VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Iz Ukrajine priznali: U smrtnoj smo opasnosti

    Iz Ukrajine priznali: U smrtnoj smo opasnosti

    Supruga ukrajinskog predsednika Olena Zelenska izjavila je da su Ukrajinci u “smrtnoj opasnosti” ako zapadne zemlje ne nastave sa finansijskom podrškom.

    “Ako se svet umori, jednostavno će nas pustiti da umremo”, upozorila je prva dama Ukrajine u intervjuu za BBC, nakon što su republikanski senatori u SAD blokirali ključni zakon o pomoći što bi obezbedilo više od 60 milijardi dolara podrške.

    U ekskluzivnom intervjuu koji će biti emitovan u nedelju, Olena Zelenska je rekla da usporavanje pomoći predstavlja “smrtnu opasnost” za njenu zemlju.

    “Zaista nam je potrebna pomoć… Boli nas kada vidimo znakove da strastvena spremnost da se pomogne možda bledi. Za nas je to životno pitanje”, rekla je ona.

    Velika Britanija je takođe pozvala političare u Vašingtonu da se dogovore oko Ukrajine.

    Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Kameron tokom posete Vašingtonu ranije ove nedelje pozvao je SAD da ne daju Putinu “božićni poklon” blokiranjem milijardi dolara finansijske podrške potrebne za nastavak rata protiv ruskih snaga, podseća britanski javni servis.

  • Ukrajinska veteranka poručila: Na ivici smo poraza

    Ukrajinska veteranka poručila: Na ivici smo poraza

    Marija Berlinska, veteranka rata u Ukrajini, u intervjuu za Ukrajinsku pravdu iznela je niz ozbiljnih kritika na račun vladajućih struktura u Kijevu.

    Ona je iznela i veoma pesimistične prognoze u vezi sa ishodom rata.

    Berlinska vodi “Viktori Drouns”, volonterski projekat dobrotvorne organizacije Dignitas, i direktor je Centra za podršku vazdušnog izviđanja.

    Ona smatra da je jedini način da se sada popravi situacija da predsednik lično kontroliše razvoj ukrajinskog vazdušnog izviđanja.

    “Da smo na početku rata imali tako razvijenu industriju, imali bismo manje gubitke i ne bismo izgubili veliki deo teritorije,” smatra Berlinska.

    Ona je tokom intervjua istakla značaj izviđačkih dronova i sistema.

    “Ako nemate bespilotne letelice, borite se na slepo: neprijatelj vas može videti, ali vi ne možete njega. Osim toga, dron vam daje mogućnost da jeftino, precizno i u velikim razmerama uništite neprijateljsku opremu. Ona strana sa najboljom tehnologijom će uvek imati prednost. To je neophodno u savremenom ratovanju. Nijedna bitka ili operacija nisu mogući bez tehnologije,” rekla je ona.

    Dodaje da Rusija razvija sistem bespilotnih letelica.

    “Rusija razvija sistem bespilotnih letelica i povećava njihov broj iako je pod međunarodnim sankcijama. Naručuje stotine hiljada dronova u Kini i lokalizuje proizvodnju u Rusiji. Oni imaju pristup zapadnoj tehnologiji preko trećih zemalja (Kazahstan ili Turska). Kada rastavimo njihove dronove, nalazimo i kanadske, francuske i američke integrisane ploče, pored kineskih i južnokorejskih,” kaže Berlinska.

    Berlinska je još 2014. godine govorila o značaju vazdušnog izviđanja i upozorila da u Kijevu nema dovoljno razumevanja za taj vojni segment.

    “Vremenom je bilo određenog napretka u toj oblasti. Ali to nije bilo dovoljno za potrebe,” rekala je veteranka.

    “Sada plaćamo ljudskim životima greške koje su pravljene godinama. Problem je što jedni greše, a drugi to plaćaju svojim junaštvom i životom. Nije u redu da mladi i stari prolaze kroz pakao danas jer je neko nekada bio željan vlasti i nije imao pojma kakav je razvoj zemlje, niti šta je nacionalna bezbednost,” dodala je ona.

    “Na ivici smo poraza. Naši ljudi su dovoljno zreli da im se kaže istina”
    “Svaki dan nas košta. Naravno, tokom rata ni jedna strana ne kaže tačno koliko ljudi izgubi. A verujte mi, ima dana kada broj mrtvih i ranjenih dostiže i do hiljadu. Vreme nije na našoj strani. Što pre dobijemo svu neophodnu tehnologiju, što više ulažemo u ovu oblast – više ljudi će preživeti. Gde nema dronova, ljudi su potrošni materijal,” dodaje ona.

    Ističe da je Ukrajina na ivici poraza.

    “Mogla bih čak da kažem da ovo nije remi, odnosno ćorsokak na šahovskoj tabli. Mi smo na ivici poraza. Verujem da je naš narod dovoljno zreo da mu se kaže istina. I ova istina treba da dođe iz usta vrhovnog komandanta,” kaže veteranka.

    “Ne radi samo ruska odbrambena industrija protiv nas, tu je i odbrambena industrija Irana, Kine, Severne Koreje, Belorusije. Postoji osovina zla koja se bori protiv nas. A pomoć naših zapadnih partnera će se smanjivati. Tako da sada ne vidim drugi izlaz osim da predsednik lično preuzme kontrolu nad razvojem vojne tehnologije u ovoj zemlji,” smatra Berlinska.

  • Putin: Mit je srušen

    Putin: Mit je srušen

    Borci specijalne vojne operacije raspršili su mit o moći zapadne vojne tehnike, rekao je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

    Podvizi naših boraca u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini su izvanredni, tamo se bore građani iz različitih regiona i raznih nacionalnosti i svi oni rame uz rame brane otadžbinu. Čitava zemlja se njima ponosi, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin na ceremoniji dodele nagrade „Zlatna zvezda“ herojima Ruske Federacije.

    “Borci specijalne vojne operacije raspršili su mit o moći zapadne vojne tehnike”, naglasio je on.

    Ruski predsednik je uveren da su presudne karakteristike heroja zemlje čast, osećaj odgovornosti i ljubav prema Otadžbini.

    “Naša obaveza je da znamo ko su Heroji Otadžbine i da ih poštujemo, kako bi njihovi ideali i ciljevi bili dostojno nastavljeni i postali temelj budućnosti”, istakao je ruski lider.

    Putin je tokom uručenja nagrada čestitao ruskim građanima predstojeći Dan Heroja Otadžbine, koji se tradicionalno obeležava 9. decembra i poručio da pri susretima sa ljudima oseća njihovo raspoloženje i težnju ka solidarnosti.

    “Milioni ruskih građana su apsolutno odlučni da budu uz zemlju i pred iskušenjima se ponašaju onako kako je ispravno. Znam i osećam to, vidim to pri susretima sa našim ljudima, osećam njihovo raspoloženje i težnju ka solidarnosti”, naglasio je ruski lider.

  • Erdogan: Nećemo proglasiti Hamas terorističkom organizacijom

    Erdogan: Nećemo proglasiti Hamas terorističkom organizacijom

    Turska nema namjeru da proglasi palestinski Hamas terorističkom organizacijom, uprkos pritisku koji se vrši na Ankaru, izjavio je turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan.
    On je novinarima po povratku iz Grčke u Tursku rekao da je Hamas politički pokret i stranka koja je pobijedila na izborima i da predstavlja “realnost Palestine”.

    “Međutim, nas bukvalno tjeraju da ih nazovemo terorističkom organizacijom. Ne, nećemo to raditi samo zato što nam vi tako kažete. Ovdje imamo politički pokret koji je pobijedio na izborima”, naglasio je Erdogan.

  • Nijemci razočarani Šolcom

    Nijemci razočarani Šolcom

    Nijemci kritičnije nego ikada gledaju na rad vladajuće koalicije. Reputacija kancelara Olafa Scholza pala je na rekordno nizak nivo.

    Njemački ARD je sproveo anketu koja je pokazala da je tek 17 posto Nijemaca zadovoljno radom Njemačke vlade.

    To posebno pogađa kancelara Scholza. Samo 20 posto ispitanih trenutno je zadovoljno radom Olafa Scholza. To je najniža vrijednost za jednog saveznog kancelara od kad njemački javni servis vrši ovakva ispitivanja.

    Kad je riječ o pitanju postupa li Scholz razborito, Nijemci su podijeljeni: 48 posto (-16) kaže da, 46 posto kaže ne. Samo 27 posto (-20) smatra da je dorastao kancelarskom poslu – dvije trećine (68 posto) ne misli tako.

    Svega 23 posto (-14) vidi Scholza kao dobrog kriznog menadžera za Njemačku – 71 posto to ne vidi. A samo 12 posto (-15) smatra da kancelar komunicira uvjerljivo – 84 posto ne misli tako.

  • NATO ima samo tri godine da se spremi za Ruse

    NATO ima samo tri godine da se spremi za Ruse

    Nedostatak vojnog napretka, zajedno sa eskalacijom sukoba Izraela i Hamasa, naveo je neke zapadne lidere da sumnjaju u sposobnost Ukrajine da odnese pobedu.

    Na primer, unutar administracije američkog predsednika Džoa Bajdena raste osećaj da bi bolje bilo pritiskati Zelenskog da traži mir, umesto da istrajava u vojnoj kampanji u kojoj nema šanse da pobedi, piše britanski Telegraf.

    U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin jača svoje napore da povrati vojnu prednost, koristeći snažne prihode od nafte da militarizuje rusku ekonomiju, što je dovelo do značajnog povećanja proizvodnje oružja.

    Putin je takođe odobrio povećanje broja ruske vojske za 170.000. On se nada da će mu to pomoći da zauzme ključne strateške ciljeve, kao što je istočni grad Avdijevka u Donbasu, poprište nedavnih teških borbi između ruskih i ukrajinskih snaga.

    Ideja da će, skoro dve godine nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, ruska vojska i dalje biti sposobna za borbu, delovala je nezamislivo pre samo nekoliko meseci. Iako je i dalje malo verovatno da će Putin uspeti da ispuni svoj cilj osvajanja cele Ukrajine i uspostavljanja marionetskog režima u Кijevu, svaki ishod u kome će Kremlj da zadrži deo ukrajinske teritorije biće pozdravljen kao pobeda.

    Takav ishod bi predstavljao značajan izazov za NATO, jer bi njegova sposobnost da se odupre ruskoj agresiji bila dovedena u pitanje nakon velike vojne podrške koju je dala Ukrajini. To bi takođe ohrabrilo Putina na dalju agresiju na istočnom krilu NATO-a, ako bi bio uveren da Zapad nema ni resurse ni rešenost da se odupre ekspanzionističkim ciljevima Кremlja, navodi se dalje u tekstu britanskog lista.

    Mogućnost da Rusija ugrozi evropsku bezbednost u slučaju da Putin postigne makar i skromne rezultate u Ukrajini, podstakla je vojne stručnjake da otvoreno dovodu u pitanje spremnost NATO-a da se suoči sa takvim izazovom.

    Nedavna odbrambena konferencija u Berlinu tretirana je prema scenariju “sudnjeg dana” u kojem Evropa rizikuje da doživi istu sudbinu kao Rimsko carstvo sa Napoleonom, i da bude pregažena u budućem sukobu sa Rusijom zbog nesposobnosti NATO-a da odbrani istočni bok Evrope.

    Sonke Najcel, jedan od vodećih nemačkih vojnih istoričara, tvrdi da bi moglo proći 15 godina pre nego što njegova zemlja bude sposobna da se brani od Rusije. Njegovo mišljenje deli Jacek Sievira, šef poljskog Biroa za nacionalnu bezbednost, koji je upozorio da NATO ima samo tri godine da se pripremi za ruski napad na istočnom krilu.

    Takođe, odgovor Zapada na sukob nije doveo do bolje saradnje u sferi odbrane. Кomentarišući zastoj u sukobu u Ukrajini, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nedavno je požalio na fragmentiranu prirodu evropske odbrambene industrije.
    “Nismo u mogućnosti da sarađujemo onoliko blisko koliko bi trebalo”, rekao je on.

  • Rusi manjim grupama krenuli u zauzimanje opkoljenog grada

    Rusi manjim grupama krenuli u zauzimanje opkoljenog grada

    Ruske snage izvele su vazdušne napade s ciljem preuzimanja kontrole nad istočnom Ukrajinom

    Rus su koristili manje grupe za napade u pokušaju da zauzmu opkoljeni grad Avdijevku, saopštila je danas ukrajinska vojska.

    Rusija je pojačala pritisak poslednjih nedelja u pokušaju da okruži Avdijevku, koja se nalazi na manje od desetak kilometara od periferije regionalne prestonice Donjecka, koju drži Moskva, preneo je Rojters.

    Grad je pod stalnom vatrom, dok su moskovske snage napredovale po bokovima pokušavajući da preseku linije snabdevanja.

    “Drugi dan zaredom okupatorske snage aktivno koriste dronove kamikaze i avijaciju. I broj borbenih okršaja značajno je povećan”, rekao je portparol ukrajinske vojske Oleksandr Štupun na televiziji.

    Ukrajinski Generalštab je u večernjem biltenu naveo da su ukrajinske snage odbile 15 napada na Avdijevku i obližnja sela, pored 34 napada prijavljena u jutarnjem izveštaju.

    Espreso TV je javila da ruske snage vrše pritisak sa severa, ali da nisu prodrle u industrijsko područje, van centra grada.

  • Kremlj: Nerealno

    Kremlj: Nerealno

    Pregovori između Ruske Federacije i Ukrajine pod uslovima Kijeva su apsolutno nerealan scenario, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    On je, na pitanje novinara da prokomentariše izjavu Džonatana Fajnera, glavnog zamenika savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost, da SAD žele da u 2024. izdejstvuju da Moskva pregovara sa Kijevom pod ukrajinskim uslovima, rekao da je to “apsolutno nerealno”, prenosi Interfaks.

    “Takvih izjava ima mnogo. Oni pribegavaju raznim trikovima samo da bi ubedili svoje parlamentarce da glasaju za dalju dodelu novca. Dakle, takvih izjava je već bilo mnogo i nastaviće se”, rekao je Peskov.

  • “Nikad veća opasnost od direktnog sukoba Rusije i NATO “

    “Nikad veća opasnost od direktnog sukoba Rusije i NATO “

    Pretnja od direktnog sukoba između Rusije i zemalja NATO-a sa eskalacijom sukoba u Treći svetski rat nikada nije bila tako stvarna kao sada.

    Ovo je izjavio zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    “Nikada od kubanske raketne krize nije postojala tako stvarna pretnja direktnog sukoba između Rusije i NATO-a koji bi doveo do Trećeg svetskog rata”, napisao je on na Telegramu.Istovremeno, naglasio je Medvedev, administracija američkog predsednika Džoa Bajdena bavi se primitivnim ucenama Kongresa i izvlačenjem novca za “sporednu državu koja je u procesu raspada”.

    Medvedev je u oktobru rekao da NATO stalno povećava svoje vojno prisustvo u blizini Rusije.

  • Ukrajincima će američki Senat “doći glave”

    Ukrajincima će američki Senat “doći glave”

    Lideri američkog Senata obećali su danas da će nastaviti s pokušajima postizanja sporazuma o obezbeđivanju milijardi dolara nove pomoći Ukrajini.

    Neizvesno je da li će to učiniti brzo, nakon što su republikanci blokirali sveobuhvatan zakon o bezbednosnoj pomoći usmerenoj ka inostranstvu, javlja Rojters.

    Republikanci u Senatu jednoglasno su danas glasali da blokiraju nacrt zakona o hitnoj potrošnji kako bi se obezbedilo 110,5 milijardi dolara sredstava za Ukrajinu, Izrael i druge bezbednosne potrebe, kako bi insistirali na svojim zahtevima za većom kontrolom imigracije preko granice SAD sa Meksikom, navodi britanski medij.

    Rezultat, koji je bio očekivan, ugrozio je nastojanja američkog predsednika Džozefa Bajdena da pruži novu pomoć Ukrajini pre kraja 2023.

    Do toga je došlo nakon što su demokrate i republikanci nedeljama pregovarali o dodavanju izmene imigracione politike u zakon o bezbednosti, kako bi se došlo do dovoljno glasova republikanaca za usvajanje zakona. Razgovori su prekinuti prošlog petka, uz uzavrele emocije na tajnom brifingu Senata o Ukrajini.

    “Ostaju nam samo dva puta napred da prekinemo zastoj. Ili republikanci mogu da nam prihvate ponudu amandmana ili ponovo da započnemo pregovore”, rekao je lider demokrata u Senatu, Čak Šumer, otvarajući današnju sednicu.

    Rojters napominje da je do sredine novembra, Ministarstvo odbrane SAD iskoristilo 97 odsto od 62,3 milijarde dolara dodatnog finansiranja, koje je dobilo za Ukrajinu.

    “Stejt department je iskoristio svih 4,7 milijardi dolara vojne pomoći koja je dodeljena Kijevu za borbu protiv ruskih osvajača”, rekla je ove nedelje američka direktorka budžeta Šalanda Jang.

    Republikanski lider i senator Mič Mekonel, ponovio je tvrdnje da demokrate ne shvataju dovoljno ozbiljno bezbednost granica, ali je rekao da se nada sporazumu.

    Ako Kongres ne obezbedi nova sredstva za kupovinu zamenske opreme, SAD, Ukrajina i proizvođači oružja će možda morati da preduzmu druge korake da popune zalihe, naveo je Rojters.