VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • NATO: Bićemo još jače uz BiH

    NATO: Bićemo još jače uz BiH

    Predsjednik entiteta RS Milorad Dodik najavio je da će tražiti da se prekinu vježbe između Oružanih snaga BiH i NATO-a. Ovim je pokrenuo mnoštvo reakcija od međunarodne zajednice, kao i domaćih političkih aktera.

    Dobrobit građana
    Na upit „Dnevnog avaza“ za komentar, dobili smo ekskluzivni odgovor iz NATO štaba u Briselu:

    • NATO snažno podržava suverenitet i teritorijalni integritet BiH, kao i ujedinjene i multietničke strukture zemlje. Nastavit ćemo podržavati euroatlantske reformske napore BiH – za dobrobit svih njenih građana – u skladu s nacionalnim nivoom ambicija BiH i bez prejudiciranja konačne odluke o članstvu. Pozivamo lidere da konstruktivno rade za dobrobit svih u BiH na unapređenju euroatlantskog puta zemlje provođenjem prijeko potrebnih reformi. Separatistička retorika i prijetnje secesijom su u suprotnosti s Dejtonskim sporazumom i Ustavom BiH, mogu negativno utjecati na bilo kakve izglede za trajnu sigurnost u BiH, ali i na stabilnost širom zapadnog Balkana.

    Iz NATO-a su podsjetili da imaju dugu reputaciju u promoviranju mira, stabilnosti i reformi na zapadnom Balkanu.

    • Naš novi strateški koncept reafirmira strateški značaj regiona za Alijansu i slažemo se oko značaja našeg prisustva u regionu, uključujući našu mirovnu misiju KFOR na Kosovu i naše urede u Sarajevu i Beogradu. Naša saradnja s Evropskom unijom i drugim istomišljeničkim partnerima i dalje je od suštinskog značaja i nastavit ćemo raditi zajedno na očuvanju stabilnosti i podršci reformama u regionu, jer su sigurnost i stabilnost na zapadnom Balkanu važne za NATO, ali i za mir i stabilnost u Evropi – kazao je NATO zvaničnik za „Avaz“.

    Prilagođen paket
    U odgovoru je istaknuto da su se na samitu u Madridu prošle godine saveznici složili da pojačaju političku i praktičnu podršku BiH kroz prilagođeni paket za izgradnju odbrambenih kapaciteta.

    • Nakon bliskih konsultacija s državnim vlastima pojačat ćemo našu podršku u određenim oblastima u kojima NATO može donijeti dodatnu vrijednost. Ove oblasti uključuju upravljanje krizama, cyber odbranu, borbu protiv terorizma, specijalizirana vozila i druge oblike podrške čiji je cilj povećanje otpornosti državnih struktura u sektoru odbrane i sigurnosti. U toku je rad na finalizaciji neophodnih aranžmana za podršku saveznika različitim projektima u ovim domenima. – zaključeno je u odgovoru iz NATO štaba u Briselu.
  • Vagner pokušao da kupi oružje od članice NATO-a

    Vagner pokušao da kupi oružje od članice NATO-a

    Poverljivi američki obaveštajni dokument sugeriše da je privatna vojna kompanija Vagner pokušala da kupi oružje i vojnu opremu od Turske, piše CNN.Turska se kao članica NATO-a smatra partnerom SAD i drugim zemljama koje pružaju direktnu vojnu podršku Ukrajini te je javno izrazila protivljenje ruskoj invaziji. U Turskoj se takođe nalazi glavna američka vojna baza u kojoj se skladišti nuklearno oružje te služi kao dodatno upozorenje za odvraćanje ruske agresije protiv članica NATO-a.

    Prema izveštaju američkih obaveštajnih službi citiranom u dokumentu, osoblje Vagnera sastalo se s “turskim kontaktima” početkom februara s namerom “kupovine oružja i opreme iz Turske” koje bi zatim mogli da koriste Vagnerovi plaćenici koji se bore uz ruske snage u Ukrajini, prenosi Indeks.

    Planirali da koriste tursko oružje i u Maliju

    Nejasno je ko su bili ti “kontakti” i je li turska vlada znala za sastanke. Ne postoje dokazi da je postignut napredak u dogovoru oko prodaje oružja vagnerovcima. Ipak, mogućnost da NATO saveznik prodaje oružje ruskim plaćeničkim snagama verovatno bi izazvala ozbiljnu zabrinutost u Vašingtonu i zakomplikovala odnos Ankare s drugim članicama NATO-a.

    Dokument koji je objavljen pod naslovom “Mali, Rusija, Turska: Vagner traži oružje od Ankare” otkriva pojedinosti sastanaka u februaru i sugeriše kako ovo nije bio prvi ovakav pokušaj vagnerovaca da se naoružaju. Navodi se da je Vagner takođe planirao da koristi oružje i opremu iz Turske u Maliju, afričkoj zemlji u kojoj vagnerovci deluju.

    Dodatno, u dokumentu se tvrdi da paravojna grupa planira da nastaviti da regrutuje zatvorenike iz ruskih zatvora. CNN nije nezavisno potvrdio verodostojnost dokumenta, ali su američki zvaničnici naznačili da je većina podataka koji su procurili autentična.

    Turska vlada zadržala bliske veze s Moskvom

    Portparol Stejt departmenta naglasio je da ministarstvo obrane i obaveštajna zajednica aktivno pregledaju i procenjuju valjanost dokumenata, dodajući kako “nisu u poziciji da potvrde ili komentarišu bilo koju konkretnu informaciju koju oni sadrže”.

    Američki zvaničnici se već dugo suočavaju s komplikovanom stvarnošću jedinstvenog odnosa Turske s Moskvom, uprkos tome što se radi o vojnom savezu kojem je cilj da zaštiti pogranične nacije od potencijalne pretnje ruske ekspanzije. Iako je turska vlada izrazila protivljenje ruskoj invaziji na Ukrajinu, za razliku od mnogih NATO članica zadržala je bliske veze s vladom u Moskvi.

    Turska vlada bila je jedan od posrednika u dogovoru koji je omogućio siguran tranzit ukrajinskog žita kroz Crno more bez ruske prijetnje.

    Turske firme pomagale Belorusiji da izbegne sankcije

    Zvaničnik CIA Bil Barns rekao je u utorak da njegova obaveštajna agencija procenjuje da Putin “nije ozbiljan u vezi s pregovorima u ovoj fazi” rata u Ukrajini i da će “ukrajinski napredak na bojnom polju najverovatnije oblikovati izglede za okončanje” sukoba koji je u toku.

    Drugi dokument do kojeg je došao CNN otkriva kako su turske firme pomagale Belorusiji, još jednom ključnom Putinovom savezniku, da izbegne sankcije.

    SAD su pokušale da suzbiju takve pokušaje izbegavanja sankcija, čak i od firmi sa sedištem u zemljama koje su američke saveznice. Juče je američko ministarstvo finansija uvelo sankcije dvema turskim firmama za koje je reklo da podupiru ruski vojnoindustrijski kompleks prkoseći postojećim sankcijama.

  • Otkriveno ko je objavio tajne dokumente Pentagona: “U formi je, naoružan”

    Otkriveno ko je objavio tajne dokumente Pentagona: “U formi je, naoružan”

    Osoba koja je odgovorna za objavljivanje povjerljivih američkih dokumenta, zbog čega je pokrenuta istraga o nacionalnoj bezbjednosti, navodno je 20-godišnji zaljubljenik u oružje, koji je radio u vojnoj bazi, izvijestio je Vašington post pozivajući se na članove društvene mreže Diskord.

    Prema izvještaju američkog lista, ta osoba je podijelila povjerljive informacije na toj platformi za razmjenu poruka u grupi sa oko dvadesetak muškaraca koji dijele “zajedničku ljubav prema oružju, vojnoj opremi i Bogu”, prenosi Rojters.

    Vašington post je svoj izvještaj, u kojem nije imenovao tu osobu, zasnovao na razgovoru sa dva člana grupe na Diskordu, a britanska agencija navodi da nije mogla nezavisno da provjeri iznesene detalje.

    Osoba se, prema svjedočenjima predstavljala na mreži kao “pripadnik stare škole”, dok je jedan od izvora Vašington posta opisao kao nekoga ko je u ranim ili srednjim 20-im godinama, a koji je bio uzor ostalim članovima grupe.

    “On je u formi. Snažan je. Naoružan je. Utreniran. On je gotovo sve što možete da očekujete od nekog ludog filma”, rekao je jedan od članova, koji ima manje od 18 godina i govorio je pod uslovom anonimnosti, uz dozvolu majke, objavio je Vašington post.

    Diskord je u jučerašnjem saopštenju naveo da sarađuje sa američkim vlastima, nakon što je Ministarstvo pravde SAD pokrenulo formalnu krivičnu istragu prošle nedjelje.

    Pentagon, koji je pokrenuo slučaj, trenutno procjenjuje štetu koja je nanesena možda najštetnijim objavljivanjem povjerljivih američkih informacija posljednjih godina, navodi Rojters.

  • Svjetska banka pomoći će popravku ukrajinske energetske infrastrukture

    Svjetska banka pomoći će popravku ukrajinske energetske infrastrukture

    Svjetska banka saopštila je danas da će finansirati 200 miliona dolara kao pomoć za popravku ukrajinske energetske i grijne infrastrukture.

    Navodi se da će i drugi partneri Ukrajine obezbijediti još 300 miliona dolara za dodatno finansiranje, kako se projekat bude širio, prenio je “Rojters”.

    Grant od 200 miliona dolara biće iskorišćen za hitne popravke ukrajinskih tranzicionih transformatora, mobilnih toplotnih kotlova i druge opreme za hitne slučajeve, navodi se u saopštenju.

    Direktor Svjetske banke Dejvid Malpas podsjetio je na nedavnu procjenu MMF, da bi obnova Ukrajine trebalo da bude oko 411 milijardi dolara ili 2.6 puta više od očekivanog bruto domaćeg proizvoda (BDP) Ukrajine u 2022. godini, prenio je “HRT”.

    Taj iznos, koji su, pored pomenute međunarodne finansijske organizacije, izračunali Ujedinjene nacije, Evropska komisija i Ukrajina, znatno je veći u odnosu na procjenu od 349 milijardi dolara objavljenu u septembru prošle godine.

    Svjetska banka ranije je saopštila kako će uputiti još 2.5 milijardi dolara pomoći Ukrajini, prenio je portal “Analitika”.

    Ta sredstva, kako su precizirali, biće namijenjena podršci osnovnim uslugama i funkcionisanju vlade.

  • Tramp nadmašio suparnika iz redova Republikanaca

    Tramp nadmašio suparnika iz redova Republikanaca

    Bivši predsjednik Amerike, Donald Tramp nadmašio suparnika, guvernera Floride Rona DeSantisa za 21 bod u hipotetskim novim predizborima republikanske stranke u Južnoj Karolini, jednoj od prvih država koja je glasala na predizborima republikanaca.

    Anketa Univerziteta Vintrop pokazala je da Tramp vodi potencijalno republikansko polje s 41 odsto registrovanih republikanaca koji ga podržavaju, a slijedi ga DeSantis s 20 odsto.

    Bivša guvernerka Južne Karoline Niki Hali, koja je takođe bila ambasadorka u Ujedinjenim nacijama tokom Trampove administracije, našla se na tijesnom trećem mjestu s 18 odsto, dok je senator Tim Skot slijedi sa sedam odsto.

    Objava ankete dolazi nakon što je Skot u srijedu objavio da pokreće predsjedničko istraživačko vijeće kako bi mu se omogućilo prikupljanje novca za kampanju i potencijalni pomak prema službenoj kandidaturi. Ove sedmice planira posjetiti prve primarne države Ajovu, Nju Hempšir i Južnu Karolinu.

    Ali Skot i drugi republikanci i dalje su zaostajali za Trampom u anketi, s velikom razlikom.

    Gotovo tri četvrtine republikanskih ispitanika reklo je da Trampa doživljava vrlo ili donekle povoljno, dok je 17 odsto reklo da ga gleda vrlo ili donekle nepovoljno.

    Ispitanici su takođe rekli da na Skotov radni učinak kao senatora gledaju izuzetno pozitivno. Gotovo sedam od 10 republikanaca reklo je da odobrava Skotov nastup, dok je osam odsto reklo da ga ne odobrava. Trećina ispitanih demokrata takođe je rekla da odobrava Skota.

    Skot Hufmon, direktor ankete Vintrop, rekao je u saopštenju da je “prava priča” iz ankete da su Hali i DeSantis u “statističkoj mrtvoj trci” za drugo mjesto u Južnoj Karolini.

    “Tramp je visoko i udvostručuje podršku u odnosu na sljedećeg kandidata na terenu. Halijeva pokazuje više nego četverostruko veću podršku u poređenju s nacionalnim anketama, ali to bi se moglo očekivati na njenom domaćem terenu. Dok se DeSantis smatra jedinstvenom alternativom Trampu u nacionalnim anketama, prava priča ovdje je da su Hali i DeSantis u statističkom odnosu mrtva trka u nečemu što bi moglo biti zaštitni zid za Halijevu kada se glasanje zakotrlja”, rekao je Hufmon.

    Anketa je sprovedena među 1.657 odraslih osoba, uključujući 485 republikanaca koji su registrovani za glasanje. Ukupna margina greške bila je 2.41 bod, dok je margina za republikance bila 4.45 bodova, prenosi “Macon”.

  • Rusija saopštila: Izgledi nisu sjajni

    Rusija saopštila: Izgledi nisu sjajni

    Kremlj je saopštio da izgledi za produženje ugovora o crnomorskom žitu uz posredovanje UN nisu sjajni.

    Tvrde da obećanja o uklanjanju prepreka za ruski izvoz poljoprivrednih proizvoda i đubriva nisu ispunjena, prenosi Rojters.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da trenutni sporazum ne funkcioniše za Rusiju, uprkos nekim naporima Ujedinjenih nacija da se delovi sporazuma koji se odnose na interese Moskve sprovedu.

    “Nijedan dogovor ne može da stoji na jednoj nozi: mora da stoji na dve”, rekao je Peskov novinarima. “U tom pogledu, naravno, sudeći po današnjem stanju, izgledi (za njegovo produženje) nisu tako sjajni”.

    Prošlog meseca, Rusija je saopštila da će produžiti sporazum za još 60 dana, iako su Ujedinjene nacije, Ukrajina i Turska insistirale na ponovnom produženju na 120 dana. Moskva tvrdi da ističe 18. maja.

    “Tačno polovina ovog dogovora nije uspela i ne funkcioniše do sada”, rekao je Peskov.

    “Znamo da predstavnici UN ulažu neke napore, ali ne uspevaju, a druga polovina dogovora i dalje ne funkcioniše“, rekao je on.

    Rusija je više puta ponavljala da će svakim daljim produženjem sporazuma zahtevati od Zapada da ispuni niz njenih zahteva, uključujući ponovno povezivanje Ruske poljoprivredne banke (Rosselkhozbank) na platni sistem SWIFT.

    Ostali zahtevi uključuju nastavak isporuke poljoprivredne mehanizacije i delova, ukidanje ograničenja na osiguranje i reosiguranje, pristup lukama, obnavljanje cevovoda za amonijak Toljati-Odesa i deblokadu imovine i računa ruskih kompanija koje se bave hranom i izvoz đubriva.

  • Kraj – SAD spremaju ponudu za Ruse?

    Kraj – SAD spremaju ponudu za Ruse?

    Vojni vrh SAD priprema nacrt sporazuma za kraj sukoba u Ukrajini, tvrdi američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš, a javljaju “RIA novosti”.

    Ovaj dokument trebalo bi da bude ponuđen Ruskoj Federaciji “u slučaju njenog poraza”, tvrdi američki novinar.”Rečeno mi je da je pre dva meseca zajednički načelnik štabova dao instrukcije članovima štabova, odnosno u vojnoj termologiji rečeno ‘postavio zadatak’ – da izrade ugovor o završetku rata koji će ponuditi Rusima nakon poraza u bici u Ukrajini”, napisao je Herš na svom blogu na stranici “Substak”, pozivajući se na anonimni izvor.

  • Procurili tajni dokumenti: Put u katastrofu

    Procurili tajni dokumenti: Put u katastrofu

    U tajnim dokumentima Pentagona koji su procurili u javnost između ostalog stoji i procena da ukrajinska velika prolećna ofanziva nema velike šanse za uspeh.To zapravo i nije iznenađujuće jer su mediji već pisali o tome da Ukrajinci nemaju superstrateški cilj koji bi mogli ostvariti pa da ruska agresija stane i ruske snage se povuku.Zbog toga bi svaka druga procena američkih obaveštajnih analitičara bila pogrešna. Ne iznenađuje ni američka procena da će ukrajinska ofanziva Ukrajincima doneti velike gubitke i male dobitke.

    Za izvestan neuspeh ukrajinske velike proletne ofanzive ima više razloga. Prvi je nedostatak oružja, za što su pre svega krivi zapadni političari koji su puno obećavali, a gotovo ništa ispunili. Krivi su i ukrajinske vođe koji su poverovali zapadnim obećanjima.

    Za sve ostalo krivi su Ukrajinci sami, a pre svega predsednik Volodimir Zelenski. Isto onako kako je Putin isforsirao veliku zimsku ofanzivu koja je Rusima donela samo ogromne gubitke, tako i Zelenski forsira proletnu ofanzivu. Valjda u strahu da će Ukrajincima ponestati volje za borbom, Zelenski i krug oko njega koriste najavu ofanzive kao svojevrsni psihološki stimulans ukrajinskog stanovništva. Politički je to još donekle razumljivo, no vojno gledano je katastrofalno.

    Put u katastrofu
    Zelenski uopšteno previše priča, naročito o ratu i ratnim ciljevima. Prema svemu sudeći, sve se više meša u ratne odluke. A to je odličan put u katastrofu. Naime, kad se u ratu politički interesi stave ispred vojnih, dogodi se upravo to – katastrofa.

    Koristeći proletnu ofenzivu kao političko sredstvo, Zelenski je čak i ne naziva ispravno, već govori o protivofanzivi – u smislu “mi ćemo njima uzvratiti istom merom”. Tako je i postavio nerealno visoke ciljeve – oslobođenje svih okupiranih delova zajedno s Krimom. Još mu se pritom i žuri te je termin za protivofanzivu odredio u proleće iako ga je isto tako mogao odrediti u leto ili jesen. Tako bi dao vojsci nekoliko preko potrebnih meseci za dodatnu obuku.

    No Zelenskom se zbog ko zna čega žuri. Zbog toga će Ukrajinci u njima novim borbenim vozilima, za koje je zbrzana obuka, krenuti na dobro utvrđene ruske položaje.

    Zelenski rizikuje potpuni slom podrške
    I ono najgore – postavljajući neostvarive ciljeve snagama koje nisu ni približno dovoljno uvežbane, Zelenski rizikuje da usled neuspeha (protiv) ofanzive zaista dođe do potpunog sloma podrške Ukrajincima u nastavku rata. Masovni gubici s nikakvim ili vrlo ograničenim uspesima zasigurno neće povećati podršku za nastavak borbi.

    Ako već ne može ćutati, a očito ne može jer doslovno svaki dan ima videoobjavu, trebao bi maksimalno smanjiti pričanje o ratu i ratnim ciljevima. I prestati se mešati u izradu vojnih planova.

    Upravo je Zelenski svojim objavama od velike prolećne protivofanzive napravio nešto neostvarivo. I to u trenutku kad ukrajinska vojska ne može izvesti protivofanzivu kod Bahmuta i jednom zauvek završiti s tom bitkom. A Zelenski objavljuje kako je oslobođenja Krima sasvim blizu. Kao rezultat toga, Ukrajinici sada očekuju slavnu pobedu koja će okončati strahote rata. Razočarenje će biti isto tako veličanstveno.

  • Novinar Nikola Morača tužio Milorada Dodika zbog klevete

    Novinar Nikola Morača tužio Milorada Dodika zbog klevete

    Nikola Morača, novinar “EuroBlica” i portala “Srpskainfo”, tužio je Milorada Dodika, predsjednika Republike Srpske, za klevetu.

    Morača je tužbu podnio Osnovnom sudu u Banjaluci i njom traži da mu se isplati 2.900 KM na ime štete njegovom ugledu uzrokovane iznošenjem netačnih i štetnih navoda.

    U tužbi se navodi da su Nikola Morača i Aleksandar Trifunović, urednik portala “Buka” bili žrtve napada nepoznate osobe koja im je izgrebala automobile na parkingu ispred zgrade u kojima stanuju sa porodicama. Morači je izgrebano vozilo “golf 7”, i tri vozila koja su u vlasništvu Trifunovića i “Buke”. U tužbi se navodi i da treba imati u vidu činjenicu da je Morača prethodno pozivan kao svjedok, a onda kao osumnjičeni, da otkrije izvor inforamcije u tekstu koji je objavio, a kada to nije učinio, po naredbi tužioca, oduzet mu je mobilni telefon što je kod njega stvorilo osjećaj ugroženosti. Sve se to odigravalo u trenutku kada je objavljen Nacrt izmjena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srpske kojim se kriminalizuje kelveta. Na to je, kako se navodi, Dodik svojim “nesmotrenim i uvredljivim izjavama” pobrinuo da “tako napeta atmosfera ne bude dovoljna”.

    Takođe, u tužbi se navodi da je prije samog napada na imovinu Morače, Dodik novinare etiketirao kao “spodobe” i stvarao atmosferu koja je pogodovala napadu.

    “Napadač na tužioca je to interpretirao kao poziv da građani uzmu stvar u svoje ruke i pošalju poruku ‘spodobama'”, navodi se u tužbi.

    Dalje se navodi da je Dodik neposredno nakon grebanja automobila novinara, na konferenciji za medije u Palati Republike izjavio da “postoje indicije da su oni to sami organizovali”. U tužbi je navedeno da je automobil koji je izgreban, porodični koji osim Morače koriste njegova supruga i djeca uzrasta dvije, 14 i 17 godina, što stvara bojazan ne samo za ličnu ugroženost, već mnogo više zbog ugroženosti porodice.

    “Rečenica koju je tuženi izgovorio odjeknula je regionom. U tom trenutku su građani mogli da posumnjaju da su napade inscenirali sami oštećeni. Umjesto da se napadačima pošalje poruka da će biti procesuirani”, navodi se u tužbi u kojoj se dodaje da je tom izjavom, tuženi povrijedio ugled tužioca i u privatnom životu, ali i kao profesionalca.

    Dodaje se, i da je osim što je u očima ljudi postao lažov i manipulator, jer je obmanuo javnost, Morača je postao i laka meta za sve potencijalne napadače, a stvarni napadač mogao je da odahne, jer je predsjednik Republike Srpske za napad lično okrivio samog Moraču i Trifunovića.

    Nakon Dodikove izjave, u tužbi se navodi da dani za Moraču više nisu bili isti, i svaki put kada je prilazio automobilu u glavi mi se javljalo pitanje:

    “Šta ako je ispod automobila bomba”.

    “Ovaj strah je bio toliko realan da je, kada bi ulazio u automobil sa porodicom, prethodno odlazio sam da isti upali kako bi se uvjerio da je sigurno da u isti sjednu njegova djeca i supruga”.

    U tužbi se navodi i da je napadač na automobil novinara pronađen te da je utvrđeno da Morača i Trifunović nisu sami sebe napali i da je izjava tuženog Dodika potpuna neistina koju je svjesno i namjerno iznio na konferenciji za novinare u svojstvu predsjednika Republike Srpske.

    U izjavi za “Nezavisne novine” Morača je rekao da ga je Dodik u izjavama targetirao da je sam oštetio vlastiti automobil, te da je u tekstu u slučaju silovanja objavio identitet žrtve.

    “Nijedna od tih njegovih izjava nije tačna, a dolazile su u najosjetljivijim mogućim trenucima. Za uništavanje automobila uhapšena je jedna osoba koja je u međuvremenu priznala krivično djelo, a za drugu izjavu postoji tekst koji demantuje Dodika. S obzirom da je predsjednik RS u svojim izjavama ne samo iznio netačne podatke, već ih je uperio lično protiv mene, dakle, ništa mi drugo nije preostalo nego da pravdu zatražim sudskim putem. Iznos od 2.900 maraka je postavljen simbolično jer se ovim postupkom traži pravda da se niko u budućnosti ne nađe u situaciji u kojoj smo bili moja porodica i ja”, rekao je Morača za “Nezavisne novine”.

  • Tramp: Moskva definitivno nije odgovorna za sabotažu gasovoda

    Tramp: Moskva definitivno nije odgovorna za sabotažu gasovoda

    Rusija definitivno nije odgovorna za sabotažu gasovoda “Sjevernog toka”, izjavio je bivši predsjednik SAD i kandidat na narednim predsjedničkim izborima Donald Tramp.

    On nije želio da otkrije ko je odgovoran za sabotažu, piše TASS.

    • Ne želim da izazovem probleme za bilo koju zemlju, tako da neću odgovoriti na to pitanje. Ali mogu da Vam kažem ko nije /izvršio sabotažu/ – Rusija. Kada krive Rusiju, znate, kažu da je Moskva digla u vazduh sopstveni gasovod. To nije bila Rusija – rekao je Tramp u intervjuu za televiziju Foks njuz.

    Kompanija “Sjeverni tok AG” prijavila je 27. septembra štetu bez presedana na tri linije gasovoda “Sjevernog toka” koja je pričinjena dan ranije. Švedski seizmolozi registrovali su 26. septembra dvije eksplozije duž rute gasovoda. Ruski tužioci započeli su istragu o eksplozijama polazeći od pretpostavke da se radi o terorističkom napadu.

    Američki istraživački novinar Sejmor Herš objavio je 8. februara tekst u kojem, pozivajući se na neimenovane izvore, navodi da su ronioci američke ratne mornarice postavili eksploziv ispod gasovoda pod maskom izvođenja vojnih vježbi u junu prošle godine i da su Norvežani aktivirali bombe tri mjeseca kasnije.

    Prema njegovim riječima, odluku o izvođenju te operacije donio je lično predsjednik SAD DŽozef Bajden, nakon devet mjeseci diskusije sa stručnjacima za bezbjednost u Bijeloj kući.