VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • 40.000 ruskih vojnika je na položajima:

    40.000 ruskih vojnika je na položajima:

    Ruske snage nastavljaju sa pokušajima da opkole Avdijevku, rekli su danas ukrajinski vojni zvaničnici.

    Portparol 110. oklopne brigade Anton Kocukon, rekao je da je oko 40.000 ruskih vojnika skoncentrisano na tri strane grada.

    “Nema naznaka da će Rusi odustati od planova da opkole Avdijevku”, rekao je Kocukon, prenosi Rojters.

    On je dodao da se Rusi igraju “mačke i miša” sa ukrajinskom vojskom, jer istovremeno šalju veliki broj dronova i raspoređuju artiljeriju kako bi obezbedili bolji pregled ukrajinske odbrane grada.

    General Oleksandr Tarnavskij, komandant ukrajinskih južnih snaga, rekao je da njihovi vojnici oko Avdijevke “čvrsto drže odbrambene položaje”.

  • Ruski Su-57 kompromitovan?

    Ruski Su-57 kompromitovan?

    Dana 5. novembra proukrajinski nalog na Telegramu povezan s ukrajinskim Ministarstvom odbrane tvrdi da ruski Su-57 deluje unutar ukrajinskog vazdušnog prostora.

    Prema evropskim analitičarima, ukrajinski borbeni avioni MiG-29 i Su-27 nisu u stanju da predstavljaju značajnu pretnju za Su-57, čak i ako su opremljeni raketom vazduh–vazduh AIM-120 AMRAAM.

    Ovo je zbog ograničenog dometa rakete, koja ne može da dostigne Su-57 ako deluje izvan vizuelnog dometa pomoću rakete Kh-59MK2.NATO-ovi avioni za izviđanje i rano upozoravanje lete duž ukrajinsko-ruske granice, iznad baltičkih država i Crnog mora. Oni dele informacije sa štabom ukrajinske vojske i predstavljaju realnu pretnju za Su-57.

    Ako su stelt sposobnosti Su-57 ugrožene, može postati vidljiv neprijateljskim avionima. Ovo je posebno tačno ako naiđe na presretača tokom operacija iznad Ukrajine, jer je opremljen raketom Vimpel NPO R-77 kao delom svog arsenala.

    Džastin Bronk, istraživač vazdušnog ratovanja i deo tima RUSI (Roial United Services Institute), istakao je problem sa projektilom koji predstavlja izazov za Su-57. On ističe da potencijal Su-57 otežava i činjenica da je avion trenutno opremljen starijom verzijom protivvazdušne rakete “vimpel R-77”, odnosno verzijom 1 ili Mk1.

    Stelt sposobnosti aviona Su-57 su ugrožene zbog lokacije njegovih peraja ispod krila umesto u unutrašnjem dometu. Prema Bronkovim rečima, razlog za ovakav plasman su peraja.

    “S jedne strane, aerodinamična peraja rakete sprečavaju da se postavi u unutrašnje odeljke za oružje Su-57. S druge strane, kada su spolja, projektili kompromituju stelt sposobnosti aviona”, rekao je Bronk.

    Bronk podseća da Amerikanci imaju višegodišnje iskustvo u ovoj oblasti, mnogo bolju mikroelektroniku i programiranje i deset puta veće resurse.

    “Rusi imaju mnogo drugih problema sa avionima i ograničen budžet.”

    Mašina nije namenjena za izvoz. Međutim, izvoz je ranije generisao prihode za modernizaciju porodice Su-30.

  • Zelenski: Imamo plan…

    Zelenski: Imamo plan…

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je predlog EK da otpočne pregovore s njegovom zemljom i najavio da “ima plan”.

    Zelenski je, govoreći o predlogu Evropske komisije, rekao da je to snažan, istorijski korak koji otvara put ka jačoj Evropskoj uniji sa Ukrajinom kao njenim članom.

    Zelenski je takođe najavio da će oružane snage nastaviti sa pokušajima kontraofanzive i 2024. godine.”Imamo plan. Imamo konkretne gradove, konkretne pravce u kojima idemo”, istakao je Zelenski, mada je priznao spor napredak kontraofanzive na jugu zemlje.

  • Pogođena američka baza u Iraku, SAD uzvratile vazdušnim napadima na istok Sirije

    Pogođena američka baza u Iraku, SAD uzvratile vazdušnim napadima na istok Sirije

    Naoružani dron je gađao sinoć bazu Al Harir u sjevernom Iraku u kojoj se nalaze američke snage, objavio je Rojters, pozivajući se na neimenovane izvore.

    Britanska agencija javlja i da su se oglasila sirene za vazdušnu opasnost u ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Bagdadu, ali zasad nema informacijama o žrtvama.

    Američke i međunarodne snage sa sjedištem u Iraku i u Siriji su posljednjih nedjelja u stanju pripravnosti usljed desetina napada na njihove baze otkako je izbio rat između Izraela i palestinske militantne grupe Hamas.

    Odgovornost za najveći broj napada preuzela je militantna grupa “Islamski otpor u Iraku”, rekavši da su oni odgovor na američku podršku Izraelu u ratu protiv Hamasa, prenosi Tanjug.

    Oglasio se i Pentagon.

    Saopštio je da je Američka vojska izvela vazdušne napade na skladište oružja na istoku Sirije koju koriste iranska Revolucionarna garda (IRGC) i njene saveznice, saopštio je Pentagon.

    “Ovaj precizan samoodbrambeni udar je odgovor na seriju napada na američko osoblje u Iraku i Siriji od strane pripadnika snaga IRGC-a”, naveo je američki ministar odbrane Lojd Ostin, prenosi CNN.

    Dodao je da su udar izvela dva borbena aviona F-15.

    Ostin je istakao da za administraciju u Vašingtonu ne postoji veći prioritet od bezbjednosti američkog osoblja.

  • Kremlj: Sve dok nam držite lekcije…

    Kremlj: Sve dok nam držite lekcije…

    Strateški dijalog sa SAD o nuklearnom oružju definitivno je neophodan, ali se takav razgovor ne može dogoditi, saopštio Kremlj.

    Kako je objašnjeno iz Moskve, do tog razgovora ne može doći sve dok Vašington “drži lekcije” Moskvi.

    Rusija se juče, uz navođenje da je neprihvatljivo širenje vojnog saveza NATO, i zvanično povukla iz Ugovora o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE), ključnog sporazuma o bezbednosti nakon Hladnog rata, koji je bio osmišljen da deeskalira potencijalni sukob između Istoka i Zapada, naveo je Rojters.

    Iz sedišta NATO u Briselu su u isto vreme poručili da nameravaju da suspenduju sporazum “koliko god to bude potrebno”, u skladu sa njihovim pravima po međunarodnom zakonu.

    Na pitanje o perspektivi strateškog dijaloga o nuklearnom oružju sa SAD i Zapadom, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je dijalog nedvosmisleno neophodan.

    “On se ne može odvijati u situaciji da jedna zemlja drži lekcije drugoj zemlji. Mi ne prihvatamo takvu situaciju”, istakao je Peskov.

    Prema njegovim rečima, Rusija veruje da je dijalog od suštinskog značaja.

    “I svakako smo spremni da ga počnemo, ali do sada se aktuelna situacija ni na koji način nije promenila”, kazao je Peskov.

  • Poruka Lavrova EU: Izgubili ste

    Poruka Lavrova EU: Izgubili ste

    Evropska unija je izgubila najmanje 250 milijardi evra zbog sankcija Ruskoj Federaciji.

    To je izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na sastanku šefova diplomatskih misija.

    “Ciljevi sankcija se ne kriju – potkopati rusku ekonomiju, naterati političko rukovodstvo da napusti nezavisnu liniju u spoljnoj politici, okrenuti stanovništvo protiv vlade – to je direktno deklarisani cilj”, naglasio je Lavrov, prenosi Izvjestia.

    Prema njegovim rečima, zapadne države žele da unište svetsku privredu kako bi Moskvi “očitale lekciju”.

    “Ruska privreda, kako proizilazi iz brojnih statističkih podataka koje je naveo predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, se prilagodila sankcijama i pokazuje visoku stabinost, a godišnji rast ruskog BDP će biti blizu tri odsto, u rasponu od 2,8 do 2,9 odsto”, naveo je Lavrov.

    Ministar spoljnih poslova Rusije smatra da su vodeće privrede Evrope najviše pogođene sankcijama protiv Rusije “koje podstiče i pojačava pre svega Vašington”.

    SAD nameću Evropi skupi tečni prirodni gas (LNG) i teraju evropska preduzeća da se presele u inostranstvo zbog nižih troškova poslovanja, a istovremeno i dalje kupuju ruski uranijum i druge kritične materijale, zaključio je Lavrov.

  • Fon der Lajen: Evropa postavila uslov BiH za otvaranje pregovora

    Fon der Lajen: Evropa postavila uslov BiH za otvaranje pregovora

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je na konferenciji za novinare da se Bosni i Hercegovini otvara put za pregovore za pristupanje Evropskoj uniji, onda kada BiH ispuni tražene uslove.

    Dodaje da se za otvaranje vrata za BiH, moraju poduzeti konkretni koraci.

    • BiH preporučujemo otvaranje pristupnih pregovora nakon što određeni kriteriji budu ispunjeni. Otvaramo vrata široko i pozivamo BiH da kroz ta vrata prođe. Da bi se to napravilo, BiH mora pokazati rezultate i napraviti korak ka napretku da bismo nastavili pregovore sa BiH za pristupanje u EU – dodala je ona.

    Kaže da su prepoznati koraci koji su napravljeni u BiH, od brzog formiranja Savjeta ministara BiH, ali i predanost cilju pristupanja Evropskoj uniji.

    • Prepoznajemo broj “pozitivnih političkih koraka u BiH”. Ustrajanost političkih subjekata urodila je plodom. Vidimo borbu koja se vodi protiv organizovanog kriminala, pranja novca i terorizma, ali isto tako sa zabrinutošću vidimo “protivustavne mjere od strane reprezentativaca Republike Srpske”. Zbog toga će BiH morati uskladiti određene principe, a datom o napretku će Evropska komisija obavijestiti u martu 2024. godine – ističe Fon der Lajenova.

    Iz Evropske komisije dodaju da je usvajanje Paketa proširenja, istorijski korak za građane.

    Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje prokomentarisao je da je ovo način ubrzavanja integracije zemalja Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom.

    • Ovo je način da ubrzamo integraciju privrede, društava i uopšte zemalja Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom. To donosi prednosti sa obje strane i zato treba da Zapadom Balkanu pružimo prednosti članstva i prije nego što do članstva dođe. Želimo da integrišemo one partnere Zapadnog Balkana koji to žele ranije, imajući u vidu sve obaveze naših propisa i pravila, a mi smo spremni da im pomognemo – dodaje Varhelji.
  • Ukrajina “pala” u zaborav?

    Ukrajina “pala” u zaborav?

    Ukrajinske vlasti se žale da su zapadne zemlje počele da zaboravljaju na Kijev, pošto su sukob na Bliskom istoku i pomoć Izraelu izbili u prvi plan.

    Međutim, Figaro piše da je ovaj trend nastao ranije i da ima dublje razloge.

    Nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku, situacija je postala još napetija.

    Sada SAD moraju da pomognu svom savezniku bez napuštanja Ukrajine, uprkos unutrašnjim podelama. Kako napominje autor članka, zbog toga je Džo Bajden spojio pomoć dvema zemljama u jedan paket, pošto ideja o pružanju dodatne pomoći samoj Ukrajini više nema veliku podršku u Vašingtonu, piše Figaro.

    Ukrajinska kontraofanziva je bila neuspešna. Prema rečima glavnokomandujućeg trupa Valerija Zalužnog, rat je u ćorsokaku, podseća francuski list.

  • Gotovi su?

    Gotovi su?

    Pristalice Ukrajine treba da “preispitaju svoju viziju pobede”, jer se sukob očigledno neće završiti u njihovu korist, piše Vašington post.

    Ukrajina je danas u lošijoj situaciji nego u novembru prošle godine, ali ne treba se nadati pomoći saveznika: oni ne idu u direktan rat sa Rusijom i da rizikuju nuklearni udar samo da bi pomogli Kijevu.

    Umesto da se i dalje nada nemogućem, Vašington post poziva Ukrajince da “pređu sa snova o pobedi na pripremu za život u ćorsokaku”. Uprkos svim svojim rečima, Sjedinjene Države neće podržati Ukrajinu na štetu njenih interesa: one nemaju želju za direktnim ratom sa Rusijom.

    Prema pisanju lista, “pobeda Rusije u Ukrajini bila bi užasan udarac američkim interesima, ali ne toliko strašna da bi Vašington rizikovao nuklearni rat”.

    Stoga, umesto da nastave da se slepo oslanjaju na svoje saveznike i njihovu pomoć, Ukrajinci bi trebalo da preispitaju svoje ciljeve i mogućnosti: ismejavanje i snishodljivost skepticima više neće funkcionisati — problem nije u njima, već u strategiji, piše Vašington post.

  • BiH ostala bez pristupnih pregovora?

    BiH ostala bez pristupnih pregovora?

    Šefovi kabineta evropskih komesara nisu uspjeli da se usaglase i preporuče otvaranje pristupnih pregovora u njihovom izvještaju o napretku za Bosnu i Hercegovinu (BiH), saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u Evropskoj komisiji (EK).

    Moguća preporuka o otvaranju pregovora o članstvu je bila načelna ideja nekih komesara kada je počela izrada izveštaja.

    Međutim, kako se saznaje iz pouzdanih izvora sa sastanka, postojao je “veliki otpor” da se preporuči otvaranje ovog procesa za BiH.

    Sastanak je završen bez saglasnosti a izvještaj za BiH je sada “zaglavljen” i oko toga će odlučivati u srijedu, 8. novembra, koledž Evropske komisije, koji čine svi komesari ove institucije.

    Oni se sastaju da bi usvojili paket proširenja, nakon čega se dokument objavljuje. Uobičajeno je da se saglasnost daje na nivou šefova kabineta i odobrenje paketa u Koledžu je formalna procedura.

    Međutim, na sastanku u srijedu će se oko BiH nastaviti rasprava, jer dokument nije odobren.

    ‘Izvještaj o napretku ne opravdava otvaranje pregovora’ Naime, dva dana su šefovi kabineta su raspravljali o paketu proširenja koji obuhvata i odvojene izveštaje za svaku zemlju koja želi prijem u Evropsku uniju (EU).

    Dok je preporuka za otvaranje pristupnih pregovora skoro izvjesna za Ukrajinu i Moldaviju, kao i preporuka za kandidatski status za Gruziju, smatrano je prvobitno da bi pozitivna odluka po BiH bila i poruka Brisela cijelom regionu Zapadnog Balkana.

    Međutim kako se saznaje, veliki broj komesara smatra da sadržaj izvještaja o napretku za BiH “ne opravdava preporuku za otvaranje pristupnih pregovora”.

    Ako se ne uvrsti preporuka o otvaranju pregovora između Brisela i Sarajeva, ovogodišnji paket proširenja će biti pozitivan samo za zemlje istočnog partnerstva.

    BiH je u decembru 2022 dobila status kandidata, nakon što su neke zemlje članice na inicijativu Slovenije pokrenule ovo pitanje u svjetlu dodjele ovog statusa Ukrajini. U tom procesu BiH treba da ispuni osam uslova.

    BiH nije imala ni pozitivnu ocenu EK kada je izrađeno mišljenje o spremnosti zemlje da postane zemlja kandidat. Tada je EK identifikovala 14 kriterijuma koje zemlja treba da ispuni da bi joj se odobrio kandidatski status.

    U odluci dodjele kandidatskog statusa, ovi kriterijumi ostali su važeći za otvaranje pristupnih pregovora sa BiH, prenosi RSE.