VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusi se oglasili: Uništili smo ukrajinski položaj

    Rusi se oglasili: Uništili smo ukrajinski položaj

    Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je meta koju su pogodili u sinoćnjem raketnom napadu na Kramatorsk privremeno komandno mesto ukrajinske jedinice.

    Ukrajinske vlasti kažu da su ruski projektili pogodili piceriju, ubivši najmanje deset civila.

    “U gradu Kramatorsku u Donjeckoj Narodnoj Republici pogođen je privremeni komandni centar 56. motorizovane pješadijske brigade Oružanih snaga Ukrajine”, navodi se u dnevnom izvještaju ruskog Ministarstva odbrane.

    Podsećanja radi, ukrajinska kontraobaveštajna služba je danas saopštila da je uhapsila muškarca, meštanina Kramatorska, koji je uoči raketnog napada izviđao i snimio lokaciju picerije u Kramatorsku i video snimak poslao ruskoj vojnoj obaveštajnoj službi.

  • Ukrajinci ne mogu da izgube?

    Ukrajinci ne mogu da izgube?

    Ukrajina će uskoro dobiti sve što je neophodno za uspeh ofanzive nakon dodeljivanja nove vojne pomoći SAD, izjavio je američki državni sekretar Entoni Blinken.

    Prema njegovim rečima, ukrajinska ofanzivna operacija je u ranoj fazi i u njoj za sada nisu angažovane glavne snage Kijeva.

    “Nema nikakvih sumnji da ofanziva ide teško, jer su Rusi imali mesece i mesece za organizaciju odbrane. Ali, mi samo što smo juče najavili dodatnu pomoć Kijevu. Oni imaju sve što im je potrebno da bi uspeli”, rekao je Blinken u intervjuu TV MSNBC.

    Prethodno je američki Pentagon najavio novi paket vojne pomoći Ukrajini u vrednosti približno 500 miliona dolara.

    Prema informacijama resora, ova tranša će sadržati “ključno naoružanje neophodno za podršku kontraofanzivnih operacija Ukrajine, jačanje njene protivvazdušne odbrane”, kao i dodatnu oklopnu tehniku, protivtenkovsko naoružanje i municiju.

  • Ukrajina: Nismo pozvani

    Ukrajina: Nismo pozvani

    Ukrajina je svesna da je malo verovatno da će zemlje NATO-a jednoglasnom političkom odlukom da joj ponude članstvo tokom ove faze sukoba.

    Ovo je izjavio ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznjikov za “Fajnenšel tajms”.

    Argument za pozivanje Kijeva u NATO je činjenica da je Ukrajina jedina zemlja na svetu koja ima borbeno iskustvo u “obuzdavanju Rusa” i za to koristi NATO oružje, rekao je Reznjikov.

    “Da li je to malo?”, upitao je on.

    Šef ukrajinskog ministarstva odbrane kaže da je uspostavio čvrste odnose sa zapadnim kolegama, posebno sa šefom Pentagona Lojdom Ostinom, koji ga, kako sam Reznjikov ističe, naziva “svojim bliskim prijateljom”.

    Pritom, Ukrajina nije pozvana na samit NATO-a u Vilnjusu, već samo na sastanak koji će se održati na marginama julskog samita, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba u intervjuu za Si-En-En.

    “Dobili smo poziv, ali ne na sam samit, već da učestvujemo u savetu NATO-Ukrajina, koji će biti održan na marginama samita”, objasnio je diplomata i požalio se na stav članica NATO-a u vezi sa članstvom Ukrajine.

    “Neke zemlje tvrde da Ukrajinu ne treba primiti, jer će to dovesti do eskalacije. Mi smo dijametralno suprotnog mišljenja”, naglasio je Kuleba.

    Samit NATO-a biće održan u Vilnjusu 11. i 12. jula.

    Vladimir Zelenski je ranije naglasio da će ukrajinske trupe biti demotivisane ako Ukrajina ne dobije poziv za samit NATO-a u julu.

    Ukrajinski predsednik je, kako tvrdi, više puta razgovarao sa liderima evropskih zemalja, predsednikom SAD Džozefom Bajdenom i generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom i zamolio ih da “ne izvuku tepih ispod nogu” Ukrajine.

    Stoltenberg je još 19. juna rekao da saveznici ne razmatraju članstvo Ukrajine, već se konsultuju o tome koji koraci će je približiti članstvu.

    “Sada je najvažnije da očuvamo Ukrajinu kao suverenu državu”, istakao je on.

  • Putin: Činimo sve…

    Putin: Činimo sve…

    Rusija i Bjelorusija čine sve kako bi izgradile imunitet na sankcije, saopštio je predsjednik Rusije Vladimir Putin.

    “Rusija i Bjelorusija čine sve da obezbede stabilnost svojih ekonomija, svoj imunitet na negativan uticaj sankcija. I, naravno, teško je postići uspeh u ovoj stvari bez bliskog međuregionalnog partnerstva”, rekao je Putin u obraćanju učesnicima 10. Foruma mladih Rusije i Belorusije.

    U uslovima nepovoljnih spoljnih uslova, odbijanja niza zapadnih zemalja da sarađuju i zatvaranja tržišta neprijateljskih država, ruski i beloruski regioni intenzivno razvijaju trgovinu, što pomaže da se održi proizvodnja, istakao je ruski predsednik, prenosi Sputnjik.

    Bjelorusija je prvi trgovinski partner Rusije u ZND i četvrti u svetu.

    Prema rečima Aleksandra Lukašenka, pozicija Minska ostaje nepromenjena: nema barijera ili ograničenja u međusobnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.

    “Snažni odnosi nam pomažu da izdržimo nove udare Zapada na svim frontovima: ekonomskom, političkom, ideološkom, informacionom, kulturnom i drugim”, rekao je Lukašenko obraćajući se na forumu.

  • Jeftini dronovi uništavaju skupu opremu?

    Jeftini dronovi uništavaju skupu opremu?

    Ukrajinske snage tvrde da Moskva pojačava upotrebu jeftinih samoubilačkih dronova koji su sposobni da unište opremu višestruko veće vrednosti, prenosi Rojters.

    Dronovi “lanset”, ugaone sive cevi sa dva seta po četiri krila, težine svega pet kilograma, nosivosti do kilogram i dometa od 40 kilometara, predstavljaju sve veću pretnju po ukrajinsku ofanzivu, tvrde njihovi vojnici.

    Na video snimcima vidi se da bespilotne letelice Lanset oštećuju ili uništavaju vrednu opremu koju je Ukrajini donirao Zapad, kao što su tenk “leopard 2” i samohodna haubica “cezar”.

    Ukrajinski vojnici iz četiri različite artiljerijske posade naveli su da su dronovi “lanset” jedna od glavnih pretnji sa kojima se suočavaju na bojnom polju, prenosi “Rojters”.

    Rekli su da se učestalost njegove upotrebe povećala tokom poslednjih meseci.

    “Ranije, u proleće, nisu koristili ‘lansete’ tako često kao sada”, rekao je 35-godišnji artiljerijac Bogdan iz regiona Donjecka.

    “Rusko ministarstvo odbrane ohrabruje povećanje proizvodnje ‘lanseta’ kao jeftinog načina da se onesposobi zapadna oprema visoke vrednosti, koja je data Ukrajini za njenu kontraofanzivu”, objasnio je Semjuel Bendet iz Centra za novu američku bezbednost.

  • Detaljan Prigožinov plan: Meta je na čelu Šojgua i Gerasimova?

    Detaljan Prigožinov plan: Meta je na čelu Šojgua i Gerasimova?

    Šef grupe “Vagner” Jevgenij Prigožin planirao je da uhapsi dvojicu najviših ruskih vojnih zvaničnika kada je pokrenuo pobunu, objavio je “Volstrit džornal”.

    Kako se navodi, Prigožinova zavera je uključivala hapšenje ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova prilikom njihove posete pograničnoj oblasti, prenosi CNN.

    Dodaje se da je Federalna služba bezbednosti (FSB) saznala za zaveru dva dana pre nego što je trebalo da se dogodi, zbog čega je Prigožin morao da promeni svoje planove u poslednjem trenutku i, umesto toga, krene u marš na Moskvu.

    Prethodno je “Njujork tajms” objavio da je Surovikin, koji je ujedno i zamenik komandanta ruske “specijalne vojne operacije” u Ukrajini, unapred znao da Prigožin planira pobunu protiv ruskih zvaničnika iz sektora odbrane.

  • Šta će biti sa Vagnerovom mrežom u svijetu

    Šta će biti sa Vagnerovom mrežom u svijetu

    Jedne krajnje nesvakidašnje subote, privatna vojna kompanija Vagner poslala je vlastite jedinice u marš na Moskvu u činu pobune protiv ruskog vojnog vrha, prije nego što je postignut sporazum, a jedinice su dobile naređenje da se vrate.

    Prema sporazumu postignutom u posljednji čas, Vagnerov vođa Jevgenij Prigožin izgnan je u Bjelorusiju, a oni njegovi borci koji nisu učestvovali u subotnjoj pobuni mogu da potpišu ugovore sa ruskim Ministarstvom odbrane.

    Ili da se vrate porodicama, kako je objavio ruski predsjednik Vladimir Putin.

    Putin je objavio i da je ruska država u potpunosti finansirala Prigožinovu privatnu vojnu kompaniju, sa milijardu dolara potrošenih na plate i bonuse za 12 mjeseci.

    Dodatna milijarda dolara otišla je Prigožinovoj ugostiteljskoj firmi Konkord za ishranu vojske.

    U objavi na njegovom kanalu na Telegramu nakon što je postignut sporazum u subotu uveče, Prigožin je rekao da “oni” – misleći vjerovatno na rusko Ministarstvo odbrane – žele da “raspuste” Vagner.

    Ali, nije jasno da li je to bio jedini razlog za njegov iznenadni pokušaj demonstracije sile.

    Isto je ponovljeno i u audio poruci koju je objavio u ponedjeljak veče, a koja je prekinula njegovo ćutanje od subote, rekavši da niko nije pristao da potpiše ugovor sa Ministarstvom odbrane i da će njegova plaćenička kompanija prestati da postoji 1. jula.

    Nije najjasnije šta će se desiti sa borcima ove plaćeničke grupe trenutno razmještenim po svijetu ako grupa Vagner bude bila rasformirana.

    Grupa je bila aktivna u mnogim zemljama širom svijeta kao što su Libija, Sudan, Sirija, Mali, Centralnoafrička Republika, Mozambik, Venecuela, Burkina Faso i Madagaskar.

    Vagnerovi borci su optuženi da su činili zvjerstva u Libiji, Siriji, Centralnoafričkoj Republici, Maliju i Ukrajini – mnoga nad nenaoružanim civilima, prenosi BBC News na srpskom.

    Diplomatski izvor Ujedinjenih nacija koji godinama pažljivo prati aktivnosti Vagnera kaže za BBC da ako se grupa sukobi sa ruskom vladom i bude bila rasformirana, rusko Ministarstvo odbrane više neće snabdjevati Vagnerove jedinice u Africi.

    Taj izvor kaže da bi borci mogli da ostanu neisplaćeni, bez političke ili vojne podrške, konkretno u afričkim zemljama kao što su Centralnoafrička Republika, Libija, Sudan i Mali.

    To znači da bi Vagnerovi borci trenutno razmješteni u Africi mogli praktično da se nađu bez posla i slobodni za iznajmljivanje, predstavljajući ogromnu opasnost u zemljama koje muku muče sa nestabilnošću, građanskim ratovima i pobunama.

    Česte žrtve političkih borbi za prevlast upravo su civili. A u zemljama svijeta u kojima trenutno operiše Vagner, civili se nadaju da ovaj haos neće za posljedicu imati još razuzdaniju brutalnost ozloglašene grupe Vagner.

    Šta je, dakle, Vagner u posljednje vreme radio u Africi i Siriji?

    I šta bi moglo da se desi u svakoj od tih zemalja ako se on rasformira i izgubi podršku ruskog Ministarstva odbrane?

    Libija
    Vagnerove jedinice u Libiji prvi put su primijećene u jesen 2019. godine, kad su se pridružile redovima odmetnutog generala i vođe snaga Istočne Libije Kalife Haftara u njegovoj ofanzivi za zauzimanje glavnog grada Tripolija, u kom se nalazi sjedište vlade koju priznaje UN.

    One su korištene kao specijalizovana borbena sila za rušenje odbrane glavnog grada nakon što je Haftarova ofanziva udarila u zid.

    Njihova stručnost u borbama na frontu, snajperskim aktivnostima i sakupljanju vojnih obaveštajnih podataka pravili su veliku razliku na terenu, a uz njihovu pomoć Haftarove snage su uspjele da se probiju u neke od južnih predgrađa Tripolija.

    Vagnerove jedinice u Libiji se u velikoj mjeri oslanjaju na podršku ruskog Ministarstva odbrane, a gubitak te podrške mogao bi da ima ogroman uticaj na njihovo prisustvo i snagu u Libiji.

    Lokalni izvori u Libiji rekli su za BBC da nije došlo do primjetnije promjene na terenu oko Vagnerovih položaja od neuspjelog subotnjeg puča u Rusiji.

    Mali i Centralnoafrička Republika
    Uvjeravanja ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da će se operacije vojnih instruktora nastaviti u Maliju i Centralnoafričkoj Republici poslije subotnjih događaja samo potcrtavaju stratešku važnost ove dvije zemlje u ekspanzionističkim ambicijama Kremlja u Africi.

    Kratkoročno gledano, Prigožinova pobuna je možda imala minimalni uticaj na 1.000 Vagnerovih plaćenika koji operišu u Maliju od kraja 2021. godine na poziv vojne hunte.

    Njihove aktivnosti su isprepletene sa rastućim ruskim diplomatskim, bezbjednosnim i ekonomskim interesima u ovoj zemlji otkako je privremeni predsjednik pukovnik Asimi Goita prigrabio vlast u avgustu 2020. godine.

    Vlasti Malija često negiraju da su kontaktirale grupu Vagner, već se hvale podrškom ruskih vojnih instruktora.

    Ipak, Vagnerovo prisustvo pokrenulo je ubrzano povlačenje hiljade pripadnika francuskih i evropskih snaga koje su podržavale borbu vojske Malija protiv ekstremista Islamske države i Al Kaide od 2013. godine.

    Vagnerovo razmještanje nije učinilo mnogo na unapređenju bezbjednosne situacije.

    Brojke Lociranja oružanih sukoba i Projekta Ivent Data pokazuju da se nasilje militanata više nego udvostručilo između 2021. i 2022. godine, dok su civili činili najveći broj žrtava.

    Istovremeno, rat u Ukrajini nije mnogo uticao na to da se uspore Vagnerove aktivnosti u Maliju.

    Plaćenici su se brzo uselili u baze koje su napustile francuske snage u sjevernim gradovima Gosi, Menaka i Gao.

    Grupe građanskog društva i korisnici društvenih mreža koji podržavaju huntu i često promovišu Vagner i ruske aktivnosti pokrenuli su kampanju da se mirotvorci UN-a (Minusma) zamijene ruskim snagama.

    U maju je Prigožin izjavio za Televiziju afričkih medija iz Kameruna, sa kojom se on često povezuje, da su Vagnerovi plaćenici “efikasniji” od mirotvoraca UN-a u Maliju i Centralnoafričkoj Republici.

    Sve veća zavisnost Malija od ruske podrške postala je očigledna 16. juna kad je ministar spoljnih poslova Abdulaje Diop zatražio momentalno povlačenje Minusme.

    Džihadističke grupe mogle bi da iskoriste moguće slabljenje bezbjednosti ako napetosti između Kremlja i grupe Vagner naruše operacije u Maliju.

    Isto tako, nije bilo zvanične reakcije Centralnoafričke Republike o Prigožinovoj pobuni, uprkos tome što su u zemlji viđene česte aktivnosti grupe Vagner od kraja 2017. godine.

    Sporazum o bezbjednosnoj saradnji između Moskve i Banguija doveo je do razmještanja stotine ruskih “vojnih instruktora” kako bi se borili protiv pobunjenika koji decenijama drže Centralnoafričku Republiku pod opsadom.

    Vremenom se grupa Vagner širila u ekonomske poduhvate, navodno trgujući konfliktnim mineralima i drvnom građom, baš kao i votkom.

    To je finansiralo grupu na početku rata u Ukrajini, pošto su počeli da pristižu izvještaji o tome da se njegove snage ponovo razmještaju u Centralnoafričkoj Republici.

    Njihov uspjeh protiv moćne pobunjeničke koalicije – Koalicija patriota za promjenu (CPC) – koja je pokrenula pobunu protiv predsjednika Fostena Tuadere 2020. godine učvrstio je podršku u javnosti.

    Sirija
    Ruska vojska je intervenisala u sirijskom građanskom ratu 2015. godine da bi pružila podršku snagama sirijske vlade u vrijeme kad su sirijski pobunjenici držali kontrolu nad većinom zemlje.

    Ova intervencija činila je veliku razliku za snage sirijskog predsjednika Bašara Al Asada, koji danas kontroliše većinu zemlje.

    Vazduhoplovna baza Latakija na sirijskoj mediteranskoj obali zvanično je pod kontrolom ruskog ministarstva odbrane i često se koristi za snabdjevanje Vagnerovih jedinica u Africi.

    Budući da je rusko prisustvo u Siriji zvanično prisustvo njene vlade, ono što se dešava između Kremlja i Vagnera u Rusiji najvjerovatnije nimalo neće uticati na aktuelne ruske operacije u Siriji niti njihovu podršku vladi u Damasku.

    Međutim, čitav svijet će pažljivo pratiti šta će se sada dešavati sa Vagnerovim borcima u Siriji ako ih se odrekne rusko Ministarstvo odbrane, budući da su u sirijskom građanskom ratu učestvovale neke od najmoćnijih zemalja svijeta na obje strane sukoba.

  • Stoltenberg: Ukrajina može u NATO samo ako pobijedi Rusiju

    Stoltenberg: Ukrajina može u NATO samo ako pobijedi Rusiju

    Ukrajina mora da pobijedi u sukobu protiv Rusije kao “suverena evropska država”, kako bi pretendovala na članstvo u Sjevernoatlantskoj alijansi.

    Ovo je izjavio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare u Briselu.

    “Najhitniji zadatak trenutno je da se uvjerimo da će Ukrajina pobijediti kao suverena nezavisna evropska država. Glavni fokus mora da bude na obezbjeđenju pobjede Kijeva. To će biti preliminarni uslov za bilo kakvu ozbiljnu diskusiju o članstvu”, objasnio je Stoltenberg, prenosi Sputnjik.

    Ranije je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio da ako Kijev ne dobije poziv u NATO na samitu u Viljnusu u julu, to će demotivisati Oružane snage Ukrajine.

    Stoltenberg je prethodno, 19. juna, izjavio da na samitu u Viljnusu i prilikom pripreme za njega, saveznici neće razmatrati formalan poziv Ukrajini, već će se konsultovati o tome koje odluke će Kijev približiti pridruženju vojnom savezu.

  • Zelenski saopštio da neće biti pregovora

    Zelenski saopštio da neće biti pregovora

    Volodimir Zelenski izjavio je danas da neće prihvatiti nijedan mirovni predlog koji pretvara ruski rat protiv njegove zemlje u zamrznuti konflikt.

    Zelenski je u govoru u parlamentu na Dan Ustava Ukrajine, signalizirao da se i dalje protivi bilo kakvom mirovnom planu koji zamrzava teritorijalne dobitke koje je Rusija ostvarila od kada je započela napad u februaru 2022. godine, preneo je Rojters.

    “Ukrajina neće pristati ni na jednu od varijanti zamrznutog sukoba”, rekao je on.Zelenski je sastavio mirovnu “formulu” od 10 tačaka koja uključuje obnavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, povlačenje ruskih trupa i obnavljanje ukrajinske

  • General Armagedon je nestao

    General Armagedon je nestao

    Nako što su mediji preneli da su neki visokopozicionirani ruski generali znali da Prigožin sprema pobunu, jedan od njih, onaj najvažniji je nestao.

    Reč je o nekadašnjem glavnokomandujućem ruskim oružanimsnagama u “soecijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, generalu Sergeju Surovikinu, poznatom i kao general Armagedon. Jedna od teorija koja kruži je da je priveden na ipsitivanje zbog zavere za svrgavanje ministra odbrane Sergeja Šojgua.

    Surovikin (56) je drugi po značaju komandant ruskih oružanih snaga.

    Poznato je da ima veze sa “vođom puča” Jevgenijem Prigožinom, komandantom Vagnerove plaćeničke vojske.

    Izvori iz američkih obaveštajnih agencija su rekli da je jedan visoki ruski general znao unapred za Prigožinove planove da se pobuni protiv Šojgua i načelnika oružanih snaga generala Valerija Gerasimova zbog neuspeha u ratu protiv Ukrajine, izvestio je Njujork tajms.

    Sumnja se da je to u pitanju upravo Surovikin, komandant poznat po svojoj bezobzirnosti i brutalnosti.

    Sada ruski proratni Telegram kanal Ribar navodi da Surovikin “nije viđen od subote” i da je u toku čistka. Kanal, povezan sa vojskom, je naveo: “Gde se nalazi ‘General Armagedon’ nije pouzdano poznato. Postoji verzija da je na ispitivanju”.

    Kanal je saopštio da, iako je Gerasimov formalno zadržao svoju titulu, “više nije uključen u odluke o pitanjima (u ratu).”

    “Specijalnom vojnom operacijom sada komanduje komandant Vazdušno-desantnih snaga Mihail Teplinski”, naveo je kanal Ribar.

    Surovikin je u oktobru stavljen na čelo ruskih ratnih napora da bi ga Putin u januaru lišio odgovornosti – a ipak je ostao kao zamenik Gerasimova.

    Pre navodnog nestanka Surovikin je u subotu uputio očajnički poziv borcima Vagnera da odustanu od protivljenja vojnom rukovodstvu i vrate se u svoje baze “pre nego što bude prekasno”.

    “Zapovedam vam da stanete”, rekao je on na snimku dok se vidi kako stiska oružje u ruci. Otkrio je da mu je naređeno da se vrati u Moskvu sa prve linije fronta.

    Sada se čini da je to moglo biti zbog sumnje da je znao za “puč” i da ga je možda i podržao.

    On je tada javno rekao: “Ne možemo igrati na ruku neprijatelju u ovom teškom vremenu za našu zemlju. Pre nego što ne bude kasno, potrebno je poslušati naređenje narodno izabranog predsednika Ruske Federacije.

    Navodno nije viđen otkako je snimio ovu poruku.

    “Oružana pobuna Vagner postala je izgovor za velike čistke u redovima ruskih oružanih snaga i test lojalnosti ministarstva”, navodi Ribar.

    I redovi mlađih činova se takođe čiste od onih koji su dali podršku Vagnerovoj pobuni protiv Putinovih komandanata, tvrdi se, prenosi Blic.