VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Si je rekao Bajdenu “okončaćemo…”

    Si je rekao Bajdenu “okončaćemo…”

    Američki predsednik Džo Bajden je prošle godine rekao da će američke trupe braniti Tajvan ako mu zapreti Peking.

    Kineski predsednik Si Đinping upozorio je prošlog meseca predsednika SAD Džozefa Bajdena da namerava da okonča decenijama dugu de fakto nezavisnost Tajvana – mirnim putem, ako je moguće, javlja “New York Post”.

    Si je rekao 81-godišnjem predsedniku SAD da će “Peking ponovo ujediniti Tajvan sa kontinentalnom Kinom, ali da tajming još nije odlučen”, objavio je “NBC News” u sredu, pozivajući se na tri sadašnja i bivša američka zvaničnika obaveštena o sastanku.

    Bela kuća nije negirala razgovor, do koga je došlo tokom samita 15. novembra u blizini San Franciska kome je prisustvovalo desetak američkih i kineskih zvaničnika.

    “Neću da ulazim u specifičnosti razgovora između dva lidera”, rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi novinarima na predsedničkog aviona “Air Force One” na putu za Milvoki.

    “Mislim da možete da razumete da neću da čitam taj privatni razgovor.”

    Predsednik Si je bio jasan u pogledu svojih želja za ponovnim ujedinjenjem – to nije nešto što je drugačije ili novo”, dodao je Kirbi.

    Portparol Bele kuće je dodao da će SAD nastaviti da se pridržavaju svoje politike “Jedne Kine” i da ne priznaju Tajvan kao nezavisan, te dodao da “kao što je predsednik rekao, nema razloga da dođe do sukoba”.

    Na samitu, Si je rekao da “Kina preferira da zauzme Tajvan mirnim putem, a ne silom”, i rekao da su “američki vojni lideri koji kažu da Si planira da zauzme Tajvan 2025. ili 2027. godine … pogrešili jer nije odredio vremenski okvir”, preneo je NBC.

    Takozvani kineski “doživotni predsednik” i Džo Bajden su se sastajali četiri sata, a u američkim sumiranjima razgovora nisu pomenuta nikakva značajna ažuriranja u vezi sa Tajvanom, koji je samoupravan od pobede komunista Mao Cedunga 1949. u kineskom građanskom ratu.

    Bajden je prošle godine rekao da će američke trupe braniti Tajvan ako mu zapreti Peking.

    Tajvan, koji ima više od 23 miliona stanovnika, započeo je proces demokratizacije kasnih 1980-ih nakon decenija brzog ekonomskog rasta. Aktuelni predsednik Cai Ing-ven razbesneo je Peking tvrdnjom da je ostrvo koje je većinom naseljeno Kinezima već nezavisno.

    Tajvanom je Peking vladao samo deo svoje istorije. Ranije je njime vladao Japan 50 godina — od 1895. do 1945. — nakon otprilike dva veka kineske kontrole.

    “New York Post” navodi da je Sijeva vlada vodila ekspanzionističku spoljnu politiku — uključujući tvrdnju o vlasništvu nad spornim ostrvima u Južnom kineskom moru i okončanje političke autonomije Hong Konga 2020. godine uprkos uveravanjima iz 1997. da će bivša britanska kolonija imati 50 godina samouprave.

    Kineska ambasada u Vašingtonu nije odmah odgovorila na zahtev za komentar “New York Posta”.

    Odnosi između SAD i Kine predstavljaju značajno pitanje na američkim predsedničkim izborima sledeće godine, a republikanci tvrde da Bajden nije dovoljno čvrst po pitanjima kao što je izvoz fentanila iz Kine, koji je podstakao rekordno visok broj smrtnih slučajeva od predoziranja drogom u SAD, preneo je Telegraf.

  • Zelenski: Pitao sam Orbana…

    Zelenski: Pitao sam Orbana…

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski uveren je da će Evropska finansijska inekcija od 50 milijardi evra uskoro stići u Kijev.Na ovu pomoć veto je stavio mađarski čelnik Viktor Orban.

    “Radimo na tome”, rekao je ukrajinski predsednik juče u Kijevu, na godišnjoj konferenciji za novinare.

    Zelenski je rekao da je odluka EU o otvaranju pristupnih pregovora velika pobeda za Ukrajinu. Priznao je, međutim, da je odnos s mađarskim nacionalističko-populističkim premijerom, s kojim se pre nekoliko dana susreo u Buenos Airesu, složen.

    “U Argentini sam pitao Orbana zašto ne podržava da uđemo u EU. Nije znao da mi kaže. Možda njegova politika nije baš prijateljska prema Ukrajini, iako smo komšije i imamo zajedničke izazove”, rekao je Zelenski, a prenosi El Pais.

  • SAD na putu da postanu najveći svjetski proizvođač nafte u istoriji

    SAD na putu da postanu najveći svjetski proizvođač nafte u istoriji

    Sjedinjene Američke Države su na putu da postanu najveći svjetski proizvođač nafte u istoriji, navodi se u najnovijem izvještaju kompanije S&P Global komoditi insajts (Global Commodity Insights).

    U izvještaju se prognozira da će SAD tokom četvrtog kvartala ove godine proizvesti rekordnih 13,3 miliona barela sirove nafte i kondenzata dnevno, prenosi CNN.

    U novembru je prema podacima američke Uprave za energetske informacije proizvodnja nafte u SAD na nedeljnom nivou dostigla 13,2 miliona barela dnevno.

    Prošlog mjeseca je oboren rekord sa početka 2020. godine kada je tokom predsjedničkog mandata Donalda Trampa proizvodnja nafte iznosila 13,1 milion barela dnevno.

    Visok nivo američke proizvodnje drži pod kontrolom svjetske cijene sirove nafte i benzina.

    Analitičari njujorške investicione banke Goldman Saks su u nedjelju korigovali naniže prognozu za cijene nafte u 2024. godini.

    Banka je saopštila da je “ključni razlog” za ovu reviziju velika ponuda nafte iz SAD

  • Rusija kaznila Google sa 50 miliona dolara

    Rusija kaznila Google sa 50 miliona dolara

    ​Ruski sud kaznio je američku kompaniju Alphabet Google sa 50.84 miliona dolara.

    Razlog za ovu kaznu je to što Google nije obrisao, kako se navodi, lažne informacije o sukobu u Ukrajini, prenijela je danas agencija “TAS S”.

    Suma koja je određena za kaznu, zapravo, kako iz Moskve kažu, predstavlja dIo godišnjeg prometa kompanije u Rusiji.

    Krajem 2021. godine, Kremlj je na isti način kaznio Google, a slično se desilo i u avgustu 2022. godine.

    “Reuters” navodi da Google nije odmah odgovorio na zahtjev za komentar.

    Rusija je od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini bila u sukobu sa stranim tehnološkim kompanijama zbog sadržaja, prenosi “b92”.

  • Izrael dao konkretnu ponudu kao dio novog sporazuma o taocima

    Izrael dao konkretnu ponudu kao dio novog sporazuma o taocima

    ​Izrael nudi pauziranje borbi u Gazi na najmanje nedjelju dana kao dio novog sporazuma po kojem bi Hamas oslobodio više od 30 talaca koje ta teroristička grupa drži, rekli su za “Axios” dva izraelska zvaničnika i još jedan izvor koji poznaje situaciju.

    Prijedlog, napravljen preko katarskih posrednika, prvi je koji je Izrael ponudio od propasti sporazuma prošlog mjeseca koji je doveo do sedmodnevnog prekida vatre i oslobađanja više od 100 talaca.

    Izraelski zvaničnici kažu da prijedlog pokazuje da je Izrael odlučan da ponovo pokrene ozbiljne pregovore za oslobađanje još talaca, iako je Hamas saopštio da neće nastaviti pregovore sve dok borbe traju.

    Oko 130 izraelskih i stranih državljana i dalje se drže kao taoci u Gazi. Portparol Savjeta za nacionalnu bezbjednost Bijele kuće, Džon Kirbi rekao je u utorak da je među njima osam Amerikanaca.

    Direktor CIA, Bil Berns, sastao se u ponedjeljak u Varšavi sa katarskim premijerom Mohamedom bin Abdulrahmanom Al Tanijem i Davidom Barneom, šefom izraelske špijunske agencije Mosad, kako bi razgovarali o potencijalnom dogovoru za obezbjeđivanje oslobađanja još izraelskih talaca.

    Barnea je predstavio izraelski prijedlog kako da se ponovo pokrenu pregovori o novom sporazumu kako bi se obezbijedilo oslobađanje grupe od oko 40 talaca, kažu izraelski zvaničnici.

    Grupa bi uključivala preostale žene koje Hamas drži, muškarce starije od 60 godina i druge taoce koji su bolesni ili teško ranjeni i kojima je potrebna hitna medicinska pomoć.

    Kao dio prijedloga, Izrael je predložio da će pristati na privremeni prekid vatre od najmanje nedjelju dana, kažu izraelski zvaničnici.

    U prethodnom sporazumu, Izrael je pristao na jednonedjeljnu pauzu svojih napada u Gazi u zamjenu za 80 talaca.

    Izrael je takođe sugerisao da bi mogao da oslobodi palestinske zatvorenike koji su osuđeni za ozbiljnije napade na Izrael od onih koji su pušteni u prethodnom sporazumu.

    Izraelski zvaničnici kažu da postoji na desetine takvih palestinskih zatvorenika koji su stari ili bolesni i koji bi mogli biti pušteni u okviru humanitarnog sporazuma.

    Tokom sastanka u Varšavi, katarski premijer je prenio stav Hamasa da Izrael mora da prekine napade prije nego što počnu pregovori o taocima, rekli su izraelski zvaničnici i izvor koji zna za razgovore.

    Barnea je odgovorio da, ako Hamas želi da se rat zaustavi, mora da položi oružje i preda svoje lidere u Gazi koji su odgovorni za napad 7. oktobra na Izrael koji je zapalio rat.

    Pregovori u Varšavi su uslijedili dan nakon što je Hamas objavio video snimak trojice starijih Izraelaca koji su držani kao taoci u Gazi.

    Njih trojica, koji su izgledali mršavi i imali duge brade, pozvali su izraelsku vladu da zaustavi rat kako bi mogli da budu oslobođeni. Ubrzo nakon toga, rođaci talaca pozvali su izraelske zvaničnike da ubrzaju napore za njihovo oslobađanje.

    Izraelski premijer Benjamin Netanjahu sastao se u utorak sa predstavnicima porodica nekoliko talaca i naglasio da je poslao Barnea u Evropu dva puta u protekloj nedjelji kako bi se zalagao za novi sporazum o taocima.

    Palestinski Islamski džihad, za koji se vjeruje da drži dvadesetak talaca, objavio je u utorak snimak na kojem se vide dvojica Izraelaca koji su takođe pozvali Netanijahua da zaustavi rat kako bi mogli da budu oslobođeni.

    Izraelski zvaničnik uključen u pregovore rekao je da je izraelski prijedlog “pravi test za katarsko posredovanje”.

    “Ako žele da pokažu da mogu da igraju konstruktivnu ulogu, sada je vrijeme da to urade. Očekujemo da će se ozbiljni pregovori nastaviti što je prije moguće”, rekao je izraelski zvaničnik.

    Izvor sa direktnim saznanjima o pregovorima rekao je da Katar pokušava da ponovo pokrene pregovore, ali da zahtjevi Izraela od Hamasa i ono što on zahtjeva za okončanje rata komplikuju situaciju, prenosi “Telegraf”.

  • Makron najavio mogućnost da pozove Putina u Francusku

    Makron najavio mogućnost da pozove Putina u Francusku

    Francuski predsjednik Emanuel Makron izjavio je da ne isključuje mogućnost da pozove ruskog predsjednika Vladimira Putina na proslavu 80 godina od iskrcavanja u Normandiji ako se situacija u Ukrajini promijeni.

    “Samo ako se održe mirovni pregovori i promijeni situacija sa ukrajinskim predsjednikom Vladimirom Zelenskim”, rekao je Makron televiziji “Frans-5”, prenosi Srna.

    Iduće godine obilježava se 80. godišnjica iskrcavanja saveznika u Normandiji, na sjeveru francuske.

    Britanske, kanadske i francuske trupe napale su njemačke snage na obalama sjeverne Francuske 6. juna 1944.

    Ovo je bila najveća vojna operacija do tada u istoriji i označila je početak oslobađanja sjevero-zapadne Evrope od nacističke okupacije.

  • Ukrajinci svjesni propasti ljetne ofanzive se utvrđuju, Rusi planiraju veliku akciju na proljeće

    Ukrajinci svjesni propasti ljetne ofanzive se utvrđuju, Rusi planiraju veliku akciju na proljeće

    Ukrajinske snage zauzimaju odbrambene položaje nakon što njihova ljetna protivofaziva nije zabilježila značajnije uspjehe protiv ruske vojske.
    “Ukrajina posljednjih sedmica ulaže velike napore kako bi poboljšala utvrde na bojnom polju”, saopćilo je britansko ministarstvo odbrane u svojoj procjeni situacije na bojnom polju.

    Dodaje se da ukrajinske snage zauzimaju više odbrambenih položaja duž većeg dijela fronta.

    Ruska odbrana duž oko 1.000 kilometara duge crte fronta izdržala je višemjesečnu ofanzivnu kampanju Ukrajine, koja koristi oružje koje je dopremio Zapad.

    Artiljerija, projektili i napadi bespilotnim letjelicama dominirali su borbama posljednjih sedmica jer su blato i snijeg onemogućili kretanje trupa.

    “Malo je vjerovatan značajan ruski prodor, a frontu karakterizira sveukupna stagnacija”, dodalo je britansko ministarstvo odbrane.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izrazio je uvjerenje da su zapadni saveznici Kijeva iscrpljeni finansijski zahtjevnim ratom, što će ruskim snagama omogućiti da sljedeće godine pokrenu novu ofanzivu protiv slabijeg protivnika. Do velike akcije ruskih trupa moglo bi doći na proljeće.

    Putin je u utorak ponovio da Rusija ne namjerava odustati od svojih ciljeva u Ukrajini.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izrazio je u utorak uvjerenje da će Sjedinjene Američke Države održati svoje obećanje i pružiti Ukrajini dodatnu pomoć vrijednu milijarde dolara. No, američki Senat ponovo će glasati o paketu koji uključuje novu vojnu pomoć Ukrajini tek sljedeće godine.

  • Zaharova: Zapad pokušava da pokrene masovne proteste u Srbiji

    Zaharova: Zapad pokušava da pokrene masovne proteste u Srbiji

    Zapad pokušava da pokrene scenario masovnih protesta u Srbiji, rekla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Vidimo da se u Srbiji i šire na Balkanu koristi scenario javnih protesta kako bi se nametnula volja Zapada – navela je Zaharova na konferenciji za novinare komentarišući demonstracije nakon izbora u Srbiji.

    Prema njenim riječima, Zapad je spreman da organizuje masovne proteste na Balkanu, javio je TASS.

    • Čini mi se da bilo koji narod bilo koje zemlje treba da brani svoj suverenitet na svim nivoima – dodala je Zaharova.
  • A šta ako Putin pobjedi?

    A šta ako Putin pobjedi?

    Zapadni svet polako počinje da razmišlja o scenariju koji im do skoro nije bio zamisliv – da Putin pobedi u ratu u Ukrajini.

    Razlog za to je zastoj u kontraofanzivi koji je očigledan, zastoj u pomoći SAD i zastoj u novcu i municiji iz EU, zbog čega se jasno postavlja pitanje koliko dugo će Kijev moći da zadržava ruske snage.

    Osim potencijalno katastrofalnih posledica po Ukrajinu, neki evropski saveznici su počeli tiho da razmatraju uticaj neuspeha NATO-a u najvećem evropskom sukobu od Drugog svetskog rata. Oni ponovo procenjuju rizike koje bi ohrabrena Rusija predstavljala za članice alijanse na istoku, tvrde za Blumberg ljudi koji su upoznati u interne diskusije.

    Oni dodaju da bi uticaj strateškog nazadovanja u Ukrajini, u slučaju da se blokada pomoći iz SAD nastavi, bio daleko dublji od onog izazvanog američkim povlačenjem iz Avganistana 2021. godine, rekli su oni.

    Situacija bi bila još gora, kažu oni, ako Donald Tramp pobedi na predsedničkim izborima sledeće godine i ispuni svoja javna obećanja da će se povući iz velikih saveza, uključujući NATO, i sklopiti dogovor sa Putinom oko Ukrajine.

    Čak ni evropski lideri više ne kriju utisak sve veće uzbune u svojim javnim izjavama.

    “Ako Ukrajina nema podršku EU i SAD, Putin će pobediti”, rekao je irski premijer Leo Varadkar prošle nedelje na samitu Evropske unije.

    Zelenski međutim, negira da Ukrajina gubi rat, ukazujući na napredak koji su njegove snage postigle od prvih dana invazije i podršku koju je dobio od saveznika Ukrajine.

    Pored sve većeg skepticizma javnosti u pogledu podrške Ukrajini, razočaravajući rezultati letnje kontraofanzive Kijeva pokrenuli su pitanje da li je javno deklarisani cilj Ukrajine da ponovo preuzme sve okupirane teritorije realan.

    “Mogućnost da Ukrajina izgubi dodatnu teritoriju, pa čak i svoj suverenitet – i dalje je na stolu”, rekla je Kristin Berzina, direktorka Nemačkog Maršalovog fonda u Vašingtonu.

    Rusija će verovatno nastojati da zauzme više teritorije i uništi više infrastrukture ako Ukrajina ne dobije oružje koje joj je potrebno za odbranu, kažu evropski zvaničnici. Nesposobna da se odbrani, Ukrajina bi mogla biti primorana da prihvati sporazum o prekidu vatre pod ruskim uslovima, rekli su oni.

    Podržavaoci Ukrajine u EU i SAD kažu da će pomoć verovatno u nekom obliku biti odobrena početkom sledeće godine. Ali malo je verovatno da će to doneti veliki napredak na bojnom polju, kažu zvaničnici. Osim toga, izgledi su sve mračniji, a zastoj na terenu sve jasnije pokazuje da bi rat mogao trajati godinama.

    U baltičkim državama zvaničnici već poručuju javnosti da bude spremna za sledeći rat jer, kažu, Putinove snage neće biti uništene u Ukrajini. Diskusija se pomerila sa “Rusija bi mogla da napadne“ na konkretne pripreme za tu nekada nezamislivu perspektivu. Uprkos Bajdenovim javnim uveravanjima, male zemlje koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza postavljaju pitanje da li bi SAD i drugi saveznici zaista izložili svoje trupe riziku da ih brane.

    “Rusija se ne plaši NATO-a”, rekao je načelnik estonske vojske Martin Herem u intervjuu jednoj lokalnoj TV stanici prošle nedelje. On ocenjuje da bi ruska vojska mogla da bude spremna da napadne NATO u roku od godinu dana nakon završetka rata u Ukrajini.

    Drugi zapadni zvaničnici rekli su da će Putinu verovatno trebati najmanje nekoliko godina da se oporavi od ogromnih gubitaka koje je njegova vojska pretrpela u Ukrajini, a kamoli da ugrozi mnogo sposobnije snage NATO-a.

    Među evropskim i svetskim liderima sve se više govori o mogućoj pobedi Putina. Finska, koja je ove godine pristupila NATO-u, pojačala je svoju odbranu i nastoji da ojača bezbednosne veze sa SAD.

  • Tramp: To im nikada neću dozvoliti

    Tramp: To im nikada neću dozvoliti

    Nakon što je sud u Koloradu doneo istorijsku odluku, da se Donald Tramp ne može kandidovati na američkim predsedničkim izborima, on se obratio javnosti.

    Podsetimo, bivši američki predsednik je optužen za podsticanje nereda u američkoj zgradi Kapitola u pokušaju da poništi rezultat nakon što je izgubio na izborima u SAD 2020. godine, zbog čega je Vrhovni sud u Koloradu doneo odluku da se on ne može kandidovati na sledećim predsedničkim izborima.Trampova kampanja je saopštila da je presuda u Koloradu “pogrešna” i da će se žaliti Vrhovnom sudu SAD.

    Nakon ove nesvakidašnje odluke, oglasio se i sam Tramp, koji je svojim okupljenim pristalicama poručio da takva odluka suda nije usmerena protiv njega već protiv američkog naroda, koji neće da ćuti.

    Kad gosd se ove radikalne demokrate okupe donesu neku odluku protiv mene, baš im hvala, poručio je Tramp, praćen ovacijama.

    “Neprijatelj hoće da uzmu moju slobodu jer hoće da uzmu vašu slobodu. To im nikada neću dozvoliti. Hoće da me ućutkaju jer ja nikada neću dozvoliti da vas ućutkaju, i na kraju nisu oni krenuli na mene, već su krenuli na vas, a ja im samo stojim na putu i uvek ću im stajati na putu”, rekao je Tramp.