VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Varhelji: Usvojeni zaključci o Srbiji

    Varhelji: Usvojeni zaključci o Srbiji

    Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je da su na današnjem sastanku Savjeta za opšte poslove EU, na kojem se razmatrano pitanje proširenja, usvojeni zaključci o Srbiji.

    Odgovarajući na pitanje novinara da li očekuje da zaključci o Srbiji budu usvojeni pred Evropskim savjetom, Varhelji je rekao da su zaključci o Srbiji već usvojeni i da ne postoje tačke odlučivanja za Evropski savjet.

    “Preporuke za Srbiju su u danas usvojenim zaključcima Savjeta za opšte poslove”, rekao je Varhelji na konferenciji za novinare.

    On je istakao da će sutra u Briselu biti održan samit EU – zapadni Balkan i da ovi zaključci predstavljaju osnovu za te razgovore jer se, kako je naveo, ne odnose samo na procjenu godišnjih rezultata zemalja kandidata, već se razmišlja i o novom političkom prijedlogu za ubrzanje procesa proširenja, a to je Plan rasta za zapadni Balkan.

    “Nadam se da sutrašnji samit o zapadnom Balkanu neće samo potvrditi korisnost ovog prijedloga, već će odmah preuzeti vlasništvo od država članica i naših zapadnobalkanskih partnera”, rekao je Varhelji.

    On je ocijenio da je ovo bila značajna godina za politiku proširenja EU i izrazio zadovoljstvo jer je Savjet za opšte poslove obezbijedio prijedloge za Evropski savjet.

    “Zaključci koji su danas uvojeni su osnovni za bilo kakav napredak u politici proširenja i za nastavak proširenja”, rekao je Varhelji.

    On je naveo da su zaključci Savjeta za opšte poslove u velikoj mjeri potvrdili suštinske izvještaje za deset zemalja kandidata, koji se podnose Evropskom savjetu.

    Varhelji je dodao da sada treba vidjeti kako će to biti “prevedeno u više strateške odluke” lidera EU na sastanku Evropskog savketa.

    “Jasno je da će razgovarati o četiri najvažnija i politički strateška pitanja za lidere i nadamo se da će oni biti usaglašeni, što znači snažnu poruku koja potvrđuje privrženost perspektivi članstva u EU za zapadni Balkan, Ukrajinu i Moldaviju”, rekao je Varhelji.

  • Šta je Bajden rekao Zelenskom?

    Tokom susreta u Vašingtonu i razgovora o američkoj podršci Ukrajini, predsjednik SAD Džozef Bajden poručio je sa ukrajinskom predsjedniku Volodimiru Zelenskom da ne gubi nadu u borbi protiv Rusije.

    “Ostaćemo uz vas”, rekao je predsjednik Bajden ukrajinskom kolegi, navodi Rojters, prenosi Tanjug.

    Ranije danas Bajden je pozvao američki Kongres da odobri dodatnu pomoć za Ukrajinu i najavio 200 miliona dolara odvojene vojne pomoći Kijevu.

    Zelenski je rekao Bajdenu da njegova zemlja danas manje zavisna od strane pomoći, zahvalio američkom predsjedniku na isporukama PVO sistema i istakao da je Ukrajina dovoljno jaka da dobije rat protiv Rusije.

    Takođe je rekao da sa Bajdenom želi da razgovara o integraciji Ukrajine u Evropsku uniju.

  • Zelenski u Kongresu SAD apelovao da se nastavi slanje vojne pomoći

    Zelenski u Kongresu SAD apelovao da se nastavi slanje vojne pomoći

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski sastao se danas sa američkim kongresmenima na Kapitol hilu kako bi, u posljednjem trenutku, apelovao da se nastavi slanje vojne pomoći u borbi protiv Rusije, ali je naišao na skeptičan prijem kod pojedinih republikanaca.

    Kada je Zelenski u pratnji senatskih lidera, demokrate Čaka Šumera i republikanca Miča Mekonela stigao na Kapitol hil na sastanak iza zatvorenih vrata sa američkim senatorima, pozdravljen je tek blagim aplauzom, navodi Glas Amerike.

    “Predsjednik Zelenski nam je stavio na znanje da mu je potrebna pomoć i da ukoliko je dobije može i da pobijedi u ovom ratu”, rekao je Šumer novinarima poslije sastanka.

    Međutim, neki republikanci su skeptični da bi dodatna pomoć mogla da pomogne Ukrajini da porazi Rusiju s obzirom da ukrajinska ljetnja kontraofanziva nije donijela očekivane rezultate.

    “Znam da svi žele da Ukrajina pobijedi, ali ne vidim da će se to uskoro i dogoditi”, rekao je republikanski senator Ron Džonson, prenosi Tanjug.

    Drugog dana posjete Vašingtonu, poslije razgovora sa senatorima Zelenski treba da se privatno sastane i sa predsjedavajućim Predstavničkog doma, Majkom Džonsonom, a zatim će se u Bijeloj kući sastati i sa američkim predsjednikom Džozefom Bajdenom i održati sa njim zajedničku konferenciju za novinare.

    Bijela kuća je 4. decembra izvijestila Kongres da od januara 2024. godine vlada više neće moći da finansira nove isporuke oružja Ukrajini.

    Od izbijanja sukoba u februaru 2022. godine Kongres je odobrio više od 110 milijardi dolara za Ukrajinu, međutim nisu izdvojena nova sredstva od kada su u januaru ove godine republikanci preuzeli Predstavnički dom od demokrata.

    Neki republikanci, posebno oni tijesno povezani sa bivšim predsjednikom Donaldom Trampom, protive se novoj pomoći Ukrajini i postavljaju pitanja o ciljevima rata i načinu na koji se troši američki novac.

    Zelenski je pozvao članove Kongresa da brzo riješe svoje sporove i obezbijede pomoć Ukrajini.

    “Ako nekoga inspirišu nerazjašnjena pitanja na Kapitol hilu, to su ruski predsjednik Vladimir Putin i njegova bolesna klika”, rekao je Zelenski u ponedjeljak obraćajući se vojnim zvaničnicima u Vašingtonu, prenosi Tanjug.

    Nedavno objelodanjeni američki obavještajni podaci pokazuju da Rusija “po svemu sudeći vjeruje da će vojni zastoj tokom zime iscrpiti zapadnu podršku Ukrajini” i dati Rusiji prednost, saopštila je portparolka Savjeta za nacionalnu bezbjednost Bijele kuće Adrijen Votson.

  • UN ponovo traže prekid vatre, nastavljeni sukobi u Pojasu Gaze

    UN ponovo traže prekid vatre, nastavljeni sukobi u Pojasu Gaze

    ukob Izraela i Hamasa ušao je u 68. dan. Generalna skupština UN izglasala novu neobavezujuću rezoluciji kojom se zahtijeva “trenutni humanitarni prekid vatre” u Pojasu Gaze.

    Izrael nastavlja sa bombardovanjem, sa fokusom na južni grad Kan Јunis. Vazdušni udari se izvode i južnije, u Rafi u blizini egipatske granice.

    Svjetska zdravstvena organizacija kaže da je manje od trećine bolnica u Gazi funkcionalno, a i one samo djelimično.

    Palestinsko ministarstvo zdravlja na okupiranoj Zapadnoj obali saopštilo je da je šest osoba ubijeno u Dženinu, uključujući pet u napadu dronom.

    Humanitarne organizacije upozoravaju da je situacija u Pojasu Gaze i dalje očajna jer stiže mala količina potrebne pomoći.

    Predsjednik SAD DŽozef bajden rekao je da Izrael polako gubi podršku zbog neselektivnih vazdušnih udara u Pojasu Gaze.

    Vol strit žurnal, pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike, tvrdi da od kraja prošlog mjeseca izraelska vojska upumpava morsku vodu u mrežu podzemnih tunela koje je Hamas izgradio u Gazi.

  • Posljednja slamka spasa stiže u Kijev

    Posljednja slamka spasa stiže u Kijev

    Pentagon će poslati u Kijev general-potpukovnika Antonija Aguta da razradi novu vojnu strategiju, piše Njujork tajms.

    “Američki i ukrajinski vojni zvaničnici traže novu strategiju koju bi mogli da počnu sprovoditi sledeće godine kako bi oživeli šanse Kijeva“, navodi se u članku, čije delove je preneo ruski portal Sputnjik.

    Kako se očekuje, Aguto će stići iz Nemačke i ostaće u Ukrajini duže vreme kako bi savetovao komandu Oružanih snaga Ukrajine.

    List piše da američki zvaničnici smatraju da bez promene strategije 2024. godina “može postati slična 1916. – najsmrtonosnijoj godini Prvog svetskog rata“ kada je poginulo na hiljade mladih ljudi, a linija fronta se neznatno promenila. Dodaje se da je podsticaj za traženje novih rešenja bila neuspešna kontraofanziva Kijeva i problemi sa novim paketom pomoći Ukrajini.

    Dok se ukrajinska strana zalaže za ofanzivu u nadi da će privući pažnju svetske javnosti, Amerikanci insistiraju na drugačijoj strategiji i predlažu Ukrajini da se “koncentriše na to da zadrži postojeće teritorije, gomila oružje i ljudstvo“, piše list.

    Kako je precizirano, cilj te strategije je da Ukrajina “stvori dovoljno ubedljivu pretnju kako bi Rusija mogla da razmotri učešće u ozbiljnim pregovorima krajem sledeće godine ili u 2025. godini“.

    Autor članka podseća da je Vašington Kijevu u protekle dve godine poslao više od 111 milijardi dolara. Sada američki zvaničnici pokušavaju da pripreme Ukrajince za sledeću godinu, upozoravajući ih da bilo kakva pomoć koju američki Kongres odobri neće biti srazmerna onoj koju je Ukrajina dobijala poslednjih godina.

    Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, general Valerij Zalužni početkom novembra priznao je da je ukrajinska kontraofanziva zapala u ćorsokak. On je dodao da “najverovatnije neće biti dubokog prodora“. Istovremeno, prema “udžbenicima NATO-a“, Oružane snage Ukrajine već je trebalo da “ratuju“ na Krimu, istakao je on.

  • Anketa u zemljama EU: Najviše podrške za pridruživanje Ukrajine, BiH ispod 30 posto podrške

    Anketa u zemljama EU: Najviše podrške za pridruživanje Ukrajine, BiH ispod 30 posto podrške

    Najnovije istraživanje pokazalo je da su Evropljani generalno otvoreni za ideju o pridruživanju Ukrajine EU, uprkos troškovima i rizicima, ali su u najboljem slučaju “hladni” u pogledu pridruživanja Gruzije i zemalja zapadnog Balkana, uključujući Bosnu i Hercegovinu.

    Evropska komisija je prošlog mjeseca preporučila da počnu formalni pregovori o pridruživanju sa Ukrajinom i Moldavijom. Šefovi vlada EU, njih 27 trebalo bi da raspravljaju o prijedlogu na samitu u Briselu ove sedmice – iako je mađarski premijer Viktor Orban više puta rekao da se protivi otvaranju pregovora s Kijevom.
    Komisija u novembru nije odbacila mogućnost ni da Bosna i Hercegovina također otvori pregovore, ali to će se sačekati do marta. Također, preporučila je da Gruzija dobije status zemlje kandidata.

    Anketa šest zemalja članica EU za Evropski savjet za vanjske odnose (ECFR) pokazala je značajnu podršku kandidaturama Ukrajine i, u manjoj mjeri, Moldavije i Crne Gore, ali i duboku ekonomsku i bezbjednosnu zabrinutost.

    Međutim, bilo je široko rasprostranjeno protivljenje eventualnom pristupanju Turske, posebno, kao i izrazito hladan odgovor na izglede da se Albanija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Kosovo, Sjeverna Makedonija i Srbija pridruže EU.

    Anketa je pokazala najveću podršku za ulazak Ukrajine u Danskoj (50 posto) i Poljskoj (47 posto), a mišljenje je otprilike podijeljeno u Rumuniji (32 posto za, 29 posto protiv), Njemačkoj (37 posto za, 39 posto protiv) i Francuskoj (29 posto za, 35 posto protiv). Austrija je bila protiv sa 52 posto, prenosi Guardian.

    Međutim, 45 posto ispitanika je zabrinuto da bi pridruživanje Ukrajine negativno utjecalo na sigurnost EU, dok je 25 posto smatralo da će je poboljšati, dok 39 posto vjeruje da će ulazak Kijeva negativno utjecati na sigurnost njihove zemlje.

    Mnogi Evropljani nisu vidjeli nikakvu ekonomsku korist od ukrajinskog članstva. Dok je 43 posto ispitanika u Poljskoj i 37 posto u Rumuniji vidjelo pozitivan utjecaj na ekonomiju EU, 54 posto u Danskoj i 46 posto u Austriji predvidjelo je trošak.

    Postojala je i bojazan od utjecaja proširenja na političku moć EU u svijetu. Poljska i Danska su bile najoptimističnije u vezi s tim, sa 43 posto i 35 posto građana koji vjeruju da će pridruživanje Ukrajine imati pozitivan utjecaj.

    U Austriji (42 posto) i Njemačkoj (32 posto), međutim, najzastupljenije je mišljenje da bi članstvo Ukrajine umanjilo političku moć EU u svijetu, dok su ispitanici u Francuskoj i Rumuniji bili ravnomjernije podijeljeni.

    ECFR je identifikovao jasnu podjelu između “starih” i “novih” država članica EU na širem principu proširenja. Ispitanici u Austriji (53 posto), Njemačkoj (50 posto) i Francuskoj (44 posto) najvjerovatnije smatraju da EU ne bi trebala primati nove članice.

    Nasuprot tome, u Rumuniji većina (51 posto), a u Poljskoj veći broj (48 posto), vjeruje da EU treba tražiti širenje. Danska je bila nešto više od “starih” država članica, sa samo 37 posto protiv bilo kakvog trenutnog proširenja.

    Istraživanje je pokazalo snažno protivljenje mogućnosti pridruživanja Turske EU, pri čemu se 51 posto anketiranih u šest zemalja protivi toj ideji, a manje od jednog od pet ispitanika podržava bilo kakav napredak ka članstvu Turske.

    Evropljani su se hladni pokazali i prema Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Gruziji, Moldaviji, Crnoj Gori, Sjevernoj Makedoniji i Srbiji jer ni jedna država nije dobila više od 30 posto podrške.


    Najgrublji su bili prema Kosovu sa 20 posto ispitanika koje je reklo da bi se trebalo pridružiti, dok je 37 posto reklo da ne bi trebalo. Slijedi Albanija sa 24 posto ‘za’ i 35 posto ‘protiv’. Srbija je dobila 25 posto glasova ‘za’ i 35 posto ‘protiv’, a Gruzija 25 posto za i 31 posto protiv.

    Evropljani malo više podržavaju ulazak Sjeverne Makedonije sa 26 posto ‘za’ i 27 posto ‘protiv’ i Bosne i Hercegovine sa 28 posto ‘za’, 29 posto ‘protiv’ dok je Moldavija dobila 30 posto ‘za’ i 28 posto protiv, a Crna Gora 30 posto ‘za’ u odnosu na 25 posto ‘protiv’ za ulazak u EU.

  • “Putin mora da idrži još samo 12 mjeseci”

    “Putin mora da idrži još samo 12 mjeseci”

    “Ukrajinska kontraofanziva je propala”, rekao je komentator britanskog Telegrafa Danijel Hanan, inače britanski poslanik.

    “Dok se umorni Ukrajinci povlače s minskih polja, Rusija preuzima inicijativu. Rusi su krenuli ka ostacima grada Marinke u Donjeckoj oblasti. Strateški gledano, nije neki cilj. Psihološki gledano, jako je važan”, dodao je Hanan, britanski parlamentarac iz redova Konzervativne stranke i savetnik Veća za trgovinu pri Ministarstvu za ekonomiju i trgovinu.

    Hanan kaže da front u Ukrajini nalikuje onom iz Prvog svetskog rata i da se proteže od delte Dnjepra do ukrajinsko-ruske granice. Kako vojna tehnologija i doktrina drže stranu onoga koji se brani, svaki se pomak na ratištu skupo plaća.

    “U slučaju rata u Ukrajini, Rusija ima moćnije ljudstvo. Trećina kompanija koje su pre rata delovale u civilnom sektoru sada rade za vojsku. Moguće je i da Rusija ima moćniju flotu dronova: moderni ekvivalent bodljikavoj žici u Prvom svetskom ratu”, rekao je Hanan.

    Međutim, britanski parlamentarac smatra da će taj ekonomski zaokret u Rusiju doneti godine siromaštva, iako joj sada to pomaže.

    Podseća da je Rusija izgurala zimu bez većih pobeda Ukrajinaca.

    “Sigurno ima onih koji će sada reći da je probijanje utvrđene ruske odbrane oduvek bio težak zadatak. Pat pozicija u kojoj su se našli Ukrajinci i Rusi nije bila nešto što se predviđalo u junu. Ja sam prvi od Ukrajinaca očekivao da se probiju do Azovskog mora. Ukrajina je tokom 2022. pokazala da Rusija Krim ne može snabdevati preko Kerčkih vrata. Da je prekinut taj kopneni most, ruske snage na poluostrvu našle bi se u vrlo nepovoljnoj poziciji. Ukrajina je mogla da prestane da šalje struju i hranu na ostrvo i tako sebi otvori pregovaračku poziciju. U čemu sam pogrešio? Ukrajina je imala opremu koju je oduvek tražila, a pobuna koju je orkestrirao šef plaćeničke vojske Vagner Jevgenij Prigožin pokazala je koliko je Rusija labilna”, tvrdi je Hanan.

    “Napadači su naučili na svojim greškama. Dok je Ukrajina užurbano obučavala svoje vojnike, Rusija je minirala frontove, gradila utvrđenja, kopala rovove i gomilala dronove. Ruski predsednik Vladimir Putin mora izdržati još samo 12 meseci. Čak i ako njegov veliki obožavatelj Donald Tramp ne postane predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Kongres SAD-a u kom Republikanska stranka trenutno ima većinu više nije voljan da finansira ukrajinsku odbranu. Prošle sewdmice blokirano je 110 milijardi dolara vredan paket pomoći koji predsednik SAD Džo Bajden želi da pošalje Kijevu. Republikanci tvrde da to rade iz finansijskih razloga, međutim lako je moguće da su to napravili jer ne vole predsednika”, rekao je britanski parlamentarac i dodao da im razloga za mržnju Bajdena ne nedostaje.

    Hanan kaže i da je spomenuti razvoj događaja oraspoložio Putina koji je ove sedmice posetio čak dve zemlje koje se izdaju za neutralne – Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju. Otkad traje rat u Ukrajini ruski je predsednik posetio isključivo bivše sovjetske zemlje te Iran i Kinu – zemlje kojima vladaju naklonjeni mu režimi koji se, poput njega, aktivno suprotstavljaju Zapadu.

    “Zašto je otputovao u zemlje koje su na sigurnosnom planu povezane sa Zapadom? Je li možda sklopljena kakva antanta? Jesu li Saudijci diskretno zamoljeni da ga saslušaju? Je li moguće da je ovo uvod u mirovne pregovore? Ako je tako, biće to ogromna katastrofa za Zapad. Bilo kakav dogovor kojim će se nagraditi ruska agresija pokazaće da moćni Severnoatlantski savez nije mogao zaštititi Ukrajinu. U Ukrajini se nije intervenisalo jer je ona liberalna demokratija. Da, znatno je liberalnija od Rusije, ali nije na nivou Zapada. Rusofilne su stranke zabranjene, a strahuje se da bi slična sudbina mogla snaći i stranke naklonjene Zapadu. Više sam se puta pitao zašto ukrajinski predsednik Zelenski u ratnu koaliciju nije pozvao i druge ukrajinske stranke”, nastavlja dalje Hanan.

    Takođe, smatra i da će se drugi autoritarni i diktatorski režimi širom sveta osiliti ako Rusija dođe u priliku da proglasi pobedu nad Ukrajinom. Ako NATO i Zapad nisu tu da glume i budu globalni policajac, pokušaja poput onog iz Venezuele da aneksira dio Gvajane biće još.

  • “Ukrajina će morati da preda teritoriju”

    “Ukrajina će morati da preda teritoriju”

    Američki republikanski senator Džejms Dejvid Vens izjavio je juče da će Ukrajina možda morati da ustupi deo svoje teritorije Rusiji kako bi prekinula rat.

    On je to rekao uoči sutrašnje posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Sjedinjenim Američkim Državama, gde će se sastati sa predsednikom Džoom Bajdenom.

    “Ono što je u najboljem interesu Amerike jeste da Ukrajina ustupi deo svoje teritorije Rusima i mi moramo da privedemo ovaj rat kraju. Ali kada pomislim na veliku tragediju, stotine hiljada nevinih istočnih Evropljana je ubijeno u ovoj sukob. U našem i njihovom interesu je da zaustavimo ubijanje“, rekao je Vens za CNN.

    Protivi se i dodatnoj pomoći Ukrajini, jer ne veruje da će ikada moći da savlada Rusiju. Zbog toga se zapita zašto Ukrajini šalju pomoć vrednu milijarde dolara.

    Prema njegovim rečima, šta će se postići sa dodatnih 61 milijardu dolara ako se ništa ne postigne sa 100 milijardi.

  • “Rusi će sve uništiti”

    “Rusi će sve uništiti”

    Bez obzira koliko je oružja ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izmolio tokom posete Sjedinjenim Američkim Državama, ruska vojska će sve uništiti.

    To je izjavio prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije u Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski.

    “Bez obzira koliko oružja ukrajinski diktator isprosi tokom svoje početne cirkuske predstave ispruženom rukom u Sjedinjenim Američkim Državama, sve će to ruska vojska ili samleti na bojnom polju ili jednostavno baciti. To već prepoznaju i vodeći zapadni vojni eksperti”, rekao je Poljanski na sednici Saveta bezbednosti, prenosi RIA Novosti.

    Prema njegovim rečima, to ni na koji način neće uticati na ispunjenje ciljeva, kako je naveo, specijalne vojne operacije pokrenute radi spasavanja života stanovnika Luganske Narodne Republike (LNR) i Donjecke Narodne Republike (DNR), demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.

    “Želim da vas uverim da će i ovoj priči sasvim sigurno doći kraj, što se vama i drugima koji štite režim Zelenskog neće svideti. Pa, šta možete da uradite? Naporno ste radili za ovaj kraj i to je zaslužio. Savetujem vam da se pripremite za to i donesete neophodne zaključke što je pre moguće, pre nego što vas režim u Kijevu koji tone uvuče u svoj levak”, rekao je Poljanski obraćajući se SAD i njihovim partnerima u Savetu bezbednosti UN.

    Poljanski je upitao svoje zapadne kolege kome će isporučiti municiju ako je “sve manje Ukrajinaca spremno da pogine za antinarodni režim Zelenskog”.
    Rusija je prethodno poslala notu zemljama NAT -a zbog isporuke oružja Ukrajini.

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da će svaki teret koji sadrži oružje za Ukrajinu postati legitimna meta za Rusiju. On je naveo da su SAD i NATO direktno uključeni u sukob u Ukrajini ne samo snabdevanjem naoružanja, već i obukom osoblja u Velikoj Britaniji , Nemačkoj, Italiji i drugim zemljama.
    Moskva je saopštila da se zemlje NATO-a “igraju vatrom” isporučujući oružje Ukrajini.

    Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov je naglasio da pumpanje Ukrajine oružjem sa Zapada ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i da će imati negativan efekat.

    Zelenski je tokom prvog dana posete Vašingtonu u prvom govoru na vojnoj akademiji, kritikovao Kongres zbog kašnjenja u odobravanju dalje pomoći Ukrajini.

  • 15 milijardi za Ukrajinu – od Rusa

    15 milijardi za Ukrajinu – od Rusa

    Evropska komisija namerava da prikupi oko 15 milijardi evra do 2027. godine za podršku Ukrajini od zamrznute ruske imovine, piše Fajnenšel tajms.

    Meta ovog predloga EK biće samo prihodi od imovine Ruske centralne banke, koji bi trebalo da generišu do tri milijarde evra na godišnjem nivou.

    Ovaj nacrt biće usvojen ukoliko bude odobren na sastanku odbora Evropske komisije koji će biti održan u Strazburu.

    List navodi da je ovaj predlog predstavljen letos, ali da su pojedine članice Evropske unije i Evropska centralna banka izrazile sumnju u njegovu pravnu i finansijsku održivost.

    Međutim, problemi sa prikupljanjem pomoći za Kijev dali su novi podsticaj pokušajima da se za to koriste prihodi od zamrznutih ruskih sredstava.

    Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj prethodno je potvrdio da će Evropska komisija 12. decembra predstaviti nacrt posebnog oporezivanja prihoda od zamrznute ruske imovine.