VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Vašington poslao ozbiljno upozorenje

    Vašington poslao ozbiljno upozorenje

    SAD imaju osetljivu nuklearnu tehnologiju u nuklearki koja se nalazi u Ukrajini zbog čega je zvanični Vašington upozoro Rusiju da ga ne dira.

    Naime, kako je objavio CNN, upozorenje je poslato u pisanom obliku i to ruskoj državnoj nuklearnoj kompaniji Rosatom prošlog meseca, a potpisalo ga je američko Ministarstvo za energiju.U pismu, u koje je CNN imao uvid i koje je datirano 17. marta 2023, direktorka Kancelarije za politiku neširenja nuklearnog naoružanja Andrea Ferkile poručila je generalnom direktoru Rosatoma da nuklearna elektrana Zaporožje “sadrži nuklearno-tehničke podatke koje kontroliše Vlada Sjedinjenih Država”.

    Roba, softver i tehnologija podležu kontroli izvoza SAD kada je moguće da se koriste na način koji podriva interese nacionalne bezbednosti SAD, dodaje se još u tom pismu.

    Podsetimo, nuklearna elektrana Zaporožje je najveća nuklearka na tlu Evrope i pod kontrolom je ruskih snaga. Fabrika je često bila isključena iz ukrajinske električne mreže zbog intenzivnog ruskog granatiranja u toj oblasti, što je izazvalo strahove širom Evrope od nuklearne nesreće.

    Suštinski, nuklearkom upravlja ukrajinsko osoblje, ali je Rosatom zapravo taj koji odlučuje.

    Zbog toga je američko Ministarstvo energetike u pismu upozorilo Rosatom da je “protivzakonito“ da bilo koji ruski građanin ili entitet rukuju američkom tehnologijom.

    “Po zakonu Sjedinjenih Američkih Država nezakonito je da neovlašćena lica, uključujući ruske državljane i ruske entitete kao što su Rosatom i njegove podružnice, da svesno i hotimično pristupaju, poseduju, kontrolišu, izvoz, skladištenje, zaplene, pregled, ponovni izvoz, otpremanje, transfer, kopiranje, manipulisanje takvom tehnologijom ili tehničkim podacima, ili usmeravanje ili ovlašćenje drugih da urade isto, a da ti ruski entiteti ne postanu ovlašćeni primaoci od strane sekretara Ministarstva energije SAD”, stoji u američom pismu upozorenja.

    Kako još navodi CNN, nije jasno da li je ruski Rosatom odgovorio na ovo pismo upozorenja, dok je iz američkog Ministarstva energetike autentičnost pisma potvrđena.

  • NASA najavila pad satelita na Zemlju

    NASA najavila pad satelita na Zemlju

    Očekuje se da će stari satelit američke svemirske agencije NASA tokom dana pasti na Zemlju, a stručnjaci koji prate letelicu kažu da su male šanse da pad satelita izazove bilo kakvu opasnost.

    Stari satelit ”Resi” trebalo bi da padne na Zemlju večeras, najavili su NASA i američko ministarstvo odbrane, uz napomenu da lokacija na koju će pasti satelit ne može biti obelodanjena, prenosi AP.

    Veći deo ovog satelita težine oko 300 kilograma trebalo bi da izgori tokom leta kroz atmosferu, ali eksperti očekuju da će neki delovi ostati relativno neoštećeni.Pre nego što su obustavljene aktivnosti ”Resija” 2018. godine, zbog problema u komunikaciji, satelit je posmatrao sunčeve baklje, kao i erupcije mase na Suncu. Tokom aktivnog korišćenja satelita ”Resi” snimljeno je više od 100.000 solarnih događaja korišćenjem visokoenergetskih rendgenskih i gama zraka.

  • Počinje veliki napad na Ruse

    Počinje veliki napad na Ruse

    Bivši premijer DNR Aleksandar Borodaj izjavio je da u narednih nekoliko nedelja počinje ozbiljna kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine.

    Ako ukrajinska kontraofazniva ne bude uspešna, onda će ruske snage imati priliku da krenu u novu ofanzivu, naglasio je Borodaj.

    On je za NSN rekao da je zadatak ruskih snaga da obuzdaju prolećnu kontraofanzivu Oružanih snaga Ukrajine i “unište što je moguće više ljudstva i tehnike neprijatelja”.

    Istovremeno, upozorio je Borodaj, u slučaju nepovoljnog razvoja događaja, neprijatelj će moći da zadrži liniju fronta, a onda se krajem leta ili jeseni “može očekivati još jedan talas ofanzive“.

    Istovremeno, Borodaj smatra da će jesenja ofanziva Oružanih snaga Ukrajine, ako do nje dođe, biti slabija.

  • I Rumunija za zabranu?

    I Rumunija za zabranu?

    Rumunska vladajuća Socijaldemokratska partija (PSD) saopštila je da će tražiti od koalicione vlade da uvede privremenu zabranu uvoza žitarica iz Ukrajine.

    PSD će tražiti od vladajuće koalicije da donese političku odluku da se omogući donošenje privremene uredbe, navela je ta stranka u saopštenju, preneo je Rojters.Mera je potrebna da bi se zaštitili rumunski poljoprivrednici jer nadoknade koje je obezbedila Evropska komisija “ne mogu da pokriju ukupnu štetu koju su oni pretrpeli”, istakao je PSD.Istovremeno, Rumunija mora da nastavi da podržava Ukrajinu olakšavanjem tranzita poljoprivrednih proizvoda u druge zemlje Evropske unije ili preko komercijalnih crnomorskih ruta, navela je stranka.

    Rumunski ministar poljoprivrede Petre Daea, član PSD, treba da razgovara sutra sa svojim ukrajinskim kolegom.

    Zabranu uvoza žitarica su uvele Poljska, Mađarska i Slovačka, a Bugarska je saopštila da razmatra uvođenje zabrane.

    Varšava je, uprkos tome što je snažan politički saveznik Kijeva, otišla korak dalje zaustavljanjem tranzita.

    Ukrajina već drugi dan održava razgovore sa poljskim kolegama da deblokiraju izvoz hrane i žitarica preko Poljske.

    Jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica, Ukrajina, morala je zbog blokade crnomorskih luka da pronađe alternativne puteve za transport žita preko Poljske i Rumunije.

  • Plan spasavanja banaka izazvao sukob između Brisela i članica EU

    Plan spasavanja banaka izazvao sukob između Brisela i članica EU

    Evropska komisija je u sukobu sa grupom prestonica EU, koju predvodi Berlin, zbog planova za spasavanje posrnulih banaka, piše “Politiko”.


    Izvršna vlast bloka želi da spriječi zemlje da bacaju javni novac na manje zajmodavce, koji su do sada izbjegavali stroža pravila i nastavili da koriste javnu kasu. Vlade su zabrinute da će na kraju platiti račune za kolapse banaka u drugim zemljama.

    Prijedloge, koji bi trebalo da budu objavljeni uskoro, jedan neimenovani diplomata EU opisao je kao “sporne”. Bitka koja je uslijedila između Komisije i vlada oko konačnog oblika zakona vjerovatno će trajati mjesecima.


    Niz bankovnih neuspjeha u SAD ponovo je gurnuo u centar pažnje teror bankrota i finansijske zaraze od paničnih štediša. Uprkos tome, Komisiji neće biti lako da pooštri režim EU.

    To je samo najnovije evropsko pitanje koje izaziva probleme u Berlinu, nakon sukoba između Brisela i njemačke vlade oko upotrebe e-goriva za automobile i protivljenja načinu na koji bi nacionalna pravila o potrošnji mogla da se preispitaju.

    Dok se ministri finansija evrozone uglavnom slažu sa principom ograničavanja upotrebe novca poreskih obveznika za spasavanje banaka, postoji žestoko protivljenje miješanju Brisela u postojeća nacionalna pravila.

    Njemački mediji: EU bi da zaplijeni milijarde ruske centralne banke, ali ne zna gdje su
    Njemački mediji: EU bi da zaplijeni milijarde ruske centralne banke, ali ne zna gdje su
    U dokumentima Komisije, u koja je “Politiko” imao uvid, stoji da su “mnoge propale banke male ili srednje veličine riješavane u okviru nacionalnih režima koji često uključuju korišćenje novca poreskih obveznika”. Reforme imaju za cilj da se odmaknu od te prakse.

    Ovaj set bankarskih reformi predstavlja značajno smanjenje u odnosu na potpuno razvijenu šemu osiguranja depozita širom EU – EDIS, koju je Njemačka ukinula prošle godine nakon što je godinama pokušavala da dobije političku podršku za šemu.

    Ipak, mnoga pitanja koja su iskočila tokom te debate – uključujući i strah među nekim zemljama EU da će plaćati gubitke u bankarskom sektoru druge zemlje – nisu nestala.


    Neke zemlje takođe brinu da bi revizija pravila mogla stvoriti više rizika za poreske obveznike, a ne obrnuto. A drugi se plaše potencijalno većih troškova za njihove banke koji se kriju u sitnim slovima nacrta zakona.

    Kao znak koliko je debata politička, Komisija je povukla prijedloge u posljednjem trenutku u martu uz pritisak sa svih strana.

    Ovog mjeseca, njemački ministar finansija Kristijan Lindner pisao je najvišim zvaničnicima EU izražavajući svoju “ozbiljnu zabrinutost” zbog toga kako bi planovi mogli da utiču na uređenje njegove zemlje.

    Nacrti planova vjerovatno neće ublažiti zabrinutost zemalja da bi taj potez mogao da utiče na njihova ovlašćenja i da stavi više novca na kocku.

    Osnovna premisa reformi Komisije je da se više zajmodavaca srednje veličine uvede u okvir za riješavanje problema, koji obezbjeđuje uredno zatvaranje i primorava banke da podignu “tampon zone” koje apsorbuju gubitke tako da investitori snose troškove, ako dođe do kolapsa.

    Posljednje riječi pilota koji su zaspali tokom leta lede krv u žilama, avion pao 2 minuta kasnije!
    Posljednje riječi pilota koji su zaspali tokom leta lede krv u žilama, avion pao 2 minuta kasnije!
    Ali teškoća je u tome što su se banke srednje veličine borile da se uklope u okvir, jer će možda morati da nametnu gubitke velikim deponentima kako bi dostigli ključni prag – što bi moglo izazvati paniku, kao što se vidjelo u SAD prošlog mjeseca, piše “Politiko”.

    Rješenje Komisije, prema dokumentima od 24. marta i koji su još uvijek podložni promjenama, bilo bi da se glavnim gradovima EU omogući da koriste svoje šeme garancije depozita – nacionalne kase koje finansira bankarska industrija za zaštitu depozita u iznosu od 100.000 evra – unapred da premoste svaki nedostatak u finansiranju.

    To bi onda značilo da bi banka koja propada mogla da iskoristi 80 milijardi evra iz fonda EU za propadanje banaka, koje takođe finansira industrija, pod uslovom da zajmodavac napusti tržište.


    Da bi intervencija bila moguća, Komisija će morati da promijeni preferencijalni nivo duga šeme garantovanja depozita u slučaju nesolventnosti.

    Planovi Komisije prešli su “crvene linije” Francuske, Njemačke, Holandije i Finske, koje su u zajedničkoj decembarskoj izjavi Komisiji, u koju je “Politiko” imao uvid, upozorile da se ne mijenja prag za fond EU za crne dane, jer bi to oslabilo hijerarhiju kreditora za šeme garantovanja depozita ili ugrožavanje nacionalnih ili industrijskih sigurnosnih mreža.

  • EUFOR šalje pojačanje, cilj Brčko distrikt?

    EUFOR šalje pojačanje, cilj Brčko distrikt?

    EU bi narednih dana i sedmica trebalo da donese odluku o povećanju broja vojnika EUFOR-a u BiH, saznaju “Nezavisne”.

    Međutim, nijedna od zvaničnih institucija ili izvora koji su upoznati sa situacijom nije želio da da komentar u kojem obimu bi pojačanje bilo i da li je tačno da bi većina novopridošlih trupa bila raspoređena u Brčko distrikt.

    I novinar Ivica Puljić, dopisnik Al Jazeere iz Vašingtona, prije nekoliko dana na Twitteru je najavio takvu mogućnost.

    “Iz američkih izvora saznajem da su SAD, preko Stejt departmenta, uputile zahtjev EU da pošalje pojačanje snagama EUFOR-a u BiH odmah nakon izjava Milorada Dodika o otcjepljenju RS. EU bi trebalo da reagira u idućih nekoliko dana”, napisao je on.

    Iako nam niko nije želio ni potvrditi ni demantovati ove informacije, one se uklapaju u ono što smo pisali proteklih mjeseci, da na Zapadu postoji zabrinutost da bi se bezbjednosna situacija u BiH mogla pogoršati, i to ne samo zbog Milorada Dodika, predsjednika RS, nego i zbog namjere SDA da ni po koju cijenu ne odustane od učešća u vlasti, kao i pozivanja na oružje od strane pojedinih vjerskih lidera bliskih strukturama SDA. Osim toga, Zapad je zabrinut da bi u novembru Rusija mogla uskratiti mandat EUFOR-u, što bi praktično značilo da bi se vojne snage EU morale povući iz BiH u roku od sedam dana.

    Ono što saznajemo je da SAD i EU žele da nađu pravni način da se ne ugrozi bezbjednost BiH i nađe osnov da vojno prisustvo Zapada ostane na duži period. O tome je, kako saznajemo, bilo govora i na američkoj turneji Zukana Heleza, novog ministra odbrane BiH, koji je jedan od ministara u novoj strukturi Savjeta ministara, u skladu s očekivanjima administracije SAD. Iako nismo uspjeli dobiti potvrdu, može se očekivati da bi bilo koja dugoročna promjena vojnog prisustva Zapada u BiH bila moguća samo uz formalan zahtjev institucija BiH, gdje Ministarstvo odbrane BiH igra važnu ulogu, ali u tom slučaju ne može se zaobići ni Predsjedništvo BiH. S tim u vezi, značajna je Dodikova poruka prošle sedmice da će institucije RS zamrznuti svoju saradnju s predstavnicima NATO-a i bezbjednosnih struktura u BiH.

    Kratkoročno, EUFOR može dovesti nova pojačanja u BiH jer mu to i postojeća rezolucija omogućava. Iako se u rezoluciji, koja je produžena prošlog novembra, ne spominje broj vojnika koji EUFOR može imati, nedavno nam je pojašnjeno da se u BiH trenutno nalazi 1.100 trupa, što znači da je moguće teoretski dovesti još barem 2.500 vojnika.

    Dovođenje dodatnog kontingenta EUFOR-a omogućava mehanizam Rezervne snage van zemlje. Na stranici EUFOR-a je pojašnjeno da se nove snage mogu dovesti u veoma kratkom roku u slučaju potrebe.

    “Ove snage bazirane su u Evropi i mogu biti angažovane u kratkom periodu da povećaju broj trupa EUFOR-a u slučaju da dođe do prijetnje za sigurno okruženje. Taj mehanizam omogućava da EUFOR ima kapacitet za brzu intervenciju kako bi podržao agencije za sprovođenje zakona u BiH kako bi očuvale sigurno i bezbjedno okruženje”, navedeno je u ovoj informaciji. Inače, ovo nije prvi put da se mogući angažman EUFOR-a dovodi u vezu s policijskim agencijama u BiH, iako to nije primaran zadatak ove vojne misije.

    Savjet EU, kada je posljednji put raspravljao o EUFOR-u, zaključio je da podržava mandat EUFOR-a i misiju “Althea”.

    “Savjet duboko žali zbog produžene političke krize u zemlji i osuđuje blokadu državnih institucija. Savjet urgira na sve političke lidere da se odreknu provokativne retorike podjela i akcija, uključujući i dovođenja u pitanje teritorijalnog integriteta BiH”, istaknuto je, uz napomenu da bi lideri trebalo da rade na ispunjavanju 14 ključnih prioriteta EU.

    Inače, EUFOR trenutno čini 21 zemlja, uključujući Albaniju, Austriju, Bugarsku, Čile, Češku, Francusku, Grčku, Mađarsku, Irsku, Italiju, Nizozemsku, Poljsku, Portugal, Sjevernu Makedoniju, Rumuniju, Slovačku, Sloveniju, Španiju, Švajcarsku i Tursku. Od prošle godine EUFOR čine i njemački pripadnici, koji su prije desetak godina napustili misiju, ali su odlučili da se ponovo vrate.

  • Lavrov: SAD češće varaju nego sprovode svoja obećanja

    Lavrov: SAD češće varaju nego sprovode svoja obećanja

    Ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov kritikovao je u utorak SAD, nazivajući ih nepouzdanima i nepovjerljivim.

    “Dobro je poznato da se SAD može prevariti u bilo kojem trenutku, a puno češće nego što sprovodi vlastita obećanja i obaveze”, rekao je Lavrov na zajedničkoj konferenciji za novinare u Karakasu sa svojim venecuelanskim kolegom Jvanom Gilom na pitanje o američkim obećanjima da poboljšaju odnose s Venecuelom ako se pridruži antiruskim sankcijama.

    Lavrov je rekao da je informisao Gilu o situaciji u Ukrajini, napomenuvši da se sukob mora rješavati na temelju načela nedjeljnosti sigurnosti.

    Sa svoje strane, Gil je rekao da Karakas ne prihvata jednostrane sankcije i da Venecuela takođe trpi zbog njih.

    “SAD nas stalno napada i pokušava ugušiti našu privredu. SAD stalno govori o poboljšanju odnosa, ali nismo vidjeli nikakvo ublažavanje sankcija”, rekao je.

    Gil je istakao kako sve sankcije, američke i evropske, moraju biti ukinute, a do tada Venecuela ne može govoriti o normalizaciji sa zapadnim zemljama.

    Istakao je da Moskva i Karakas razvijaju alternativu SWIFT-u, sistemu koji omogućuje globalne finansijske transakcije, kako bi se zaobišle zapadne sankcije.

    Lavrov je stigao u Karakas iz Brazila ranije u utorak u sklopu svoje latinoameričke turneje od 17. do 21. aprila. Takođe planira posjetiti Nikaragvu i Kubu, prenosi “YeniSafak”.

  • Stejt department objavio šta Amerika očekuje od Beograda i Prištine

    Stejt department objavio šta Amerika očekuje od Beograda i Prištine

    SAD očekuju od Beograda i Prištine da ispune sve što je dogovoreno u dosadašnjim pregovorima, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština, saopštio je Stejt department komentarišući dosadašnju primjenu dogovora iz Ohrida.

    Stejt department je, na pitanje o dosadašnjoj primjeni dogovorenog u Ohridu, naveo da je fokus SAD na primjeni dogovora o normalizaciji odnosa dvije strane kako bi im se, kako kažu, pomoglo da razviju “mirnije, predvidive odnose kao susjedi, što će omogućiti i veću stabilnost, sigurnost i prosperitet u regionu”.

    “SAD i EU očekuju od obje strane da ispune obaveze i primijene ranije sporazume iz dijaloga, uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom, što su potvrdila dvojica lidera na sastanku 18. marta u Ohridu”, poručuju iz Stejt departmenta i napominju da SAD ostaju aktivno angažovane u podršci dvjema stranama u implementaciji.


    Portparol Evropske unije Peter Stano je u utorak rekao da je EU oformila Zajednički nadzorni odbor za nadgledanje sprovođenja Sporazuma o normalizaciji odnosa i Aneksa za implementaciju, kako je i planirano aneksom, 30 dana od njegovog usvajanja.

    On je najavio da će nova runda dijaloga na visokom nivou biti održana 2. maja u Briselu.

    Iako je ZSO dogovorena Briselskim sporazumom 2013. godine i potvrđena evropskim prijedlogom i aneksom iz Ohrida, u vezi sa tim pitanjem nije bilo pomaka u proteklih mjesec dana.

  • “Vratićemo rusku imovinu – pod ovim uslovima”

    “Vratićemo rusku imovinu – pod ovim uslovima”

    Predstavnici zemalja G7 su na sastanku u Japanu izneli uslove za vraćanje zamrznute ruske imovine.

    To su kraj rata u Ukrajini i isplata ratne štete od Moskve.

    Ruska imovina koju su zamrzle zemlje G7 će ostati u tom stanju sve dok se ne završi rat u Ukrajini i dok Rusija ne plati reparacije, navodi se u saopštenju G7, prenosi RT (Russia Today).

    “Bilo kakvo rešenje sukoba u Ukrajini mora da garantuje da će Rusija platiti štetu koju je načinila”, dodaje se u saopštenju ministara spoljnih poslova zemalja G7.

    Ministri G7 su takođe najavili da će pojačati ekonomske sankcije Rusiji i kazniti “treće strane” koje pokušaju da “izbegnu i podriju” ove kaznene mere.

    “Treće strane” moraju da prestanu da pomažu Rusiji ili da se suoče sa ozbiljnim posledicama, upozorila je G7.

    SAD i njihovi saveznici su zamrzli oko 300 milijardi ruskih deviznih rezervi, kao i imetak osoba za koje su smatra da su “oligarsi” bliski ruskim vlastima, podseća RT.

    Kijev i Vašington žele da zamrznuta ruska imovina bude uložena u posleratnu obnovu Ukrajine, ali mnoge zapadne države su rekle da bi zaplenom novca prekršile sopstvene zakone.

  • Lukašenko odlučio – stiže pomoć

    Lukašenko odlučio – stiže pomoć

    Predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko ponudio je danas pomoć Bjelorusije u obnavljanju i normalizaciji života ljudi u Donjeckoj narodnoj republici.

    Lukašenko je na sastanku sa Denisom Pušilinom, vršiocem dužnosti šefa DNR, rekao da u uslovima stalnih borbi i granatiranja lokalno stanovništvo teško živi.Prema njegovim rečima, predstoji mnogo posla jer je potrebno oživeti industrijska preduzeća i poljoprivredu, prenela je agencija Belta.