VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Makron predstavio ekološki plan – “ekologija na francuski način”

    Makron predstavio ekološki plan – “ekologija na francuski način”

    Predsjednik Francuske Emanuel Makron predstavio je nacionalni “ekološki plan” za smanjenje emisija gasova staklene bašte za 55 odsto i okončanje upotrebe fosilnih goriva do 2030. godine.

    Govoreći poslije sastanka sa ministrima, Makron je rekao da će dodatnih 10 milijardi evra biti uloženo u program od 50 tačaka, koji je opisao kao “ekologija na francuski način”, prenosi Gardijan.

    “Od suštinskog je značaja da Francuska smanji zavisnost od fosilnih goriva, uglja, benzina i gasa, koje više ne proizvodimo, ali od kojih zavisimo”, naveo je Makron, dodavši da je cilj da se ta zavisnost smanji sa trenutnih 60 na 40 odsto do 2030. godine, prenosi Tanjug.

    Istakao je da je prioritet da do januara 2027. godine potpuno bude prekinuto korišćenje uglja za proizvodnju električne energije.

    Makronov ekološki plan uključuje i ubrzanje proizvodnje električnih automobila, nove projekte u vezi sa vetroelektranama na moru, otvaranje nekoliko fabrika baterija na severu zemlje, kao i mapu na kojoj će biti predstavljeno gdje se mogu naći prirodni resursi u Francuskoj, uključujući vodonik i osnovne elemente za litijumske baterije.

    Pored toga, francuska vlada će uložiti 700 miliona evra za razvoj regionalne željezničke mreže.

  • Stejt department: Beograd i Priština da se uzdrže od podizanja tenzija

    Stejt department: Beograd i Priština da se uzdrže od podizanja tenzija

    Portparol Stejt departmenta Metju Miler izjavio je da Sjedinjene Američke Države najoštrije osuđuju, kako je naveo, “koordinisane nasilne napade” na tzv. kosovsku policiju u Banjskoj 24. septembra i pozivaju Beograd i Prištinu da se uzdrže od bilo kakvih radnji ili retorike koje bi mogle dodatno da podstaknu tenzije.

    “Dakle, prije svega, mi najoštrije osuđujemo koordinisane nasilne napade na kosovsku policiju. Izražavamo duboko saučešće porodici narednika kosovske policije koji je nastradao na dužnosti. Počinioci ovog zločina moraju biti pozvani na odgovornost kroz transparentan istražni proces.

    Pozivamo vlade Kosova i Srbije da se uzdrže od bilo kakvih radnji ili retorike koje bi mogle dodatno da podstaknu tenzije i da odmah rade u koordinaciji sa međunarodnim partnerima na deeskalaciji situacije, osiguraju bezbjednost i vladavinu prava i vrate se dijalogu uz posredovanje EU”, saopštio je Miler na pres konferenciji, prenosi Pavlovic Today.

    U selu Banjska je u noći između subote i nedjelje došlo do sukoba lokalnih Srba i tzv. kosovske policije, pri čemu su poginula četvorica Srba i jedan policajac.

    Na pitanje Pavlovic Today da li će, s obzirom na to da tzv. kosovsku policiju djelimično finansiraju SAD, zatražiti istragu o mogućoj prekomjernoj upotrebi sile i policijske brutalnosti, posebno u svijetlu prijavljene upotrebe snajpera, Miler je rekao da je video izvještaje, ali da, prema njegovim saznanjima, “oni nisu potvrđeni i da neće da govori o njima”.

  • Oglasio se Kremlj o dešavanjima na KiM

    Oglasio se Kremlj o dešavanjima na KiM

    Kremlj pažljivo prati napetu i potencijalno opasnu situaciju na Kosovu i Metohiji i svjedoči tradicionalno pristrasnom stavu protiv Srba, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Situacija je ekstremno teška. Na Kosovu vidimo tradicionalno prilično pristrasan stav protiv Srba. To je tako tradicionalno neuravnotežena linija. Situacija tamo je, zaista, veoma napeta i potencijalno opasna. Pažljivo pratimo”, naglasio je Peskov komentarišući jučerašnje događaje u Banjskoj.

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da su trojica Srba sa Kosova i Metohije stradala u selu Banjska, od kojih dvojica od snajperske vatre sa velike udaljenosti, a postoji bojazan da je ubijen još jedan.

    “Noćas u 2.46 časova grupa Srba sa Kosova postavila je dva kamiona kao barikade u Banjskoj na severu Kosova, zatim je došla kosovska policija koja je pokušala da ih ukloni. Nakon toga došlo do sukoba sa Srbima u kojem je ubijen policajac Afrim Bunjaku i ranjeno još jedno lice”, rekao je Vučić.

    On je naveo da se u Banjskoj dogodilo to da su se Srbi sa Kosova i Metohiji pobunili ne želeći više da trpe teror premijera samoproglašenog Kosova Aljbina Kurtija.

  • “Sve se sada komplikuje “

    “Sve se sada komplikuje “

    Jedan od najpoznatijih istoričara današnjice Nial Ferguson upozorava da će u godini pred nama pitanje podrške Ukrajini postati “kontraverzno”.

    On je, u analizi za Blumberg, naveo da teret svih vrsta pomoći Ukrajini nije ravnomerno globalno raspodeljen, kao i da će se ta ista podrška istopiti sledeće godine zbog promene stavova građana, ali i širih političko-ekonomskih pitanja.

    “Vredno je napomenuti da je na mnoge načine pomoć manja nego što se to čini na prvi pogled. Ukupno je 39 zemalja dalo ili obećalo neki oblik podrške u ukupnom iznosu od 250 milijardi evra, od čega 16 zemalja i EVropska unija daju veliku većinu. Tih 39 zemalja predstavlja 59 odsto globalnog BDP-a, ali samo 11 odsto svetske populacije”, naveo je on.

    Zatim objašnjava da iza tog relativno niskog nivoa pomoći stoji suzdržanost velikog broja zemalja tzv. Globalnog Juga prema Ukrajini, a za to postoji više razloga, što se najbolje moglo primetiti iz zajedničkog saopštenja na zadnjem G20 skupu, na kom je izostala eksplicitna osuda Rusije kao agresora.

    Naime, objašnjava dalje Ferguson, s jedne strane te države i dalje gledaju na Zapad kao izvor kolonijalizma, a s druge imaju razloga da se ne zamere Rusiji, kao i Kini.

    Ali, naglašava on, no što je intrigantno je da članice EU počinju da preuzimaju uvjerljivo najveći deo tereta pomoći Ukrajini, puno više nego pre samo nekoliko meseci.

    Ono što je problem ove situacije je da u SAD-u republikanci sve više relativizuju pitanje pomoći Ukrajini te se može očekivati dalje splašnjavanje američkog entuzijazma prema svim oblicima pomoći Ukrajini, što znači da bi EU morala da izvuće najveći deo tereta, pri čemu evropska ekonomija ima puno teže posledice sukoba u Ukrajini nego američka.

    “Većina medijskih rasprava o ovom pitanju usredotočuje se na opadajući entuzijazam među Amerikancima – posebno republikancima – za finansiranje ratnih napora Ukrajine. Nedavna anketa CBS-a pokazala je pad podrške birača za slanje oružja u Ukrajinu, s 49 odsto u februaru na 39 sada. Podrška republikanaca čak i slanju pomoći i zaliha pala je s 57 odsto na 50”, naglašava istoričar.

    Ali, on naglašava da evropski stavovi mogu biti važniji i da im se nekako pridaje manje pažnje. Prema njegovim rečima, sprovedena su dva velika istraživanja Eurobarometra o stavovima građana EU-a od ruske invazije, jedno u aprilu 2022. i jedno u avgustu 2023.

    “U celini, Evropljani i dalje podržavaju Ukrajinu, ali tamo je entuzijazam smanjen. Za 19 postotnih bodova smanjen je udeo onih koji se ‘potpuno slažu‘ s prihvatanjem ljudi koji beže od rata. Za 17 bodova pao je udeo onih koji se potpuno slažu s finansiranjem nabavke i isporuke vojne opreme Ukrajini. Udeo onih koji se u potpunosti slažu s finansijskom i ekonomskom podrškom Ukrajini pao je za 16 bodova….”,navodi ferguson.

    Drugim rečima, objašnjava on, iako većina lidera EU, a pogotovo predstavnici institucija EU, stvaraju utisak da je podrška Evropljana Ukrajini u sukobu s Rusijom zamalo pa apsolutna, podaci Eurobarometra otkrivaju kako je podrška finansiranju vojne opreme za Ukrajince pala na samo 24 odsto.

  • Makron povlači ambasadora i vojne trupe iz Nigera

    Makron povlači ambasadora i vojne trupe iz Nigera

    Emanuel Makron, francuski predsjednik, najavio je da će Francuska prekinuti svoje vojno prisustvo u Nigeru i povući svog ambasadora iz zemlje nakon puča u kojem je svrgnut predsjednik Mohamed Bazum.

    Francuska je zadržala oko 1.500 vojnika u Nigeru od julskog puča i više puta je odbijala naređenje nove hunte da njen ambasador napusti tu zemlju, rekavši da ne priznaje vođe puča kao legitimne, prenosi France 24.

    Tenzije između Francuske i Nigera, bivše francuske kolonije, porasle su posljednjih nedjelja, a Makron je nedavno rekao da diplomate preživljavaju od vojnih obroka, skrivajući se u ambasadi.

    “Francuska je odlučila da povuče svog ambasadora. Ambasador i nekoliko diplomata će se vratiti u Francusku”, rekao je Makron u intervjuu za francusku nacionalnu televiziju France-2 i dodao da je o tome obavijestio svrgnutog predsjednika Bazuma.

    Naveo je da će Francuska “staviti tačku” na vojnu saradnju sa vlastima Nigera i da će se trupe postepeno povlačiti iz te afričke zemlje.

    “Trupe će se postepeno povlačiti, a vjerovatno će se potpuno povući do kraja godine. U narednim nedjeljama i mjesecima konsultovaćemo se sa pučistima, jer želimo da se to uradi mirnim putem”, rekao je francuski predsjednik.

    Dodao je da je vojno prisustvo Francuske u Nigeru bilo odgovor na zahtjev tadašnje vlade Nigera.

    Vođe hunte su prošlog mjeseca dale francuskom ambasadoru Silvenu Iteu rok od 48 sati da ode.

    Nakon isteka roka u kojem Francuska nije povukla svog diplomatu, vođe puča su mu oduzele diplomatski imunitet.

    Vojna vlada, koja je preuzela vlast u Nigeru, optužila je u petak u Njujorku generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da “ometa” puno učešće te zapadnoafričke nacije na godišnjem sastanku svjetskih lidera UN kako bi umirila Francusku i njene saveznike.

  • Borelj osudio napad na sjeveru KiM, razgovarao s Kurtijem i Vučićem

    Borelj osudio napad na sjeveru KiM, razgovarao s Kurtijem i Vučićem

    Kancelarija za spoljne poslove EU (EEAS) saopštila je da je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Đuzep Borelj razgovarao sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, kao i da je nazvao predsjednika Srbije Aleksandra Vučića zbog dešavanja na sjeveru KiM.

    Borelj je, kako se navodi u saopštenju, najoštrije osudio “današnju agresiju”.

    On je uputio i saučešće porodci, kolegama i voljenima policajca koji je izgubio život dok je vršio dužnost, i poželio brz oporavak povrijeđenom policajcu.

    Borelj je nazvao i predsjednika Srbije Vučića, navodi se u saopštenju.

    Borelj je još jednom pozvao napadače da se predaju i da puste poklonike da bezbjedno napuste manastir Banjska, pozivajući i na uspostavljanje mira i stabilnosti.

    U saopštenju se još dodaje da EULEX kao drugi faktor bezbjednosti prati situaciju na terenu i ostaje spreman da podrži privremene prištinske institucije u obezbjeđivanju stabilnosti i bezbjednosti, u skladu sa svojim mandatom i u bliskoj saradnji sa KFOR misijom NATO, piše Blic.

    Podsjetimo, jedan kosovski policajac noćas je poginuo, a jedan ranjen u pucnjavi u selu Banjska, saopštila je jutros Kosovska policija. Naknadno su saopštili da je u razmjeni vatre koja je sporadično trajala tokom dana ubijena trojica napadača. Od jutros su administrativni prelazi Jarinje i Brnjak zatvoreni u smjeru ka Kosovu i Metohiji. Kosovski premijer Aljbin Kurti je na konferenciji za medije rekao da su u pitanju uniformisani napadači s teškim oružjem, a Eparhija raško-prizrenska je saopštila da su uniformisani i maskirani napadači u dvorištu manastira Banjska.

  • Ukrajinski šef obavještajaca: “Abramsi” će odmah biti uništeni

    Ukrajinski šef obavještajaca: “Abramsi” će odmah biti uništeni

    Kiril Budanov, šef Glavne obaveštajne uprave ukrajinske vojske, upozorio je da će tenkovi M1A1 Abrams imati ograničen vek trajanja na frontu.

    On je naglasio da ovi tenkovi treba da budu rezervisani za upotrebu u posebno određenim operacijama.

    Budanov ne preporučuje raspoređivanje američkih tenkova “na liniji fronta ili kao deo zajedničkog borbenog scenarija, tvrdeći da oni možda neće dugo izdržati na bojnom polju”.

    On naglašava da je njihovo korišćenje bolje sačuvati za “veoma precizne, dobro planirane” probojne operacije.

    Budanov je dalje naglasio da bi praktičnost tenkova Abrams mogla biti ograničena, naglašavajući da je preovlađujuća upotreba artiljerije i mina od strane neprijatelja “smanjila potencijal za korišćenje oklopne opreme praktično u svim glavnim pravcima na minimum”.

  • Američki general: “Rusi uče na greškama, to je problem”

    Američki general: “Rusi uče na greškama, to je problem”

    Ruska vojska je uspela da se prilagode realnostima na bojnom polju tokom rata u Ukrajini, piše Vol Strit Džurnal.

    “Identifikovali smo nekoliko oblasti u kojima se Ruska Federacija prilagođava i, naravno, pažljivo pratimo ovaj proces”, citira list generala Džejmsa Hekera, komandanta američkih vazduhoplovnih snaga u Evropi i Africi.

    Takođe se napominje da je Rusija “naučila iz grešaka” napravljenih tokom početne faze rata, i da bi to prilagođavanje ruske vojske “moglo stvoriti poteškoće za Ukrajinu”.

    Konkretno, prema pisanju lista, Moskva je počela da aktivno koristi bespilotne letelice, a takođe je premestila skladišta sa municijom i opremom van dometa višecevnih raketnih sistema HIMARS.

    Istovremeno, prema pisanju američkog lista, Kijev još nije u stanju da adekvatno odgovori na takve promene ruske taktike.

  • Nova anketa: Tramp uvećao prednost u odnosu na Bajdena

    Nova anketa: Tramp uvećao prednost u odnosu na Bajdena

    Da se ​​izbori u Sjedinjenim Državama održe danas, bivši američki predsjednik Donald Tramp pobijedio bi aktuelnog lidera Džozefa Bajdena sa 10 odsto prednosti, pokazala je anketa “Vašington posta” i “Еj-Bi-Si njuza”.


    Ovi podaci su ujedno i najveće Trampovo vođstvo od kada su obojica objavili kandidaturu za predsjedničke izbore 2024. godine.

    Anketa je pokazala da bi 52 odsto ispitanika izabralo Trampa, a 42 odsto bi se priklonilo Bajdenu, dok su ostali ili neodlučni ili ne bi glasali. Kada su “Post” i Еj-Bi-Si postavili isto pitanje u februaru, Tramp je bio ispred Bajdena za četiri procenta – 48 prema 44 odsto.

    Ovi podaci su u suprotnosti s nizom nedavnih anketa – sve su izjednačavale podršku bivšem i sadašnjem lideru SAD. Anketa “Еn-Bi-Si njuza”, objavljena isti dan (23. 9) kao i Post/Еj-Bi-Sijeva, otkrila je da i Trampa i Bajdena podržava 46 odsto glasača, dok je prošlonedjeljno istraživanje “Foks njuza” stavilo Trampa ispred Bajdena sa 48 u odnosu na 46 posto glasova.

    Istraživanje Univerziteta Kvinipijak je pak dalo prednost Bajdenu za jedan procenat (47 naspram 46).

    Prije nego što se ponovo suoči s Bajdenom u predsjedničkoj trci Tramp treba da izbori republikansku nominaciju. Iako izazivača ima mnogo, gotovo je sigurno da niko neće ugroziti njegovu kandidaturu; čak je i Bajden izjavio da je Trampu suđeno da ponovo bude kandidat.

    U trci u okviru Republikanske partije anketa Post/Еj-Bi-Sija kaže da Tramp ima skoro 40 odsto prednosti u odnosu na najbližeg takmaca za nominaciju, guvernera Floride Roba Desantisa – 54 naspram 15 posto. Niko drugi nema dvocifrenu podršku biračkog tijela.

    Oba kandidata će u izbornu trku za drugi mandat u Bijeloj kući ući sa izvjesnim otežavajućim okolnostima.

    Tramp će se boriti s više od 90 optužbi za krivična djela u četiri odvojena slučaja, koja proizlaze iz njegovih navodnih pokušaja da poništi rezultate izbora 2020, zatim pogrešnog rukovanja poverljivim dokumentima i nepravilnog izvještavanja o isplatama novca porno-zvijezdi Stormi Danijels.

    Bivši predsjednik SAD negira sve optužnice i tvrdi da su one politički motivisane, odnosno da je Bajdenovo ministarstvo pravde angažovano u staljinističkom pokušaju da ga izbaci iz trke 2024.

    Zbog očiglednih mentalnih problema i starosti, Bajdenova ključna briga biće da ubijedi birače da je sposoban da obavlja dužnost prvog čovjeka SAD. Čak tri četvrtine ispitanika, bez obzira na političko ubjeđenje, smatra da je on prestar za drugi mandat.

  • Stručnjak: Američke rakete neće pomoći ukrajinskoj vojsci

    Stručnjak: Američke rakete neće pomoći ukrajinskoj vojsci

    Protivofanziva Oružanih snaga Ukrajine neće biti uspešna čak ni ako dobiju operativno-taktičke raketne sisteme ATACMS.

    Ovo je izneo američki spoljnopolitički analitičar, osnivač i predsednik međunarodne istraživačke i konsultantske firme Eurasia Group Ien Bremer.

    “Oni (raketni sistemi) su korisni, ali ih nema dovoljno u skladištima da bi nešto promenili. Oni nisu čudotvorno oružje koje će omogućiti Ukrajincima da osvoje više teritorija”, rekao je stručnjak u intervjuu za italijansku Republiku.

    On smatra da kijevski napadi dronovima na rusku teritoriju “ne pomažu u osvajanju novih teritorija”.

    Komentarišući govor američkog predsednika Džozefaa Bajdena u UN, Bremer je primetio da njegov govor “nije bio trijumfalan, već je bio donekle defanzivne prirode”.

    “Biće teže postići da Kongres odobri pomoć (Ukrajini) 2024. Goidine. Malo je verovatno da će se naći dovoljno tehnike i novca za novu kontraofanzivu”, smatra on.

    Analitičar takođe tvrdi da su trenutno u toku pregovori o organizovanju sastanka “na globalnom jugu”, posvećenog rešavanju ukrajinskog sukoba, sličnog onom koji je održan 5-6. avgusta u saudijskom gradu Džedi. Tada su se konsultacije odvijale bez učešća Rusije.

    Kako je saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, ukrajinska vojska od 4. juna čini neuspešne pokušaje ofanzive. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 12. septembra da su Oružane snage Ukrajine za to vreme izgubile 71,5 hiljada vojnika, 543 tenka i skoro 18 hiljada oklopnih vozila, različite klase. Prema rečima šefa države, ukrajinska kontraofanziva nema rezultata.