VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Tramp očekuje hapšenje i podizanje optužnice u istrazi izbora 2020.

    Tramp očekuje hapšenje i podizanje optužnice u istrazi izbora 2020.

    Bivši američki predsjednik Donald Tramp rekao je da očekuje da će biti uhapšen federalnom istragom o neredima 6. januara 2021. na Kapitol i naporima da se ospori izborni rezultati 2020. godine.

    U objavi na društvenim mrežama rekao je da ga je posebni tužilac Džek Smit u nedjelju naveče obavijestio da je on meta njihove istrage.

    Gospodin Tramp je objavio da mu je rečeno da se javi velikoj poroti, “što gotovo uvijek znači hapšenje i podizanje optužnice”.

    Posebni tužilac nije odmah odgovorio na upite medija.

    Takva optužnica bila bi treća optužnica gospodina Trampa za navodna kaznena djela, uključujući optužbe koje je podigao Smitov tim u junu optužujući predsjednika za pogrešno rukovanje povjerljivim dokumentima, prenosi “BBC”.

  • U Briselu ne razmatraju sankcije za Srpsku i njene lidere

    U Briselu ne razmatraju sankcije za Srpsku i njene lidere

    U Briselu ne razmatraju sankcije za BiH niti za pojedince u BiH, jer neće da sankcionišu zemlju koja želi da bude dio Evropske Unije. Za sankcije treba da postoji saglasnost svih zemalja članica, a to trenutno nije na stolu, saznaje novinar RTRS iz visokopozicioniranih izvora iz Brisela.

    Iz Brisela su naveli i da su izmjene Krivičnog zakonika o kojima danas raspravlja Narodna skupština Republike Srpske u suprotnosti sa evropskim putem.

    Novac iz fondova EU i dalje je na ledu kada je riječ o Republici Srpskoj, javlja novinar RTRS-a Aleksandar Crkvenjaš iz Brisela.

    U Briselu smatraju da OHR ostaje u BiH dok se ne ispune ranije poznata pet plus dva uslova.

    U EU žele da BiH samostalno funkcioniše, ali smatraju da to nije moguće ukoliko se često koriste Bonska ovlašćenja, a to je upravo sada slučaj.

    Blokadama i ucjenama se ništa ne postiže već je potrebno razgovarati i pronaći politička rješenja.

    U BiH je potrebna promjena Izbornog zakona i iz EU su spremni da pomognu ukoliko to domaći lideri to budu zatražili.

    Smatraju da je potrebno da Srpska i FBiH imaju simetrična rješenja o izboru članova Predsjedništva BiH.

    Јoš jednom je naglašeno da svih 14 prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije moraju da budu sprovedeni.

    Delegacija BiH prisustvivaće sutra u Briselu na petom sastanku Savjeta za stabilizaciju i pridruživanje BiH – EU.

  • Zaharova kritikovala UN zbog neuspjeha u postizanju dogovora o žitu

    Zaharova kritikovala UN zbog neuspjeha u postizanju dogovora o žitu

    Rukovodstvo Ujedinjenih nacija nije uspjelo da garantuje sprovođenje dijela žitnog dogovora koji se odnosi na izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Nažalost, mislim da bi bilo ispravno reći da su Ujedinjene nacije, njihov generalni sekretar i sekretarijat propustili svoju posredničku misiju ili misiju da garantuju sprovođenje ovog paketskog sporazuma”, rekla je ona u intervjuu za TV kanal Solovjov uživo.

    Prema riječima Zaharove, Ujedinjene nacije nisu ispunile nijedno od obećanja datih ruskoj strani, jer su “lijepa i ispravna” retorika koju su koristile bile samo prazne riječi.

  • Djelimično obnovljeno kretanje vozila na Krimskom mostu

    Djelimično obnovljeno kretanje vozila na Krimskom mostu

    Kretanje vozila na Krimskom mostu u pravcu Taman-Kerč je ponovo uspostavljeno, saopštio je potpredsjednik ruske vlade Marat Husnulin.

    “Motorni saobraćaj na Krimskom mostu je obnovljen u krajnjoj desnoj traci u pravcu Taman-Kerč”, naveo je Husnulin na Telegramu, prenosi RIA.

    On je dodao da je bilo moguće da most u “najkraćem mogućem roku” ponovo profunkcioniše za vozila jer je analiza konstrukcije potvrdila da je ponovno kretanje vozila moguće.

    “Razrađena je privremena šema za organizovanje saobraćaja na mostu. Prije donošenja odluke o mogućnosti otvaranja saobraćaja, raspon je dodatno ispitan”, dodao je Husnulin.

    Ukrajinske snage su u ponedjeljak ujutru granatirale Krimski most, a u napadu su stradale dvije osobe, dok je jedna djevojčica ranjena.

    Ruski predsjednik je poručio da će Moskva odgovoriti na “teroristički napad”, koji je bio okrutan i besmislen, dodajući da Ministarstvo odbrane već priprema odgovor.

  • Gdje je nestao kineski šef diplomatije?

    Gdje je nestao kineski šef diplomatije?

    Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang već tri sedmice nije viđen u javnosti, što je neuobičajeno dug period s obzirom na trenutne užurbane diplomatske aktivnosti u Pekingu.

    Ova situacija izaziva brojna nagađanja u zemlji poznatoj po svojoj političkoj zatvorenosti, javlja “CNN”.

    Ćin, 57-godišnji iskusni diplomata i pouzdan saradnik kineskog lidera Si Đinpinga, postao je ministar spoljnih poslova u decembru, nakon kratkog mandata kao ambasador u Sjedinjenim Državama.

    Kao ministar, Ćin je oštro kritikovao Vašington nakon što su se odnosi između dvije zemlje pogoršali zbog incidenta s kineskim balonom koji je srušen iznad SAD.

    Sastao se s Blinkenom sredinom juna
    Igrao je ključnu ulogu u kasnijim pokušajima stabilizacije odnosa i obnove komunikacije između dvije strane, uključujući sastanak s američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom tokom njegove posjete Pekingu sredinom juna.


    Ali, ovaj diplomata nije viđen u javnosti od 25. juna, nakon što se sastao s predstavnicima Šri Lanke, Vijetnama i Rusije u Pekingu.

    Na svom posljednjem javnom nastupu Ćin je viđen kako se smiješi hodajući rame uz rame s ruskim zamjenikom ministra spoljnih poslova Andrejem Rudenkom, koji je došao u Peking na sastanak s kineskim zvaničnicima nakon kratkotrajne pobune ruske plaćeničke grupe Vagner.

    “Ovo je zaista neobično”
    “S obzirom na globalni status i uticaj Kine, zaista je neobično što se njen ministar spoljnih poslova nije pojavio u javnosti više od 20 dana”, izjavio je Deng Juven, bivši urednik novina Komunističke partije koji sada živi u SAD.

    Na pitanje o Ćinovom dugotrajnom odsustvu na konferenciji za novinare u ponedjeljak portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekla je da nema “dodatnih informacija”, dodajući da se kineske diplomatske aktivnosti odvijaju kao i obično.

    Ćinovo odsustgvo postalo je još vidljivije zbog brojnih diplomatskih aktivnosti u Pekingu u posljednjim nedjeljama, uključujući posjete visokih američkih zvaničnika Dženet Jelen i Džona Kerija.

    Ćin se trebao sastati sa šefom spoljne politike Evropske unije Žozepom Boreljom ranije ovog mjeseca u Pekingu, ali je sastanak odgođen nakon što je Kina obavijestila EU da dogovoreni datumi “više nisu mogući”, prenosi “Reuters”, citirajući portparola EU.


    EU je obaviještena o odgađanju samo dva dana prije Borreljovog planiranog dolaska 5. jula, navodi “Reuters”.

    Ćin se takođe nije pojavio na godišnjem sastanku ministara spoljnih poslova Udruženja zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) u Indoneziji prošle sedmice. Umjesto toga, na skupu je bio prisutan kineski diplomat Vang Ji.

    Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je na redovnoj konferenciji za novinare prošlog utorka da Ćin nije mogao prisustvovati sastanku ASEAN-a “zbog zdravstvenih problema”, objavio je “Reuters”.

    No, taj odgovor nije bio uključen u zvanični transkript konferencije za novinare objavljen kasnije na web stranici ministarstva. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova često izostavlja sadržaj koji smatra osjetljivim iz transkripata svojih redovnih konferencija za novinare.

    Krenule glasine
    Kratak zdravstveni razlog koji su naveli vlasti, međutim, nije uspio smiriti porast nagađanja, uglavnom neosnovanih, o tome zašto se Ćin nije pojavio.

    Ove glasine podstaknute su nedostatkom transparentnosti u kineskom političkom sistemu, u kojem se informacije pažljivo čuvaju, a važne odluke uglavnom donose iza zatvorenih vrata, rekao je Deng, analitičar sa sjedištem u SAD.


    Pod Si Đinpingom ova politička zatvorenost samo se pojačala.

    “Ovo je problem totalitarnih režima. Oni su inherentno nestabilni jer sve odlučuje samo vrhovni vođa”, rekao je.

    “Ako se dogodi nešto neuobičajeno s visokim zvaničnikom, ljudi će se pitati jesu li se njihovi odnosi s vrhovnim vođom pogoršali ili je to znak političke nestabilnosti”, rekao je Deng.

    Nije prvi koji je nestao iz javnosti
    Visoki kineski zvaničnici u prošlosti su nestajali iz javnosti, samo da bi se mjesecima kasnije otkrilo da su zadržani na ispitivanjima po odluci disciplinskog tijela vladajuće Komunističke partije.

    Problem Ćinovog odsustva pojačava percepcija njegovih bliskih veza s Si Đinpingom, koji je prošle jeseni osigurao treći mandat na vlasti s novim timom punim lojalnih saveznika, prema Deng Juvenu, prenosi “Index.hr”.

    “Ćin Gang je jednostavno povučen u redove Si Đinpinga. Bilo kakvi problemi s njim loše će se odraziti i na Si Đinpinga – sugerišući da Si Đinping nije uspio odabrati pravu osobu za posao”, rekao je Deng.

  • Haos u ruskoj vojsci

    Haos u ruskoj vojsci

    Haos u ruskoj vojsci postaje sve veći problem za predsjednika Rusije Vladimira Putina.

    Ruski zapovednici pokazuju neposlušnost načelniku Glavnog štaba ruske vojske Valeriju Gerasimovu, a vojnici prete da će napustiti svoje položaje u Ukrajini ako njihovi nadređeni budu uhapšeni zbog izražavanja mišljenja.

    Sve je zakuvao Jevgenij Prigožin koji je svoje nezadovoljstvo vojnim rukovodstvom odlučio da izrazi oružanom pobunom. Iako nije uspeo u svojoj nameri – da dođe u Moskvu i uhapsi ministra obrane Sergeja Šojgua i načelnika Glavnog štaba Valerija Gerasimova – Prigožin je pokrenuo talas otkazivanja bespogovorne odanosti vojnom vrhu.

    Nekoliko visokih ruskih oficira od tada otvoreno kritikuje ratnu strategiju Kremlja. Moskva je pokušala brzo da reaguje i smenila je pobunjenike, ali je problem već poprimio ozbiljne razmere.

    Većina smenjenih komandanata vodila je rusku odbranu u okupiranim delovima Ukrajine, tačnije u Bahmutu i Zaporožju. Ta su područja poslednjih nedelja bila poprište teških borbi dok Ukrajina teži da potisne ruske snage u kontraofanzivi na jugu zemlje.

    Najviši komandant smenjen s položaja je general Ivan Popov koji je u činu prkosa kritikovao postupanje s jedinicama na prvoj liniji u Zaporožju i nedostatak topovske podrške.

    Mihail Teplinski napravio presedan

    Audiosnimak u kojoj kritikuje vojni vrh otkriva da je Popov odlučio direktno Putinu da se požali na stanje na prvoj liniji, zaobilazeći svoje nadređene Gerasimova i Šojgua.

    Među smenjenim glavešinama su još i zapovednik 106. gardijske vazdušno-desantne (VDV) divizije, general Vladimir Seliverstov, zapovednik 7. divizije VDV-a, general Aleksander Kornev i zapovednik 90. tenkovske divizije, general Ramil Ibatullin. Ruski izvori takođe tvrde da su ruske vlasti uhapsile zapovednika Ibatullina zbog još nepoznatih razloga.

    Presedan za iskazivanje neposlušnosti postavio je general-pukovnik Mihail Teplinski koji je navodno još u januaru podneo ostavku nakon svađe s Gerasimovom oko upotrebe ruskih snaga tokom zimske ofanzive, koje su pretrpele velike gubitke.

    Videozapis koji je objavio nakon svoje ostavke imao je za cilj da podstakne Putina da smeni Gerasimova. Teplinski se takođe direktno obratio Putinu 15. marta, žaleći se na loše postupanje ruskog Ministarstva odbrane prema Vagnerovim snagama. Putin je nagradio neposlušnost Teplinskog tako što ga je 1. aprila ponovo imenovao za zapovednika VDV-a, umesto da ga kazni zbog njegovih javnih inicijativa kojima je potkopavao Gerasimova.

    Vojnici iz 7. divizije VDV-a rekli su da će se povući iz okupirane Hersonske oblasti ako Teplinski bude uhapšen, što pokazuje da se “neposlušnost među zapovednicima širi na neke od njihovih vojnika”. Dezerterstvo pred neprijateljem je smrtni prestup u mnogim vojskama, navodi u poslednjoj analizi američki Institut za proučavanje rata (ISW).

    U noći s nedelje na ponedjeljak više od desetak naoružanih ruskih vojnika pobeglo je sa svojih položaja u blizini okupiranog Mariupolja, javlja novinska agencija Ukrinform. Rusija begunce traži helikopterima dok ukrajinske snage polako napreduju u kontrafanzivi prema Berđansku, luci na Azovskom moru.

    Klimu neposlušnosti stvorio je Putin
    Otkako je Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu, mnogi strani analitičari ističu da se moskovske snage bore s neefikasnim zapovednim strukturama, nedostatkom poverenja ili transparentnosti u redovima i niskim moralom vojnika. Kriza zapovednog lanca naštetiće moralu trupa i “verojatno degradirati ruske sposobnosti za sprovođenje taktičkih ofanzivnih operacija koje su ključne za rusku odbranu u južnoj Ukrajini”, ističe ISW.

    On sugeriše da je klimu neposlušnosti zapravo stvorio sam Putin koji je redovno zaobilazio uspostavljeni lanac zapovedanja kako bi pokušao da osigura brze rezultate na bojnom polju, degradirajući pritom autoritet Gerasimova i Šojgua. Putin bi zaobilazio ili ignorisao uspostavljeni zapovedni lanac posebno kada bi vojni propusti na ratištu pretili narušavanjem njegovog ugleda.

    “Putin je takođe uspostavio rusko Ministarstvo odbrane kao žrtveno jagnje za sve ruske vojne neuspehe, što je Šojgua i Gerasimova opteretilo reputacijom nesposobnosti i neuspeha koju će teško uspeti da poprave”, ističe ISW.

  • Počela ruska osveta

    Počela ruska osveta

    Ruske snage napale su noćas jug Ukrajine bespilotnim letelicama Šahed i raketama Kalibar, a eksplozije su čule u Nikolajevu i Odesi, prenose ukrajinski mediji.

    Ruske snage su prvo na južni deo Ukrajine lansirale nekoliko talasa jurišnih bespilotnih letelica, a zatim su sa Crnog mora na Odesu ispalile šest krstarećih raketa Kalibar, saopštila je južna komanda Oružanih snaga Ukrajine, prenosi Unian.

    Navodi se da su snage ukrajinske PVO eliminisale sve ruske rakete, a da su objekti lučke infrastrukture u odesi i nekoliko privatnih domaćinstava oštećeni fragmentima oborenih projektila i udarnim talasom.

    Stariji muškarac je ranjen u sopstvenoj kući i hospitalizovan je. Kako se dodaje, u Odeskoj oblasti uništen je 21 dron Šahed, a četiri bespilotne letelice su eliminisane iznad Nikolajevske oblasti.

    U Nikolajevskoj oblasti je pogođen industrijski objekat i došlo je do požara.

    Načelnik Nikolajevske oblasti Vitalij Kim izjavio je da, prema prvim informacijama, nema žrtava.

  • “Kolosalni gubici. Doživjeće potpuni poraz”

    “Kolosalni gubici. Doživjeće potpuni poraz”

    Oružane snage Ukrajine biće u kritičnom stanju i doživeće potpuni poraz do kraja leta, izjavio je bivši američki obaveštajac Skot Riter.

    “I dalje verujem da će Ukrajina do kraja leta ili početka jeseni bukvalno izgubiti sposobnost za izvođenje velikih vojnih operacija”, kaže Riter i navodi da je glavni dokaz za ove tvrdnje priznanje američkog predsednika Džozefa Bajdena da Kijevu ponestaje municije.

    Prema njegovim rečima, Bela kuća je odlučila da Kijevu pošalje kasetnu municiju kako bi pokušala da spase situaciju, ali taj potez neće promeniti tok događaja na frontu.”Ukrajina trpi kolosalne gubitke, a bez granata, doživeće potpuni poraz”, zaključio je Riter.

  • “Rusi od početka rata koriste kasetnu municiju”

    “Rusi od početka rata koriste kasetnu municiju”

    Portparol Istočne grupacije Oružanih snaga Ukrajine Sergej Čerevatij rekao je danas da ruska vojska stalno koristi kasetnu municiju u ratu protiv Ukrajine.

    “Rusi stalno koriste kasetnu municiju. Nije bilo vremena kada je nisu koristili. Jedino takvo vreme je vreme potrebno za snabdevanje tom municijom”, rekao je on, prenosi Ukrinform.

    On je naglasio da su Rusi od početka rata koristili kasetnu municiju kako na borbenim položajima, tako i u stambenim naseljima ukrajinskih gradova.

    Kako navodi ukrajinska agencija, kasetna municija koju su SAD isporučile Ukrajini promeniće situaciju na frontu u korist Oružanih snaga Ukrajine i biće korišćena samo u oblastima gde su koncentrisane ruske trupe.

  • Vojske postigle dogovor: Braniće se zajedno

    Vojske postigle dogovor: Braniće se zajedno

    Vojske Pakistana i Irana dogovorile su da saradnjom i deljenjem informacija preduzmu “efektne akcije” kako bi sprečile napade separatističkih oružanih grupa.

    To su saopštili danas pakistanski zvaničnici.

    Dogovor najviših vojnih zvaničnika postignut je tokom posete pakistanskog komandanta vojske generala Asima Munira Teheranu tokom vikenda.

    Munir je otputovao u Teheran u dvodnevnu posetu jer je porastao broj napada u jugozapadnoj pakistanskoj pokrajini Beludžistan, koja se graniči sa Avganistanom i Iranom.

    Odnosi Irana i Pakistana imali su uspone i padove tokom poslednjih godina zbog napada pakistanskih oružanh grupa preko granica.

    Separatističke grupe stoje iza pobude koja traži nezavisnost Beludžistana bogatog gasom i naftom od centralne vlade u Islamabadu.

    Pakistanska vojska je saopštila da se Munir sastao sa načelnikom štaba iranske vojske generalom Mohamedom Hoseinom Bagerijem, a telefonom razgovarao sa predsednikom Ebrahimom Raisijem.

    Obe strane su se saglasile da je terorizam zajednička pretnja “i da će iskoreniti njegovu pretnju u pograničnim oblastima kroz razmenu obaveštajnih podataka i delotvorne akcije protiv mreža terorista”.