VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Raskol u vrhu Ukrajine?

    Raskol u vrhu Ukrajine?

    Na pomolu je raskol između ukrajinske komande i administracije predsednika Volodimira Zelenskog zbog neuspešne kontraofanzive, objavio je “Njuzvik”.

    Kako se navodi u članku, vojska, uključujući vrhovnog komandanta Valerija Zalužnog, želi da nastavi ofanzivu.

    Administraciji Zelenskog su u početku predstavljene preterano optimistične ocene koje dovode u zabludu a to je, navodno, izazvalo nezadovoljstvo vlasti.

    Nedostatak napretka intenzivirao je stratešku debatu na najvišim nivoima ukrajinske vlade, rekli su za Njuzvik izvori koji poznaju diskusiju, postavljajući neke u kancelariji predsednika protiv vojne komande.

    “Definitivno postoje neke razlike među ukrajinskim rukovodstvom u vezi sa vojnom strategijom“, rekao je jedan izvor blizak ukrajinskoj vladi koji je razgovarao sa Njuzvikom.

  • “Zapad ne želi mir u Ukrajini, zarađuju na ratu”

    “Zapad ne želi mir u Ukrajini, zarađuju na ratu”

    Zapad nije zainteresovan za rešavanje ukrajinske krize mirnim putem već nastoji da zaradi što višen ovca za svoj odbrambeno-industrijski kompleks.

    Ovo je rekao zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev.

    “Njihove priče o tome kako je vreme sesti za sto i početi nekakve mirovne pregovore sve je to lukav stav. Oni to ne žele. Oni žele još više da raspale rat da bi zarađivali novac za svoje budžete”, rekao je Medvedev tokom posete forumu “Armija-2023”.

    Ruski vojnici veoma uspešno uništavaju tehniku koju Zapad isporučuje i nastaviće to da rade, rekao je on i dodao da u kontekstu gubitaka Zapad s vremena na vreme pokreće razgovore o tome da je potrebno vratiti se za pregovarački sto i postići nekakav kompromis.

    “Ali treba shvatiti da je to samo deo priče, drugi deo je sastoji u tome da američki vojno-odbrambeni kompleks i evropski, na tome zarađuju. Za njih je to način da zarade ogromna sredstva na ime isporuka tehnike Ukrajini. Zato oni na tom ratu zarađuju”, naveo je on.

    Medvedev je obišao i izložbu zaplenjenog ukrajinskog i zapadnog oružja.

  • “Putin je u pravu”: Kina će se raspasti?

    “Putin je u pravu”: Kina će se raspasti?

    NATO želi da stvori “drugu Ukrajinu u Aziji” kako bi poremetio razvojne izglede čitavog azijskog regiona, upozorio je danas Feng Šaolej.

    Šaolej je direktor Centra za ruske studije na Istočnokineskom univerzitetu ECNU.

    “NATO želi da stvori još jednu Ukrajinu u Aziji. Ovaj trend nije samo usmeren na obuzdavanje Kine, već i na blokiranje normalne razmene među azijskim zemljama i narušavanje razvojnih perspektiva Azije. Ozbiljne činjenice upozoravaju da nijedan priseban političar u svetu ne sme da dozvoli da NATO uništi budućnost celog sveta”, predočio je kineski ekspert, prenosi TASS.

    Komentarišući današnje upozorenje koje je učesnicima 11. Moskovske konferencije o međunarodnoj bezbednosti uputio ruski predsednik Vladimir Putin o mogućoj integraciji NATO sa AUKUS, vojnim savezom Australije, Velike Britanije i SAD, Feng je istakao da je to pokušaj proširenja NATO (na Aziju) zasnovan na sebičnim interesima određenih sila.

    “Predsednik Putin je u pravu: pokušaji širenja NATO u Aziji zasnovani su na sebičnim interesima desničarskih političkih snaga i vojno-industrijskog bloka, kao i na istorijskom iskustvu krstaških ratova. Njihov cilj je da se vrate u eru podele sveta na bazi isključivih ideologija”, ukazao je Feng.

  • Pronađen “general Armagedon”

    Pronađen “general Armagedon”

    Ruski general Sergej Surovikin, za koga se veruje da je saveznik šefa Vagnera Jevgenija Prigožina, smenjen je sa vodeće uloge u ratu Moskve protiv Ukrajine.

    On se nalazi u kućnom pritvoru, prema izveštajima koji kruže među ruskim vojnim blogerima i medijima, piše Politiko.

    “Ne postoji zvanična istraga, ali Surovikin je dugo vremena proveo u limbu odgovarajući na neugodna pitanja”, saopštio je VČK-OGPU i dodao da je generalu savetovano da ostane ispod radara kako bi bio “zaboravljen”.

    Pozivajući se na osobu koja je upoznata sa situacijom, blog je naveo da odluku o konačnoj sudbini Surovikina “mora da donese jedna osoba, a što duže traje, ta osoba će biti hladnija”, misleći na ruskog predsednika Vladimira Putina.

    Izveštaj dolazi samo nekoliko dana nakon što je Viktor Sobolev, bivši ruski general-potpukovnik koji sada sedi kao član Državne dume, rekao za Nevs.ru da je Surovikin smenjen sa dužnosti komandanta snaga Kremlja u Ukrajini.

    Sobolev je takođe nagovestio da bi se Surovikin na kraju mogao vratiti, rekavši za ruski novinski sajt da bi general kasnije mogao da bude koristan vojsci, ako se ne utvrdi da je počinio ozbiljna krivična dela.

    Kremlj tek treba da da zvaničnu javnu izjavu o tome gde se Surovikin nalazi ili da izveštava da je unapred znao o Vagnerovoj pobuni, navodeći samo “spekulacije” kada su novinari pitali o njegovom nestanku, preneo je Politiko.

  • Američke banke u opasnosti?

    Američke banke u opasnosti?

    Analitičari Fič rejtingsa upozorili su da se američka bankarska industrija približila još jednom izvoru turbulencija.

    U pitanju je rizik od sveobuhvatnog pada rejtinga desetine američkih banaka koje bi mogle uključivati čak i banke poput JPMorgan Chasea.

    Agencija je smanjila svoju procenu zdravlja industrije u junu, potez za koji je analitičar Kris Vulf rekao da je prošao uglavnom nezapaženo jer nije izazvao sniženje rejtinga banaka.

    Ali još jedno smanjenje ocene industrije za jedan stepen, na A+ s AA-, prisililo bi Fič da preispita rejting svake od više od 70 američkih banaka koje pokriva, rekao je Vulf za CNBC u ekskluzivnom intervjuu u sedištu kompanije u Njujorku.

    “Ako bismo ga premestili na A+, onda bi to rekalibriralo sve naše finansijske mere i verovatno bi se pretočilo u negativne akcije ocenjivanja”, rekao je Vulf.

    Kompanije za ocenjivanje kreditnog rejtinga na koje se oslanjaju ulagači u obveznice u poslednje vreme su uzburkale tržišta svojim postupcima. Prošlog nedelje je Moody's smanjio rejting 10 malih i srednjih banaka i upozorio da bi moglo doći do rezova za još 17 zajmodavaca, uključujući veće institucije poput Truista i U.S. Banke.

    Ranije ovog meseca, Fič je snizio dugoročni kreditni rejting SAD-a zbog političke disfunkcije i rastućeg duga, potez koji su ismejali poslovni čelnici, uključujući izvršnog direktora JPMorgana Džejmija Dajmona, prenosi seebiz.

    Ovog puta, Fič namerava da signalizira tržištu da snižavanje rejtinga banaka, iako nije gotova stvar, predstavlja pravi rizik, rekao je Vulf.

    Junski postupak kompanije podigao je ocenu “operativnog okruženja” industrije na AA- s AA zbog pritiska na kreditni rejting zemlje, regulatornih praznina izloženih bankrotom regionalnih banaka u martu i neizvesnosti oko kamatnih stopa.

    Problem koji stvara još jedno snižavanje na A+ je to što bi rezultat industrije tada bio niži od nekih njegovih najbolje ocenjenih zajmodavaca. Dve najveće banke u zemlji po imovini, JPMorgan i Bank of America, verovatno bi u ovom scenariju bio smanjen na A+ s AA-, budući da banke ne mogu da dobiju ocenu veću od okruženja u kojem posluju.

  • “Trgovati teritorijom za NATO kišobran? Smiješno”

    “Trgovati teritorijom za NATO kišobran? Smiješno”

    Savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak, izjavio je danas da Ukrajina neće trgovati svojim teritorijama za članstvo u NATO-u.

    “Trgovati teritorijom za NATO kišobran? To je smiješno. To znači namerno biranje poraza demokratije, podsticanje globalnog zločinca, očuvanje ruskog režima, uništavanje međunarodnog prava i prenošenje rata na druge generacije”, napisao je Podoljak na društvenoj mreži X (Tviter).

    On je dodao da pokušaji očuvanja svetskog poretka i Putinov trijumf neće doneti mir svetu, već novi rat.

    “Očigledno, ako Putin ne doživi potpuni poraz, politički režim u Rusiji se ne promeni, a ratni zločinci ne budu kažnjeni, rat će se definitivno vratiti sa ruskim apetitom za još. Pokušaji očuvanja svetskog poretka i uspostavljanja ‘lošeg mira’ kroz Putinov trijumf, neće doneti mir svetu, ali će doneti i sramotu i rat”, naveo je savetnik ukrajinskog predsednika.

    Kazao je da se ovo odnosi na bilo koji format nove “podele Evrope”, uključujući i pod okriljem NATO-a.

    “Zašto onda predlagati scenario zamrzavanja, koji toliko želi Rusija, umesto da se ubrza snabdevanje oružjem? Ubice ne treba ohrabrivati užasnim popustljivostima”, poručio je Podoljak. Direktor privatne kancelarije generalnog sekretara NATO-a Stijan Džensen rekao je ranije danas da bi Ukrajina mogla da postane članica NATO-a ako pristane da ustupi teritorije koje trenutno odbija da prizna kao deo Rusije.

  • Šta su Rusi zaplijenili od zapadnog naoružanja u Ukrajini

    Šta su Rusi zaplijenili od zapadnog naoružanja u Ukrajini

    U okviru Međunarodnog vojno-tehničkog foruma “Armija-2023” u “Parku patriota” kod Moskve otvorena je izložba zarobljenog naoružanja i vojne opreme koju koriste Oružane snage Ukrajine, uključujući i zapadne zemlje.

    Posebna pažnja je posvećena opremi koju proizvode SAD i druge zemlje NATO.

    Tako se na izložbi može vidjeti spaljeno australijsko oklopno vozilo “Bušmaster”, američki oklopni transporteri M-113, švedsko borbeno vozilo pješadije CV90-40, francuski tenk AMX-10RCR.

    Najveći dio zapadne trofejne tehnike čine britanska borbena vozila i to oklopno vozilo “Haski” i “Mastif” i automobil AT-105 “Sakson”.

    U opisu eksponata navedeno je gdje i kako je tehnika zaplijenjena.

    Odvojeno, u zatvorenom paviljonu predstavljena je ekspozicija “Obećani savez”, koja pojašnjava ideološki rad koji se posljednjih godina provodi nad ukrajinskom omladinom.

    “Među uzorcima su školski udžbenici, odjeća sa nacionalističkim sloganima, neobičan meni barova i ugostiteljskih objekata, kao i simboli terorističkog bataljona Azov (terorističke organizacije zabranjene u Ruskoj Federaciji)”, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

  • Ulazak u NATO košta: Rusi uzimaju Kijev?

    Ulazak u NATO košta: Rusi uzimaju Kijev?

    Ukrajina može ući u NATO, ali bez Kijeva, smatra Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije.

    On je detaljnije objasnio o kakvoj ideji je reč.

    “Nova ideja za Ukrajinu iz kancelarije Severnoatlantske alijanse: Ukrajina može da uđe u NATO ako se odrekne spornih teritorija. Ideja je zanimljiva. Problem je samo što su sve, navodno, njihove teritorije veoma sporne. Za ulazak u blok kijevske vlasti će morati da se odreknu čak i samog Kijeva, prestonice drevne Rusije. Prestonicu će onda morati da premeste u Lavov”, napisao je on na svom kanalu na Telegramu.Ranije je šef kancelarije generalnog sekretara NATO-a Stijan Jensen izjavio da bi Ukrajina mogla da dobije članstvo u Alijansi u zamenu za ustupanje dela svoje teritorije Rusiji.

  • Visoki zvaničnik NATO-a: Ukrajina bi mogla da se odrekne teritorije u zamjenu za članstvo

    Visoki zvaničnik NATO-a: Ukrajina bi mogla da se odrekne teritorije u zamjenu za članstvo

    Ukrajina će možda morati pristati da se odrekne dijela teritorije koju trenutno kontroliše Rusija ako želi da se pridruži NATO-u, rekao je visoki zvaničnik Sjeveroatlantskog saveza, prenosi Sky News.

    Stian Jenssen, koji služi kao šef osoblja generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, govorio je norveškim medijima na panel diskusiji ranije danas.

    Stoltenberg je dugo oprezno izbjegavao pitanja o tome šta bi Ukrajina mogla učiniti da okonča rat. Njegov stav je stalno bio da je na Ukrajini, a ne trećim stranama, da odluči kako i kada treba započeti pregovore sa Rusijom.

    Ali, dao je naznake da Ukrajina zaista može imati put u NATO.

    “Postoji značajan pomak u pitanju budućeg članstva Ukrajine u NATO-u. U svačijem je interesu da se rat ne ponovi. Rusija ima ogromne vojne muke i čini se nerealnim da mogu zauzeti nove teritorije”, rekao je Stoltenberg.

    “Sada je pitanje šta Ukrajina može da uzme nazad“, dodao je on.

    Na pitanje norveškog lista VG da li Ukrajina mora ustupiti zemlju da bi postigla mir i zauzvrat dobila članstvo u NATO-u, Jensen je sugerisao da je pitanje već postavljeno unutar alijanse.

    “Ne kažem da mora biti ovako”, rekao je. “Ali to bi moglo biti moguće rješenje.”

    Ali, to rješenje bi bilo u direktnoj suprotnosti s ciljevima mira koje je sam predsjednik Zelenski iznio.

    Jedna od 10 tačaka u njegovoj takozvanoj formuli mira uključuje vraćanje ukrajinskih granica na mjesto gdje su bile prije invazije. Ukrajinski predsjednik je jasno stavio do znanja da se o tome ne može pregovarati.

  • Putin: Ostajemo pristalice multipolarnog svijeta

    Putin: Ostajemo pristalice multipolarnog svijeta

    Rusija ostaje pristalica multipolarnog svjetskog poretka zasnovanog na prioritetu principa međunarodnog prava, izjavio je danas ruski predsjednik Vladimir Putin.

    Bili smo i ostali čvrste pristalice multipolarnog svjetskog poretka zasnovanog na prioritetu normi i principa međunarodnog prava, suvereniteta i ravnopravnosti država, konstruktivne saradnje i povjerenja – rekao je Putin na 11. Moskovskoj konferenciji o međunarodnoj bezbjednosti.

    Istakao je da da zapadne zemlje planiraju da integrišu snage NATO saveza u Pakt bezbjednosti AUKUS između Australije, Velike Britanije i SAD.

    • Ne isključujemo da stvar ide ka punoj integraciji NATO snaga sa strukturama bloka AUKUS koje se stvaraju – izjavio je ruski predsjednik.

    Australija, SAD i Velika Britanija najavile su novo trilateralno odbrambeno partnerstvo pod nazivom AUKUS u septembru 2021. godine.