VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Kremlj: Sve dok nam držite lekcije…

    Kremlj: Sve dok nam držite lekcije…

    Strateški dijalog sa SAD o nuklearnom oružju definitivno je neophodan, ali se takav razgovor ne može dogoditi, saopštio Kremlj.

    Kako je objašnjeno iz Moskve, do tog razgovora ne može doći sve dok Vašington “drži lekcije” Moskvi.

    Rusija se juče, uz navođenje da je neprihvatljivo širenje vojnog saveza NATO, i zvanično povukla iz Ugovora o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE), ključnog sporazuma o bezbednosti nakon Hladnog rata, koji je bio osmišljen da deeskalira potencijalni sukob između Istoka i Zapada, naveo je Rojters.

    Iz sedišta NATO u Briselu su u isto vreme poručili da nameravaju da suspenduju sporazum “koliko god to bude potrebno”, u skladu sa njihovim pravima po međunarodnom zakonu.

    Na pitanje o perspektivi strateškog dijaloga o nuklearnom oružju sa SAD i Zapadom, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je dijalog nedvosmisleno neophodan.

    “On se ne može odvijati u situaciji da jedna zemlja drži lekcije drugoj zemlji. Mi ne prihvatamo takvu situaciju”, istakao je Peskov.

    Prema njegovim rečima, Rusija veruje da je dijalog od suštinskog značaja.

    “I svakako smo spremni da ga počnemo, ali do sada se aktuelna situacija ni na koji način nije promenila”, kazao je Peskov.

  • Poruka Lavrova EU: Izgubili ste

    Poruka Lavrova EU: Izgubili ste

    Evropska unija je izgubila najmanje 250 milijardi evra zbog sankcija Ruskoj Federaciji.

    To je izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na sastanku šefova diplomatskih misija.

    “Ciljevi sankcija se ne kriju – potkopati rusku ekonomiju, naterati političko rukovodstvo da napusti nezavisnu liniju u spoljnoj politici, okrenuti stanovništvo protiv vlade – to je direktno deklarisani cilj”, naglasio je Lavrov, prenosi Izvjestia.

    Prema njegovim rečima, zapadne države žele da unište svetsku privredu kako bi Moskvi “očitale lekciju”.

    “Ruska privreda, kako proizilazi iz brojnih statističkih podataka koje je naveo predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, se prilagodila sankcijama i pokazuje visoku stabinost, a godišnji rast ruskog BDP će biti blizu tri odsto, u rasponu od 2,8 do 2,9 odsto”, naveo je Lavrov.

    Ministar spoljnih poslova Rusije smatra da su vodeće privrede Evrope najviše pogođene sankcijama protiv Rusije “koje podstiče i pojačava pre svega Vašington”.

    SAD nameću Evropi skupi tečni prirodni gas (LNG) i teraju evropska preduzeća da se presele u inostranstvo zbog nižih troškova poslovanja, a istovremeno i dalje kupuju ruski uranijum i druge kritične materijale, zaključio je Lavrov.

  • Fon der Lajen: Evropa postavila uslov BiH za otvaranje pregovora

    Fon der Lajen: Evropa postavila uslov BiH za otvaranje pregovora

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je na konferenciji za novinare da se Bosni i Hercegovini otvara put za pregovore za pristupanje Evropskoj uniji, onda kada BiH ispuni tražene uslove.

    Dodaje da se za otvaranje vrata za BiH, moraju poduzeti konkretni koraci.

    • BiH preporučujemo otvaranje pristupnih pregovora nakon što određeni kriteriji budu ispunjeni. Otvaramo vrata široko i pozivamo BiH da kroz ta vrata prođe. Da bi se to napravilo, BiH mora pokazati rezultate i napraviti korak ka napretku da bismo nastavili pregovore sa BiH za pristupanje u EU – dodala je ona.

    Kaže da su prepoznati koraci koji su napravljeni u BiH, od brzog formiranja Savjeta ministara BiH, ali i predanost cilju pristupanja Evropskoj uniji.

    • Prepoznajemo broj “pozitivnih političkih koraka u BiH”. Ustrajanost političkih subjekata urodila je plodom. Vidimo borbu koja se vodi protiv organizovanog kriminala, pranja novca i terorizma, ali isto tako sa zabrinutošću vidimo “protivustavne mjere od strane reprezentativaca Republike Srpske”. Zbog toga će BiH morati uskladiti određene principe, a datom o napretku će Evropska komisija obavijestiti u martu 2024. godine – ističe Fon der Lajenova.

    Iz Evropske komisije dodaju da je usvajanje Paketa proširenja, istorijski korak za građane.

    Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje prokomentarisao je da je ovo način ubrzavanja integracije zemalja Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom.

    • Ovo je način da ubrzamo integraciju privrede, društava i uopšte zemalja Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom. To donosi prednosti sa obje strane i zato treba da Zapadom Balkanu pružimo prednosti članstva i prije nego što do članstva dođe. Želimo da integrišemo one partnere Zapadnog Balkana koji to žele ranije, imajući u vidu sve obaveze naših propisa i pravila, a mi smo spremni da im pomognemo – dodaje Varhelji.
  • Ukrajina “pala” u zaborav?

    Ukrajina “pala” u zaborav?

    Ukrajinske vlasti se žale da su zapadne zemlje počele da zaboravljaju na Kijev, pošto su sukob na Bliskom istoku i pomoć Izraelu izbili u prvi plan.

    Međutim, Figaro piše da je ovaj trend nastao ranije i da ima dublje razloge.

    Nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku, situacija je postala još napetija.

    Sada SAD moraju da pomognu svom savezniku bez napuštanja Ukrajine, uprkos unutrašnjim podelama. Kako napominje autor članka, zbog toga je Džo Bajden spojio pomoć dvema zemljama u jedan paket, pošto ideja o pružanju dodatne pomoći samoj Ukrajini više nema veliku podršku u Vašingtonu, piše Figaro.

    Ukrajinska kontraofanziva je bila neuspešna. Prema rečima glavnokomandujućeg trupa Valerija Zalužnog, rat je u ćorsokaku, podseća francuski list.

  • Gotovi su?

    Gotovi su?

    Pristalice Ukrajine treba da “preispitaju svoju viziju pobede”, jer se sukob očigledno neće završiti u njihovu korist, piše Vašington post.

    Ukrajina je danas u lošijoj situaciji nego u novembru prošle godine, ali ne treba se nadati pomoći saveznika: oni ne idu u direktan rat sa Rusijom i da rizikuju nuklearni udar samo da bi pomogli Kijevu.

    Umesto da se i dalje nada nemogućem, Vašington post poziva Ukrajince da “pređu sa snova o pobedi na pripremu za život u ćorsokaku”. Uprkos svim svojim rečima, Sjedinjene Države neće podržati Ukrajinu na štetu njenih interesa: one nemaju želju za direktnim ratom sa Rusijom.

    Prema pisanju lista, “pobeda Rusije u Ukrajini bila bi užasan udarac američkim interesima, ali ne toliko strašna da bi Vašington rizikovao nuklearni rat”.

    Stoga, umesto da nastave da se slepo oslanjaju na svoje saveznike i njihovu pomoć, Ukrajinci bi trebalo da preispitaju svoje ciljeve i mogućnosti: ismejavanje i snishodljivost skepticima više neće funkcionisati — problem nije u njima, već u strategiji, piše Vašington post.

  • BiH ostala bez pristupnih pregovora?

    BiH ostala bez pristupnih pregovora?

    Šefovi kabineta evropskih komesara nisu uspjeli da se usaglase i preporuče otvaranje pristupnih pregovora u njihovom izvještaju o napretku za Bosnu i Hercegovinu (BiH), saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u Evropskoj komisiji (EK).

    Moguća preporuka o otvaranju pregovora o članstvu je bila načelna ideja nekih komesara kada je počela izrada izveštaja.

    Međutim, kako se saznaje iz pouzdanih izvora sa sastanka, postojao je “veliki otpor” da se preporuči otvaranje ovog procesa za BiH.

    Sastanak je završen bez saglasnosti a izvještaj za BiH je sada “zaglavljen” i oko toga će odlučivati u srijedu, 8. novembra, koledž Evropske komisije, koji čine svi komesari ove institucije.

    Oni se sastaju da bi usvojili paket proširenja, nakon čega se dokument objavljuje. Uobičajeno je da se saglasnost daje na nivou šefova kabineta i odobrenje paketa u Koledžu je formalna procedura.

    Međutim, na sastanku u srijedu će se oko BiH nastaviti rasprava, jer dokument nije odobren.

    ‘Izvještaj o napretku ne opravdava otvaranje pregovora’ Naime, dva dana su šefovi kabineta su raspravljali o paketu proširenja koji obuhvata i odvojene izveštaje za svaku zemlju koja želi prijem u Evropsku uniju (EU).

    Dok je preporuka za otvaranje pristupnih pregovora skoro izvjesna za Ukrajinu i Moldaviju, kao i preporuka za kandidatski status za Gruziju, smatrano je prvobitno da bi pozitivna odluka po BiH bila i poruka Brisela cijelom regionu Zapadnog Balkana.

    Međutim kako se saznaje, veliki broj komesara smatra da sadržaj izvještaja o napretku za BiH “ne opravdava preporuku za otvaranje pristupnih pregovora”.

    Ako se ne uvrsti preporuka o otvaranju pregovora između Brisela i Sarajeva, ovogodišnji paket proširenja će biti pozitivan samo za zemlje istočnog partnerstva.

    BiH je u decembru 2022 dobila status kandidata, nakon što su neke zemlje članice na inicijativu Slovenije pokrenule ovo pitanje u svjetlu dodjele ovog statusa Ukrajini. U tom procesu BiH treba da ispuni osam uslova.

    BiH nije imala ni pozitivnu ocenu EK kada je izrađeno mišljenje o spremnosti zemlje da postane zemlja kandidat. Tada je EK identifikovala 14 kriterijuma koje zemlja treba da ispuni da bi joj se odobrio kandidatski status.

    U odluci dodjele kandidatskog statusa, ovi kriterijumi ostali su važeći za otvaranje pristupnih pregovora sa BiH, prenosi RSE.

  • EK o napretku Srbije: Beograd se nije pridružio mjerama protiv Moskve

    EK o napretku Srbije: Beograd se nije pridružio mjerama protiv Moskve

    Srbija se nije pridružila mjerama EU da se uvedu sankcije Rusiji, naglašeno je u izvještaju Evropske komisije o napretku Srbije, koji će sutra biti predstavljen u Briselu, a u koji je RTS imao uvid.
    Evropska komisija poziva Beograd da sarađuje u istrazi u slučaju Banjska, da liši slobode i procesuira odgovorne za napade, i da u potpunosti primjeni sve do sada postignute sporazume u dijalogu sa Prištinom.

    Osim što se konstatuje da nisu uvedene restriktivne mjere prema Rusiji, naglašava se i da su neke akcije i izjave Srbije bile u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU.

    “Potrebno je da Beograd ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primjeni svih prethodnih sporazuma, uključujući sporazum o putu ka normalizaciji i aneks o implementaciji”, navodi se u izvještaju.

    Poziva se i na brzo održavanje vanrednih izbora u opštinama na sjeveru Kosova uz bezuslovno učešće Srba ocjenjujući da je normalizacija odnosa ključan uslov za obje strane.

    Govoreći o ispunjenosti političkih kriterijuma, ocjenjuje se da je politička polarizacija u društvu nastavljena.

    “Još uvijek treba ispuniti preporuke OEBS-a i Savjeta Evrope o izbornom okviru. Rad parlamenta obilježile su tenzije vladajuće koalicije i opozicije, a uglavnom su poslanicima dostavljani prijedlozi po hitnoj proceduri, što bi trebalo da bude izuzetak”, navodi se u izvještaju i ocjenjuje da poslovnik nije sistematski primjenjivan, a zapaljivi rječnik u parlamentu nije sankcionisan.

    Dodaje se da u borbi protiv korupcije postignut napredak, konstatovano da je došlo do blagog povećanja broja novih istraga i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, ali da je broj novih optužnica opao.

    “Nije bilo slučajeva konačnog oduzimanja imovine, za šta je potrebna evidencija. Srbija tek treba da usvoji nacionalnu antikorupcijsku strategiju i prateći akcioni plan, za koje je predstavila prvi nacrt”, smatra Komisija, a prenosi RTS.

    U cjelini, kako je naglašeno, korupcija je rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje zabrinjava. Takođe, kako ističu, postoji potreba za snažnom političkom voljom za efikasno rješavanje pitanja korupcije, kao i za snažan odgovor krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou.

    Ograničen napredak, prema ocjeni Evropske komisije, ostvaren je i u oblasti slobode izražavanja.

    “Policija i tužilaštvo su brzo reagovali na nekoliko slučajeva napada i prijetnji, radeći sa stalnom radnom grupom za sigurnost novinara. Međutim, slučajevi prijetnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje zabrinjavaju”, navodi se u izvještaju.

    Komisija konstatuje da je Srbija nastavila sa primjenom medijske strategije i da su usvojeni amandmani na zakone o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima. Zakonski proces, međutim, po ocjeni Komisije, nije u potpunosti završen u skladu sa zakonodavstvom i standardima EU, posebno u pogledu vlasništva nad medijima, pravilima o državnoj pomoći i mehanizmima za zaštitu pluralizma i uredničke nezavisnosti.

  • Evropska komisija će vjerovatno podržati otvaranje pregovora s BiH, pojedine diplomate ljute

    Evropska komisija će vjerovatno podržati otvaranje pregovora s BiH, pojedine diplomate ljute

    Evropska komisija podržala je otvaranje pristupnih pregovora s Bosnom i Hercegovinom na izenanađenje mnogih, uz Moldaviju i Ukrajinu, prenosi Politico.

    Glasine o zelenom svjetlu Sarajeva nisu dobro prošle među nekim diplomatama EU, koji su ljutito ukazivali na navodno nazadovanje Bosne i Hercegovine u pogledu vladavine prava, reklo je nekoliko zvaničnika.

    “Dodijelili smo Bosni status kandidata pod pretpostavkom da će to potaknuti reforme, a od tada smo vidjeli samo pogoršanje vladavine prava i političke situacije. Kako sada možemo odlučiti da započnemo pregovore s njima, a da i dalje očekujemo da druge zemlje kandidati marljivo rade svoje reforme?” rekao je nezadovoljni diplomata EU za Politico.

    Diskusije u Briselu i u glavnim gradovima EU idu u smjeru da li će Evropska komisija podržati početak pregovora o pridruživanju sa Ukrajinom, ali većina zemalja Zapadnog Balkana čeka u redu više od decenije.

    Brisel pojačava svoj angažman sa balkanskim zemljama uoči presudnog samita lidera EU, koji imaju posljednju riječ o tome da li će nastaviti s prijedlozima Komisije za proširenje.

    Visoki diplomata EU Josep Borrell pozvao je svoje kolege iz regiona da razgovaraju o vanjskoj politici u Briselu 13. novembra, izjavila su tri visoka diplomata. Široko se spekuliše da će se balkanski lideri sastati sa svojim kolegama iz EU na specijalnom samitu u Briselu 13. decembra, dan prije samita Vijeća EU.

  • Moskva: U 00.00 h se povlačimo

    Moskva: U 00.00 h se povlačimo

    U 00:00 sati 7. novembra 2023. završen je postupak povlačenja Rusije iz Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi.

    Reč je o ključnom sporazumu koji je nakong hladnog rata trebalo da smanji potencijalne sukobe između Istoka i Zapada.

    Vest o povlačenju Rusije iz tog sporazumja, čija je skraćenica CFE, objavilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju na svojoj internet stranici.

    “Time je međunarodno-pravni dokument za nas konačno postao istorija”, dodaje se u saopštenju.

    Sporazum iz 1990, koji je putem pregovora dogovoren i sklopljen na kraju hladnog rata i potpisan godinu dana nakon pada Berlinskog zida, postavio je ograničenja na raspoređivanje vojne opreme kako bi se održala vojna ravnoteža između NATO-a i zemalja tadašnjeg Varšavskog saveza.

    Rusija je suspendovala svoje učestvovanje u sporazumu 2007. i zaustavila aktivno učestvovanje 2015. godine.

    U maju 2023., kada je Rusija već duboko bila u ratu u Ukrajini, predsednik Vladimir Putin potpisao je dekret kojim otkazuje sporazum, izazvavši osudu NATO-a za “podrivanje evroatlantske bezbednosti “.

  • “Dosta nam je zelenih gluposti”

    “Dosta nam je zelenih gluposti”

    Italija će zabraniti vještačku hranu, rekao je italijanski ministar poljoprivrede Frančesko Lolobriđida na skupu Evropskih konzervativca i reformista (ECR).

    Italija je tako prva zemlja na svetu koja se odlučila za taj korak.

    “Italija će biti prva nacija bez sintetičke hrane i želi da postane primer drugima kako regulisati tu industriju”, rekao je Lolobriđida (Braća Italije) tokom videopoziva na skupu održanom u Irskoj pod nazivom ‘Tradicije i inovacije: Konzervativna budućnost za evropske poljoprivrednike’ koji je okupio vodeće konzervativne političare.

    Istakao je kako je nedopustivo da kvalitetna hrana bude rezervisana samo za bogate.

    S njim se u velikoj meri složio evropski poverenik za poljoprivredu Januš Vojcečovski (PiS/ECR), dodavši kako se zalaže za tradicionalnu poljoprivredu i kako sintetičko meso nije meso, kao ni sintetičko mleko mleko, prenosi Tportal.

    “Koristiti naziv ‘prirodni proizvod’ za nešto što je veštačko po mom mišljenju nije dobar smer”, rekao je, istakavši da Evropska komisija izdvaja više od šest milijardi dolara za dobrobit životinja i tradicionalni uzgoj.

    Međutim, kako piše Euractiv, poljoprivredni model koji predlažu konzervativci suprotan je onom koji je usvojio EU, a koji Braća Italije, vodeća italijanska stranka, smatra previše birokratizovanim i neprimerenim za nove izazove s kojima se kontinent suočava.

    “Poljoprivrednici, uzgajivači i ribari plaćaju vrlo visoku cenu za ideološke gluposti evropskog Grin dila, koji kažnjava proizvođače ciljevima smanjenja emisija, koji će dovesti samo smanjenja proizvodnje hrane”, objasnio je zastupnik u Evropskom parlamentu Karlo Fidanca (Braća Italije).

    “Smanjena proizvodnja hrane biće samo zamenjena s većim uvozom, i to iz zemalja koje ne zadovoljavaju naše standarde održivosti i kvalitete, ili pak s proizvodima iz laboratorija o kojima ne možemo ništa reći sa sigurnošću”, dodao je.

    Kako bi srušio sadašnji evropski sistem, ECR mora dobro da se plasira na evropskim izborima u junu 2024. i da pronađe saveznike za formiranje alternativne većine levici u Evropskom parlamentu.

    “Nakon sledećih izbora računamo na sve snažniji ECR u Briselu”, dodao je Fidanca.