VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zelenski traži 500.000 vojnika

    Zelenski traži 500.000 vojnika

    Ukrajinski parlament raspravlja o izmenama zakona o mobilzaciji, a očekuje se da nova pravila budu usvojena za nekoliko sedmica, piše CNN.

    Veruje se da će se reformama zapravo znatno povećati broj mobilizovanih Ukrajinaca, što je jedna od tačaka razdora u odnosima između smenjenog glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

    Zalužni je, svojevremeno, reagovao na izjavu Zelenskog da je Ukrajini potrebno još 500.000 vojnika, poručivši predsedniku da taj broj neće moći da postigne bez uvođenja nepopularnih mera.

    Zalužni je nedavno smenjen s položaja, na njegovo mesto postavljen je general Sirski, a situacija na frontu izmiče kontroli. Nedostaje municije, vojnika, obećane pomoći nema, a sveukupna svetska podrška Ukrajini opada velikom brzinom.

    Mnogi Ukrajinci dobrovoljno su pristupili vojsci kada je Rusija izvršila invaziju, ali je situacija potpuno drugačija, pogotovo nakon propale kontraofanzive, i ukrajinska sada vojska šalje agente za regrutaciju širom zemlje kako bi hvatali ratno sposobne.

    U Ukrajini vojsku mogu da služe muškarci i žene od 18 do 59 godina, dok mobilizacija važi za građane starije od 26 godina. Reformom o kojoj sada raspravljaju parlamentarci minimalni uzrast za mobilizaciju smanjio bi se na 25 godina.

    Takođe, zakonom se planira uvođenje strože kazne za izbegavanje mobilizacije, koja bi mogla uključivati suspenziju vozačke dozvole ili bankovnog računa.

    Budući da u Ukrajini traje ratno stanje, muškarcima kojima je vreme za regrutaciju zabranjen je izlazak iz države, s tim da su od toga izuzeti samohrani roditelji i profesionalni sportisti.

    Neki Ukrajinci pokušavaju da ilegalno napuste državu, a kazna za pokušaj ilegalnog bega iz države obično iznosi 204 evra.

    Za to vreme, pred ukrajinskim parlamentom protestuju žene koje smatraju da mobilizacija može biti poštena samo ako i porodica ima ulogu u odlučivanju. Žele da se muškarci mogu brzo vratiti kućama, odnosno žele mobilizaciju do određenog roka, a ne “do daljeg”.

  • Putin: Srpska je naš prijatelj; Hvala što podržavate Rusiju

    Putin: Srpska je naš prijatelj; Hvala što podržavate Rusiju

    Republika Srpska je naš prijatelj, hvala što podržavate Rusiju. Saradnja Rusije sa Republikom Srpskom vezana je za različite pravce, istakao je predsjednik Ruske Federacije Vladimir Putin poslije sastanka sa predsjednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom.

    • Znamo da situacija u Srpskoj nije jednostavna, i spremni smo da razgovaramo o tom pitanju. Zahvalni smo vam na tome što održavate odnose sa Rusijom. Radićemo još više na našim dobrim odnosima i uvijek ste dobrodošli u Rusku Federaciju – poručio je Putin. Putin se zahvalio Dodiku što je u svojstvu počasnog gosta stigao na otvaranje “Igara budućnosti”.
    • Iskreno da vam kažem ne znam kako će to sve izgledati. U svakom slučaju “Igre budućnosti” su lijep događaj i nama je veoma drago da vidimo naše prijatelje iz Republike Srpske – rekao je Putin.

    Putin je dodao da će i ova posjeta delegacije Srpske i Dodika dati doprinos međusobnoj saradnji.

    • I mi ćemo moći iskoristiti i razmatrati bilateralne odnose u različitim pravcima – dodao je Putin.
  • Evropa je odustala? Zelenski ovo sigurno nije očekivao

    Evropa je odustala? Zelenski ovo sigurno nije očekivao

    Podrška Ukrajini među Evropljanima je i dalje široka, ali skoro dve godine nakon invazije u punom obimu jedva 10% sada veruje da može da pobedi Rusiju.

    Prema istraživanju širom EU – sa nekim oblikom “kompromisnog rešenja” koji se smatra najverovatnijim krajem tačka.

    Na drugu godišnjicu sukoba u Ukrajini, autori izveštaja su rekli da Evropljani nisu bili “herojski raspoloženi”, pa čak ni optimisti po pitanju situacije. Ali, rekli su, posvećenost Evropljana da spreče pobedu Rusije se nije pomerila.

    U ovo vreme prošle godine, više Evropljana nego što nije reklo da Ukrajina mora da povrati svu svoju izgubljenu teritoriju – zahtevaće da političari zauzmu “realističniji” pristup koji se fokusira na definisanje šta prihvatljiv mir zapravo mora značiti, tvrde autori izveštaja.

    “Da bi opravdali nastavak evropske podrške Ukrajini, lideri EU će morati da promene način na koji govore o ratu”, rekao je koautor Mark Leonard iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), koji je naručio anketu, prenosi The Guardian.

    Većina Evropljana “očajnički želi da spreči pobedu Rusije”, ali ne veruje da Kijev može da pobedi u vojnom smislu, rekao je Leonard, što znači da je najubedljiviji argument za sve skeptičniju javnost bio da bi nastavak pomoći “mogao da dovede do održivog, dogovorenog mira koji favorizuje Kijev – pre nego pobeda Putina”.

    Ratovi i izbori
    Kako evropski lideri mogu da održe javnu podršku Ukrajini, otkriva da samo jedan od 10 Evropljana u 12 ispitanih zemalja veruje da će Ukrajina pobediti na bojnom polju, dok je duplo više (20%) predviđalo pobedu Rusije. Čak i u najoptimističnijim anketiranim državama članicama – Poljskoj, Švedskoj i Portugalu – manje od jedne od pet (17%) veruje da bi Kijev mogao da pobedi, piše The Guardian.

    U svim zemljama, pokazalo je istraživanje, najčešće mišljenje, koje deli u proseku 37 odsto ispitanika, je da će se rat završiti kompromisnim rešenjem – iako su neke zemlje više volele taj ishod od drugih.


    Najveća podrška
    U Švedskoj (50%), Portugalu (48%) i Poljskoj (47%), ispitanici su češće rekli da Evropa treba da pomogne Ukrajini da uzvrati, dok u Mađarskoj (64%), Grčkoj (59%), Italiji (52%) ) i Austrije (49%), više su voleli da guraju Kijev da prihvati nagodbu. U Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i Španiji mišljenja su bila ravnomernije podeljena.

    Anketa je dala dokaze da mnogi Evropljani sve više smatraju da je rat Rusije protiv Ukrajine od direktnog značaja za njih, a 33% je reklo da je imao veći uticaj na njihovu zemlju – i na Evropu (29%) – od rata na Bliskom istoku ( u poređenju sa 5% koji su rekli suprotno po obe tačke).

    Trampov mogući povratak = loša vest
    Mogući Trampov povratak u Belu kuću široko je viđen kao loša vest, sa 56 odsto ispitanika u 12 ispitanih zemalja reklo da bi bili veoma ili prilično razočarani ako bi bivši predsednik ponovo bio izabran.

    Jedini izuzetak je Mađarska, gde je 27 odsto ispitanika reklo da bi bilo zadovoljno Trampovim povratkom, a 31 odsto razočarano. Slično, pristalice samo jedne velike političke partije, mađarskog Fidesa, nadale su se pobedi Trampa.

    Ako bi SAD obustavile vojnu pomoć Ukrajini pod Trampovim predsedavanjem, 41 odsto Evropljana je reklo da bi EU trebalo ili da poveća svoju podršku ili da je zadrži na sadašnjem nivou, dok bi 33 odsto više volelo da EU sledi vođstvo SAD, prenosi The Guardian.

  • Rusija isporučila 200.000 tona pšenice kao pomoć afričkim zemljama

    Rusija isporučila 200.000 tona pšenice kao pomoć afričkim zemljama

    Rusija je u šest najsiromašnijih afričkih zemalja isporučila 200.000 tona žitarica kao humanitarnu pomoć, izjavio je ruski ministar poljoprivrede Dmitrij Patrušev na sastanku sa predsjednikom Vladimirom Putinom.

    Završili smo isporuke pšenice u šest najsiromašnijih zemalja na afričkom kontinentu.Ukupno smo isporučili 200.000 tona žita na afrički kontinent kao humanitarnu pomoć – saopštio je Patrušev, prenosi TASS.

    On je precizirao da prvi brod otplovio 7. novembra 2023, a da je poslednja isporuka stigla u Somaliju krajem januara, kao i da su Mali, Burkina Faso, Zimbabve i Eritreja dobili po 25.000 tona žita, dok su Somalija i Centralnoafrička Republika dobili po 50.000 tona žita.

    Patrušev je dodao da je ovo prvi put da je Rusija sprovela ovako obimnu humanitarnu operaciju, navodi TASS.

  • Putin sprema vojsku za napad

    Putin sprema vojsku za napad

    Zauzimanje Avdejevke je uspeh ruske vojske koji treba iskoristiti za dalje napredovanje, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

    Ali kako je naveo, za to su potrebne pripreme.

    “Što se tiče situacije u Avdejevki u celini, to je nesumnjivo uspeh i čestitam Vam na tome. To treba dalje razvijati, to je očigledno. Ali taj za napor se treba dobro pripremiti i obezbediti ljudstvo, naoružanje, opremu i municiju”, rekao je Putin na sastanku sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom, javlja TASS.

    Šojgu je Putinu podneo izveštaj o zauzimanju Avdejevka, u kome je naveo da je to mesto osvojeno uz minimalne ruske gubitke.

    Šojgu je istakao da su pripreme za osvajanje Avdejevke počele u jesen 2023. godine, kao i da je “oslobođeno” više od 72 kvadratna kilometra teritorije. Prema njegovim rečima, operacija u Avdejevki bila je “veliko iznenađenje” za ukrajinsku vojsku.

    On je objasnio da su ruske snage dnevno izvodile i 460 udara na utvrđenu Avdejevku, i da je upotrebljeno, kako je naveo oko 200 tona municije.

    “Protivnik je, povlačeći se, ostavio puno ranjenika i mnogo naoružanja, uključujući strane protivtenkovske rakete i prenosive bacače raketa“, rekao je Šojgu. Pod ruskom kontrolom sada je i fabrika koksa u Avdejevki, rekao je on dodajući da ruske jedinice napreduju na zapad. Avdejevka se nalazi severno od Donjecka, a borbe za taj grad između ukrajinskih i ruskih snaga trajale su nekoliko meseci Šojgu je naveo i da su ruske snage preuzele kontrolu nad selom Krinki, u regionu Hersona, na levoj obali Dnjepra.

    Ukrajinske snage su u ovom delu fronta izgubile 1.820 vojnika, prenosi Sputnjik.

    Šojgu je objasnio da je završen rad na raščišćavanju ove teritorije, gde su se nalazile četiri brigade pomorske pešadije Oružanih snaga Ukrajine koje su imale zadatak da stignu do zapadne obale Krima. Prema njegovim rečima, osvajanje Kinkija predstavlja “kraj ukrajinske protivofanzive”.

  • Velika Britanija napravila haos?

    Velika Britanija napravila haos?

    Britanska raketa “Trajdent” pogrešno je ispaljena i srušila se u okean kod obale Floride tokom probnog lansiranja sa nuklearne podmornice.

    Ministarstvo odbrane Velike Britanije u utorak je potvrdilo incident, koji se dogodio krajem januara, saopštivši da se dogodila greška u koju je bila uključena podmornica Vengard, ali kako tvrde, iz sigurnosnih razloga nije podeljeno više detalja.

    Zvaničnici ministarstva ipak su naglasili da te rakete i dalje predstavljaju temelj odbrane Britanije i da su one i dalje “bezbedne i efikasne”, prenose Skaj njuz.

    Izvor te britanske TV mreže naglasio je da greška ima veze s tim što je u pitanju bilo probno lansiranje, a da bi ono bilo uspešno da je izvedeno s nuklearnom bojevom glavom.

    Britanski “San” preneo je da se ministar odbrane Grent Šeps nalazio u Vengardu tokom lansiranja.

    Ovo predstavlja drugo neuspešno lansiranje “Trajdenta” zaredom za britansku Kraljevsku mornaricu, nakon problema sa probnim ispaljivanjem 2016.

  • Tramp: Navaljni nikada nije trebalo da se vrati u Rusiju

    Tramp: Navaljni nikada nije trebalo da se vrati u Rusiju

    Bivši predsjednik SAD Donald Tramp izjavio je da smatra da je preminuli ruski opozicionar Aleksej Navaljni bio hrabar, ali da nije trebalo da se vrati u Rusiju.

    “Navaljni je bio veoma hrabar. Mogao je da ostane van zemlje. Iskreno, vjerovatno bi bilo mnogo bolje da se držao podalje i pričao van zemlje umjesto da se vrati, jer su ljudi mislili da bi to moglo da se desi i desilo se. I to je užasna stvar”, rekao je Tramp tokom intervjua u gradskoj vijećnici u Južnoj Karolini, prenosi Tanjug.

    Tramp je dodao da se situacija slična ruskoj događa i u SAD, te da se on suočava s krivičnim gonjenjima, iako je vodeći kandidat za predsjedničku nominaciju Republikanske stranke, prenosi Rojters.

    Donald Tramp prethodno je rekao da ga je smrt Alekseja Navaljnog ”učinila svesnim” šta se dešava u SAD, ali nije nikome direktno pripisao odgovornost za smrt ruskog opozicionara.

    Uprkos tome što su predsjednik SAD Džozef Bajden i drugi bivši predsednici, kao i najviši članovi američkog Kongresa direktno okrivili ruskog predsjednika Vladimira Putina za smrt Navaljnog u zatvoru na sjeveru Rusije, Tramp to nije učinio.

    Dok je bio predsjednik, Tramp je, prema navodima Rojtersa, izrazio divljenje Putinu.

    Kancelarija Federalne kazneno-popravne službe Rusije za Jamalo-Nenecki autonomni okrug saopštila je da se Navaljni osjećao loše poslije šetnje u kaznenoj koloniji Polarni vuk i izgubio svest, nakon čega je preminuo poslije neuspješne reanimacije, kao i da se istražuje tačan uzork smrti.

    Navaljni je služio kaznu zatvora od 30 godina, a u saopštenju ruskih zatvorskih vlasti navedeno je da je on bio “najžešći domaći protivnik” predsjednika Rusije Vladimira Putina.

  • Bajden osudio Trampa: Nije okrivio Putina za smrt Navaljnog

    Bajden osudio Trampa: Nije okrivio Putina za smrt Navaljnog

    Američki predsjednik Džozef Bajden osudio je bivšeg predsjednika Donalda Trampa zbog toga što nije okrivio ruskog lidera Vladimira Putina za smrt opozicionara Alekseja Navaljnog.

    “Zašto Tramp uvijek krivi Ameriku? Tramp i drugi Republikanci odbijaju da pozovu Putina na odgovornost za smrt (Navaljnog). Putin je odgovoran za njegovu smrt. Zašto Tramp ne može to da kaže?”, poručio je Bajden, prenosi Tanjug.

    Uprkos tome što su predsjednik SAD Džozef Bajden i drugi bivši predsjednici, kao i najviši članovi američkog Kongresa direktno okrivili ruskog predsjednika Vladimira Putina za smrt Navaljnog u zatvoru na sjeveru Rusije, Tramp to nije učinio.

    On je dodao da se situacija slična ruskoj događa i u SAD, te da se on suočava s krivičnim gonjenjima, iako je vodeći kandidat za predsjedničku nominaciju Republikanske stranke, prenosi Rojters.

    Donald Tramp prethodno je rekao da ga je smrt Alekseja Navaljnog ”učinila svjesnim” šta se dešava u SAD, ali nije nikome direktno pripisao odgovornost za smrt ruskog opozicionara.

    Dok je bio predsjednik, Tramp je, prema navodima Rojtersa, izrazio divljenje Putinu.

    Kancelarija Federalne kazneno-popravne službe Rusije za Jamalo-Nenecki autonomni okrug saopštila je da se Navaljni osjećao loše poslije šetnje u kaznenoj koloniji Polarni vuk i izgubio svijest, nakon čega je preminuo poslije neuspješne reanimacije, kao i da se istražuje tačan uzork smrti.

    Navaljni je služio kaznu zatvora od 30 godina, a u saopštenju ruskih zatvorskih vlasti navedeno je da je on bio “najžešći domaći protivnik” predsjednika Rusije Vladimira Putina.

  • Avdejevka je pala, Navaljni je mrtav, Zapad ugašen, a Kremlj udara

    Avdejevka je pala, Navaljni je mrtav, Zapad ugašen, a Kremlj udara

    Pad Avdejevke, smrt Navaljnog, slabost Zapada i neslanje pomoći Ukrajini prete potpunom transformacijom najvećeg kopnenog rata u Evropi od Drugog svetskog rata.

    Ali, kako piše CNN, na štetu Ukrajine.

    Ta američka medijska kuća navodi da su i na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji upozorenja da bi Ukrajina mogla doživeti kolaps na prvoj liniji fronta ako Kongres SAD nastave da blokiraju paket pomoći od 60 milijardi dolara, postala gorka stvarnost.

    Obećanja i retorika sa Minhenske konferencije do sada su slabo urodili plodom. Ukrajina gubi ljude i zemlju i to je neposredna i okrutna realnost, a nakon meseci zastoja, mogućnost sveobuhvatnih i dramatičnih promena na prvim linijama je sasvim realna, navodi se u analizi CNN-a.

    Užasna smrt ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, ističe se dalje, znači da je brutalnost režima ruskog predsednika Vladimira Putina dodatno eskalirala, a stvari su sve više jasne i evropskim zvaničnicima, koji su strahovali da će zapadno zajedništvo biti opterećeno sumnjama u privrženost Donalda Trampa NATO savezu u njegovom mogućem drugom mandatu u Beloj kući.

    Ukrajina je objavila povlačenje iz Avdejevke nakon više meseci ogromnog pritiska Rusije, što je odluka možda donesena zbog političke realnosti.

    Naime, tvrdoglava odbrana Bahmuta, još jednog grada na istočnom frontu, za koji je Moskva, uprkos njegovoj krajnje ograničenoj strateškoj važnosti, bila spremna da “potroši” desetine hiljada života, kako tvrde kritičari ukrajinske politike, koštala je Kijev resursa koje je bilo bolje iskoristiti za kontraofanzivu na jugu zemlje prošlog leta.

    Ali kontraofanziva je propala, a arhitekta te propale letnje operacije general Valerij Zalužni zamenjen prvim zamenikom Oleksandrom Sirskim.

    U svakom slučaju, Sirski je taj koji mora da zameni gotovo kultnog zapovednika, vrlo popularnog među vojnicima i civilima, u vreme kada Ukrajina posrće na svim frontovima. On nema vremena za pripremu ili preispitivanje.

    Prema nekim analizama, njegovo povlačenje iz Avdejevke možda je pokušaj da pokaže zaštitnički odnos prema životima vojnika, što je nešto na šta ne upućuje njegova reputacija nepopustljivog čoveka i zapovednika.

    Kijev se sada suočava s ruskom navalom na mnogim linijama fronta.

    Nakon Avdejevke, mogli bi da pokušaju da osvoje i druga okolna sela, iako pad ovog železničkog čvorišta omogućuje jedinicama Kremlja i vazdušnim snagama da se rasporede za borbe na drugim područjima.

    To bi, kako naovdi CNN, mogao biti Vuledar na jugu zemlje. Na zapadu, jedan od glavnih uspeha prošlogodišnje ukrajinske kontraofanzive Robotine takođe su pod pretnjom.

    Takođe, ruski vojni blogeri govore o punom napadu na istočni bok, a ukrajinski zvaničnici insistiraju na tome da su ga odbili. Postoji pritisak i u blizini Kupjanska, na rubovima Harkova, a takođe bi moglo doći do još jednog ruskog proboja oko Bahmuta.

    Uticaj oklevanja u Kongresu već je sada katastrofalan. Moguće uverenje nekih neinformisanih republikanaca da će se Putin, ako se Ukrajina dovoljno ignoriše, zaustaviti i odustati, pokazalo se kao zabluda u nekoliko poslednjih sedmica.

    Kremlj neće stati, a Ukrajina će bez zapadne pomoći u milijardama nastaviti da slabi. Rat neće nestati, a odluke s kojima će se Zapad suočiti u nadolazećim mesecima neće biti dovoljne bez obzira na to da li je spreman da nastavi s mizernom pomoći oko koje se trenutno dvoumi. Umesto toga, Zapad bi se mogao suočiti s većim egzistencijalnim pitanjima o pružanju mnogo veće pomoći, vrlo hitno, kako bi se sprečilo da ukrajinski rat postane evropski.

  • Ruski ambasador u UN: Sva odgovornost zbog veta na rezoluciju o Gazi na Vašingtonu

    Ruski ambasador u UN: Sva odgovornost zbog veta na rezoluciju o Gazi na Vašingtonu

    Blokirajući rezoluciju o prekidu vatre u Gazi, Sjedinjene Države su ispisale još jednu crnu stranicu istorije Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija, rekao ambasador Rusije u SB Vasilij Nebenzja.

    Sva odgovornost za posljedice blokiranja rezolucije Alžira o Gazi je na Vašingtonu – rekao je Nebenzja.

    Podsjetimo, Sjedinjene Američke Države danas su ponovo uložile veto na predloženu rezoluciju Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija o momentalnom prekidu vatre u Pojasu Gaze, treći put otkako se, od 7. oktobra, kad su izbile borbe oko te palestinske enklave.

    Od 15 članica Savjeta bezbjednosti UN, 13 je glasalo za prijedlog rezolucije koju je podnio Alžir, dok je Velika Britanija bila uzdržana.

    • Glas za ovu rezoluciju je podrška palestinskom narodu da živi. Suprotno, glasanje protiv rezolucije podrazumijeva podršku brutalnom nasilju i kolektivnoj kazni – rekao je ambasador Alžira u UN Amar Bendžama.

    Američka ambasasdorka Linda Tomas Grinfild rekla je danas da bi svaka akcija koju bi preuzeo Savjet bezbjednosti značila smetnju “osjetljivim, aktuelnim pregovorima”.

    • Mi vjerujemo da bi rezolucija negativno uticala na pregovore. Zahtijevanje momentalnog, bezuslovnog prekida vatre, bez sporazuma koji bi od Hamasa zahtijevao oslobađanje talaca, ne bi donio održiv mir. Umjesto toga, nastavila bi se borba Hamasa i Izraela – rekla je Grinfild, prenio je Rojters.