VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Evropska Komisija tuži Hrvatsku

    Evropska Komisija tuži Hrvatsku

    Evropska komisija odlučila je da pokrene postupak protiv Hrvatske pred Sudom Evropske unije.

    Evropska komisija odlučila je da pokrene postupak protiv Hrvatske pred Sudom Evropske unije zbog toga što u svoje zakonodavstvo nije u potpunosti prenela sve relevantne odredbe direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao i službenu opomenu zbog nepotpunog prenošenja pravila EU o procesnim garancijama za decu u krivičnim postupcima.

    Direktiva o ambalaži i ambalažnom otpadu ima za cilj zaštititu okoline i da obezbedi dobro funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

    Prema odredbama te direktive, zemlje članice treba da rekliciraju 65 odsto svog ambalažnog otpada do 2025. godine, što će porasti na 70 posto 2030. Države članice bile su dužne da prenesu direktivu u svoja nacionalna zakonodavstva do 5. jula 2020. godine.

    “Hrvatska nije u potpunosti prenela sve relevantne odredbe direktive u nacionalno zakonodavstvo”, navodi Komisija.

    Direktiva je zakonodavni akt Evropske unije, koji se ne sprovodi direktno u zemljama članicama. Direktivom se definiše cilj koji se želi postići u određenom području, a zemljama članicama se prepušta da vlastitim zakonima obezbede sprovođenje tih ciljeva. Stoga se državama članicama ostavlja rok, obično od dve godine, da direktivu ugrade u svoje zakone.

    Komisija je u vezi s ovom direktivom poslala Hrvatskoj službenu opomenu u oktobru 2020, a nakon toga i obrazloženo mišljenje u junu 2021.

    Hrvatska je na to odgovorila u julu 2021., obavestivši Komisiju da će direktivu preneti Zakonom o gospodarenju otpadom i Pravilnikom za ambalažu i ambalažni otpad.

    Iako je Zakon o gospodarenju otpadom stupio na snagu 31. jula 2021., potrebne zakonodavne mere za sprovođenje ovog Zakona nisu donesene niti je o njima obaveštena Komisija.

    Budući da “Hrvatska nije saopštila da je u potpunosti prenela sve relevantne odredbe ove direktive u svoje nacionalno zakonodavstvo, niti je dostavila dovoljno jasne i precizne informacije o merama kojima država članica smatra da je ispunila različite obveze koje joj navedena direktiva nameće, Komisija je iz tih razloga odlučila da pokrene postupak ostupak protiv Hrvatske pred Sudom Evropske unije”.

    Kako prenosi Hina, Komisia će od Suda EU zatražiti izricanje financijskih sankcija Hrvatskoj, budući da se slučaj odnosi na nesaopštavanje mera o prenosu direktive.

  • Zelenski: Od početka rata Izraela i Hamasa smanjene isporuke oružja Ukrajini

    Zelenski: Od početka rata Izraela i Hamasa smanjene isporuke oružja Ukrajini

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da su isporuke ključnih artiljerijskih granata njegovoj zemlji smanjene nakon početka rata između Izraela i Hamasa.
    -Isporuke su smanjene. Svako se bori za svoje zalihe. To je život, ne kažem da je to pozitivno, ali to je život, i mi moramo da branimo ono što je naše -rekao je Zelenski, a prenosi Tajms of Izrael.

    On je kazao da je smanjena isporuka granata prečnika 155 milimetara, koje se koriste na istočnoj i južnoj liniji fronta u Ukrajini.

  • Blizu 20.000 muškaraca pobjeglo iz Ukrajine, još toliko ih vraćeno

    Blizu 20.000 muškaraca pobjeglo iz Ukrajine, još toliko ih vraćeno

    Blizu 20.000 muškaraca pobjeglo je iz Ukrajine od početka rata kako bi izbjegli regrutaciju, otkriva BBC. Još 21.113 muškaraca pokušalo je pobjeći, ali su ih ukrajinske vlasti uhvatile, potvrdio je Kijev.

    Nakon ruske invazije na Ukrajinu većini muškaraca od 18 do 60 godina zabranjen je odlazak. Međutim, podaci do kojih je došao BBC otkrivaju da ih na desetine svakodnevno izlazi.

    Reporteri BBC-a su razgovarali sa nekoliko muškaraca koji su pobjegli kako bi se pridružili porodici u inostranstvu, studirali ili jednostavno zaradili za život.

    “Šta da radim u Ukrajini? Nisu svi ratnici… ne morate cijelu državu držati zaključanu. Ne možete sve grupisati kao što su to radili u Sovjetskom Savezu”, rekao je muškarac koji se zove Jevgenij.

    BBC je utvrdio tražeći podatke o ilegalnim prelazima granice iz susjednih Rumunije, Moldavije, Poljske, Mađarske i Slovačke da je 19.740 muškaraca ilegalno prešlo u ove zemlje između februara 2022. i 31. augusta 2023. godine.

    Oni koji su isključeni iz regrutacije uključuju muškarce sa zdravstvenim problemima te očeve troje ili više djece.

    U augustu su američki zvaničnici procijenili da je broj poginulih ukrajinske vojske do 70.000, iako Kijev ne želi objaviti zvanične podatke.

  • Izraelski ministar odbrane najavio da počinje nova faza rata, na jug Gaze bačeni leci upozorenja

    Izraelski ministar odbrane najavio da počinje nova faza rata, na jug Gaze bačeni leci upozorenja

    Ministar odbrane Izraela Yoav Gallant kaže da su izraelske odbrambene snage očistile zapadni dio Gaze od Hamasovih militanata i da sada prelaze na sljedeću fazu kopnene operacije.

    “Operacija se nastavlja i izvodi se na precizan, selektivan, ali veoma, veoma odlučan način”, kazao je Gallant.

    On nije otkrio šta je sljedeća faza, ali su stanovnici sa juga Gaze kazali kako izraelske snage bacaju letke upozorenja na određena područja kako bi na vrijeme otišli.

    Osim toga, izvještaji govore da izraelske snage provode operacije i na Zapadnoj obali.

    Novinska agencija AFP navodi da je veliki broj izraelskih vojnika izvršio raciju u izbjegličkom kampu na Zapadnoj obali. Također palestinski izvori tvrde da su vojnici ušli u bolnicu Ibn Sina u Jeninu prilikom čega ima ubijenih.

  • Rusi predali teritoriju?

    Rusi predali teritoriju?

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je zahvaljujući pomorskim bespilotnim letelicama Ukrajina preuzela Crno more od Rusije.

    On dodao da je to primoralo Ruse da povuku svoje ratne brodove.

    “Prvi put u svetu na Crnom moru je počela da deluje flota pomorskih dronova – ukrajinska flota”, napisao je Zelenski na Telegramu. “Uspeli smo da preuzmemo inicijativu od Rusije na Crnom moru”, dodao je on.

    Zelenski je rekao da Moskva od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine blokira ukrajinske crnomorske luke i oštećuje njenu infrastrukturu, što remeti globalno tržište hrane. Ali, tvrdi ukrajinski predsednik, od tada je Ukrajina poremetila odnose snaga. On je zahvalio Turskoj, Bugarskoj, Rumuniji i Moldaviji, zemljama koje se nalaze na Crnom moru ili blizu njega, na podršci.

    “Uspeli smo da pokažemo da saradnja zemalja crnomorskog regiona, uz podršku partnera, može da vrati stabilnost svetskom tržištu hrane”, rekao je on na sastanku predstavnika zemalja tog regiona.

    “Ostvarili smo takvu zaštitu zapadnog dela Crnog mora, koja sada omogućava rad naših morskih izvoznih koridora“, dodao je on i istakao novi značaj Dunava.

  • Zelenski: Obratite pažnju na Balkan, Rusija ima planove

    Zelenski: Obratite pažnju na Balkan, Rusija ima planove

    Obratite pažnju na Balkan. Vjerujte mi, dobijamo informacije da Rusija ima velike planove. Bliski istok, a drugo odvraćanje pažnje – Balkan. Ukoliko zapadne zemlje i druge države svijeta ništa ne učine, biće ponovo eksplozija tamo, kazao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.

    On kaže da to nije ništa novo.

    “Među državama Balkana postoji kriza i ona nije od juče. Upravo zato se tamo Rusija miješa, da bi jedna balkanska država ratovala protiv druge. Rusija je zainteresovana u odvraćanju pažnje i pomoći. Ima razlike kada ti pomažeš jednoj državi i kada tu pomoć i pažnju moraš da podijeliš između nekoliko njih”, kazao je Zelenski afričkim novinarima i dodaje:

    “Između nekoliko država, nekoliko kriza, nekoliko humanitarnih izazova. Ne radi se samo o oružju, nego i o humanitarnoj pomoći, takođe, ženama, djeci, koji su postali žrtve rata”, ističe on.

    On je dalje naveo i da se obrati pažnja na Moldaviju.

    “Vjerujte mi, Rusija to isto tamo organizuje. Sada oni počinju da destabilizuju situaciju u Moldaviji. Žele da pokažu da nešto tamo nije bilio u redu sa izborima. Zbog čega? Da bi proglasili izbore nelegitimnim i skinuli proevropsku vladu. To je ono što Rusija radi”, kazao je Zelenski.

  • “Odnosi Rusije i SAD vise o koncu”

    “Odnosi Rusije i SAD vise o koncu”

    Odnosi Rusije i SAD vise o koncu, a za to je kriv Vašington, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova povodom 90 godina uspostavljanja diplomatskih veza SAD i Rusije.

    U saopštenju se navodi da je korijen najdublje krize u odnosima dvije zemlje želja Vašingtona da ograniči Moskvu i Peking.

    “Zahvaljujući američkoj politici rusofobije, odnosi Moskve i Vašingtona vise o koncu. To nije izbor Rusije, već bezobzirni potez SAD koji okreće točak eskalacije, uključujući zadatak nanošenja strateškog poraza Moskvi, a što može da dovede do katastrofalnih posljedica”, ističe se u saopštenju.

    U saopštenju je navedeno da su američki politički krugovi “beznadežno i besmisleno usredsređeni na promjenu režima i raspirivanje unutrašnjih sukoba u Rusiji, a to je projekat u koji se ulažu značajna sredstva”.

    Ministarstvo je, međutim, podsjetilo na dobru istoriju dvije zemlje kada su svoju saradnju gradile na poštovanju i međusobnom uvažavanju, prenio je TASS.

    “Upravo ovi principi, koji su činili osnovu sporazuma iz 1933. godine o ponovnom uspostavljanju bilateralnih diplomatskih veza, ostaju u potpunosti relevantni u ovim okolnostima bez presedana”, dodaje se u saopštenju.

  • “Tenkovi abrams ne prave razliku na ratištu”

    “Tenkovi abrams ne prave razliku na ratištu”

    Главни јуришни тенкови “М1А1 абрамс”, које је Украјина добила од САД, нису направили разлику на ратишту, изјавио је украјински предсједник Владимир Зеленски.

    Он је у разговору са новинарима из неколико афричких земаља објаснио да 31 оклопно возило, достављено средином октобра, није довољно.

    Зеленски је похвалио квалитет америчких тенкова, али је истакао да они до сада нису играли важну улогу на ратишту, уз напомену да они чине само “дио флоте” и да Украјина има различите врсте тенкова.

    Изјава Зеленског потврдила је оно што је портпарол европског и афричког контигента америчке војске Мартин О'Донел раније рекао, а то је да је тенк “абрамс” одлично оклопно возило, али да “није сребрни метак”, подсјећа “Раша тудеј”.

    САД су у јануару пристале да пошаљу Украјини довољно тенкова “абрамс” за наоружавање једног батаљона. Испорука је започета у септембру и завршена је прошлог мјесеца.

    Коментаришући испоруку тенкова, портпарол Кремља Дмитриј Песков тада је рекао да ће “и они да горе”.

  • Peking osudio izjavu Bajdena da je Đinping diktator

    Peking osudio izjavu Bajdena da je Đinping diktator

    Izjava američkog predsjednika DŽozefa Bajdena u kome je kineskog kolegu Si Đinpinga nazvao “diktatorom” je veoma pogrešna i neodgovorna politička manipulacija, saopštilo je danas kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.

    • Uvijek postoje zlonamjerni ljudi koji pokušavaju da zabiju klin u odnose Kine i Rusije, ali u tome neće uspjeti – rekao je portparol Ministarstva Mao Ning novinarima, ne iznoseći detalje.

    Američki predsjednik DŽozef Bajden rekao je sinoć da on nije promijenio svoj stav u tome da je kineski predsjednik diktator.

    Odgovarajući na pitanje da li i dalje misli da je Si diktator Bajden je rekao da misli da jeste.

    Bajden je ovo rekao nakon razgovora sa Sijem, koji su trajali četiri sata u San Francisku.

    • Da, jeste diktator. On je diktator u smislu da vodi jednu komunističku državu koja se zasniva na formi upravljanja potpuno drugačijoj od naše – rekao je Bajden.
  • Kineski mirovni plan za Ukrajinu slaže se sa viđenjem Rusije

    Kineski mirovni plan za Ukrajinu slaže se sa viđenjem Rusije

    Ideje za rješavanje krize u Ukrajini koje je iznijela Kina slične su viđenju Rusije, izjavio je ruski ambasador u Kini Igor Morgulov.

    • Peking ima izbalansiran pristup situaciji oko Ukrajine, razumije realne geopolitičke razloge koji su doveli do ove krize, prije svega destruktivnu ulogu igrača van regiona. Protivi se isporukama oružja koje vode produžavanju sukoba. Ideje za rješavanje krize koje Kina predlaže dobro su osmišljene i generalno su slične našem viđenju situacije. Značajan dio toga može biti uključen u rad koji, međutim, ne može biti započet dok Kijev i njegovi zapadni gospodari ne pokažu želju za političko-diplomatskim rješavanjem sukoba – rekao je Morgulov, govoreći na naučnoj konferenciji u Šangaju.

    Kako je dodao, Rusija i Kina po gotovo svim međunarodnim pitanjima zauzimaju identične ili veoma bliske stavove.

    • Savremeni svijet prolazi kroz kardinalne, tektonske promjene. Pred našim očima se stvara novi, pravedniji multipolarni svjetski poredak. U takvim uslovima naše zemlje blisko sarađuju u UN, Savjetu bezbjednosti UN, G20, snažno braneći principe međunarodnog prava i multipolarnosti, pružajući uzajamnu podršku u pitanjima koja se tiču nacionalnih interesa. U okviru organizacija kao što su ŠOS i BRIKS, Rusija i Kina djeluju kao lokomotive, aktivno promovišući različite inicijative što je donijelo opipljive rezultate u vidu primjetnog povećanja značaja tih mehanizama u svjetskim i regionalnim poslovima i broja onih koji su spremni da učestvuju u njihovom radu – zaključio je ruski ambasador.

    Kina je 24. februara objavila dokument od 12 tačaka u kojem detaljno iznosi svoj stav o rješavanju konflikta u Ukrajini, a kao najvažnija stavka navodi se momentalni prekid neprijateljstava i prelazak na mirovne pregovore.

    U dokumentu pod nazivom “Stav Kine o političkom rješavanju ukrajinske krize“ kineski spoljnopolitički resor navodi i da će Kina nastaviti da igra konstruktivnu ulogu u nastavku mirovnih pregovora.