VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Očajnički potez ukrajinske vojske; Dajte nam još 500.000

    Očajnički potez ukrajinske vojske; Dajte nam još 500.000

    Ukrajinska vojska želi da mobiliše još do 500.000 vojnika, rekao je sinoć predsednik Voldimir Zelenski.

    Takođe, dodao je i da je “zamolio vojni vrh” da iznese detalje o toj “veoma osetljivoj stvari” pre no što on odluči “da li će ispuniti njihovu želju”.

    Takva velika mobilizacija bi koštala Ukrajinu neverovatnih 500 milijardi grivni (12,2 milijarde evra), rekao je Zelenski na konferenciji za medije na kraju godine.

    Treba razmotriti i da li će već angažovani vojnici biti rotirani na frontu, ili će im biti dozvoljeno da odu kući posle skoro 22 meseca borbe.

    Statistika Ministarstva odbrane kaže da je ukrajinska vojska u oktobru imala skoro 800.000 vojnika. Ako se uračunaju i Nacionalna garda i druge jedinice, ukupno je jedan milion Ukrajinaca već u uniformi.

    Ranije ovog meseca predsednik Rusije Vladimir Putin je vojsci naredio da poveća broj vojnika za skoro 170.000, na ukupno 1,32 miliona.

    Linija, dugačka 1.000 kilometara, gotovo da se nije pomerala ove godine, a ukrajinska kontraofanziva naišla je na čvrstu rusku odbranu. Sada, s početkom zime, loše vreme usporava ;kretanje trupa, stavljajući veći naglasak na upotrebu artiljerije, projektila i dronova.

    Zelenski je rekao i da je siguran da će Sjedinjene Države ispuniti obećanje da će mu dati milijarde dolara pomoći da nastavi borbu protiv Rusije, i otvoreno je odgovorio sa “Ne!” na pitanje da li bi Ukrajina mogla izgubiti rat.

    On je takođe negirao da je Rusija ove godine bila uspešnija pošto su njene snage uglavnom odbile kontraofanzivu Ukrajine i pojačala je vojnu proizvodnju.

    “Rusija nije uspela da postigne nijedan od svojih ciljeva” ove godine, tvrdio je Zelenski, iako je priznao da se Ukrajina i dalje suočava s “mnogim izazovima” pošto je potrošila zapadnu vojnu opremu u kontraofanzivi koja nije bitno promenila 1.000 kilometara linije fronta.

    Američki Kongres (parlament) je otišao na božićni raspust bez dogovora da pošalje 61 milijardu dolara Ukrajini, a američko Ministarstvo odbrane kaže da je gotovo ostalo bez novca da pomogne Kijevu posle skoro 22 meseca borbi. Evropska unija je takođe morala da u novu godinu prebaci plan za snabdevanje Ukrajini sa 50 milijardi evra zbog veta mađarskog premijera Viktora Orbana.

    Ali Zelenski je tvrdio da nije zabrinut: “Uveren sam da nas SAD neće izneveriti i da će ono što smo dogovorili sa SAD biti ispunjeno”, rekao je on.

    Podrška Zapada je ključna za borbu Ukrajine protiv većeg i bolje naoružanog suseda, a SAD su daleko najveći pojedinačni izvor pomoći. Rusija i dalje brojčano nadmašuje snage Kijeva.

    Ukrajina je dobila dodatne sisteme zemlja-vazduh “Patriot”, proizvedene u SAD, a i napredne protiv-vazduhoplovne sisteme NASAMS srednjeg do dugog dometa za odbranu od ruskih raketnih napada, rekao je Zelenski, odbijajući da iznosi detalje.

    To oružje bi pomoglo da se odbiju očekivani ruski napadi na električnu mrežu Ukrajine tokom zime.

    Dok je Zelenski bio optimističan u pogledu dobijanja dalje vojne i finansijske pomoći od zemalja Evropske unije, bio je manje optimističan u pogledu šansi Ukrajine da se pridruži NATO-u.

    “NATO je za nas najmoćnija opcija. Ali mi još nismo pozvani u NATO”, rekao je on. “Svi ovi signali do sada ;o našem članstvu su besmislica. Nismo dobili solidnu ponudu ni od jednog našeg partnera. Teško je zamisliti u ovom trenutku kako se to može dogoditi”, rekao je on.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin je danas pre podne rekao da su ruske snage preuzele inicijativu u Ukrajini i da su u dobroj poziciji za narednu godinu. “Mi efektivno radimo ono što mislimo da je potrebno, radimo ono što želimo”, rekao je Putin ruskom vojnom vrhu.

    Ali Zelenski je večeras insistirao da od početka invazije u punom obimu 24. februara 2022. Moskva nije uspela da ;okupira veći deo Ukrajine. Ipak, nije moguće nezavisno verifikovati tvrdnje bilo koje strane o stanju na bojnom polju.

  • “Drogirani Rusi melju” Imaju novu taktiku i njihov broj je zastrašujući

    “Drogirani Rusi melju” Imaju novu taktiku i njihov broj je zastrašujući

    Linije ukrajinskog fronta, umesto najavljenog letnjeg proboja, sada čekaju sumornu i mračnu zimu – porast ruske moći i sve veće gubitke Kijeva.

    “Kako mi u vojsci volimo da kažemo, plan je bio dobar na papiru, ali smo zaboravili na rovove”, našalio se Ihor, zapovednik 15. brigade nacionalne garde ukrajinske vojske. Ihor je to rekao za CNN i to mu je kodno ime, odnosno njegov pravi identitet je sakriven. S novinarima je razgovarao dok su oko njega padale bombe.

    Zimska borba više je nego sumorna. Severno od Robotina, gde su pre nekoliko meseci besnele žestoke borbe, ukrajinske bespilotne letelice brojčano su slabije od ruskih. Njih 40 nedavno je pogodilo ukrajinsku mrežu rovova u samo jednom danu.

    Ukrajinci se suočavaju s nemilosrdnim talasima mobilisanih ruskih zatvorenika, propisno obučenih i opremljenih, potpomognutih oklopima i često, kako veruju, drogiranih, piše CNN i dodaje da su im ukrajinski vojnici pokazali snimak povređenog Rusa, odsečenih nogu, ali s jezivim osmehom na licu, naizgled nesvesnog bola.

    Oni koji se bore u ukrajinskim rovovima kažu da su sada suočeni s još jednom pretnjom: upotrebom gasa kao oružja.

    Već je, kako se dalje navodi, zabeleženo devet incidenata u poslednjim sedmicama, u području Robotina, rekao je jedan ukrajinski bolničar za CNN. Dronovima je na ukrajinske linije bačen kaustični i zapaljivi gas, što je prouzrokovalo smrt jedne osobe. Gas se koristi za izazivanje panike, nakon čega slede konvencionalno granatiranje ili napadi dronovima, rekli su napadnuti vojnici.

    Zvaničnik ukrajinske obaveštajne službe kazao je da su Rusi pustili jednu vrstu CS gasa, koja je sredstva za suzbijanje nereda poznata i kao suzavac. Reč je o hemijskom spoju koji može učiniti ljude privremeno nesposobnima za funkcionisanje, iritirajući oči, nos, usta, pluća i kožu. Inače, korišćenje suzavca u ratovanju zabranjeno je Konvencijom Ujedinjenih nacija o hemijskom oružju.

    Dva vojnika koja su preživela napad gasom pokazala su CNN-u lekarske izveštaje koji pokazuju da su bili otrovani. “Prvo sam video dim. Istrčali smo iz rova i gas se odjednom zapalio. Rov je bio u plamenu. Ovaj gas peče, zaslepljuje te, ne možeš disati, pali ti grlo. Nismo imali ni sekund”, rekao je jedan vojnik.

    Takođe, CNN navodi i da je broj ruskih vojnika koji su sada na frontu zabrinjavajući.

    “Obično više mesa znači više mlevenog mesa”, rekao je Ihor, misleći na ruske generale koji bacaju svoje snage u “mlin za meso” na prvoj liniji fronta bez zabrinutosti za vlastite gubitke. “Ali ponekad mašina radi kako treba. I imaju uspeha.”

    “Bez podrške, nećemo uspeti”, zaključio je Ihor.

  • Ukrajina i Moldavija bile vrednije od BiH

    Ukrajina i Moldavija bile vrednije od BiH

    Iako u Bosni i Hercegovini postoji razočarenje što zemlja nije dobila datum za početak pregovora za članstvo u EU, a Ukrajina i Moldavija jesu, objektivno posmatranje pokazuje da su te zemlje ostvarile veći napredak.

    Primjera radi, Ukrajina je od sedam uslova u potpunosti ili u najvećoj mjeri ispunila šest, koji se odnose na izbor sudija i tužilaca, integritet pravosuđa i usvajanje etičkih kriterijuma, u skladu s preporukama Venecijanske komisije.

    U ovom dijelu preporuka Evropska komisija konstatuje da je do jula Ukrajina usvojila sve zakone koji regulišu kriterijume za izbor sudija u Ustavnom sudu na osnovu integriteta i profesionalnih kriterijuma u skladu s preporukama Venecijanske komisije.

    Savjet sudija je imenovao svoje članove, a parlament je procedure za imenovanje pokrenuo na vrijeme. Za razliku od Ukrajine, BiH nije uspjela da u skladu s mišljenjem Venecijanske komisije usvoji zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu, niti da riješi pitanje integriteta nosilaca pravosudnih funkcija. U uslovu koji se odnosi na borbu protiv visoke korupcije Ukrajina je ove godine pokrenula 82 optužnice protiv 203 osobe zbog visoke korupcije.

    “Slučajevi koji su istraženi i presuđeni odnosili su se na istaknute visoke javne zvaničnike, uključujući bivše zamjenike ministara, bivše parlamentarce i visoke sudije, na primjer vršioca dužnosti predsjednika Vrhovnog suda”, navodi se u izvještaju Evropske komisije.

    Za razliku od Ukrajine, u BiH i dalje nema pravosnažnih presuda, niti značajnijeg napretka u borbi protiv visoke korupcije, kao što građani mogu vidjeti iz svakodnevnih primjera. Hapšenje Osmana Mehmedagića, bivšeg direktora Obavještajno-bezbjednosne agencije i Ranka Debevca, predsjednika Suda BiH, možda pokrene stvari s mrtve tačke i, poput Ukrajine, omogući da BiH demonstrira napredak.

    Ukrajina je, za razliku od BiH, usvojila i preporuke FATF-a protiv pranja novca i značajno unaprijedila transparentnost javnih transakcija.

    “Ukrajina je dodatno unaprijedila usklađivanje svog zakonodavstva protiv pranja novca sa standardima FATF-a. U oktobru 2023. Skupština je usvojila zakon kojim je uklonjeno trogodišnje vremensko ograničenje da bivši nosioci istaknutih javnih funkcija budu kvalifikovani kao politički izložene osobe”, stoji u izvještaju Komisije. Vlada je usvojila propise o registraciji i provjeri podataka o stvarnom vlasništvu, identifikaciji krajnjih stvarnih vlasnika i odgovornosti za prekršaje. U junu 2023. Ukrajina je ažurirala Akcioni plan za smanjenje uticaja oligarha, koji uključuje sistemske reforme u ključnim oblastima na koje utiču oligarški interesi. BiH je prošle sedmice uspjela usvojiti prijedlog zakona u vezi s pranjem novca, a sada ostaje da se vidi kada će reagovati parlament.

    Šesti uslov za Ukrajinu odnosi se na usvajanje medijskog zakonodavstva u skladu s preporukama Evropske komisije, što je ispunjeno. Sljedeći korak koji EU traži od Ukrajine je ukidanje govora mržnje i praksu stavljanja ljudi na medijsku crnu listu, što EU ocjenjuje kao ozbiljan problem.

    Slična je situacija i kada je Moldavija u pitanju, jer je EU zaključila da je ta zemlja ispunila čak šest od devet postavljenih uslova.

    U slučaju BiH, prilikom dodjeljivanja kandidatskog statusa, u decembru 2022. godine, EU je za otvaranje pregovora postavila, slično kao za Ukrajinu i Moldaviju, listu od devet koraka, koji su uključivali usvajanje izmjena zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu, sudovima BiH i sukobu interesa, ali i osiguranje povoljnih uslova za rad medija. Kao osnovni razlozi za nedodjeljivanje početka pregovora navedeni su koraci koje je vlast Republike Srpske sprovela i koji se odnose na, kako ocjenjuju, osporavanje integriteta BiH, i stanje javnih sloboda i slobode govora.

    Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost, za “Nezavisne” kaže da su Ukrajina i Moldavija s pravom dobile početak pregovora, a da je činjenica da BiH nije uradila dovoljno. On, međutim, za loš napredak u ispunjavanju kriterijuma u BiH dijelom krivi i samu EU.

    “Za razliku od Ukrajine i Moldavije, pred BiH je postavljeno puno više uslova, uključujući i nekoliko ustavnih reformi i pitanja koja idu u srž samog dejtonskog okvira. Zatim, sve do sredine ljeta ove godine poruke iz svih krajeva EU bile su da se BiH ne treba žuriti, da otvaranje pregovora nije realno prije decembra 2026. i cilj EU je bio tek da se ima nešto bolji izvještaj. Dodatno, od ljeta, kada su neki dijelovi EU promijenili poziciju i krenuli da ciljaju decembar ove godine, i ispunjavanje dijela uslova, iz drugih dijelova EU krenuli su stizati signali obeshrabrivanja i poruke. Tako je otvaranje pregovora sa BiH završilo u Golemovom efektu, što je psihološki fenomen koji se često koristi u obrazovanju, a predstavlja oblik samoispunjavajućeg proročanstva”, smatra on.

  • Vlada SAD: Paket pomoći Ukrajini koji sad šaljemo možda je i posljednji

    Vlada SAD: Paket pomoći Ukrajini koji sad šaljemo možda je i posljednji

    SAD šalju paket vojne pomoći Ukrajini, a ako kongres ne odobri dalja sredstva, ovaj paket bi moglo biti posljednji, rekao je Džon Kirbi, portparol Savjeta za nacionalnu sigurnost Bijele kuće.

    Kirbi je novinarima rekao da će Bajdenova administracija obezbijediti jedan dodatni paket sigurnosne pomoći prije kraja mjeseca, a da nakon toga SAD neće imati više zakonske mogućnosti da šalje dalju pomoć, te da je važno da Kongres djeluje. Napomene radi, nezadovoljni politikom Bajdenove administracije na južnoj američkoj granici, republikanci u Kongresu su zaprijetili da neće glasati za novi paket pomoći sve dok se ne ojača bezbjednost na granici i ne spriječi dalji dotok ilegalnih migranata. Pat Rajder, sekretar za štampu Pentagona, potvrdio je da je Pentagonu na raspolaganju ostalo još samo 4,4 milijarde dolara vrijednih zaliha koje bi mogle biti upućene u Ukrajinu. Napomene radi, SAD imaju dva izvora iz kojih mogu slati oružje u Ukrajinu – direktno iz skladišta Vojske SAD, za šta im ne treba odobrenje Kongresa, i iz narudžbi prema vojnoj industriji, za šta im je potrebno odobrenje Kongresa jer samo Kongres ima ovlaštenje da odobrava isplatu sredstava.

    Dalja pomoć Ukrajini nalazi se u vojnom paketu vrijednom 111 milijardi dolara koji uključuje i pomoć Izraelu, a koji je u zastoju zbog blokade republikanaca u Kongresu. Bajden je rekao da je spreman na kompromis po pitanju migracija kako bi dobio pomoć, ali još nema pomaka.

    Kongres je i dalje podijeljen jer ističe vrijeme da se odobri nova pomoć Ukrajini do kraja godine. Kako je senator GOP-a Lindsi Grajam rekao za NBC “Meet the Press”, dogovor još nije postignut i da je izvjesno da će se pregovori nastaviti i u idućoj godini. Republikanci nisu protiv pomoći Ukrajini, ali smatraju da je to jedini način da natjeraju Bajdenovu administraciju da učine nešto po pitanju migracija na jugu Amerike.

    Kirbi je u ponedjeljak napomenuo da je nastavak podrške Ukrajini i dalje u najboljem interesu SAD-a i da treba dati prioritet.

    Slično mišljenje izrazio je i ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, koji je prošle sedmice rekao američkim senatorima da, ako Ukrajina izgubi, ishod neće smanjiti prijetnju Rusije drugim susjednim zemljama.

    Vodeći stručnjaci tvrde da bi Kijev bez vitalne zapadne pomoći mogao izgubiti rat s Rusijom.

  • Zelenski: Nove sankcije protiv Rusije će uticati na njenu ekonomiju

    Zelenski: Nove sankcije protiv Rusije će uticati na njenu ekonomiju

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da će nove sankcije Evropske unije uticati na ekonomiju Rusije koja vodi rat protiv Ukrajine.

    “Sve ovo će zaista pomoći da se smanji ekonomska osnova za rat”, rekao je Zelenski u video-obraćanju, prenosi Rojters.

    Dodao je da će Ukrajina nastaviti da radi sa partnerima kako bi osigurala da da sankcije koje je uvela Evropska unija deluju na globalnom nivou.EU je danas saopštila da je Rusiji uvela 12. paket sankcija koji se odnosi na zabranu uvoza dijamanata ruskog porekla, na dodatne zabrane uvoza i izvoza i borbu protiv ruskog zaobilaženja sankcija.

  • “Protiv Rusije već uvedeno skoro 19.000 restriktivnih mjera”

    “Protiv Rusije već uvedeno skoro 19.000 restriktivnih mjera”

    Predsednik ruske dume Vjačeslav Volodin izjavio je da su, posle uvođenja 12. paketa sankcija Evropske unije, protiv Rusije preduzete 18.772 restriktivne mere.

    Volodin je u objavi na Telegramu ocenio da Evropa, delujući po diktatu Vašingtona i uvodeći sankcije protiv Rusije, šteti pre svega svojim građanima, gurajući svoju ekonomiju u recesiju.

    Volodin navodi da su, prema proračunima američkih medija, zapadne kompanije koje su napustile Rusiju izgubile više od 103 milijarde dolara i dodaje da je taj novac ostao u Rusiji.

    “Do kraja godine rast BDP-a naše zemlje biće 3,5 odsto“, dodao je Volodin.

    Evropska unija usvojila je u ponedeljak 12. paket ekonomskih i individualnih sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini.

    U okviru novog paketa nalaze se i mere za ograničenje uvoza, kupovine ili transfera ruskih dijamanata, nova ograničenja i kontrole uvoza i izvoza, a pored ekonomskih sankcija, Savet EU je odlučio da na listu stavi i “značajan broj” fizičkih i pravnih lica.

  • Ostali bez municije?; Ukrajinci prinuđeni da smanje broj operacija

    Ostali bez municije?; Ukrajinci prinuđeni da smanje broj operacija

    Ukrajinski vojnici na liniji fronta suočavaju se sa nedostatkom artiljerijskih granata, što ih je primoralo da smanje neke vojne operacije.

    General Oleksandr Tarnavski rekao je Rojtersu da postoji problem sa municijom, posebno granatama.

    “Ove količine koje imamo nisu dovoljne da podmirimo naše potrebe. Ponovo planiramo zadatke koje smo sebi postavili i smanjujemo ih jer moramo da obezbedimo municiju”, kaže on.

    Tarnavski je dodao da je nedostatak artiljerijskih granata značajan problem za Ukrajinu, ali i napomenuo da se ruske snage suočavaju sa problemima sa municijom. Podsetimo, Evropska unija nije uspela da postigne konsenzus o ključnom paketu pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra.

  • Kremlj: Pozdravljamo uspjeh Vučića

    Kremlj: Pozdravljamo uspjeh Vučića

    Kremlj pažljivo prati izbore u Srbiji, a Rusija pozdravlja uspjeh stranke predsjednika Aleksandra Vučića, izjavio je portparol ruskog predsjednika Dmitrij Peskov.

    To je isključivo unutrašnje pitanje Srbije, prijateljske i bratske Srbije. Mi, naravno, pozdravljamo ovaj uspjeh gospodina Vučića i nadamo se da će to doprinijeti daljem razvoju Srbije – rekao je Peskov, prenosi RIA Novosti.

    Dodao je da se Moskva nada da će biti nastavljeno dalje jačanje prijateljstva dvije zemlje, uzajamnog poštovanja i obostrano korisnih odnosa.

    Na parlamentarnim izborima u Srbiji, prema podacima RIK-a na osnovu podataka sa 7.886 od ukupno 8.273 biračka mjesta, najviše glasova osvojila je izborna lista Aleksanadar Vučić – Srbija ne sme da stane i to 46,78 odsto.

  • Zelenski, lažeš? Ovo je samoubilačka misija

    Zelenski, lažeš? Ovo je samoubilačka misija

    Dva meseca ukrajinski marinci predvode napad preko reke Dnjepar u region herson, što je najnoviji pokušaj da se probije ruska odbranu na jugu i preokrene rat.

    Vojnici i marinci koji su učestvovali u prelazu reke opisali su za Njujork tajms ofanzivu kao brutalnu i uzaludnu. Tvrde da su brojni vojnici umirali čak i pre nego što su stigli na drugu stranu obale.

    U slučaju Dnjepra predsednik Volodimir Zelenski i drugi ukrajinski zvanipnici nedavno su sugerirsli da su marinci stekli uporište na istočnoj obali. Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je čak prošlog meseca saopštenje u kom tvrdi da su uspostavili nekoliko uporišta. Ali, marinci i vojnici koji su bili tamo kažu da ovi izveštaji jednostavno nisu tačni.

    Šestorica vojnika s kojima su pričali novinari američkog lista I koji su zahtevali anonimnost, rekli su da su noću sedeli u vodi, dok su granate padale svuda oko njih.
    Nekoliko vojnika i marinaca reklo je novinarima da su zabrinuti zbog velikih žrtava i preoptimističnih izjava zvaničnika o napretku ofanzive.

    Njujork tajms navodi da se sada neke od najžešćih borbi vode kod sela Krinki, na istočnoj obali, 30-ak kilometara uzvodno od grada Hersona, gde su ukrajinske trupe zauzele uzak pojas ribarskih kuća. To je jedino mesto gde su uspeli da postave uporište.

    Snimak tog područja, emitovan iz drona, a koji je Njujork tajms video, potvrdio je iskaze vojnika o teškim ruskim vazdušnim napadima, koji su pretvorili obalu reke u masu blata i polomljenog drveća.

    Nove trupe koje stižu na istočnu obalu moraju da gaze po telima vojnika koja leže u blatu, rekao je “Oleksij”, iskusni vojnik koji se borio u Krinkiju u oktobru i od tada više puta prelazio reku kako bi pomogao u evakuaciji ranjenika.

    Neki od mrtvih marinaca, prema rečima, “Volodimira”, leže čak dva meseca jer jedinice zbog teškog granatiranja ne mogu da izvuku tela preminulih. “Situacija na levoj obali je jako teška”, rekao je on.

    S obzirom na to da je ukrajinska kontraofanziva zapela, a SAD i EU pokazuju znakove zamora, ofanziva preko reke pomno se prati. Ukrajinci se nadaju da mogu da naprave prodor dovoljno dubok da zaprete ruskim rutama za snabdevanje i njenim položajima na jugu.

    “Tamo se nemoguće učvrstiti. Tamo je nemoguće premestiti opremu. To čak nije ni borba za opstanak”, rekao je “Oleksij” i dodao: “To je samoubilačka misija.”
    Prema njegovim rečima, loša priprema i logistika ukrajinskih zapovednika desetkovali su njegov bataljon. Ranjeni ljudi su ostavljani zbog nedostatka čamaca, rekao je, a brutalni uslovi degradiraju moral među vojnicima.

    “Ljudi koji tamo završe nisu psihički pripremljeni”, dodao je. “Oni čak i ne razumeju kuda idu. Zapovednici koji ih šalju u bitku im ništa ne govore. Ovako nešto nisam video ni u Bahmutu ili Soledaru”, rekao je, misleći na dve najintenzivnije bitke na istočnom frontu. “Toliko je besmisleno”, dodaje.

  • Ukrajinci istražuju: Sumnjaju u Zalužnjeg?

    Ukrajinci istražuju: Sumnjaju u Zalužnjeg?

    Ukrajinska bezbednosna služba istražuje uređaje za prikupljanje informacija koji su pronađeni u kancelariji koju bi ubuduće trebalo da koristi Valerij Zalužnji.

    Istraga je pokrenuta po članu krivičnog zakona Ukrajine o “protivpravnom sticanju, prodaji ili korišćenju posebnih tehničkih sredstava za prikupljanje informacija”, saopštila je bezbednosna služba na platfromi Telegram.

    “Naglašavamo da uređaj nije pronađen u kancelariji Zalužnjeg, već u jednoj od prostorija koje bi u budućnosti mogao koristiti za rad”, dodato je u sapštenju bezbednosne službe, gde je naglašeno da taj uređaj nije bio u operativnom stanju, preneo je Rojters.Glavnokomandujući ukrajinske vojske Zalužnji i predsednik Ukrajine su u konfrontaciji u vezi sa ratom sa Rusijom, jer general tvrdi da sukob ulazi u fazu koja bi dozvolila Moskvi da obnovi svoje vojne snage, s čim se Zelenski ne slaže, navodi agencija.