je rekla zamjenica portparola Pentagona Sabrina Sing.

  • Izrael raketirao Liban i Pojas Gaze, na udaru bio Hamas

    Izrael raketirao Liban i Pojas Gaze, na udaru bio Hamas

    Izraelska vojska je saopštila da je napala ciljeve koji pripadaju Hamasu u južnom Libanu i da je pojačao udare u Pojasu Gaze, nakon raketnih napada na Izrael sa teritorije Libana u četvrtak.

    “Izraelska vojska neće dozvoliti terorističkoj organizaciji Hamas da vrši operacije iz Libana i smatramo državu Liban odgovornom za svaki napad koji dolazi sa njene teritorije”, saopštila je izraelska vojska, prenio je Rojters.

    Napad na Liban uslijedio je dan nakon što su militanti iz južnog Libana i Gaze ispalili rakete na Izrael.

    Kako navodi AP, vazdušni napadi su uslijedili u vrijeme dok se izraelski bezbjednosni vrh sastajao kako bi razgovarao o odgovoru na granatiranje te zemlje.

    Američka novinska agencija podseća da je incident u jerusalimskoj džamiji Al-Aksa ranije ove sedmice, kada je izrelska policija upala u džamiju i pretukla Palestince koji su se tamo našli, doveo do ponovnog raketiranja iz pravca Gaze, pošto je u četvrtak oko 30 raketa ispaljeno iz Gaze i Libana na Izrael.

    Izraelski premijer Benjamin Netaniahu obećao je “agresivan odgovor” zbog granatiranja.

    “Udarićemo na neprijatelje i oni će platiti cijenu za svaki čin agresije”, rekao je Netaniahu.

  • Rusi su “jednim proizvodom” uništili skoro polovinu NATO haubica

    Rusi su “jednim proizvodom” uništili skoro polovinu NATO haubica

    Skoro polovina vučnih i samohodnih haubica u zoni specijalne vojne operacije je uništena baražnom municijom “izdelije 51/52”, koja je poznata kao “lanset“.

    “Ruska baražna municija ‘lanset’ je tokom primene u specijalnoj vojnoj operaciji pokazala visoku efikasnost i postala osnovno sredstvo protivradarske borbe. Više od 100 vučnih haubica i samohodnog artiljerijskog naoružanja NATO proizvodnje, koji su uništeni u Ukrajini od početka ove godine, 45 odsto je uništeno dronovima-kamikazama”, rekao je informisani izvor za Sputnjik.

    On je pojasnio da je reč o oruđu M777 i SAU M109 “paladin” koje su SAD isporučile Ukrajini. Pojasnio je da je primena dronova „lanset“ u likvidaciji ukrajinske artiljerije efikasna i sa borbene i sa ekonomske tačke gledišta jer je za uništavanje jedne haubice potrebna jedna baražna municija.

    “Maksimalno se smanjuje vreme onesposobljavanja ukrajinske artiljerije nakon njenog otkrivanja, nije potrebno potrošiti veliki broj obične municije da bi ona bila uništena i smanjuje se vreme rada izviđačkih i borbenih sredstava”, dodao je on.

    Sagovornik je podvukao, da ruska vojska vodi protivradarsku borbu u okviru specijalne vojne operacije uz primenu obaveštajno-udarnih sredstava, koji se sastoje od obaveštajnih dronova različitih tipova, radijsko-lokacionih i zvučno-toplotnih artiljerijskih kompleksa, radara i dronova-kamikaza. Baražnu municiju “lanset” je proizvela kompanija “Zala aero”.

    Ona može da uništi cilj na udaljenosti od nekoliko desetina kilometara. Dronovi nose municiju težine tri do pet kilograma, koja može da bude visokoeksplozivna, kumulativna ili termobarična, u zavisnosti od vrste cilja.

    Baražna municija je vrsta oružja koje je sposobna da dugo leti i osmatra teren. Prilikom otkrivanja cilja, dron izvodi napad kao navođena raketa “vazduh-zemlja”.

    U verziji “izdelije 52” dron je pojačan sa još dva krila u obliku H i praktično može da se ustremi na cilj, a u verziji „izdelije 51“ dron ima jedno veliko krilo u obliku slova H.

    Bespilotna letelica je modernizovana, a tom prilikom je uzeto u obzir iskustvo stečeno tokom specijalne operacije u Ukrajini. Dobio je moćnu bojevu glavu koja omogućava dronu da garantovano uništava haubice, tenkove, oklopnu tehniku, radare, protivvazduhoplovne sisteme i ljudstvo protivnika.