VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ko se ne odazove u vojsku biće kažnjen

    Ko se ne odazove u vojsku biće kažnjen

    Ukrajinski gubici u ratu su veliki, a mnogi borci su iscrpljeni, pa je vojsci je potrebno više vojnika, piše Dojče vele.

    O novoj mobilizaciji od čak 500.000 ljudi govorio je i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji je rekao da je to osetljiva tema.

    Sada, u potrazi za onima koji bi mogli da budu poslati na front, novi ministar odbrane Rustem Umerov razmatra mogućnost regrutovanja ukrajinskih muškaraca koji žive u inostranstvu, odnosno koji su napustili zemlju od početka ruske invazije.

    Od Ukrajinaca koji imaju između 25 i 60 godina u Nemačkoj i drugim zemljama trebalo bi da se zahteva da se jave u regrutne centre oružanih snaga, rekao je Umerow u intervjuu za Bild, Velt TV i Politiko.

    Ministar je, doduše, govorio o “pozivu“, ali jasno je stavio do znanja da će biti sankcija ako se neko ne odazove. Nije rekao šta to tačno znači. “Još uvek razgovaramo o tome šta će se dogoditi ako ne dođu dobrovoljno“, rekao je ministar.

    Ukrajinska vojska želi da mobiliše još 450.000 do 500.000 vojnika kako bi se suprotstavila ruskoj invaziji.

    Međutim, finansijski i politički okviri još nisu razjašnjeni. Predsednik Volodimir Zelenskij ocenio je da je mobilizacija „veoma osetljivo pitanje“.

    Umerov je, pak, sa svoje strane naglasio da je pravednost važna. Regrutima bi ubuduće trebalo da bude unapred jasno kako će biti obučeni i opremljeni, gde i kada će služiti, kao kada će moći da se vrate kućama – ako prežive.

    Ipak, hiljade ukrajinskih muškaraca pokušavaju da izbegnu služenje vojnog roka tako što beže u inostranstvo.

    Kontrole na granicama su stroge, službenici pretražuju automobile i vozove. Ponekad traže ljude i ispod vagona.

    Dosta je slučajeva osoba koje su uhvaćene prilikom pokušaja ilegalnog prelaska granice, a poznati su i mnogi slučajevi u kojima vojni obveznici u centrima za regrutaciju podmićuju službenike kako bi izbegli vojnu službu.

  • Ukrajinci zauzimaju Krim naredne godine?

    Ukrajinci zauzimaju Krim naredne godine?

    Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov je u intervjuu za nemačku publikaciju Bild najavio nameru Ukrajine da zauzme Krim 2024. godine.

    Umerov je uveren da je to strateški cilj Ukrajine. Takođe je napomenuo da Ukrajina razvija vojne strategije koje bi trebalo da dovedu do povlačenja Rusije sa Krima.

    Reči Umerova izazvale su oštru reakciju ruskih zvaničnika. Šef odbora krimskog parlamenta Jurij Gempel nazvao je izjave Umerova “manifestacijom šizofrenije“ i pokušajem da se prevare zapadni sponzori.

    Gempel smatra da Ukrajina neće moći dugo da obmanjuje Zapad i otišao je u drugu krajnost, te nagovestio da bi 2024. godine Ukrajina kao država mogla sasvim prestati da postoji.

    Deputat Državne dume sa Krima Leonid Babašov takođe je kritikovao izjavu Umerova, nazvavši je profanacijom i lažom. Babašov tvrdi da ukrajinska vojska trpi ogromne gubitke i da je njihova odbrana na mnogim mestima probijena.

    Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da bi svaki napad na Krim značio eskalaciju sukoba i da bi naišao na “neizbežnu odmazdu“, uključujući upotrebu bilo koje vrste oružja.

    Na Krimu, planove Kijeva da napadne poluostrvo, čak i pojedini mediji na zapadu nazivaju avanturom, koja bi mogla dovesti do tragedije za Ukrajinu

  • Preokret? “Usporavaju”

    Preokret? “Usporavaju”

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da Ukrajina primetila da se rusko vojno planiranje i aktivnosti usporavaju, preneo je Rojters.

    Zelenski je u noćnom video obraćanju rekao da je je ovo navedeno u izveštaju ukrajinske Vojne obaveštajne službe (GUR).

    “Planovi neprijatelja, rad ruske vojne industrije – postoje naznake da dolazi do usporavanja. Nastavićemo da podržavamo njihovo usporavanje”, rekao je Zelenski.

    Rojters dodaje da Zelenski nije pojasnio na šta je mislio, odnosno, da nije bilo jasno da li je mislio na rusku vojnu industriju ili rusku taktiku i ciljeve u širem smislu. U večernjem izveštaju, ukrajinski generalštab nije naveo da je došlo do prekida ruskih napada i kretanja duž fronta od 1.000 kilometara.

    Navodi se da je najmanje 30 ruskih napada odbijeno kod Advejevke i još 11 kod obližnje Marinke, trenutno dve najjače tačke borbe na liniji fronta na istoku Ukrajini, uz još sedam kod Bahmuta.

    Komandant ukrajinskih snaga u Tavriji Aleksandar Tarnavski rekao je u sredu da se intenziviralo rusko granatiranje.

  • Zelenski uoči Božića: Ne posustajte, vrijeme za odmor će doći…

    Zelenski uoči Božića: Ne posustajte, vrijeme za odmor će doći…

    Samo nekoliko dana uoči Božića, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je apelovao na borbenost svojih sunarodnika da ne posustaju u odbrani zemlje.

    “Potrebna je maksimalna pažnja za odbranu, maksimalni napor za zemlju, maksimalna energija za Ukrajinu da postigne svoje ciljeve”, rekao je Zelenski u svom večernjem video obraćanju u četvrtak u Kijevu.

    Vreme za odmor će doći kasnije, rekao je.

    Ukrajina zvanično prvi put slavi Božić ove godine 25. decembra po zapadnoj tradiciji, a ne 7. januara u skladu sa pravoslavnim običajima.

    “Sada, pred Božić, svi u našoj zemlji moraju da se sete da je ovo vreme za koncentraciju, vreme za rad“, rekao je Zelenski.

    Sudbina zemlje odlučivaće se u regionima Harkova, Luganska, Donjecka, Zaporožja i Hersona, koje je izvršila invazija Rusije.

    Dvadeset porodica ukrajinskih heroja dobilo je u četvrtak stanove od države. Svaki vojnik, mornar i oficir koji su dobili zvanje heroja dobiće isto priznanje od države, rekao je Zelenski.

  • “Niste poslušali Putina, sada ćete platiti…”

    “Niste poslušali Putina, sada ćete platiti…”

    Zapadne zemlje plaćaju cenu jer nisu poslušale zahteve ruskog predsednika u vezi sa Ukrajinom i NATO-om, piše bivši američki vojni obaveštajac Skot Riter.

    Da je Zapad poslušao Putina, imao bi dobre šanse da izbegne sramotu na frontu, ekonomske posledice i geopolitičku izolaciju koja ih je zadesila nakon što je Ukrajina odbila da zaključi mirovne sporazume, tvrdi Riter u autorskom tekstu za “Konzorcijum njuz”.

    Prema njegovim rečima, Zapad nije ni pokušao da razume zahteve Rusije, već je ciljano započeo da ocrnjuje tu zemlju i njenog predsednika.

    I nisu zapadne zemlje krive samo zato što nisu znale kako da razumeju Putina, već u tome što su to namerno odbile i da pokušaju i okrenule se namernim klevetama i obmanama u definisanju Rusije i njenog lidera zapadnoj publici, smatra on.

    Kremlj je više puta isticao da situacija u Ukrajini može da ide u mirnom pravcu, pod uslovom da se uzme u obzir defakto situacija i nove realnosti na terenu, sve svoje zahteve je jasno iznela.

    Vladimir Putin je rekao da ako Ukrajina želi pregovarački proces, nisu joj potrebni neki tamo teatralni gestovi, već samo da ukine zakon o zabrani pregovora sa Rusijom. Rusija nikada nije bila protiv rešavanja konflikta u Ukrajini mirnim putem, ali uz ruske bezbednosne garancije, istakao je Putin, preneo je ruuski portal Raša tudej Balkan.

  • “Sukob u Ukrajini može da se završi i za pet dana”

    “Sukob u Ukrajini može da se završi i za pet dana”

    Vojni sukob u Ukrajini može da se okonča i za pet dana ako zapadne zemlje prestanu da šalju vojnu pomoć kijevskom režimu, tvrdi lider Krima Sergej Aksjonov.

    “Nemaju čemu da se nadaju. Ukrajinske trupe u vojnom smislu nemaju apsolutno nikakve perspektive. Pitanje je samo kada će Zapad prestati da sponzoriše Ukrajinu. Čim se to desi, pet dana – i sve će se završiti,” kaže Aksjonov za kanal “Krim 24”.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je prošle nedelje, na velikoj godišnjoj konferenciji za novinare i direktnoj liniji, govoreći o mogućnosti okončanja sukoba u Ukrajini, rekao da postoje dve opcije.

    “Ili ćemo da se dogovorimo o demilitarizaciji i da dogovorimo se o određenim parametrima, ili će se pitanje rešiti silom,” kazao je Putin.

  • Kijev za 6 meseci izgubio 160.000 vojnika

    Kijev za 6 meseci izgubio 160.000 vojnika

    Ove godine glavni cilj ruskih oružanih snaga bio je da odbiju kontraofanzivu Kijeva u kojoj su učestvovale brigade obučene na Zapadu.

    Ovo je rekao visoki ruski general Valerij Gerasimov i dodao da ruske snage neprestano proširuju oblasti kontrole u ​​svim pravcima, preneo je Sputnjik.

    “Za šest meseci neprijateljski gubici na svim pravcima iznosili su oko 160.000 ljudi, više od 3.000 borbenih oklopnih vozila, uključujući 766 tenkova, kao i 121 avion, 23 helikoptera”, rekao je Gerasimov na brifingu za strane vojne atašee. Na sastanku je bilo reči o nastupu Ministarstva odbrane Rusije 2023. godine.

    Ukrajinske oružane snage krenule su u kontraofanzivu 4. juna i nisu uspele da savladaju čak ni taktičku odbrambenu zonu koju su izgradile ruske trupe, što je dovelo do toga da je Ukrajina pretrpela ogromne gubitke u pravcu Zaporožja, dodao je on.

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu tvrdi da se ukupni gubici Ukrajine od početka vojne kampanje Moskve približavaju 400.000 vojnika.

    Prema rečima Šojgua: “Od početka specijalne operacije, gubitke ukrajinskih oružanih snaga premašile su 383.000 pripadnika, poginulih i ranjenih, 14.000 tenkova, borbenih vozila pešadije i oklopnih transportera, 553 ratna aviona i 259 helikoptera, 8.500 artiljerijskih komada i veliki broj drugih raketnih sistema.”

    Šojgu tvrdi da je Kijev pretrpeo skoro polovinu ukupnih gubitaka vojnog osoblja otkako je započeo pokušaj kontraofanzive početkom juna. Skupi pritisak nije doneo nikakve posledične teritorijalne dobiti, kao što su nedavno priznali najviši zvaničnici u Kijevu i zapadnim prestonicama.

  • Više ubijenih i ranjenih u pucnjavi na univerzitetu u Pragu

    Više ubijenih i ranjenih u pucnjavi na univerzitetu u Pragu

    U pucnjavi u školi u Pragu danas je ubijeno i ranjeno više ljudi.

    “Na temelju početnih informacija možemo potvrditi da na mjestu ima mrtvih i ranjenih”, objavila je policija na Twitteru.

    Policija u glavnom gradu Češke Republike pozvala je stanovnike da se sklone i izbjegavaju to područje “zbog tekućeg incidenta s pucnjavom” u blizini Karlovog univerziteta u centru grada.

  • Trampu još 16 država hoće da zabrani kandidaturu

    Trampu još 16 država hoće da zabrani kandidaturu

    Osim Kolorada, još najmanje 16 država trenutno ima otvorena pravna pitanja u pogledu podobnosti Donalda Trampa, bivšeg predsjednika SAD za tu funkciju, ali šta će se dalje dešavati zavisi od Vrhovnog suda SAD.

    Vrhovni sud Kolorada ušao je u utorak u istoriju presudom bez presedana kojom se Tramp ne može kandidovati za predsjednika SAD.

    Najmanje još 16 američkih saveznih država trenutno ima neriješena pravna osporavanja kvalifikovanosti Trampa za funkciju prema 14. amandmanu, podaci su iz baze Lofera, nestranačkog veb sajta posvećenog pitanjima nacionalne bezbjednosti, piše “New York Times”.

    U tužbama se tvrdi da je bivši predsjednik nepodoban za tu funkciju jer je “svojim akcijama učestvovao u nemirima na Kapitolu 6. januara 2021. godine”, piše list.

    Kako se navodi, četiri od ovih tužbi: u Mičigenu, Oregonu, Nju Džersiju i Viskonsinu, podnesene su državnim sudovima. Jedanaest tužbi – u Aljasci, Arizoni, Nevadi, Njujorku, Novom Meksiku, Južnoj Karolini, Teksasu, Vermontu, Virdžiniji, Zapadnoj Virdžiniji i Vajomingu, podneseno je federalnim okružnim sudovima.

    Predmete u dvije od ovih država, Arizoni i Mičigenu, prvobitno je odbacio niži sud, ali je na njih uložena žalba, a još jedan izazov za Trampa je tužba podnesena u Mejnu.

    Iz Trampove kampanje su saopštili da će uložiti žalbu na presudu u Koloradu, u kojoj je Vrhovni sud države rekao da će svoju odluku staviti na čekanje, što znači da nije na snazi, do 4. Januara 2024., u nadi da će dobiti smjernice od Vrhovnog suda SAD, piše “Times”.

    Sudije iz Kolorada su navele da bi se njihova odluka mogla promijeniti na osnovu “dobijanja bilo kakvog naloga ili mandata od Vrhovnog suda”.

    Ako Vrhovni sud SAD pristane da sasluša žalbu, zabrana Vrhovnog suda Kolorada biće privremeno ukinuta i Tramp će imati pravo da učestvuje na predizborima u martu 2024., odnosno unutarstranačkim izborima za predsjedničkog kandidata republikanca sve dok najviši sud nacije ne donese odluku, navodi država Kolorado.

    Takva žalba bi najverovatnije “zamrzla” i ostale tužbe.

    “Ako Vrhovni sud uzme slučaj, on će efektivno obustaviti postupak u svim drugim državama”, rekao je Džej Majkl Lutig, penzionisani sudija žalbenog suda koji je bio glavni zagovornik pokretanja prigovora na 14. amandman.

    U Mejnu se očekuje da će državni sekretar u narednim danima donijeti odluku, budući da se tamošnji proces malo razlikuje od ostalih država: odredba državnog zakona dozvoljava stanovnicima da osporavaju podobnost za kandidaturu, a državni sekretar prvo treba da čuje te argumente. Tada svaka strana može uložiti žalbu na odluku Višem sudu države.

    U međuvremenu, pažnja nacije će se usredsrediti na to da li će Vrhovni sud SAD uzeti slučaj u Koloradu. Ako odbije, Tramp neće imati pravo da se pojavi na glasačkom listiću u Koloradu, navode iz Stejt departmenta.

    Vrhovni sud će se suočiti i sa određenim vremenskim pritiskom. Kako je Džena Grisvold, državna sekretarka Kolorada rekla za MSNBC, njena kancelarija mora da potvrdi koji kandidati su u igri ili van nje do 5. januara, kako bi glasački listići za martovske predizbore, odnosno unutarstranačke izbore za predsjedničkog kandidata partija bili odštampani na vrijeme, prenosi B92.

    Brojne druge države takođe održavaju svoje predizbore 5. marta, poznate kao Super utorak, uključujući nekoliko njih sa neriješenim tužbama: Virdžinija, Teksas i Vermont, piše “New York Times”.

  • Orban: Prijem Ukrajine u EU koštaće od 150 do 190 milijardi evra

    Orban: Prijem Ukrajine u EU koštaće od 150 do 190 milijardi evra

    Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da bi prijem Ukrajine u EU koštao Uniju od 150 do 190 milijardi evra, dok same članice ne bi dobile dovoljno novca, na šta Budimpešta ne pristaje.

    Sigurno je da, ako bi Ukrajina bila primljena u EU, sva podrška koju su do sada dobijale zemlje centralne Evrope, uključujući Mađarsku, ne bi pripala njima – rekao je Orban u intervjuu za televiziju TV2.

    Orban kaže da se za sada ne zna odakle da će biti uzet novac za podršku Ukrajini, jer ako se iz budžeta EU izdvoji 50 milijardi evra, onda ni zemlje članice, uključujući i Mađarsku, neće dobiti budžetski novac, na šta Budimpešta ne pristaje.

    • Ne postoji tačna analiza koliko će ovo koštati EU, ali prema nezvaničnim proračunima, riječ je oko 150-190 milijardi evra – rekao je mađarski premijer.

    On je objasnio da je cilj mađarske Vlade da “skine veći dio napetosti u pozadinskim pregovorima” i da se na samitu u Briselu fokusira na pronalaženje “rješenja koje zadovoljava sve”.

    • Mađarska predlaže da se pitanje podrške Ukrajini riješi van budžeta EU. Na samitu EU posvećenom pitanju dodjele finansijske pomoći Ukrajini očekuju se ne samo grmljavine, već i munje – dodao je Orban.

    Ranije je Orban izjavio da je Mađarska ponovo blokirala paket pomoći Ukrajini od 50 milijardi dolara, prenosi Sputnjik.

    Šef Evropskog savjeta Šarl Mišel je poslije samita u Briselu rekao da očekuje da će lideri EU moći jednoglasno da odobre finansijsku pomoć Ukrajini početkom 2024. godine.

    Sljedeći vanredni samit EU zakazan je za 1. februar.

    Mađarska blokira većinu odluka EU o Ukrajini, uključujući osmu tranšu vojne pomoći od 500 miliona evra, pet milijardi evra iz Evropskog mirovnog fonda za vojnu podršku 2024. godine, širi paket od 20 milijardi vojne pomoći na četiri godine, kao i kao 50 milijardi makrofinansijske pomoći za 2024-2027. godinu.