VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Danska šalje svu artiljeriju Ukrajini

    Danska šalje svu artiljeriju Ukrajini

    Danska premijerka Mete Frederiksen saopštila je danas da će Danska poslati svu svoju artiljeriju u Ukrajinu.

    Ona je pozvala evropske zemlje da snabdevaju ukrajinske oružane snage municijom i protivvazdušnim odbrambenim sistemima, jer su im “sada potrebniji”, prenosi Evromajdan pres.

    Govoreći na marginama samita o bezbednosti u Minhenu, danska premijerka se požalila da “nema dovoljno osećaja hitnosti” u diskusijama samita u vezi sa transferom oružja, koje Ukrajini “treba odmah”.

    Frederiksen je rekla da evropski lideri često ističu probleme u proizvodnji kao glavnu prepreku povećanju ponude i da sada otvaraju nove odbrambene kompanije za buduće potrebe.”U Evropi ima vojne opreme, nije stvar samo u proizvodnji”

    “Ali Ukrajina od nas trenutno traži artiljeriju i municiju. I zato mi je žao, prijatelji, ali u Evropi ima vojne opreme. Nije samo stvar proizvodnje. Imamo oružje, imamo municiju i PVO sisteme. Oni moraju biti poslati u Ukrajinu”, rekla je Frederiksen.

    Frederiksen je takođe rekla da bez obzira na to šta se trenutno dešava u SAD, Evropa mora da preuzme odgovornost za sopstvenu bezbednost: “Moramo da uradimo više”.

    Američki Senat je nedavno usvojio zakon o stranoj pomoći, uključujući 60 milijardi dolara Ukrajini. Međutim, republikanci u Kongresu odbili su da odobre dodatna sredstva i prekinuli sednicu zbog najavljenih praznika do kraja februara.

    Odluka Danske da pošalje artiljeriju u Ukrajinu naišla je na oduševljenje u Ukrajini. Anton Geraščenko, savetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova, reagovao je na izjavu danske premijerke: “Hvala, Danska! Oni su pravi prijatelji”.

  • Stigao izveštaj: Rusi pobjeđuju

    Stigao izveštaj: Rusi pobjeđuju

    Prema navodima godišnjeg sigurnosnog izveštaja “Fokus” norveških obaveštajnih službi, Rusija u Ukrajini sve više preuzima inicijativu.

    To se vidi i u poslednjem razvoju situacije u Avdejevki, gde su ukrajinske snage prisiljene na povlačenje.

    Zapadne isporuke oružja omogućile su ukrajinskoj vojsci da spreči Rusiju da ostvari značajan vojni napredak u Ukrajini prošle godine, ali je veliki deo isporučenog materijala izgubljen ili potrošen na bojnom polju, stoji u izveštaju, navodi nemački list Frankfurter Algemajne Cajtung.

    “U 2024. Ukrajina nije uspela da zadrži inicijativu u ratu”, navode Norvežani.

    Rusija je, sa druge strane, preduzela neke uspešne korake i mobilisala veliki broj novih vojnika – ona je u mogućnosti staviti u pokret tri puta više novih ljudi za rat od Ukrajine. Osim toga zapadne sankcije manje utiču na rusku privredu nego što se očekivalo.

    Stopa proizvodnje municije, borbenih vozila, dronova i projektila su veće nego pre godinu dana. Rusija dobija sve veću vojnu podršku od Kine, Severne Koreje, Irana i Belorusije, navodi se u izveštaju. Što se tiče Kine, ona ne isporučuje oružje, ali isporučuje vojnu opremu i komponente koje su ključne za rusku vojnu akciju i rat.

    Rusija spremna za “dugotrajan rat”

    Ruski režim veruje da vreme radi u njegovu korist i da je spreman za “dugotrajan rat“, navodi se u izveštaju. Stoga će Kijevu biti potrebna “značajna” vojna pomoć Zapada da bi imao nadu da preokrene situaciju, rekao je šef vojne obaveštajne službe Nils. Andreas Stensones rekao je u ponedeljak predstavljajući izveštaj. Godišnje ga sastavljaju norveška spoljna obaveštajna služba NIS, domaća obaveštajna služba PST i Nacionalna bezbednosna služba NSM.

    Usled širenja NATO-a ulaskom Finske i, po svoj prilici, ubrzo Švedske u Alijansu, izgubljen je jedan od najvažnijih ciljeva Rusije na Baltiku, a to je da je sačuva kao “geografski i politički tampon” protiv zapadne vojne alijanse, nastavljaju Norvežani.

    Naglašavaju, međutim, da je trenutno, zbog znatno smanjenog broja bilateralnih kontakata Rusije i Norveške, ponašanje Moskve postalo manje predvidljivo.

  • Ukrajina optužuje Rusiju da je pogubila ranjene zarobljenike u Avdejevki

    Ukrajina optužuje Rusiju da je pogubila ranjene zarobljenike u Avdejevki

    Ukrajinske vlasti saopštile su danas da su otvorile istragu o navodnom incidentu u kojem su ruske snage pucale na šest nenaoružanih ukrajinskih vojnika u gradu Avdejevka, i na još dva pripadnika ukrajinske vojske u selu Vesele u istom regionu, nakon što je Rusija preuzela punu kontrolu nad tim gradom.

    “Istraga o pucnjavi na nenaoružane ukrajinske ratne zarobljenike u Avdejevki i Veseleu je pokrenuta”, navelo je tužilaštvo u Donjeckoj oblasti u objavi na svom Telegram kanalu.

    Tužilaštvo je dodalo da je šest ukrajinaca u Avdejevki teško povrijeđeno i da čekaju evakuaciju.

    Portparol ukrajinske vojske Dmitro Lihovij rekao je da još nema potvrde o tome da li su ukrajinski vojnici u Avdijevki ubijeni, prenosi Rojters pozivajući se na urkajinski javni servis Suspilne.

    Tužilaštvo u Donjecku saopštilo je da se na video snimku koji je snimila bespilotna letjelica vidi kako ruski vojnik iz automatskog oružja puca na dvojicu zarobljenih ukrajinski vojnika iz neposredne blizine kod sela Veselea u Zaporoškoj oblasti, prenosi Tanjug.

    Ukrajinska vojska je ranije danas na zvaničnom Telegram kanalu podijelila video snimak koji je, kako piše Rojters, snimljen dronom na kome se vidi kako u uskom rovu osoba koja je u opisu objave opisana kao ruski oficir, prilazi dvojici uniformisanih lica koja su identifikovana kao Ukrajinci i zatim puca u njih.

    Osobe koje je ukrajinska vojska identifikovala kao svoje pripadnike, kako se vidi na snimku, nisu pokušavali da se odbrane.

    Rusija je ranije demantovala tvrdnje Kijeva o ubijanju zarobljenih ukrajinskih vojnika.

  • SAD najavile veto na rezoluciju o prekidu vatre u Gazi

    SAD najavile veto na rezoluciju o prekidu vatre u Gazi

    Ambasadorka SAD-a pri Ujedinjenim narodima Linda Tomas-Grinfild najavila je da će njena zemlja uložiti veto na rezoluciju o prekidu vatre koju je u Savjetu bezbjednosti UN-a najavio Alžir.

    Tomas-Grinfield je pojasnila da SAD rade na sporazumu između Izraela i Hamasa koji bi omogućio oslobađanje talaca i pauzu u borbama koja bi važila najmanje šest sedmica.

    “Tokom prošle sedmice, predsjednik Bajden je imao više razgovora s premijerom Netanjahuom, kao i liderima Egipta i Katara, kako bi postigli ovaj dogovor. Iako još nisu svi detalji dogovoreni, ključni elementi su na stolu”, rekla je ambasadorica.

    “Vjerujemo da ovaj dogovor predstavlja najbolju priliku za vraćanje talaca njihovim porodicama i omogućavanje produžene pauze u borbama, što bi omogućilo da prijeko potrebni hrana, voda, gorivo, lijekovi i druge osnovne potrepštine dođu u ruke palestinskih civila”, rekla je.

    Ona tvrdi da predložena rezolucija ne bi postigla ovakav ishod, i da će zbog toga njena zemlja biti protiv ove rezolucije, iz čega se može zaključiti da bi SAD mogle uložiti veto.

    CNN javlja da je na brifingu za novinare Rijad Mansur, palestinski ambasador u UN-u pozvao UN da djeluju u pojasu Gaze i izrazio uvjerenje da alžirska rezolucija uživa veliku podršku.

  • Kina spremna da s EU radi na promovisanju multipolarnog svijeta

    Kina spremna da s EU radi na promovisanju multipolarnog svijeta

    Kina je spremna da radi sa EU na promovisanju ravnopravnog i uređenog multipolarnog svijeta, tako da svaka zemlja ima svoje mjesto u globalnom multipolarnom sistemu, izjavio je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji na marginama Minhenske bezbjednosne konferencije.

    “I Kina i EU zagovaraju multilateralizam. Kina je voljna da radi sa EU na promovisanju inkluzivne ekonomske globalizacije u interesu svih i proširi saradnju kako bi se postigao zajednički razvoj i prosperitet”, rekao je on na sastanku sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Borelom, prenosi agencija Sinhua.

    Vang je rekao da Kina i EU, kao stabilizacione sile u svijetu, treba da rade zajedno na rješavanju izazova.

  • Putin: Moskva spremna za dijalog, ako Zapad želi mirno rješenje

    Putin: Moskva spremna za dijalog, ako Zapad želi mirno rješenje

    Moskva je spremna za dijalog, ukoliko Zapad želi mirno rješenje sukoba u Ukrajini, poručio je Vladimir Putin, predsjednik Rusije.

    “Ja ne znam da li oni to žele. Ako žele, učinite to”, rekao je Putin za “Rusija-1”, prenosi Srna.

    On je ponovio da je Moskva otvorena za dijalog.

  • Dalje napredovanje ruskih snaga na frontu kod Avdejevke

    Dalje napredovanje ruskih snaga na frontu kod Avdejevke

    Ruske trupe uspostavile su potpunu kontrolu nad gradom Avdejevka i napredovale 8,6 kilometara na tom dijelu fronta, saopštilo je danas rusko Ministarstvo odbrane.

    Ranije je saopšteno da su ukrajinski vojnici i dalje utvrđeni u koksari u gradu nakon jedne od najintenzivnijih bitaka u ovom ratu.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je ruski predsjednik Vladimir Putin prvi put obaviješten o operaciji u Avdejevki juče u 4.00 časa, prenosi TASS.

    • Ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik Generalštaba oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov lično su došli i Kremlj i ujutro u 4.00 časa izvjestili predsjednika da se operacija u Avdejevki bliži kraju. Vojni komandanti su došli na drugi raport u 11.00 časova – rekao je Peskov.

    Tokom drugog raporta, Šojgu i Gerasimov su rekli da je operacija skoro završena.

    • U to vrijeme, neprijatelj je krenuo u masovni juriš iz Avdejevke i napustio svoje borbene položaje. Trebalo je još nekoliko sati da naši borci počnu da čiste grad – rekao je Peskov.

    On je naveo da su popodne Šojgu i Gerasimov obavijestili predsjednika da je operacija u potpunosti završena i da su ruske trupe u potpunosti preuzele kontrolu nad gradom.

  • Stoltenberg: NATO je jači od Rusije

    Stoltenberg: NATO je jači od Rusije

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da je NATO vojno jači od Rusije, kao i da je Sjevernoatlanska alijansa postala snažnija nego prije.

    “NATO je najjača vojna sila na svijetu danas. Predstavljamo, grubo rečeno, oko 50 odsto ukupne svjetske vojne moći. A vojno smo jači od Rusije. U isto vrijeme, smatram da je rat u Ukrajini pokazao da postoje neki ozbiljni nedostaci. Na primjer, kada je riječ o održavanju, jedna stvar je da svi imaju napredne oružane sisteme, ali su potrebni i rezervni dijelovi i održavanje. Najblaže rečeno, potrebna je municija”, rekao je Stoltenberg na Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji.

    On je rekao da je cilj NATO-a da “spriječi ratove” i da ne dozvoli prostor Moskvi da pogrešno procijeni spremnost NATO-a da odbrani svoje članice, i ponovio da bi napad na jednu članicu Alijanse značio odgovor cijelog saveza.

    “Dokle god ta poruka bude jasna Moskvi, nijedna članica neće biti napadnuta. Tako da je naše odvraćanje kredibilno i ne vidimo nijednu vojnu prijetnju protiv NATO saveznika. Naš fokus ne bi trebalo da se pomjeri sa pomoći Ukrajini, jer ne moramo isključivo da pričamo o NATO državi”, istakao je Stoltenberg.

    On je rekao da je ruske aneksije Krima 2014. godine, NATO povećao potrošnju na odbranu.

    “Ove godine očekujemo da 18 članica ispuni kvotu od dva odsto BDP-a potrošnje na odbranu. To je povećanje u odnosu na 2014. godine, značajno uvećanje, jer su evropski saveznici i Kanada dodali 600 milijardi dolara za troškove odbrane. I članice koje još nisu spremne da izdvoje dva odsto BDP, uradiće to uskoro”, kazao je Stoltenberg. Generalni sekretar NATO-a je napomenuo da je na početku rata u Ukrajini, zapadna vojna alijansa iscrpjela svoje zalihe, koje su sada na niskom nivou, ali da se fokusira na to kako da poveća proizvodnju.

    “Imamo dobre vijesti. Nove fabrike se grade, proizvodnja je povećana, ali postoji hitna potreba da se uradi još. Tako da smatram da jesmo naučili neke ozbiljne lekcije iz rata u Ukrajini. SAD su uradile mnogo na pomoći Ukrajini, posebno vojnoj, ali sada je problem zakon o pomoći Ukrajini u američkom Kongresu, koji mora da se donese kako bi se pomoglo Kijevu. To ima direktan uticaj na prvu liniju fronta u Ukrajini”, istakao je Stoltenberg.

    Generalni sekretar NATO je rekao da svaka nedelja čekanja znači da će biti još ljudi ubijeno na frontu u Ukrajini.

    “Ipak, nije na meni da dajem savjete o tome kako da se usvoji zakon u američkom Kongresu, ali ono što mogu da kažem jeste da je od vitalnog značaja da se SAD odluče za paket pomoći za Ukrajinu, jer nam je ta pomoć potrebna”, napomenuo je Stoltenberg.

  • Zaharova odgovorila Zelenskom: Boriš se samo za novac

    Zaharova odgovorila Zelenskom: Boriš se samo za novac

    Kijev je odlučio da povuče trupe iz Avdejevke ne da bi “spasao živote”, već zato što može da se bori samo za novac, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Ona je demantovala izjavu ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog koji je na Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji rekao da je odluka o povlačenju ukrajinskih trupa iz Avdejevke donesena kako bi se “spasli životi Ukrajinaca”.

    “Ne, ne iz tog razloga. Već zato što predsjednik i njegova banda znaju da se ‘bore’ samo za velike pare, koje im idu pravo u džep, i protiv građana”, napisala je Zaharova na Telegram kanalu.

    Sve ostalo nije od značaja za kijevski režim, zaključila je Zaharova, prenose “Ria Novosti”.

    Povlačenje ukrajinskih jedinica iz Avdejevke sinoć je najavio glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Oleksandar Sirski. Ukrajinska vojska saopštila je da je zbog eskalacije oružanih borbi u Avdejevki izdato naređenje o povlačenju ukrajinskih trupa iz jugoistočnog dijela tog grada, ali i da ta odluka, kako se navodi, nije pružila nikakvu stratešku prednost Rusiji, piše Tanjug.

  • Fon der Lajen: Želimo Zapadni Balkan i Ukrajinu u EU

    Fon der Lajen: Želimo Zapadni Balkan i Ukrajinu u EU

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da Evropska unija želi da Zapadni Balkan i Ukrajina “uđu u evropsku porodicu, jer pripadaju evropskoj porodici”.

    “Evropa je izgrađena na demokratskim vrijednostima i predstavlja mirovni projekat koji je jedinstven u svijetu. I to je ono na šta ciljaju Putin i druge autokrate. I ovde ljudi shvataju da će to uticati na njihove živote”, rekla je Fon der Lajen na panelu na Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji.

    Prema njenim riječima, proces pridruživanja Evropskoj uniji koji trenutno postoji, izuzetno je važan korak i više “ne može biti sivih zona” u Evropi.

    “Morate odlučiti. Ili ste sa Putinom ili ste sa demokratijama. Ili ste sa autokratama ili poštujete naše vrijednosti. A mi želimo, Evropska unija želi Ukrajinu i Zapadni Balkan u našoj evropskoj porodici, jer oni pripadaju našoj evropskoj porodici”, istakala je Fon der Lajen.

    Ona je, takođe, poručila da je Evropska unija jaka i odlučna da brani demokratiju i mir, prenosi Tanjug.