VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Osuđen Donald Tramp, odšteta preko 80 miliona dolara

    Osuđen Donald Tramp, odšteta preko 80 miliona dolara

    Bivši američki predsjednik Donald Tramp mora platiti 83,3 miliona dolara piscu E. Jean Carroll zbog javnih izjava koje je dao 2019.

    U njima je omalovažavao Carroll i poricao njene optužbe za silovanje. Odluku je donijela savezna porota na Manhattanu, gdje se kao svjedok pojavio i Tramp, ali ubrzo nakon kratkog svjedočenja je napustio sudnici i nije slušao presudu, prenosi CNN.

    Panel od sedam muškaraca i dvije žene je raspravljao oko dva sata i 45 minuta o njoj. Takođe, tokom svoje završne riječi, Carrollov odvjetnik rekao je da ona zaslužuje najmanje 24 miliona dolara odštete. Prošla je bitno bolje.

    Carroll, bivša kolumnistica savjetnika časopisa Elle, rekla je da joj je Tramp oduzeo reputaciju koju je nekad imala jer je govorila istinu kada je pisala, prenosi N1.

    Tramp je 2019., kada je bio u Bijeloj kući, izjavio da je ne poznaje te da ga je proglasila silovateljem kako bi poboljšala prodaju njenih memoari koji su trebali izaći. Njegov pravni tim je ustvrdio da je jedina šteta koju je Carroll pretrpjela bila od “zlih komentara” na društvenim mrežama.

  • Putin otkrio koliko ruskih vojnika učestvuje u ratu protiv Ukrajine

    Putin otkrio koliko ruskih vojnika učestvuje u ratu protiv Ukrajine

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin danas je rekao da se više od 600.000 ruskih vojnika nalazi u borbenim zonama sa Ukrajinom.

    Putin je u razgovoru sa studentima koju učestvuju u ratu istakao da zona borbenih dejstava zahtijeva nesmetanu pažnju i dobro upravljanje jer je duga 2.000 kilometara, prenosi TASS.

    “Vjerovatno ima pitanja koja zahtijevaju dodatnu pažnju i rješenja. Uvijek treba nešto dotjerati, jer i zona borbenih dejstava je velika, skoro 2.000 kilometara, i preko 600.000 vojnika je uključeno. To je ogroman mehanizam”, zaključio je Putin, prenosi Tanjug.

  • Londonski fond se kladi u milijardu evra na pad njemačke ekonomije

    Londonski fond se kladi u milijardu evra na pad njemačke ekonomije

    “Kjub riserč end tehnolodžis” pokušava da profitira od ekonomske bijede njemačke, piše “Blumberg”, navodeći da je ovaj hedž fond uložio više od milion evra u opkladu na pad cijene akcija njemačkih kompanija.

    Ovaj hedž fond je povećao opklade protiv vrednosti akcija niza kompanija sa reputacijom dobrog poslovanja, od “Folksvagena” do “Rajnmetala”, uključujući i 121 milion evra protiv akcija “Dojče banke”, postavši tako najveći ulagač u šortovanje akcija u Njemačkoj.

    Еnergetska kriza, pad izvoza i rastuće kamatne stope uticali su na mnoge njemačke kompanije, navodi “Blumberg” i dodaje da vlada u Berlinu planira strukturne reforme kako bi poboljšala rast, dok se nada da će pad cena energije i pad inflacije pružiti određeno olakšanje potrošačima ove godine.

    Ipak, ovaj medij ističe da najveći njemački berzanski indeks “Daks” (još) ne ukazuje da je opklada “Kjuba”, pošto pokazuje rekordno visoke vrijednosti, a što “Blumberg” objašnjava nadom u to da će Еvropska centralna banka agresivno srezati kamatne stope ove godine.

    Međutim, suosnivač britanskog fonda “Maršal Volas” i drugog najvećeg “šortselera” u Njemačkoj, Pol Maršal, skeptičan je po pitanju politike nemačke vlade.

    “Njemačka je, odustavši od sopstvene energetske konkurentnosti, u suštini izvršila ekonomsko samoubistvo. Populistička politika u Njemačkoj dovela je do brzog gašenja nuklearnih i termoelektrana, tako da su elektrane na gas sada jedini pouzdan izvor fleksibilne energije kada obnovljivi izvori pokleknu”, napisao je Maršal u pismu investitorima u koje je “Blumberg” imao uvid, prenosi RT Balkan,

  • Najveća noćna mora Zelenskog počela je da se ostvaruje

    Najveća noćna mora Zelenskog počela je da se ostvaruje

    Nagoveštaji da bi SAD kad-tad mogle da obustave slanje pomoći Ukrajini su se, donekle, ostvarili.

    Šef Pentagona Lojd Ostin izjavio je da je američka administracija ostala bez novca da pomogne Ukrajini, pa Vašington više ne može da snabdeva Kijev projektilima i municijom istim tempom kao pre godinu dana.

    Američki ministar odbrane je, istovremeno, pozvao Kontakt grupu za odbranu Ukrajine da pokrije potrebe Kijeva, dok kongresmeni u Vašingtonu ne odobre odgovarajuće zakone.

    “Zato pozivam ovu grupu da ‘kopa duboko’ kako bi Ukrajini obezbedila spasonosne kopnene sisteme protivvazdušne odbrane i presretače”, poručio je Ostin u video-obraćanju javnosti iz svog doma, prvom posle operacije.

    Ostin je, ipak, poručio da će Sjedinjene države podržavati Ukrajinu “u njenoj borbi za slobodu”.

    Pomoćnica ministra odbrane za međunarodne poslove Seleste Valander izjavila je posle Ostinovog obraćanja da ukrajinsko ministarstvo odbrane dobija izveštaje sa fronta da “jedinice nemaju zalihe oružja i municije koje su im potrebne”.

    “To je jedan od razloga zašto smo se fokusirali na potrebu da odgovorimo na pitanja Kongresa, kako bi oni mogli da krenu napred u odluci”, rekla je ona.

    Ostin je podsetio da je Pentagon krajem decembra prošle godine najavio svoju 54. finansijsku podršku za Ukrajinu u vrednosti do 250 miliona dolara. No, SAD od tada nisu bile u mogućnosti da obezbede dodatnu municiju Kijevu jer američki Kongres tek treba da odobri dodatna sredstva.

    Na stolu kongresmena je papir sa više od 110 milijardi pomoći za Ukrajinu i Izrael oko čijeg usvajanja ne mogu da se dogovore, uprkos apelu aktuelnog šefa Bele kuće Džozefa Bajdena. Od tog kolača za Kijev je predodređena skoro 61 milijarda dolara.

    Očekivano, stigla je i reakcija Moskve. Portparolj Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da se predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nalazi u teškoj situaciji. “Zelenski je u veoma teškoj situaciji, prestali su da mu daju novac”, rekao je Peskov.

    Napomenuo je da u inostranstvu nema dovoljno granata za Zelenskog, dok je evropskim zvaničnicima rekao da su “bacili pare na Ukrajinu”.

  • Rusija objavila prve rezultate istrage pada Iljušina

    Rusija objavila prve rezultate istrage pada Iljušina

    Ruski istražni vojni komitet objavio je prve rezltate istrage o padu ruskog aviona Iljušin II-76.

    Prvi rezultati istražnih radnji na mestu pada aviona u Belgorodskoj oblasti ukazuju da je avion napadnut protivvazdušnom raketom sa teritorije Ukrajine, saopštio je komitet.

    “Prvi rezultati istražnih radnji, uključujući preliminarne podatke sa uviđaja mesta incidenta, omogućavaju da zaključimo da je letelica napadnuta protivvazdušnim projektilom sa teritorije Ukrajine”, navodi agencija.

    Istražni komitet je 25. januara otvorio krivični postupak za terorizam u vezi sa padom aviona I-76, koji je oborila ukrajinska vojska u Belgorodskoj oblasti.

    Crne kutije aviona biće poslate na dešifrovanje.

    Podsetimo, avion Iljušin II-76 pao je u Belgorodskoj oblasti, na granici sa Ukrajinom.

    “Za identifikaciju potreban DNK rođaka”
    Da bi se identifikovale žrtve avionske nesreće koja se dogodila u ruskoj Belgorodskoj oblasti u kojem su se nalazili ukrajinski ratni zarobljenici, biće potrebna DNK analiza, rekao je predstavnik hitne službe za TASS.

    “Ako je reč o ovoj konkretnoj tragediji, za utvrđivanje identiteta svih putnika potreban nam je DNK materijal od rođaka žrtava. Ukrajinska strana će morati da prizna smrt svojih građana, sprovede proceduru uzimanja DNK materijala i predati ga našoj strani. Naknadno će se izvršiti identifikacija u okviru istrage slučaja”, rekao je predstavnik.

  • Putin stigao u Kalinjingrad – na putu ga pratilo devet aviona NATO-a

    Putin stigao u Kalinjingrad – na putu ga pratilo devet aviona NATO-a

    Putovanje predsjednika Rusije Vladimira Putina u Kalinjingrad nije “poruka” zemljama NATO-a, već običan posao šefa države, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Intenzivirana je avijacija NATO-a u ovom području.

    Intenzivirana je avijacija NATO-a u ovom području.

    • Ovo apsolutno nije poruka zemljama NATO-a. Kada predsjednik posjećuje regione Ruske Federacije, to nije poruka zemljama NATO-a. To je glavni posao koji predsjednik radi. Nije najvažnije da se pošalju poruke, već ono što on radi dugi niz godina – radi na razvoju naših zemalja i naših regiona, razvija privredu, projekte za društveno-ekonomski razvoj pojedinih regiona – rekao je Peskov novinarima, odgovarajući na pitanje o tome koju “poruku” šalje Putin predstojećom posetom Kalinjingradskoj oblasti, koja je okružena zemljama NATO-a.

    Avion ruskog predsjednika pratilo je devet aviona zemalja NATO-a i Švedske.

  • Avdijevka umalo pala

    Avdijevka umalo pala

    Ruske snage ušle, prvi put u ratom razorenu Avdijevku, ali su ubrzo iz nje proterani, navodi Moskou tajms.

    Bitka za taj industrijski grad na istoku Ukrajine traje već mesecima i krvava je poput one u Bahmutu.

    Danima su stizali izveštaji da se ruske snage nadomak ulaska u grad, čiji konačni pad se očekivao svakog trenutka. “Ruske snage ušle su u južni deo grada, ali su odbijene i povukle su se iz Avdijevke”, rekao je gradonačelnik tog grada Vitalij Barabaš.

    Prema njegovm rečuma, ukrajinske snage i dalje odolevaju napadima ruskh trupa koje opkoljavaju i gađaju grad u kom je nekada živelo oko 32.000 ljudi.

    Barabaš međutim, nije želeo da precizira kada su tačno Rusi upali u Avdijevku, niti koliko je vremena prošlo pre nego što su naoadnuti I proterani.

  • Izraelski ministar: Iran je sada legitimna meta za naše raketne napade, tu je glava zmije

    Izraelski ministar: Iran je sada legitimna meta za naše raketne napade, tu je glava zmije

    Izraelski ministar privrede Nir Barkat kazao je da je Iran postao “legitimna meta” za izraelske raketne napade zbog podrške oružanim pokretima koji se suprotstavljaju Izraelu.

    “Iran je legitimna meta za Izrael. Glava zmije je Teheran. Moja preporuka je da se usvoji strategija koju je američki predsjednik Kennedy koristio u kubanskoj raketnoj krizi. Ono što je on tada u biti rekao bilo je na projektil s Kube odgovorit će se projektilom na Moskvu. I trebali bismo vrlo vrlo jasno osigurati da Iranci shvate da se neće izvući s korištenjem posrednika protiv Izraela”, rekao je Barkat u intervjuu za britanski The Telegraph.

    Izraelski ministar tvrdi da Izrael može priuštiti nastavak borbe i otvaranje nove fronte s Libanom unatoč vojnoj potrošnji od preko 250 miliona dolara dnevno.

    Ipak, izraelski mediji pišu da je Izrael pretrpio rast cijena hrane ove godine zbog povećanih troškova dostave, što se pripisuje rastućim jemenskim operacijama, zabrinutosti oko pomorskih ruta u Crvenom moru i operacijama Hezbolaha na sjevernoj okupiranoj palestinskoj granici.

    Međutim, mediji su sugerirali da bi te cijene još više skočile u slučaju da počne rat s Hezbolahom, navodi list.

    Prije nekoliko dana, izraelski kanal KAN nedvosmisleno je potvrdio da su hiljade kompanija u sjevernim naseljima zatvorene od 7. oktobra 2023.

    Izraelski ministar imigracije i apsorpcije, Ofir Sofer, otvoreno je priznao kako vjeruje da je “bila pogreška eskalirati napetosti na sjevernom frontu u ranoj fazi rata”, naglašavajući da Izrael mora težiti političkom rješenju.

  • Američka vojska uskoro bi se mogla u potpunosti povući iz Iraka

    Američka vojska uskoro bi se mogla u potpunosti povući iz Iraka

    Sjedinjene Američke Države i vlasti Iraka uskoro bi trebali započeti razgovore o budućnosti američkog vojnog prisustva u ovoj bliskoistočnoj zemlji.

    Prema pisanju CNN-a, SAD i Irak su se prošlog ljeta složili da formiraju vojnu komisiju koja bi služila u svrhu pregovora. Razgovori između zvaničnika fokusirat će se na sljedeću fazu borbe protiv ISIL-a, ali i o američkom prisustvu u Iraku.

    “Razgovori o budućnosti američkog vojnog prisustva sada su postali hitniji usred šire regionalne nestavilnosti i usred sve većeg javnog poziva iračke vlade da Amerika povuče svoje trupe iz zemlje. Ti pozivi su uslijedili kao odgovor na američke zračne napade unutar Iraka na mete militanata koje podržava Iran”, piše CNN.

    Amerika trenutno u Iraku broji oko 2.500 vojnika koji tamo djeluju kao savjetodavni i pomoćni kapaciteti od decembra 2021. godine, kada je američka vojska objavila kraj svoje borbene uloge u zemlji.

    “Neki elementi unutar iračke vlade preferiraju da se odredi datum za američko povlačenje bez obzira na stabilnost ili sigurnosnu situaciju u zemlji”, pojašnjava se.

    Američki zvaničnik koji je želio ostati anoniman za CNN je rekao kako su SAD i Irak blizu dogovora o povlačenju trupa.

    Ipak, ono što treba naglasiti jeste da je Pentagon ostao pri stavu da iračka vlada formalno još uvijek nije zatražila od američke vojske da se povuče.

    “Glasine o potencijalnoj promjeni američkih snaga u Iraku bile bi pobjeda za Iran. Svaki znak da je ovo početak kraja bio bi naširoko slavljen širom Irana”, pojašnjava se u analizi.

  • Amerika odustaje? Bajden se predomislio

    Amerika odustaje? Bajden se predomislio

    Bajdenova administracija namjerava da odloži odluku o odobrenju za izgradnju najvećeg terminala za izvoz prirodnog gasa u SAD.

    Navedeni projekat, Prolaz Kalkasije 2 (Calcasieu Pass 2) ili CP2, nalazi se među 17 dodatnih terminala, koje je predložila industrija fosilnih goriva, preneo je Njujork Tajms.

    CP2, projekat vredan 10 milijardi dolara, nalazio bi se duž pomorskog kanala koji povezuje Meksički zaliv sa jezerom Čarls i izvozio bi do 20 miliona tona prirodnog gasa godišnje, čime bi povećao trenutnu količinu izvezenog američkog gasa za oko 20 odsto.

    Projekat najpre zahteva odobrenje od Federalne regulatorne komisije za energiju pre nego što bude prenet na razmatranje Odeljenju za energetiku.

    Bela kuća bi sada trebalo da naloži Odeljenju za energetiku da svoju procenu pomenutog projekta proširi na razmotranje uticaja na klimatske promene, kao i na ekonomiju i nacionalnu bezbednost, piše Njujork tajms, pozivajući se na neimenovane izvore.

    Projekat bi mogao da bude prolongiran i nakon novembarskih izbora, što bi predstavljalo problem za taj i 16 drugih predloženih terminala.

    Ovaj potez dolazi u trenutku kada se američki predsednik Džozef Bajden priprema za predizbornu kampanju, jer bi to verovatno bilo otežavajuća okolnost za njegov reizbor, čime podilazi klimatskim aktivistima, pre svega onim mlađima, koji su mu pomogli da pobedi na izborima 2020. godine, a koji su bili veoma rezgnirani prošle godine zbog toga što je Bajdenova administracija odobrila projekat Villov, ogromne operacije bušenja nafte na Aljasci, navodi Njujork Tajms.

    To se događa i u momentu, kada su Sjedinjene Američke Države vodeće u svetu i u izvozu tečnog prirodnog gasa i u proizvodnji nafte i gasa, a zemlja ima sedam izvoznih terminala, dok još pet je već u izgradnji.

    S druge strane, republikanci i bivši predsednik Donald Tramp, za koga se očekuje da bude protivkandidat Bajdenu na izborima u novembru, verovatno će pokušati da iskoriste svako odlaganje u davanju dozvole za projekat i optuže Bajdena da koči razvoj američke energetike, napominje list.

    “Ovaj potez bi predstavljao funkcionalnu zabranu novih dozvola za izvoz prirodnog gasa”, rekao je danas republikanski lider u Senatu Mič Mekonel.

    Njujork Tajms napominje da je prirodni gas, koji se prvenstveno sastoji od metana, čistiji od uglja kada sagoreva, ali metan je kratkoročno mnogo snažniji gas u poređenju sa ugljen-dioksidom i može da curi bilo gde duž lanca snabdevanja – od proizvodnog izvora do postrojenja za preradu do ploče za kuvanje.