VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Priveden čuveni ruski vojni komandant

    Priveden čuveni ruski vojni komandant

    Igor Strelkov, bivši komandant ruske milicije kojeg Holandija traži zbog obaranja leta MH17 Malezija erlajns 2014. godine, navodno je priveden u Moskvi.

    RBC je, pozivajući se na izvore, izvestio da je Ruski istražni komitet izdao nalog za pretres u kući Strelkova.

    U poruci objavljenoj na Strelkovljevim društvenim mrežama, koju je potpisala njegova supruga, kaže se da je za pritvor saznala od čuvara stambenog bloka.

    Neidentifikovani prijatelji rekli su da je Strelkov osumnjičen za ekstremizam, navodi se u poruci.

    RBC je saopštio da je Strelkovljev advokat potvrdio pritvor. Izvori u policiji tvrde da je akcija zasnovana na krivičnoj prijavi koju je protiv muškarca podneo bivši pripadnik privatne vojne kompanije Vagner.

    Igor Ivanovič Strelkov je pseudonim pod kojim je poznatiji Igor Girkin, ruski nacionalista i nekadašnji komandant oružanih snaga samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) i jedna od ključnih ličnosti rata u Ukrajini.

  • Satleru produžen mandat za godinu dana

    Satleru produžen mandat za godinu dana

    Evropski savjet usvojio je danas niz odluka kojima se specijalnom predstavniku EU u BiH Johanu Satleru produžava mandat do 31. avgusta 2024. godine.

    Evropski savjet podsjeća da je Satler na funkciji od 1. septembra 2019. godine i da je njegov mandat da osigura konstantan napredak u Procesu stabilizacije i pristupanja, sa ciljem “stabilne, održive, mirne i multietničke BiH, mirne saradnje sa susjednim zemljama i nepovratnog kretanja ka članstvu u EU”.

    U saopštenju Savjeta EU naglašeno je da Satler podržava sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma.

    Osim Satleru, mandati su za 12 mjeseci produženi i specijalnom predstavniku EU na Kosovu i Metohiji Tomašu Sunjogu i specijalnom predstavniku za Južni Kavkaz Toivu Klaru.

  • Uznemirujuće informacije; Rusi kreću…

    Uznemirujuće informacije; Rusi kreću…

    SAD tvrde da su ruske snage postavile morske mine u Crnom moru i pripremaju se za moguće napade na civilne brodove.

    Podsetimo, Moskva se nedavno povukla iz dogovora koji je omogućavao siguran izvoz žitarica i ranijeg upozorenja da će svi brodovi koji plove prema Ukrajini sada biti smatrani potencijalnim nositeljima vojne opreme.

    Portparol Bele kuće za pitanja nacionalne sigurnosti Adam Hodž rekao je novinarima:

    “Naše informacije pokazuju da je Rusija postavila dodatne morske mine na prilazima ukrajinskim lukama. Verujemo da je ovo koordinisani napor da se opravdaju bilo kakvi napadi na civilne brodove u Crnom moru i svali krivicu na Ukrajinu za te napade”.

    Procenjuje se da je u vazdušnim napadima na ukrajinske luke u poslednjim danima uništeno oko 60.000 tona žitarica.

  • Potvrđeno: Putin i Prigožin sklopili dogovor

    Potvrđeno: Putin i Prigožin sklopili dogovor

    Šef britanske obaveštajne službe MI-6 Ričard Mur potvrdio je tokom govora u Pragu da je šef grupe Vagner zaista postigao dogovor sa Vladimirom Putinom.

    Njih dvojica su, kako tvrdi Mur, postigli dogovor da Vagner prekine svoje napredovanje na Moskvu tokom neuspele pobune 24. juna.

    Šef Mi6, poznat kao C, takođe je izrazio izvesnu zbunjenost potresima oko Kremlja tokom tog vikenda i brzinom kojom je lojalnost odbačena i vraćena.

    “Ako pogledate Putinovo ponašanje tog dana”, rekao je Ričard Mur i nastavio:

    “Mislim da je Prigožin počeo kao izdajnik za doručkom. Pomilovan je večerom, a zatim je nekoliko dana kasnije pozvan na čaj.”

    Dakle, postoje neke stvari, a čak i šef MI6 smatra da je to malo teško da protumačiti, u smislu ko je unutra, a ko nije.

    Mur je takođe dao retke indikacije o daljem zdravstvenom stanju i mestu boravka samog Prigožina.

    Na pitanje CNN-a da li je Prigožin “živ i zdrav”, Mur je odgovorio da je vođa Vagnera i dalje “luta okolo“, prema saznanjima njegove agencije.

    Zapadne obaveštajne agencije su uzdržane da komentarišu neuspelu pobunu, iz straha da ne pruže lažnu potporu poznatom izgovoru Rusije za unutrašnje neslaganje – da je organizuju i podstiču zapadni špijuni.

    Ipak, govor pred kamerama pružio je priliku da Murov izraz lica dočara koliko je za njega bila šokantna slabost koju je Putin pokazao tog vikenda.

    “On zaista nije uzvratio Prigožinu”, rekao je Mur.

    “Nagodio se da bi sačuvao svoju kožu, koristeći dobre usluge lidera Belorusije”, rekao je on, misleći na intervenciju beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka koji je postigao dogovor.

    “Tako da čak ni ja ne mogu da vidim šta je u Putinovoj glavi”, dodao je on.

    “Morao je da shvati, siguran sam da je nešto što je duboko trulo u državi Danskoj – da citiram Hamleta – i morao je da prekine taj dogovor.”

    Mur je dodao da je teško doneti “čvrste sudove” o sudbini samog Vagnera, kao plaćeničke grupe.

  • Putin saopštio šta je uslov za povratak dogovoru o izvozu žita

    Putin saopštio šta je uslov za povratak dogovoru o izvozu žita

    Rusija je spremna da se odmah vrati dogovoru o izvozu žitarica iz crnomorskih luka ukoliko se ispune svi prethodno dogovoreni uslovi za rusko učešće u toj inicijativi i povrati “prvobitna humanitarna suština” dogovora, poručio je danas ruski predsjednik Vladimir Putin na sastanku sa zvaničnicima Vlade Ruske Federacije.

    Prema njegovim riječima, zapadne zemlje su u potpunosti izokrenule suštinu ovog sporazuma, što je dovelo do generisanja profita za evropske kompanije i gubitaka za ruske kompanije i proizvođače, prenosi TASS.

    “Rusija je više puta produžavala sporazum o žitu, pokazujući čudesnu izdržljivost, strpljenje i toleranciju, ali niko nije htio da ispuni bilo kakve obaveze prema našoj zemlji”, rekao je Putin i naglasio da je Rusija morala da se nosi sa “arogancijom i bezobrazlukom” kao i sa “obećanjima i praznim pričama” Zapada.

    “Zapad je učinio sve što je mogao da poremeti dogovor, a sada zapadne zemlje praktično lažu cijeli svijet i tvrde da je Rusija navodno kriva za narušavanje ovog sporazuma”, rekao je ruski predsjednik.

    Putin je istakao da je osoblje UN iskreno nastojalo da se ispune sve obaveze Zapada, ali da u tome nije uspjelo.

    Prema njegovim riječima, dogovor o žitu doveo je do direktnih gubitaka za ruske poljoprivrednike.

    Putin je predočio da su se i ruski proizvođači đubriva takođe suočili sa sličnim problemom.

  • Eskobar: Zvaničnici RS nas mole da im ne uvodimo sankcije

    Gabrijel Eskobar, zamjenik pomoćnika američkog državnog sekretara, saslušan je sinoć po našem vremenu u Pododboru za Evropu Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD.

    Za razliku od ranijih saslušanja, Eskobar nije nijednom pomenuo “Otvoreni Balkan”, koji je ranije uvijek pominjao u pozitivnom kontekstu kao inicijativu koju njegova zemlja podržava, a retorika prema Miloradu Dodiku, predsjedniku RS, ali i Srbiji, bila je nešto zaoštrenija nego ranije, iako nije bilo prijetećih tonova ili nekih najava ozbiljnijeg pomjeranja prioriteta administracije Džoa Bajdena, američkog predsjednika, osim što je pomenuo koordinaciju s međunarodnim finansijskim institucijama na uskraćivanju novca.

    Podsjećanja radi, ovo nije prvi put da je Eskobar spomenuo mogućnost finansijskih sankcija. Tokom prošlog saslušanja u sličnom odboru Senata rekao je da SAD koordinišu s EU i Velikom Britanijom o mogućim mjerama protiv RS.

    Vilijam Kiting, demokrata i potpredsjednik Pododbora, spomenuo je Berlinski proces kao regionalnu inicijativu kojoj treba pokloniti povjerenje.

    Činjenica da se Amerika “hladi” od podrške “Otvorenom Balkanu” govori u prilog pisanju “Nezavisnih novina” proteklih sedmica i mjeseci da bi do ovakvog razvoja situacije moglo da dođe ako ne dođe do napretka u odnosima SAD i Srbije.

    “Ohrabren sam koracima ka većim regionalnim ekonomskim integracijama, poput Berlinskog procesa, koji postaje neophodan za evropske integracije regiona”, rekao je Kiting.

    Republikanski članovi Pododbora, koji su prirodno kritični prema Bajdenu, pa samim tim i Eskobaru kao predstavniku Stejt departmenta, ocijenili su američku spoljnu politiku slabom jer, kako tvrde, ne uspijeva obuzdati Dodikovu “secesionističku” retoriku i poteze.

    Eskobar je u više navrata ustvrdio ne samo da sankcije prema pojedincima u BiH daju rezultat, nego da u privatnim razgovorima predstavnici RS mole da se ne uvode dodatne sankcije.

    “Rekao bih da sankcije djeluju, i postoje dva aršina na osnovu kojih se to može izmjeriti. Jedan je da nas u privatnim razgovorima zvaničnici iz RS stalno mole da im ne uvodimo više sankcija”, rekao je Eskobar.

    Zanimljivo je i da Eskobar vjeruje da će doći do povećanja EUFOR-ovih vojnih snaga u BiH.

    Napomene radi, prije nekoliko mjeseci su nam zvaničnici EU potvrdili da nema potrebe za povećanjem broja pripadnika EUFOR-a.

    U ovom trenutku nije jasno da li Eskobar misli na dodatni broj vojnika EUFOR-a koji treba da dođu kako bi se popunio broj od 1.100 pripadnika u skladu sa zaključkom prošle godine, ili je u međuvremenu došlo do promjene odluke na strani EU.

    “SAD su posvećene teritorijalnom integritetu, suverenitetu i multietničkom karakteru BiH. Naša namjera je da iskoristimo apsolutno svaki alat koji imamo da spriječimo da se desi suprotno, a da odgovaraju oni koji bi željeli da naštete zemlji. To uključuje jače mirovne snage u misiji EUFOR Althea”, rekao je Eskobar.

    Osim pružanja podrške visokom predstavniku, Eskobar je kazao da se koordiniše i s EU, EBRD, MMF-om i drugim međunarodnim institucijama da se uskrati novac onima koji bi, kako je naglasio, željeli da naštete zemlji.

  • Napad je izvršen, posljedice su užasne

    Napad je izvršen, posljedice su užasne

    Najmanje 18 ljudi je danas ranjeno u ruskom napadu na ukrajinski lučki grad Nikolajev.

    To je saopštio regionalni guverner Vitalij Kim, a vlasti u Odesi izvestile o novim udarima na taj region.

    Tenzije oko ukrajinskih crnomorskih luka eskalirale su nakon što je Rusija upozorila da će se brodovi koji od današnjeg dana plove do njih smatrati potencijalnim vojnim ciljevima, nakon povlačenja Moskve iz sporazuma kojim se obezbeđuje siguran prolaz ukrajinskih tovara žitarica, prenosi Rojters.

    Trospratna stambena zgrada pogođena je u centru Nikolajeva, a hitne službe spasile su dve osobe iz ruševina, napisao je Kim na Telegramu.

    Ranije je saopštio da su neki ljudi ubijeni, ali nije dao više informacija u narednim porukama.

    Zvaničnik administracije Odeske oblasti Sergij Bračuk rekao je da su dve osobe hospitalizovane nakon napada na Odesu u kojoj je oštetećena zgrada i izazvan požar.

    Još jedan napad je prijavljen van grada, napisao je Bračuk na Telegramu.

  • Ukrajina gomila snage

    Ukrajina gomila snage

    Ukrajinska vojska gomila rezerve za napad na nuklearnu elektranu Zaporožje.

    To je izjavio danas vršilac dužnosti guvernera Zaporoške oblasti pod ruskom kontrolom Jevgenij Balicki.

    ”Na pravcu Zaporožja situacija je i dalje stabilno napeta. Borci Oružanih snaga Rusije hrabro brane granice Zaporoške oblasti. U međuvremenu, neprijatelj gomila snage koje planira da uputi u napad na Zaporošku nuklearnu elektranu. Ovo je još jedan pokušaj neprijatelja da gurne svet na ivicu nuklearne katastrofe”, rekao je on.

    Ruska savezna služba bezbednosti uhapsila je ranije ove sedmice stanovnika grada Energodara u Zaporoškoj oblasti, zbog sumnje na špijunažu, koji je osumnjićen da je prenosio podatke o koordinatama lokacija ruskih jedinica u zoni nuklearne elektrane Zaporožje.

    Napominje se da je napadač prosledio dobijenu informaciju rođaku, koji služi u artiljerijskoj jedinici Oružanih snaga Ukrajine u pravcu Zaporožja.

  • Ozbiljno upozorenje Rusije

    Ozbiljno upozorenje Rusije

    Rusija je saopštila da će od ponoći 20. jula, sve brodove koji plove Crnim morem ka ukrajinskim lukama smatrati potencijalnim prevoznicima vojnog tereta.

    “Prema tome, zemlje zastave takvih brodova smatraće se umiješanim u ukrajinski sukob na strani kijevskog režima“, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.


    Osim toga, neka područja u sjeverozapadnim i jugoistočnim dijelovima međunarodnih voda Crnog mora proglašena su privremeno opasnim za plovidbu”, navode ruske vlasti i dodale da su relevantna informativna upozorenja o povlačenju bezbjednosnih garancija pomorcima izdata na propisan način.

    Prehrambeni sporazum
    Prehrambeni sporazum prekinut je 18. jula. U ponedjeljak je Rusija obavijestila Tursku, Ukrajinu i UN o svom prigovoru na njegovo produženje.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će se Rusija odmah vratiti implementaciji inicijative čim njen ruski dio bude ispunjen.

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin ranije je primijetio da uslovi sporazuma nisu ispoštovani, uprkos naporima UN, jer zapadne zemlje nisu namjeravale da ispune svoja obećanja.

    Predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je da se Kijev nada da će nastaviti sa isporukama žita preko Crnog mora bez učešća Rusije, a Kijev čeka zvaničnu potvrdu spremnosti od UN i Turske.

    Prehrambeni sporazum, koji su 22. jula 2022. potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN, podrazumeva izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva preko Crnog mora iz tri luke. Koordinacijom saobraćaja brodova bavi se Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu.

  • Borelj: Odgovornost u BiH da nose domaći političari

    Borelj: Odgovornost u BiH da nose domaći političari

    Odgovornost u BiH za put ka Evropskoj ini nose domaći političari, rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj nakon sastanka Savjeta za stabilizaciju i pridruživanje BiH – Evropska unija.

    Domaći političari moraju raditi na terenu. Malo šta mi iz Brisela možemo uraditi – rekao je Borelj.

    Istakao je da EU posvećena evropskoj perspektivi.

    Varhelji: BiH je apsolutno nužan dio BiH

    Evropska unija smatra da je BiH apsolutno nužan dio EU, izjavio je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji na konferenciji za novinare nakon sastanka Savjeta za stabilizaciju i pridruživanje BiH – Evropska unija.

    • Zato je status kandidata status koji treba da prenese tu jasnu poruku da je to za građane BiH, da je to evropska ponuda BiH – rekao je Varhelji.

    Varhelji je naveo da se ključna tema diskusija ticala 14 ključnih prioriteta i kako da se ubrza njihovo ispunjavanje.

    • Istakli smo šta je još potrebno uraditi – poručio je Varhelji.