VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Potez bez presedana – na hiljade njemačkih vojnika kod granice s Rusijom

    Potez bez presedana – na hiljade njemačkih vojnika kod granice s Rusijom

    Njemačka će zbog ruske invazije na Ukrajinu povući potez bez presedana – trajno će bazirati hiljade vojnika samo oko 100 kilometara od granice s Rusijom.

    Novi sporazum između Njemačke i Litvanije dovešće do prvog stalnog stranog raspoređivanja nemačkih trupa nakon Drugog svetskog rata.

    Njemački vojnici će biti tačno na liniji vatre ako Kremlj ikada pokrene napad na teritoriju NATO-a, piše Politiko, a prenosi Index.hr.

    Podseća se da je nemački ministar odbrane Boris Pistorius boravio u ponedeljak u Viljnusu kako bi potpisao sporazum sa svojim litvanskim kolegom Arvidasom Anušauskasom, a kojim se utvrđuju uslovi pod kojima će 4.800 nemačkih vojnika i 200 civila biti stacionirano u toj baltičkoj zemlji.

    “S ovom brigadom spremnom za rat, preuzimamo odgovornost vođstva ovde u savezu i na istočnom krilu NATO-a. Brzina projekta jasno pokazuje da je Nemačka razumela novu bezbednosnu stvarnost”, istaka je Pistorius.

    Jedna od jedinica koje čine novu brigadu je i Pancerbatalion 203 iz Augustdorfa u Severnoj Rajni-Vestfaliji. Reč je o oklopnoj jedinici koja je predala Ukrajini sve svoje tenkove “Leopard 2” i čeka nove zamene. Pistorius je najavio da će novi tenkovi biti isporučeni direktno u Litvaniju.

    “Istočno krilo sada se pomerilo na istok i dužnost Nemačke je da ga zaštiti”, tvrdi Pistorius.

  • “Čeka nas značajan razvoj situacije i on neće biti dobar za Kijev”

    “Čeka nas značajan razvoj situacije i on neće biti dobar za Kijev”

    Češki predsednik Petr Pavel očekuje “značajan razvoj situacije“ u invaziji Rusije na Ukrajinu sledeće godine, ali ona neće biti naklonjena Kijevu.

    “Pred nama je mnogo toga, jer razvoj sukoba u Ukrajini pokazuje da je velika verovatnoća da ćemo sledeće godine videti neke značajne pomake“, rekao je on u intervjuu za češku onlajn novinsku agenciju Seznam Zpravi.

    Za sada, naveo je, sve ukazuje na da to neće biti “u najboljem smislu te reči, kako bismo želeli”, dodajući da ćemo se suočiti sa novom situacijom.

    Kako piše Politiko, takve opaske češkog predsednika dolaze u lošem trenutku za Kijev. Podseća se da su i neki ukrajinski zvaničnici priznali da je kontraofanziva Kijeva napredovala sporije nego što se očekivalo. Sada, kako se približava zima, položaji na bojnom polju će ostati u najmanju ruku nepromenjeni u narednih nekoliko meseci.

    Zato se KIjev pojačano trudi da ne izgubi podršku zapadnih saveznika, ali već je problem i sa novcem EU zbog blockade mađarskog premijera Viktora Orbana, a pre toga i blokadom sredstava u američkom Kongresu.

    SAD takođe očekuju prilično neizvesni predsednički izbori sledeće godine, što će uticati na ono što se dešava u Ukrajini, rekao je Pavel u intervjuu.

    “Očekivanje izbora doneće i određene promene na bojnom polju“, objasnio je češki predsednik, jer je Putin rekao da smatra da su SAD jedini “partner za moguće pregovore“, koji se mogu desiti tek posle izbora.

    “Na strani Vladimira Putina postoji očekivanje da će Donald Tramp, ako pobedi na izborima, uspeti da se složi sa njim bez obzira na to šta misli Ukrajina ili ostatak Evrope, i da… vrati Rusiju u status ključnog igrača“, rekao je Pavel.

  • Sud u Koloradu isključio Trampa iz izborne trke 2024.

    Sud u Koloradu isključio Trampa iz izborne trke 2024.

    Tijesnom većinom Visoki sud bivšem predsjedniku SAD Donaldu Trampu zabranjeno je da se takmiči na predsjedničkim izborima naredne godine u državi Kolorado, odluka ne obavezuje druge savezne države.

    Navodeći pobunu protiv institucija kao razlog Visoki sud Kolorada je sa četiri glasa “za” i tri glasa “protiv” donio odluku da Tramp neće moći da se kandiduje za saveznu funkciju u ovoj državi na izborima naredne godine.

    To znači da se bivši predsjednik neće naći na glasačkom listuću na predsjedničkim izborima u Koloradu i neće moći da računa na elektorske glasove ove države, prenosi RTS.

    To je prvi put u istoriji da se koristi Odjeljak 3, 14. amandmana Ustava SAD za diskvalifikaciju predsjedničkog kandidata.

    Slično je pokušano u državama Nju Hempšir, Minesota i Mičigen, ali bez uspjeha.

    Kolorado je na prošlim izborima imao deset elektorskih glasova na koje Tramp ne bi mogao da računa. Za pobjedu je potrebno 270 elektorskih glasova.

    Trampov tim najavio je žalbu na ovu odluku, navodeći da su odluku donijele sudije koje je postavila Demokratska partija.

    Sudije su u svojoj presudi napisale: “Do ove odluke nismo došli olako. Svjesni smo veličine i težine pitanja koja su sada pred nama. Takođe smo svjesni naše časne dužnosti da primjenjujemo zakon, bez straha ili naklonosti i bez uticaja javnosti na odluke koje zakon nalaže da donesemo.”

    Ova odluka je preinačila prethodnu odluku nižeg suda u Koloradu koji je ranije presudio da se 14. amandman ne odnosi na predsjednike, jer ih ne spominje eksplicitno.

    Odluka Vrhovnog suda Kolorada stupa na snagu 4. januara 2024. uoči isteka roka za štampanje listića za preliminarne izbore u toj državi.

    Republikanski poslanici osudili su tu odluku, uključujući i predsjednika Predstavničkog doma Majka Džonsona, koji ju je nazvao “tanko prikrivenim partijskim napadom”.

    “Bez obzira na političko opredjeljenje, svakom građaninu registrovanom za glasanje ne treba uskratiti pravo da podrži našeg bivšeg predsjednika koji je vodeći u svakoj anketi republikanskih predizbora”, rekao je Džonson.

    Trampovi republikanski rivali takođe su osudili ovu odluku suda, a Vivek Ramasvami je najavio da će povući svoje ime sa glasačkih listića na preliminarnim izborima Republikanske partije ukoliko Trampovog imena ne bude na njima.

    Na predizbornom događaju u Ajovi u utorak uveče, Tramp se nije osvrnuo na presudu. Ali u imejlu za prikupljanje sredstava koju je njegova kampanja poslala pristalicama kaže se “ovako se rađaju diktature”.

    Republikanska partija Kolorado je takođe odgovorila, rekavši da će se povući iz primarnog izbornog procesa u državi ako se presuda opstane.

    Sud u Koloradu ovom odlukom kaznio je bivšeg predsjednika zbog upada njegovih pristalica u zgradu Kongresa na Kapitol hilu 6. januara 2021. godine. Oni su se tada pobunili slijedeći tvrdnje bivšeg predsjednika i njegovog štaba da su izbori pokradeni.

    Trampovi advokati su na suđenju tvrdili da Tramp nije imao veze sa pobunom i nasiljem koje ju je pratilo, ali se sud sa time nije složio navodeći “da su Trampove poruke pozivale njegove sljedbenike na borbu i da su oni tu borbu i sproveli”.

  • Si: Jači smo

    Si: Jači smo

    Odnosi Rusije i Kine postavljeni su na čvrste temelje, a sposobnost dve zemlje da se suoče sa izazovima je sve jača, izjavio kineski predsednik Si Đinping.

    On se sastao sa ruskim premijerom Mihailom Mišustinom u Pekingu.

    “Danas smo postavili čvrste temelje za interakciju, čiji se obim i kvalitet povećavaju, a naša sposobnost da izdržimo rizike jača. To pokazuje otpornost na potencijalne neprilike i priliku za obostrano korisnu saradnju izmedju dve zemlje”, rekao je kineski lider, prenela je RIA Novosti.

    Si je dodao da je plan povećanja bilateralne trgovine između Rusije i Kine na 200 milijardi dolara godišnje urađen pre roka, dodajući da je ta brojka već dostigla 218, 28 milijardi dolara.

    Mišustin je naveo da je bilateralna trgovinsko-ekonomska saradnja prevazišla teške izazove u 2023. godini.

    Međusobni trgovinski promet između Rusije i Kine, prema njegovim rečima, iznosio je skoro 18 biliona rubalja (21,3 milijarde dolara).

    “Moskva i Peking postigli su dobre rezultate u investicionoj sferi, realizuje se 80 zajedničkih projekata velike vrednosti”, dodao je ruski premijer.

    Lideri Rusije i Kine ranije su postavili cilj da udvostruče trgovinski promet, dovodeći ga sa 100 milijardi dolara godišnje u 2018. na 200 milijardi dolara do 2024. godine.

  • Očajnički potez ukrajinske vojske; Dajte nam još 500.000

    Očajnički potez ukrajinske vojske; Dajte nam još 500.000

    Ukrajinska vojska želi da mobiliše još do 500.000 vojnika, rekao je sinoć predsednik Voldimir Zelenski.

    Takođe, dodao je i da je “zamolio vojni vrh” da iznese detalje o toj “veoma osetljivoj stvari” pre no što on odluči “da li će ispuniti njihovu želju”.

    Takva velika mobilizacija bi koštala Ukrajinu neverovatnih 500 milijardi grivni (12,2 milijarde evra), rekao je Zelenski na konferenciji za medije na kraju godine.

    Treba razmotriti i da li će već angažovani vojnici biti rotirani na frontu, ili će im biti dozvoljeno da odu kući posle skoro 22 meseca borbe.

    Statistika Ministarstva odbrane kaže da je ukrajinska vojska u oktobru imala skoro 800.000 vojnika. Ako se uračunaju i Nacionalna garda i druge jedinice, ukupno je jedan milion Ukrajinaca već u uniformi.

    Ranije ovog meseca predsednik Rusije Vladimir Putin je vojsci naredio da poveća broj vojnika za skoro 170.000, na ukupno 1,32 miliona.

    Linija, dugačka 1.000 kilometara, gotovo da se nije pomerala ove godine, a ukrajinska kontraofanziva naišla je na čvrstu rusku odbranu. Sada, s početkom zime, loše vreme usporava ;kretanje trupa, stavljajući veći naglasak na upotrebu artiljerije, projektila i dronova.

    Zelenski je rekao i da je siguran da će Sjedinjene Države ispuniti obećanje da će mu dati milijarde dolara pomoći da nastavi borbu protiv Rusije, i otvoreno je odgovorio sa “Ne!” na pitanje da li bi Ukrajina mogla izgubiti rat.

    On je takođe negirao da je Rusija ove godine bila uspešnija pošto su njene snage uglavnom odbile kontraofanzivu Ukrajine i pojačala je vojnu proizvodnju.

    “Rusija nije uspela da postigne nijedan od svojih ciljeva” ove godine, tvrdio je Zelenski, iako je priznao da se Ukrajina i dalje suočava s “mnogim izazovima” pošto je potrošila zapadnu vojnu opremu u kontraofanzivi koja nije bitno promenila 1.000 kilometara linije fronta.

    Američki Kongres (parlament) je otišao na božićni raspust bez dogovora da pošalje 61 milijardu dolara Ukrajini, a američko Ministarstvo odbrane kaže da je gotovo ostalo bez novca da pomogne Kijevu posle skoro 22 meseca borbi. Evropska unija je takođe morala da u novu godinu prebaci plan za snabdevanje Ukrajini sa 50 milijardi evra zbog veta mađarskog premijera Viktora Orbana.

    Ali Zelenski je tvrdio da nije zabrinut: “Uveren sam da nas SAD neće izneveriti i da će ono što smo dogovorili sa SAD biti ispunjeno”, rekao je on.

    Podrška Zapada je ključna za borbu Ukrajine protiv većeg i bolje naoružanog suseda, a SAD su daleko najveći pojedinačni izvor pomoći. Rusija i dalje brojčano nadmašuje snage Kijeva.

    Ukrajina je dobila dodatne sisteme zemlja-vazduh “Patriot”, proizvedene u SAD, a i napredne protiv-vazduhoplovne sisteme NASAMS srednjeg do dugog dometa za odbranu od ruskih raketnih napada, rekao je Zelenski, odbijajući da iznosi detalje.

    To oružje bi pomoglo da se odbiju očekivani ruski napadi na električnu mrežu Ukrajine tokom zime.

    Dok je Zelenski bio optimističan u pogledu dobijanja dalje vojne i finansijske pomoći od zemalja Evropske unije, bio je manje optimističan u pogledu šansi Ukrajine da se pridruži NATO-u.

    “NATO je za nas najmoćnija opcija. Ali mi još nismo pozvani u NATO”, rekao je on. “Svi ovi signali do sada ;o našem članstvu su besmislica. Nismo dobili solidnu ponudu ni od jednog našeg partnera. Teško je zamisliti u ovom trenutku kako se to može dogoditi”, rekao je on.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin je danas pre podne rekao da su ruske snage preuzele inicijativu u Ukrajini i da su u dobroj poziciji za narednu godinu. “Mi efektivno radimo ono što mislimo da je potrebno, radimo ono što želimo”, rekao je Putin ruskom vojnom vrhu.

    Ali Zelenski je večeras insistirao da od početka invazije u punom obimu 24. februara 2022. Moskva nije uspela da ;okupira veći deo Ukrajine. Ipak, nije moguće nezavisno verifikovati tvrdnje bilo koje strane o stanju na bojnom polju.

  • “Drogirani Rusi melju” Imaju novu taktiku i njihov broj je zastrašujući

    “Drogirani Rusi melju” Imaju novu taktiku i njihov broj je zastrašujući

    Linije ukrajinskog fronta, umesto najavljenog letnjeg proboja, sada čekaju sumornu i mračnu zimu – porast ruske moći i sve veće gubitke Kijeva.

    “Kako mi u vojsci volimo da kažemo, plan je bio dobar na papiru, ali smo zaboravili na rovove”, našalio se Ihor, zapovednik 15. brigade nacionalne garde ukrajinske vojske. Ihor je to rekao za CNN i to mu je kodno ime, odnosno njegov pravi identitet je sakriven. S novinarima je razgovarao dok su oko njega padale bombe.

    Zimska borba više je nego sumorna. Severno od Robotina, gde su pre nekoliko meseci besnele žestoke borbe, ukrajinske bespilotne letelice brojčano su slabije od ruskih. Njih 40 nedavno je pogodilo ukrajinsku mrežu rovova u samo jednom danu.

    Ukrajinci se suočavaju s nemilosrdnim talasima mobilisanih ruskih zatvorenika, propisno obučenih i opremljenih, potpomognutih oklopima i često, kako veruju, drogiranih, piše CNN i dodaje da su im ukrajinski vojnici pokazali snimak povređenog Rusa, odsečenih nogu, ali s jezivim osmehom na licu, naizgled nesvesnog bola.

    Oni koji se bore u ukrajinskim rovovima kažu da su sada suočeni s još jednom pretnjom: upotrebom gasa kao oružja.

    Već je, kako se dalje navodi, zabeleženo devet incidenata u poslednjim sedmicama, u području Robotina, rekao je jedan ukrajinski bolničar za CNN. Dronovima je na ukrajinske linije bačen kaustični i zapaljivi gas, što je prouzrokovalo smrt jedne osobe. Gas se koristi za izazivanje panike, nakon čega slede konvencionalno granatiranje ili napadi dronovima, rekli su napadnuti vojnici.

    Zvaničnik ukrajinske obaveštajne službe kazao je da su Rusi pustili jednu vrstu CS gasa, koja je sredstva za suzbijanje nereda poznata i kao suzavac. Reč je o hemijskom spoju koji može učiniti ljude privremeno nesposobnima za funkcionisanje, iritirajući oči, nos, usta, pluća i kožu. Inače, korišćenje suzavca u ratovanju zabranjeno je Konvencijom Ujedinjenih nacija o hemijskom oružju.

    Dva vojnika koja su preživela napad gasom pokazala su CNN-u lekarske izveštaje koji pokazuju da su bili otrovani. “Prvo sam video dim. Istrčali smo iz rova i gas se odjednom zapalio. Rov je bio u plamenu. Ovaj gas peče, zaslepljuje te, ne možeš disati, pali ti grlo. Nismo imali ni sekund”, rekao je jedan vojnik.

    Takođe, CNN navodi i da je broj ruskih vojnika koji su sada na frontu zabrinjavajući.

    “Obično više mesa znači više mlevenog mesa”, rekao je Ihor, misleći na ruske generale koji bacaju svoje snage u “mlin za meso” na prvoj liniji fronta bez zabrinutosti za vlastite gubitke. “Ali ponekad mašina radi kako treba. I imaju uspeha.”

    “Bez podrške, nećemo uspeti”, zaključio je Ihor.

  • Ukrajina i Moldavija bile vrednije od BiH

    Ukrajina i Moldavija bile vrednije od BiH

    Iako u Bosni i Hercegovini postoji razočarenje što zemlja nije dobila datum za početak pregovora za članstvo u EU, a Ukrajina i Moldavija jesu, objektivno posmatranje pokazuje da su te zemlje ostvarile veći napredak.

    Primjera radi, Ukrajina je od sedam uslova u potpunosti ili u najvećoj mjeri ispunila šest, koji se odnose na izbor sudija i tužilaca, integritet pravosuđa i usvajanje etičkih kriterijuma, u skladu s preporukama Venecijanske komisije.

    U ovom dijelu preporuka Evropska komisija konstatuje da je do jula Ukrajina usvojila sve zakone koji regulišu kriterijume za izbor sudija u Ustavnom sudu na osnovu integriteta i profesionalnih kriterijuma u skladu s preporukama Venecijanske komisije.

    Savjet sudija je imenovao svoje članove, a parlament je procedure za imenovanje pokrenuo na vrijeme. Za razliku od Ukrajine, BiH nije uspjela da u skladu s mišljenjem Venecijanske komisije usvoji zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu, niti da riješi pitanje integriteta nosilaca pravosudnih funkcija. U uslovu koji se odnosi na borbu protiv visoke korupcije Ukrajina je ove godine pokrenula 82 optužnice protiv 203 osobe zbog visoke korupcije.

    “Slučajevi koji su istraženi i presuđeni odnosili su se na istaknute visoke javne zvaničnike, uključujući bivše zamjenike ministara, bivše parlamentarce i visoke sudije, na primjer vršioca dužnosti predsjednika Vrhovnog suda”, navodi se u izvještaju Evropske komisije.

    Za razliku od Ukrajine, u BiH i dalje nema pravosnažnih presuda, niti značajnijeg napretka u borbi protiv visoke korupcije, kao što građani mogu vidjeti iz svakodnevnih primjera. Hapšenje Osmana Mehmedagića, bivšeg direktora Obavještajno-bezbjednosne agencije i Ranka Debevca, predsjednika Suda BiH, možda pokrene stvari s mrtve tačke i, poput Ukrajine, omogući da BiH demonstrira napredak.

    Ukrajina je, za razliku od BiH, usvojila i preporuke FATF-a protiv pranja novca i značajno unaprijedila transparentnost javnih transakcija.

    “Ukrajina je dodatno unaprijedila usklađivanje svog zakonodavstva protiv pranja novca sa standardima FATF-a. U oktobru 2023. Skupština je usvojila zakon kojim je uklonjeno trogodišnje vremensko ograničenje da bivši nosioci istaknutih javnih funkcija budu kvalifikovani kao politički izložene osobe”, stoji u izvještaju Komisije. Vlada je usvojila propise o registraciji i provjeri podataka o stvarnom vlasništvu, identifikaciji krajnjih stvarnih vlasnika i odgovornosti za prekršaje. U junu 2023. Ukrajina je ažurirala Akcioni plan za smanjenje uticaja oligarha, koji uključuje sistemske reforme u ključnim oblastima na koje utiču oligarški interesi. BiH je prošle sedmice uspjela usvojiti prijedlog zakona u vezi s pranjem novca, a sada ostaje da se vidi kada će reagovati parlament.

    Šesti uslov za Ukrajinu odnosi se na usvajanje medijskog zakonodavstva u skladu s preporukama Evropske komisije, što je ispunjeno. Sljedeći korak koji EU traži od Ukrajine je ukidanje govora mržnje i praksu stavljanja ljudi na medijsku crnu listu, što EU ocjenjuje kao ozbiljan problem.

    Slična je situacija i kada je Moldavija u pitanju, jer je EU zaključila da je ta zemlja ispunila čak šest od devet postavljenih uslova.

    U slučaju BiH, prilikom dodjeljivanja kandidatskog statusa, u decembru 2022. godine, EU je za otvaranje pregovora postavila, slično kao za Ukrajinu i Moldaviju, listu od devet koraka, koji su uključivali usvajanje izmjena zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu, sudovima BiH i sukobu interesa, ali i osiguranje povoljnih uslova za rad medija. Kao osnovni razlozi za nedodjeljivanje početka pregovora navedeni su koraci koje je vlast Republike Srpske sprovela i koji se odnose na, kako ocjenjuju, osporavanje integriteta BiH, i stanje javnih sloboda i slobode govora.

    Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost, za “Nezavisne” kaže da su Ukrajina i Moldavija s pravom dobile početak pregovora, a da je činjenica da BiH nije uradila dovoljno. On, međutim, za loš napredak u ispunjavanju kriterijuma u BiH dijelom krivi i samu EU.

    “Za razliku od Ukrajine i Moldavije, pred BiH je postavljeno puno više uslova, uključujući i nekoliko ustavnih reformi i pitanja koja idu u srž samog dejtonskog okvira. Zatim, sve do sredine ljeta ove godine poruke iz svih krajeva EU bile su da se BiH ne treba žuriti, da otvaranje pregovora nije realno prije decembra 2026. i cilj EU je bio tek da se ima nešto bolji izvještaj. Dodatno, od ljeta, kada su neki dijelovi EU promijenili poziciju i krenuli da ciljaju decembar ove godine, i ispunjavanje dijela uslova, iz drugih dijelova EU krenuli su stizati signali obeshrabrivanja i poruke. Tako je otvaranje pregovora sa BiH završilo u Golemovom efektu, što je psihološki fenomen koji se često koristi u obrazovanju, a predstavlja oblik samoispunjavajućeg proročanstva”, smatra on.

  • Vlada SAD: Paket pomoći Ukrajini koji sad šaljemo možda je i posljednji

    Vlada SAD: Paket pomoći Ukrajini koji sad šaljemo možda je i posljednji

    SAD šalju paket vojne pomoći Ukrajini, a ako kongres ne odobri dalja sredstva, ovaj paket bi moglo biti posljednji, rekao je Džon Kirbi, portparol Savjeta za nacionalnu sigurnost Bijele kuće.

    Kirbi je novinarima rekao da će Bajdenova administracija obezbijediti jedan dodatni paket sigurnosne pomoći prije kraja mjeseca, a da nakon toga SAD neće imati više zakonske mogućnosti da šalje dalju pomoć, te da je važno da Kongres djeluje. Napomene radi, nezadovoljni politikom Bajdenove administracije na južnoj američkoj granici, republikanci u Kongresu su zaprijetili da neće glasati za novi paket pomoći sve dok se ne ojača bezbjednost na granici i ne spriječi dalji dotok ilegalnih migranata. Pat Rajder, sekretar za štampu Pentagona, potvrdio je da je Pentagonu na raspolaganju ostalo još samo 4,4 milijarde dolara vrijednih zaliha koje bi mogle biti upućene u Ukrajinu. Napomene radi, SAD imaju dva izvora iz kojih mogu slati oružje u Ukrajinu – direktno iz skladišta Vojske SAD, za šta im ne treba odobrenje Kongresa, i iz narudžbi prema vojnoj industriji, za šta im je potrebno odobrenje Kongresa jer samo Kongres ima ovlaštenje da odobrava isplatu sredstava.

    Dalja pomoć Ukrajini nalazi se u vojnom paketu vrijednom 111 milijardi dolara koji uključuje i pomoć Izraelu, a koji je u zastoju zbog blokade republikanaca u Kongresu. Bajden je rekao da je spreman na kompromis po pitanju migracija kako bi dobio pomoć, ali još nema pomaka.

    Kongres je i dalje podijeljen jer ističe vrijeme da se odobri nova pomoć Ukrajini do kraja godine. Kako je senator GOP-a Lindsi Grajam rekao za NBC “Meet the Press”, dogovor još nije postignut i da je izvjesno da će se pregovori nastaviti i u idućoj godini. Republikanci nisu protiv pomoći Ukrajini, ali smatraju da je to jedini način da natjeraju Bajdenovu administraciju da učine nešto po pitanju migracija na jugu Amerike.

    Kirbi je u ponedjeljak napomenuo da je nastavak podrške Ukrajini i dalje u najboljem interesu SAD-a i da treba dati prioritet.

    Slično mišljenje izrazio je i ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, koji je prošle sedmice rekao američkim senatorima da, ako Ukrajina izgubi, ishod neće smanjiti prijetnju Rusije drugim susjednim zemljama.

    Vodeći stručnjaci tvrde da bi Kijev bez vitalne zapadne pomoći mogao izgubiti rat s Rusijom.

  • Zelenski: Nove sankcije protiv Rusije će uticati na njenu ekonomiju

    Zelenski: Nove sankcije protiv Rusije će uticati na njenu ekonomiju

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da će nove sankcije Evropske unije uticati na ekonomiju Rusije koja vodi rat protiv Ukrajine.

    “Sve ovo će zaista pomoći da se smanji ekonomska osnova za rat”, rekao je Zelenski u video-obraćanju, prenosi Rojters.

    Dodao je da će Ukrajina nastaviti da radi sa partnerima kako bi osigurala da da sankcije koje je uvela Evropska unija deluju na globalnom nivou.EU je danas saopštila da je Rusiji uvela 12. paket sankcija koji se odnosi na zabranu uvoza dijamanata ruskog porekla, na dodatne zabrane uvoza i izvoza i borbu protiv ruskog zaobilaženja sankcija.

  • “Protiv Rusije već uvedeno skoro 19.000 restriktivnih mjera”

    “Protiv Rusije već uvedeno skoro 19.000 restriktivnih mjera”

    Predsednik ruske dume Vjačeslav Volodin izjavio je da su, posle uvođenja 12. paketa sankcija Evropske unije, protiv Rusije preduzete 18.772 restriktivne mere.

    Volodin je u objavi na Telegramu ocenio da Evropa, delujući po diktatu Vašingtona i uvodeći sankcije protiv Rusije, šteti pre svega svojim građanima, gurajući svoju ekonomiju u recesiju.

    Volodin navodi da su, prema proračunima američkih medija, zapadne kompanije koje su napustile Rusiju izgubile više od 103 milijarde dolara i dodaje da je taj novac ostao u Rusiji.

    “Do kraja godine rast BDP-a naše zemlje biće 3,5 odsto“, dodao je Volodin.

    Evropska unija usvojila je u ponedeljak 12. paket ekonomskih i individualnih sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini.

    U okviru novog paketa nalaze se i mere za ograničenje uvoza, kupovine ili transfera ruskih dijamanata, nova ograničenja i kontrole uvoza i izvoza, a pored ekonomskih sankcija, Savet EU je odlučio da na listu stavi i “značajan broj” fizičkih i pravnih lica.