VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Stižu tenkovi

    Stižu tenkovi

    SAD su zvanično odobrile isporuku prve serije tenkova Abrams Ukrajini, a tenkovi treba da stignu u Ukrajinu do rane jeseni.

    “Gotovo je. Sada moraju (tenkovi Abrams) da stignu u Evropu, a zatim u Ukrajinu, zajedno sa svim stvarima koje idu uz njih”, rekao je predstavnik vojske SAD Dag Buš, a prenosi CNN.

    Prema njegovim rečima, uz tenkove će Ukrajini biti dostavljeni i municija, rezervni delovi, oprema za gorivo, kao i sredstva za popravke.

    Ukazao je da nije reč samo o tenkovima, već o kompletnom paketu koji ide uz njih.

    Isporuka tenkova Abrams Ukrajini zvanično je odobrena tokom proteklog vikenda, navodi CNN.

    SAD su počele obuku Ukrajinaca na tenkovima Abramas u maju u Nemačkoj, a 31 tenk namenjen Ukrajini bio je nekoliko meseci na remontu i pripremi za isporuku.

  • “Biće bolno, Rusija nam je potrebna”

    “Biće bolno, Rusija nam je potrebna”

    Moguća zabrana isporuke moldavskih poljoprivrednih proizvoda u Rusiju naškodiće lokalnim poljoprivrednicima.

    To je izjavio bivši predsednik Moldavije Igor Dodon.

    On je ovo mišljenje izneo na svom Telegram kanalu nakon poziva koji uputio ruskim političarima da odgovore na neprijateljske akcije Kišinjeva, prenosi TASS.

    “Ograničenje izvoza će veoma bolno pogoditi agroindustrijski kompleks Moldavije, koji je orijentisan na tržišta ZND, a posebno na Rusiju. To su jabuke, vino, grožđe… Mi nemamo druga tržišta koja bi mogla da potroše količine koje proizvodimo”, napisao je lider opozicione Partije socijalista Republike Moldavije.

    On je takođe izrazio zabrinutost zbog mogućih ograničenja ulaska državljana Moldavije u Rusiju.

    “Ovo je veoma opasno. Moldavija je već ograničila ulazak ruskim državljanima. Nije tajna da se muškarcima ulazak odbija bez izuzetka, a žene ispituju po 4-5 sati”, rekao je Dodon i ocenio da su akcije zvaničnog Kišinjeva vođene željom da se zadovolje zapadni donatori.

    Ranije je Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija Moldavije obavestilo ruskog ambasadora Olega Vasnjecova o potrebi smanjenja osoblja ambasade za 45 ljudi, najviše do 10 diplomatskih radnika i 15 odgovornih za administrativne, tehničke i druge poslove.

    Kišinjev je svoju odluku obrazložio navodno brojnim neprijateljskim akcijama i pokušajima Rusije da destabilizuje unutrašnju političku situaciju u Moldaviji.

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je ovu odluku još jednim korakom Kišinjeva ka razaranju bilateralnih odnosa i naglasila da će Rusija adekvatno odgovoriti.

  • Epilog haosa u Atini – huligani Dinama ubili navijača AEK-a

    Epilog haosa u Atini – huligani Dinama ubili navijača AEK-a

    Jedan navijač AEK-a (22) izgubio je život u obračunu huligana atinskog kluba i zagrebačkog Dinama.

    On je izboden nožem, zbog čega je hitno prebačen u bolnicu, ali lekari nisu uspeli da ga spasu.

    “Bed Blu Bojsi” su u prestonici Grčke pravili haos, napadali svakoga ko se našao na putu, a pokušali su da uđu i na stadion.

    Naišli su na zatvorena vrata, ali su oštetili čeličnog orla koji se nalazi na ulazu u stadion.

    Policija je hitno reagovala nakon što su hrvatski navijači negde oko 23 časa došli do stadiona.

    Izbila je žestoka tuča navijača dva tima, koristili su se molotovljevi kokteli, palice i drugi predmeti.

    Privedeno je 98 osoba, a povređeno osmoro.

    Inače, utakmica u okviru trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona na programu je od 20.45.

  • Putin naredio: Još

    Putin naredio: Još

    Predsednik Rusije Vladimir Putin je, na sastanku sa generalnim direktorom kompanije “Rosteh”, naložio da se poveća proizvodnja dronova “kub” i “lanset”.

    “Neophodno je procentualno povećati proizvodnju najnovijih vrsta naoružanja”, poručio je Putin, prenosi RIA.

    On je dodao da su “kub” i “lanset” pokazali svoju efikasnost. “Obećali su mi proizvođači da će povećati proizvodnju.

    Oni ispunjavaju obećanje, ali treba još povećati”, rekao je ruski predsednik.

    Generalni direktor kompanije “Rosteh” Sergej Čemezov je naveo da se radi na povećanju proizvodnje, kao i da je 90 odsto ruske vojne tehnike koja se koristi u “specijalnoj vojnoj operaciji” proizvedena upravo u fabrikama “Rosteha”.

  • Pada ukrajinsko “utvrđenje”?

    Pada ukrajinsko “utvrđenje”?

    Ruske trupe poboljšavaju svoje pozicije u pravcu Avdejevskog, izjavio je za TV kanal Rusija 24 Denis Pušilin, vršilac dužnosti šefa DNR.

    “Avdejevski pravac: došlo je do brojnih poboljšanja položaja naših jedinica. Prilično je teško napredovati, ali naše jedinice napreduju“, rekao je on.

    Prema rečima vršioca dužnosti šefa regiona, Oružane snage Ukrajine trpe “prilično ozbiljne gubitke” u ljudstvu i vojnoj tehnici.

    Kako je prošle nedelje izvestio Pušilinov savetnik Jan Gagin, ruska vojska koristi taktiku u pravcu Avdejevke koja je ranije korišćena prilikom oslobađanja Artemovska i Soledara: oružane snage napadaju Oružane snage Ukrajine sa tri strane – “u čelo i na bokove”.

    Istovremeno je primetio da je ukrajinska vojska Avdijevku pretvorila u “ozbiljno utvrđeno područje” sa kilometrima utvrđenja. Ali snage Oružanih snaga Ukrajine na ovom pravcu su iscrpljene, a intenzitet neprijateljskih napada značajno je smanjen tokom meseca, rekao je Gagin.

    Avdejevka je jedno od glavnih utvrđenih oblasti Oružanih snaga Ukrajine na Donjeckom pravcu. Odatle, od 2014. godine, ukrajinske trupe neprekidno granatiraju mirne kvartove glavnog grada DNR.

  • Moskva: To je ultimatum

    Moskva: To je ultimatum

    Pošteno rešenje oko Ukrajine moguće kada Kijev prekine borbe i terorističke napade, kao i kada Zapad prekine isporuke oružja, navela je Zaharova.

    Predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je, povodom sastanka u Džedi o ukrajinskim pitanjima, rekla da je Rusija sigurna da je sveobuhvatno, održivo i pravedno rešenje krize moguće samo ako kijevski režim zaustavi neprijateljstva i terorističke napade, a zapadni sponzori prestanu da pumpaju Oružane snage Ukrajine oružjem.

    “Moraju se potvrditi prvobitni temelji suvereniteta Ukrajine – njen neutralni, vanblokovski i nenuklearni status”, naglasila je ona.

    Rusija očekuje da će zemlje BRIKS-a koje su učestvovale u konsultacijama o Ukrajini u Džedi obavestiti Moskvu o napretku pregovora, nijedna od tačaka “formule mira” Vladimira Zelenskog nije usmerena na pronalaženje diplomatskog rešenja za krizu.

    “Rusko Ministarstvo spoljnih poslova primilo je k znanju informaciju o konsultacijama o ukrajinskoj krizi… U njima su učestvovali naši istomišljenici iz BRIKS-a i drugi partneri. Očekujemo da će, u skladu sa sporazumima, sa nama podeliti svoje ocene. Mi potvrđujemo naš stav o takozvanoj formuli mira Zelenskog, koju kijevski režim i Zapad pokušavaju da promovišu tokom ovakvih susreta”, rekla je Zaharova.

    Ona je naglasila da nijedna od 10 tačaka “formule mira” Zelenskog nije usmerena na pronalaženje pregovaračkog i diplomatskog rešenja krize, da predstavlja besmisleni ultimatum Rusiji, koji ima za cilj da produži neprijateljstva.

    Diplomata je istakla da je mirno rešenje na osnovu njega nemoguće.

  • Američka taktika propada, Rusi gospodare nebom

    Američka taktika propada, Rusi gospodare nebom

    Nova taktika NATO-a koja je brzo ubačena u ukrajinske trupe propada jer Ukrajina ne dominira nebom.

    Ovo su izjavili analitičari koji kažu i kažu analitičari da im se čini da kijevske trupe preispituju poznatu doktrinu kako bi izvršile pritisak na ukopanu rusku odbranu.

    Ukrajinske trupe, koje su sada više od dva meseca u letnjoj kontraofanzivi, ugradile su stil borbe NATO-a u svoje oružane snage zajedno sa zapadnom opremom, poput tenkova i oklopnih vozila koje su obezbedile SAD.

    Ali u sredu je u izveštaju Njujork tajmsa sugerisano da obuka NATO-a možda nije bila tako uspešna kako se očekivalo.

    “Ukrajinska vojska je za sada ostavila po strani američke borbene metode i vratila se taktici koju najbolje zna”, piše Tajms.

    Američko osoblje demonstrira tehnike gradskog ratovanja dok ukrajinski vojnici posmatraju tokom bilateralnih vojnih vežbi u blizini Javorova, Ukrajina, 16. septembra 2014. Nova taktika NATO-a koja je brzo ubačena u ukrajinske trupe izneverava kijevske lovce jer Ukrajina ne dominira nebom, penzionisana britanska vojska Pukovnik Hamish de Breton-Gordon rekao je za “Newsweek”.

    Postoji jedan glavni razlog za to, kažu stručnjaci za “Newsweek”. Zemlje NATO-a šalju kombinovano oružje ili sve komponente vojske koje rade zajedno. Da bi ukrajinske snage uspele sa taktikom Zapada i NATO-a, potrebna im je vazdušna nadmoć, koju nemaju.

    “Da bi zapadni pristup funkcionisao efikasno, potrebni su vam svi elementi, a ključni element toga je vazdušna snaga”, kaže penzionisani pukovnik britanske vojske Hamish de Breton-Gordon, koji je ranije komandovao hemijskom, biološkom, radiološkom i nuklearnom odbranom Ujedinjenog Kraljevstva i NATO sile.

    Zapadne zemlje su uložile desetine milijardi dolara u Ukrajinu kao bezbednosnu pomoć, ali ova pomoć nije uključivala zapadne borbene avione poput F-16 ili jurišne helikoptere standarda NATO-a. Samo nekoliko sati pre nego što je počela kontraofanziva, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je za Vol strit džornal da ruska nadmoć u vazduhu i potreba Kijeva za protivvazdušnom odbranom znače da će “veliki broj vojnika poginuti” u narednim mesecima.

  • Zatvoren vazdušni prostor iznad Nigera, hunta raskida odnose s Francuskom

    Zatvoren vazdušni prostor iznad Nigera, hunta raskida odnose s Francuskom

    Pobunjeni vojnici Nigera zatvorili su vazdušni prostor zemlje i optužili strane sile da pripremaju napad, jer je hunta prekršila rok za vraćanje svrgnutog predsjednika i rekla da će na svaki pokušaj preleta zemlje odgovoriti “energičnim i trenutnim odgovorom.”

    Državna televizija Nigera objavila je potez u nedjelju naveče, nekoliko sati prije roka koji je postavio zapadnoafrički regionalni blok ECOWAS, koji je zahtjevao od čelnika državnog udara da vrate predsjednika Mohameda Bazuma ili da se suoče s vojnom silom.

    Potparol vođa puča, pukovnik oficir Amadu Abdramane, upozorio je na “prijetnju intervencije koja se priprema u susjednoj zemlji” i rekao da će vazdušni prostor Nigera biti zatvoren do daljeg. Hunta je utvrdila da se dvije srednjoafričke zemlje pripremaju za invaziju, ali nije rekla koje, te je pozvala stanovništvo zemlje da je brani.

    Regionalne su napetosti porasle otkako su pobunjeni vojnici svrgnuli demokratski izabranog predsjednika Nigera prije gotovo dvije sedmice, pritvorivši ga i postavivši generala Abdurahmana Čianija za šefa države. Čiani je bio šef predsjedničke garde, a optužen je da je s nekoliko pripadnika svoje jedinice vodio puč.

    Analitičari kažu da se vjeruje da je puč pokrenula borba za vlast između njega i predsjednika koji ga je namjeravao otpustiti.

    Nije odmah bilo jasno što će ECOWAS učiniti sada kada je rok prošao, posebno zato što je regija podijeljena oko smjera djelovanja.

    U subotu je nigerijski Senat odbacio plan za invaziju, pozivajući nigerijskog predsjednika, trenutno predsjedavajućeg Unije, da istraži druge opcije osim upotrebe sile. ECOWAS još uvijek može napredovati, budući da se konačne odluke donose konsenzusom država članica.

    Regionalne zemlje Gvineja, Burkina Faso i Mali, kao i Alžir, istupile su protiv upotrebe sile, a Burkina Faso i Mali kažu da bi napad na Niger “bio ravan objavi rata” protiv njih. I Senegal i Obala Slonovače izrazili su podršku naporima ECOWAS-a da uspostavi ustavni poredak, a senegalska je vlada rekla da će učestvovati u vojnoj operaciji ako ona krene naprijed.

    Ali čini se da hunta nije zainteresovana za pregovore.

    Delegacija ECOWAS-a poslana u Niger prošle sedmice na razgovore nije smjela napustiti aerodrom i susrela se samo s Čianijevim predstavnicima.

    U nedjelju su se čelnici hunte pojavili na skupu u glavnom gradu Najmeju obećavajući hiljadama prisutnih pristalica da njihova lojalnost neće biti iznevjerena.

    “Mi smo s vama protiv njih. Daćemo vam Niger koji vam duguju”, rekao je član hunte Brigadir general Mohamed Tumba. Nakon njegovog govora, “Associated Press” je vidio kako učesnici skupa odrubljuju glavu piletu ukrašenom bojama bivše kolonizatorske Francuske.

    Hunta iskorištava antifrancuske osjećaje među stanovništvom kako bi učvrstila svoju bazu podrške i brzo prekida veze s Francuskom, s kojom su francuski vojnici sarađivali s nigerskom vojskom u borbi protiv ekstremističkih grupa, gledajući pritom druge partnere.

    Prošle sedmice hunta je takođe suspendovala rad francuske televizije “RFI” i televizije “France 24” u zemlji te raskinula sporazume s Francuskom.

    Takođe je zatražila pomoć od ruske vojne grupe Vagner, koja djeluje u nekolicini afričkih zemalja, uključujući susjedni Mali, kojim takođe upravlja vojni režim.

    Sjedinjene Države, Francuska i druge zemlje smatrale su Niger svojim posljednjim velikim protivterorističkim partnerom u golemoj regiji Sahel, južno od pustinje Sahare, gdje grupe povezane s al-Kaidom i Islamskom državom (ISIL) grupe šire svoj domet. Budućnost oko 1500 francuskih vojnih lica i 1100 američkih vojnih lica u Nigeru nije odmah poznata.

    Mnogi ljudi, uglavnom mladi, okupili su se oko hunte, noću izlaze na ulice kako bi patrolirali, provjeravali oružje i branili se od strane intervencije.

    “Ovdje sam da podržim naše odbrambene i sigurnosne snage moje zemlje”, rekao je pristalica državnog udara na skupu u nedjelju. “Dok oni (džihadisti) ubijaju našu braću i sestre Ecowas nije intervenirao. Hoće li sada intervenisati?” rekao je pristalica Amadua Bukarija na skupu u nedjelju. “Sramota za Ecowas.”

    Ali drugi su izrazili zabrinutost zbog jačanja kontrole hunte nad stanovništvom, prenosi “Npr”.

    Jedan zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašteni komentarisati, rekao je da hunta plaši ljude da im se pridruže i ima ljude koji ih obavještavaju o tome koji Nigerijci razgovaraju sa strancima.

  • EU nemoguć cilj za Ukrajinu

    EU nemoguć cilj za Ukrajinu

    Iskusni zvaničnici i diplomate upozoravaju da ulazak Ukrajine u EU nije jednostavno pitanje, upozoravajući da bi Zelenski mogao biti žrtva nerealnih obećanja.

    Prolazak kroz taj EU lavirint, kako prenosi Jutarnji list, uopšte nije lak, a za Ukrajinu je čak možda i nemoguć. Podseća se da u redu za članstvo u EU već čeka, i to decenijama, sedam kandidata: Turska, Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija i Moldavija.

    Takođe, ističe se, kao veoma važan factor, neizvesna ekonomska situacija, u smislu da bi ekonomska moć apsorbcije ekonomije EU kod integracije novih članica bila i više nego stres, čak I bez Ukrajine.

    Plus, na to treba dodati da Ukrajina ima osetno niži BDP čak I od siromašne Moldavije, dok u tom smislu Srbija ili Crna Gora deluju kao vrlo bogate.

    Problem je i broj stanovnika Ukrajine i njena veličina, jer je ona, osim Turske, daleko veća od svih ostalih aktuelnih kandidata za članstvo u EU pa je njena EU integracija I u tom smislu vrlo diskutabilna.

    Ali, čak i da se svi ti podaci ostave sa strane, kada je reč o prijemu Ukrajine u EU otvaraju se dve ključne dileme: Prvo, da li je Ukrajina nakon rata uopšte u stanju da sprovede dugačku listu reformi koje su preduslov članstva u EU, a vrlo su zahtevne čak i za zemlje koje nisu prošle ratne užase. Drugo, da li je uopšte moguće drastično primeniti principe finansiranja programa EU kako bi se omogućilo primanje Ukrajine u članstvo?

    Nema izgleda da će EU birokrate uspeti uopšte da daju odgovor na jedno od najvažnijih pitanja – kako prilagoditi zajedničku agrarnu politiku, kao i onu kohezijsku, koja podređuje raspodelu novca prema regionalnom principu. Zašto je to važno? Jer te dve temeljne politike čine 62 odsto sedmogodišnjeg budžeta EU i svaka predstavlja trošak od oko 370 milijardi evra. Otprilike tolika biće i cena obnove Ukrajine!

    Ako pak Ukrajina dobije zeleno svetlo, EU će dobiti agrarne površine veličine Italije i veliku količinu poljoprivrednika. Ali, moraće mnogo toga da promeni unutar svoje administracije, i to na štetu ostalih članica.

    A to se uopšte ne pominje u javnim nastupima političara jer bi, kada se brojke uzmu u obzir, Ukrajina mogla da postane najveći primalac EU novca namenjenog za agrarnu politiku.

    Dalje, ostali bi se mogli zapitati zašto je to tako, pa bi na primer, tako francuski poljoprivrednici biti veoma ljuti.

    Problem su takođe i fondovi regionalnog razvoja, koji služe za ujednačavanje stepena ekonomskog razvoja na nivou Unije, a Ukrajina je zbog rata postala veoma siromašna, što znači da bi ostale zemlje kandidati, kao i postojeće najsiromašnije članice, među kojima je i Hrvatska, morale da žrtvuju svoje ambicije koriščenja kohezionih fondova u korist Ukrajine, kojima su oni potrebniji.

    To bi dalje značilo da bi se svi finansijski planovi EU totalno poremetili.

    Sve ove dileme oko potencijalnog integrisanja Ukrajine u EU signaliziraju pak da rat i razaranja što pre treba zaustaviti jer su ekonomske posledice već sad tolike da svako njihovo dalje povećavanje čini scenario učlanjivanja još manje realnim nego što je trenutno.

  • Rusija pokreće svoju kontraofanzivu?

    Rusija pokreće svoju kontraofanzivu?

    Ruska vojska će pokrenuti snažnu ofanzivu u Ukrajini kada se za to stvore uslovi, izjavio je senator Dmitrij Perminov.

    “Trenutno meljemo oružane snage Ukrajine. Kada za nas bude povoljan trenutak, naša vojska će krenuti u ofanzivu“, rekao je član komiteta za odbranu Veća Ruske Federacije ruskom listu Ura.ru u intervjuu objavljenom u nedelju.

    Senator je takođe izrazio sumnju da će do pregovora između Moskve i Kijeva doći u skorije vreme, ponovivši stav koji su više puta iznosili najviši ruski zvaničnici.

    “Američki gospodari ne dozvoljavaju Zelenskom da sedne za pregovarački sto. Štaviše, po njihovom nalogu je donet zakon koji mu direktno zabranjuje da vodi pregovore sa Ruskom Federacijom“, rekao je senator, misleći na zakone koje je Ukrajina usvojila prošle jeseni.

    Perminov se takođe dotakao dugo najavljivanog kontraofanzivnog napora Ukrajine, koji je Kijev pokrenuo početkom juna. Ofanziva nije dala nikakve opipljive rezultate, što je rezultiralo velikim gubicima za ukrajinsku vojsku, sa hiljadama poginulih ili ranjenih vojnika, kao i velikom količinom izgubljene vojne opreme koju je isporučio Zapad.

    Nedostatak napretka je već razbesneo zapadne rukovodioce ukrajinskih vlasti, smatra senator, očigledno misleći na kritike brojnih publikacija o nedostatku napretka Kijeva, kao i na teške gubitke i upitnu taktiku njegovih trupa, prenosi Raša tudej.

    “Vidimo da su njihovi zapadni gospodari nezadovoljni rezultatima ofanzive. Od njih su očekivali više. Ove pritužbe počinju da izlaze direktno“, rekao je Perminov.

    “Već skoro dva meseca traje kontraofanziva, ali ona nije dovela do uspeha ukrajinskih nacionalista. Izgubili su mnogo svojih vojnika, ljudstva i naoružanja koje im je Zapad obezbedio“, dodao je on.