VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ruska poruka Njemcima: Imamo snimak, je l’ treba da vas podsetimo šta je bilo prošli put?

    Ruska poruka Njemcima: Imamo snimak, je l’ treba da vas podsetimo šta je bilo prošli put?

    Iz Moskve tvrde da poseduju audio-snimak na kojem su visoki oficiri nemačkog Bundesvera razgovarali o udarima na Krimski most.

    Margarita Simonjan, glavna i odgovorna urednica medijske grupe Rusija Sevodnja i televizijskog kanala Raša tudej, rekla je da ona ima taj snimak i da su joj “nešto izuzetno interesantno preneli drugovi u uniformi”.

    Kako je rekla, to joj je preneto baš na dan kada je nemački kancelar Olaf Šolc rekao da NATO ne učestvuje i da neće učestvovati u ukrajinskom sukobu.

    “Tako fascinantno čitanje i zvuk koji zaista želim da objavim. Da obradujemo pretplatnike. Na ovom najzanimljivijem snimku visoki oficiri Bundesvera raspravljaju kako će bombardovati (pažnja!) Krimski most. I kako bi to veštije uradili, da bi u isto vreme njihov Šolc mogao da nastavi da kaže da mu je koliba na ivici”, napisala je Simonjan na Telegram kanalu.

    Prema njenim rečima, u 40-minutnom audio-snimku, oficiri Bundesvera pominju i američku i britansku vojsku, “ležerno govoreći da su one već duže vreme direktno uključene u sukob”.

    Simonjan je dodala da je zvaničan novinarski zahtev podnela ministru spoljnih poslova i ambasadoru Nemačke, kao i lično Šolcu.

    “Kako mi to zapravo razumemo? Zar nije vreme da Rusija aktivno podseća Nemačku kako su se za Nemačku prošli put završile eksplozije ruskih mostova? Volela bih da odgovor, kao što je uobičajeno u svim zahtevima vaših medija, vidim do ručka. Inače, ‘nikad ne znaš šta je sutra'”, zaključila je Simonjan.

  • Evropski parlament ponovo traži sankcije Dodiku

    Evropski parlament ponovo traži sankcije Dodiku

    Evropski parlament pozvao je ponovo na uvođenje sankcija predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i drugim “destabilizujućim akterima” u Bosni i Hercegovini.

    Ovo se navodi u Rezoluciji Evropskog parlamenta o sprovođenju zajedničke spoljnje i bezbjednosne politike Evropske unije u 2023. godini, koja je danas usvojena većinom glasova.

    Tom Rezolucijom poslanici pozdravljaju preporuku Evropske komisije da pregovori o pristupanju sa Bosnom i Hercegovinom budu otvoreni čim bude postignut potreban stepen usklađenosti s kriterijumima za članstvo.

    Evropski Parlament podstiče političke čelnike te zemlje da provedu opsežan skup reformi, uključujući izborne reforme, u skladu s odlukama domaćih i međunarodnih sudova kako bi se osigurala načela jednakosti i nediskriminacije za sve građane i konstitutivne narode, kako je utvrđeno u njenom ustavu i uz puno poštovanje presuda domaćih i međunarodnih sudova, uključujući sve presude Evropskog suda za ljudska prava u vezi s BiH – navodi se u toj Rezoluciji.

    – Evropski Paralament oštro osuđuje svaku retoriku razdora i secesionističku retoriku koje dodatno doprinose većoj ranjivosti zemlje i naglašava da je status zemlje kandidata prilika i obaveza izabranih predstavnika BiH da ispune očekivanja građana i poboljšaju svakodnevni život običnih ljudi – dodaje se u drugoj, komplementarnoj Rezoluciji o vanjskoj i odbrambenoj politici, koja je takođe usvojena.

    Poslanici u njoj pozdravljaju dogovor o produžetku mandata snaga EU u operaciji Altea, ističu dosadašnju podršku EU od 20 miliona evra iz Evropskog instrumenta mirovne pomoći za podršku izgradnji kapaciteta Oružanih snaga BiH, pozivaju na jačanje misije Altea “prvenstveno raspoređivanjem dodatnih jedinica i sredstava i osiguravanjem vjerodostojne prisutnosti u distriktu Brčko” i pozivaju vlasti u zemlji da rade na osnivanju višeetničkih jedinica OS BiH.

    EU Parlament navodi da dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU, “prijeti destabilizacija” i podsjeća da operacija EUFOR Altea ima “ključnu ulogu za sigurnost i stabilnost Bosne i Hercegovine i regiona”, piše Avaz.

  • Putin: Rusija pretekla sve zemlje G7

    Putin: Rusija pretekla sve zemlje G7

    Rusija je prošle godine pretekla sve zemlje Grupe sedam (G7) po stopi ekonomskog rasta, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

    “Ruska privreda je prošle godine rasla po stopama koje su više od globalnih. Po ovom kriterijumu smo pretekli ne samo vodeće zemlje Evropske unije, već i sve zemlje G7”, naveo je Putin u svom obraćanju Federalnoj skupštini o stanju nacije.

    On je takođe izrazio uverenje da će Rusija u bliskoj budućnosti postati jedna od četiri najveće svetske ekonomije, prenosi agencija Tas.

    Putin je nagovestio da bi bogati pojedinci i kompanije mogli u budućnosti da plaćaju veći porez, prenosi Rojters.

    “Predlažem da razmislimo o pristupima modernizaciji našeg fiskalnog sistema”, naveo je predsednik Rusije, dodavši da poresko opterećenje treba da se pravednije raspodeli. On je istakao da je neohodno udvostručiti državne i poslovne investicije u istraživanje i razvoj na dva odsto BDP-a, prenosi Komersant.

    “Udeo domaćih visokotehnoloških proizvoda na domaćem tržištu treba da se poveća 1,5 puta tokom 6 godina, a do 2030. godine Rusija treba da bude među 25 vodećih zemalja po broju industrijskih robota”, zaključio je Putin.

  • Putin u obraćanju Federalnoj skupštini: Besmislice da će Rusija napasti Evropu

    Putin u obraćanju Federalnoj skupštini: Besmislice da će Rusija napasti Evropu

    Predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se Federalnoj skupštini, a u govoru je predstavio viziju onoga što očekuje Rusiju u narednih nekoliko godina.

    Izgradićemo 40 studenskih gradova

    Privreda Ruske Federacije ne samo da je ispred Evropske unije po rastu nego i ispred ostlaih zemalja G7. On je rekao da je Rusija danas najveća privreda Evrope o paritetu kupovne moći i peta u svijetu te da tempo rasta omogućava da u bližoj budućnosti Rusija može ući u četiri najrazvijenije zemlje svijete.

    • U sljedećih šest godina udeo plata u BDP mora porasti – rekao je Putin dodajući da do 2030. godine plata mora biti uvećana dvostruko.

    Problemi mogu biti nedostatak kadrova i napredak tehnologije te da se time Rusija mora pozabaviti.

    • Iako imamo demografske probleme imamo brojno mlado pokoljenje. U 2030. godine u zemlji će biti 8,3 miliona mladih od 20 do 24. godine – rekao je Putin dodajući da će oni učestvovati u ekonomiji 21. vijeka.

    On je pozvao poslodavce, naučne institute da pozovu djecu kod sebe da vide pogone i institute i da zajedno sa obrazovnim ustanovama rade na školovanju jer u narednim godinama treba pripremiti najmanje milion stručnjaka.

    Naglasio je da se centri nauke moraju razvijati u cijeloj zemlji te da će biti izgrađeno 40 studentskih gradova u cijeloj zemlji za šta će biti izdvojeno 400 milijardi rubalja.

    Ruske nuklearne snage u stanju pune borbene gotovosti

    Nuklearne snage Rusije nalaze se u stanju pune borbene gotovosti.

    • Strateške nuklearne snage su u stanju pune borbene gotovosti za garantovanu upotrebu. Hipersonični raketni sistem morskog baziranja “cirkon” već je korišćen u borbi, ovaj sistem je u upotrebi. Takođe je u borbi već korišćen hipersonični udarni sistem morskog baziranja “cirkon”, o kome se nije govorilo u obraćanju skupštini 2018. godine. Ali ovaj sistem je već u upotrebi – naglasio je Putin, a prenosi Sputnjik.

    Završavaju se ispitivanja krstareće rakete “burevesnik“ i sistem “posejdon“, koji su potvrdili svoje jedinstvene karakteristike, rekao je Putin.

    O Makronovoj izjavi

    Putin je dodao da su na Zapadu počeli da govore o slanju vojnih kontingenata NATO u Ukrajinu.

    • Ali, mi se sjećamo sudbine onih koji su slali kontingente na teritoriju naše zemlje. Sada će posljedice po one koji bi krenuli u intervenciju biti daleko tragičnije. Oni moraju da shvate da i mi imamo oružje koje može da uništava ciljeve na njihovoj teritoriji. To su ljudi koji nisu prošli kroz teška iskušenja. Oni su zaboravili šta je rat. Oni misle da je to crtani film – rekao je Putin.

    Besmislice da će Rusija napasti Evropu

    Putin je rekao da su čiste besmislice tvrdnje da će Rusija napasti Evropu.

    Zapad je izazvao sukobe u mnogim zemljama svijeta i uprkos tome tvrdi da je Rusija ta koja je spremna da “napadne” Evropu, rekao je on.

    • Pri tome strane države same biraju ciljeve koje treba uništiti, govore o slanju snaga u Ukrajinu. Posljedice po njih će biti tragične – upozorio je Putin i dodao da “sve što smišlja Zapad realno nas vodi ka opasnosti od sukoba sa primjenom nuklearnog oružja , a to znači uništenja civilizacije.

    Svako obraćanje Federalnoj skupštini je pogled u budućnost, rekao je Putin na početku.

    Prilika da se govori o strateškim planovima i svim mjerama neophodnim za dalji razvoj zemlje.

    • Samo jedinstveni možemo da realizujemo sve što smo zamislili. Dokazali smo da je Rusija spremna da odgovori na svaki izazov – poručio je Putin.

    Nikome nećemo dozvoliti da se miješa u naše unutrašnje stvari.

    Na Zapadu žele da sa nama učine isto kao i sa mnogim dugima u svijetu, kao što je slučaj sa Ukrajinom.

    • Da donesu neslogu i da nas oslabe iznutra. Ali, preračunali su se i to je sada očigledno – istakao je on i dodao – Sami ćemo određivati svoj put i čuvati tradicije, rješavati zadatke bazirajući se na našem pogledu na svijet.

    Apsolutna većina ruskih građana podržala je specijalnu operaciju u Ukrajini, istakao je Putin.

    Rusija će uvijek pamtiti svoje pale heroje, rekao je predsjednik Rusije i objavio minut ćutanja.

  • Trampu se otvorila šansa za predsjednički imunitet

    Trampu se otvorila šansa za predsjednički imunitet

    Američki Vrhovni sud prihvatio je zahtjev da odluči da li bivši predsjednik Donald Tramp može da se poziva na predsjednički imunitet u slučaju koji se protiv njega vodi, zbog navodnog pokušaja da poništi svoj poraz na predsjedničkim izborima 2020. godine.


    Sud je naveo da će saslušati argumente i donijeti odluku o Trampovom zahtjevu za imunitet.

    U nalogu se navodi da će taj zahtjev, čije rješavanje bi moglo da potraje mjesecima, sud početi da razmatra u nedjelji koja počinje 22. aprila.


    Taj rok omogućava donošenje odluke do kraja redovnog mandata suda u junu, što je brže nego što je uobičajeno kada sud sasluša argumentima, ali ne tako brzo koliko su tužioci željeli, navodi NBC njuz.

    Pravno pitanje o kojem će sud odlučivati je “da li i u kojoj mjeri bivši predsjednik uživa predsjednički imunitet od krivičnog gonjenja za ponašanje za koje se tvrdi da uključuje službene radnje tokom njegovog mandata”.

    Tramp se ranije ovog mjeseca obratio Vrhovnom sudu SAD, tražeći da interveniše nakon što su niži sudovi odbacili njegov zahtjev za imunitet od krivičnog gonjenja zbog navodnog pokušaja da poništi svoj poraz na predsjedničkim izborima 2020. godine i da produži odlaganje suđenja protiv njega zbog tih optužbi.


    Tramp tvrdi da je tada imao imunitet kao predsjednik SAD, prenosi Rojters.

    Tramp je zatražio od sudija Vrhovnog suda da obustave sprovođenje presude Apelacionog suda u Vašingtonu o odbijanju njegovog zahtjeva za imunitet.

    Suđenje Trampu pred federalnim sudom u Vašingtonu, koje je bilo planirano za 4. mart, je odloženo, a novi datum nije određen.


    Tužioci su tvrdili da je Tramp djelovao kao kandidat, a ne predsjednik, kada je vršio pritisak na zvaničnike da ponište izborne rezultate i podstakao svoje pristalice da izvrše napad na Kapitol 6. januara 2021. godine i izvrše pritisak na Kongres da ne potvrdi pobjedu Džozefa Bajdena na predsjedničkim izborima.

  • Rusi kreću u napad

    Rusi kreću u napad

    Rusija pojačava napade na istočnom frontu u Ukrajini, prisiljavajući ukrajinske trupe da se povuku na manje utvrđene obrambene položaje.

    Ove podatke objavio je Institut za proučavanje rata.

    U najnovijem izveštaju Institut navodi da nakon kratkog predaha moskovske trupe “pokušavaju da iskoriste taktičke mogućnosti koje nudi rusko zauzimanje Avdejevke i održavaju relativno visok tempo ofanzivnih operacija”.

    Fokus napada su zapadni rubovi Avdejevke, s teškim borbama zabeleženim u naseljima Berdiči, Orlivka i Tonenke, “gde su ukrajinske snage uspostavile obrambene položaje kako bi pokrile svoje povlačenje iz Avdejevke”, navodi se u izveštaju.

  • Rusi mjenjaju taktiku

    Rusi mjenjaju taktiku

    Rusi menjaju taktiku ratovanja u Ukrajini, piše Forbs, navodeći da ruske snage sada koriste japansku taktiku “banzai”.

    Reč je o taktici koju su tokom Drugog svetskog rata primenjivali Japanci i koja je podrazumevala nalete vojnika na ruske položaje. Saveznici su takve napade nazivali “banzai navala” i odgovarali su nekontrolisanim pucanjem.

    Sada, osamdeset godina kasnije, u Ukrajini, ruske trupe koriste sličnu taktiku, s tm da je razlika u tome da Ukrajincima ponestaje municije. Rusi su to primetili i sada se nadaju, nastavlja dalje Forbs, da slanjem pešadije u “klanicu” mogu istrošiti i ono malo municije koja je Ukrajincima ostala.

    Ukrajinski centar za odbrambene strategije naveo je da je “modernija banzai” taktika primećena u borbama zapadno od ruševina Bahmuta na istoku Ukrajine.

    “Napadačke grupe od oko 100 ili 200 ljudi na osam do 12 borbenih vozila ubrzano napreduje ka frontu i pokreće napad”, objasnili su iz centra. “Zbog nedostatka municije među Ukrajincima, deo napadačke grupe dolazi do mete i kreće u borbu. Istovremeno se i druga napadačka grupa ubrzano kreće prema bici.”

    “Ova taktika omogućava kontinuirano gomilanje trupa, ali rezultira i značajnim gubicima za neprijatelja, zaključuju iz centra i dodaju: “Gubi se do 60 odsto oklopnih vozila u jednom napadu, kao i do polovine trupa. Ovakvi napadi dovode i do povećanih gubitaka među ukrajinskim jedinicama, što je za njih kritično.”

    Ista taktika primenjena je i u subotu u selu Robotine, koje su Rusi zauzeli. Najmanje dva oklopna vozila BMP-3 pratila su vozila za transport u ovo uništeno naselje. Iz vozila u pokretu izlazili su vojnici i skrivali se u urušenim zgradama.

    Vozila BMP-3 potom su se povukla, puštajući pešake da se bore sami protiv ukrajinske 65. mehanizovane brigade i njenih dronova. Čini se da je vrlo malo Rusa preživelo, prenosi Forbs.

    Rusi su isto pokušali i narednog dana, ovaj put s tri vozila BTR-82. Ukrajinska mina uništila je jedno vozilo. Drugo je navodno raketnim bacačem pogodio vojnik iz 118. mehanizovane brigade i tako barem privremeno zaustavio napad.

    Za ovakve “banzai” napade Rusi plaćaju visoku cenu, a smatra se da ruske trupe zbog toga gube oko 800 vojnka dnevno. Iz ukrajinskog Ministarstva odbrane objašnjavaju i zašto su Rusi, kako procenjuje nezavisni analitičar Andrju Perpetua, otpisali ili napustili 19 oklopnih vozila u samo dva poslednja dana.

  • Rusi odlučno krenuli na Kijev?

    Rusi odlučno krenuli na Kijev?

    Posle nekoliko nedavnih relativnih ratnih uspeha Rusa, spekulacije o mogućem ponovnom pokušaju “ofanzive na Kijev” i njenom osvajanju su ponovo oživeli.

    Na samom početku rata ruske trupe su stigle do nekoliko predgrađa Kijeva, ali su potom bili prinuđeni da se povuku.

    Međutim, zauzimanje Kijeva nikada nije prestalo da bude glavna preokupacija Kremlja.

    Naime, tek njegovim osvajanjem Putinova tzv. specijalna vojna operacija bi bila u potpunosti realizovana, a sam ruski predsednik stalno pominje da ni posle dve pune godine nije odustao od “prvobitnih planova” zbog kojih je pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

    Ukrajinski mediji ističu nedavnu izjavu Putinovog bliskog saradnika Dmitrija Medvedeva, koji se, kako prenose ruske režimske agencije, retorički zapitao: “Gde će Rusija stati? Hoće li to biti Kijev? Da, trebalo bi da bude Kijev. Ako ne sada, onda svakako u sledećoj fazi sukoba“.

    Time je Medvedev potvrdio da Moskva ne odustaje od okupacije Kijeva.

    Doduše, vojni analitičari, i zapadni i ukrajinski i ruski, kažu da za sada nema većih izgleda da Rusi spremaju takvu ofanzivu i da bi uskoro mogli da krenu na Kijev, ali je vojni analitičar Roman Pogorelij rekao ruskoj redakciji Bi-Bi-Sija da Ukrajina na to rešenje mora biti spremna jer planovi za to u ruskom Generalštabu sigurno postoje.

    Prema obaveštajnim podacima, u tom severnom pravcu stacionirano je između 20 i 25 hiljada ruskih vojnika, a izvestan broj ruskih vojnika nalazi se u Belorusiji, upravo u pravcu prema Kijevu, koji je od te granice udaljen svega oko 150 kilometara.

    Ali to je veoma zahtevna vojna operacija. Ukrajinski vojni bloger Konstantin Mašovec kaže da bez 100.000 do 120.000 vojnika Rusi ne mogu ozbiljno da razmišljaju o planovima da ponovo marširaju na Kijev, a grupisanje od tolikog broja vojnika bilo bi teško sakriti od obaveštajnih službi i satelitskih snimaka.

    S druge strane, veruje se da nova ofanziva na Kijev neće biti moguća bez nove “javne“ mobilizacije. Vladimir Putin za sada ništa o tome ne govori, čeka da ozvaniči svoju pobedu na predstojećim predsedničkim izborima, pa svi pretpostavljaju da će posle toga, na proleće, objaviti još jednu mobilizaciju, bez koje neće moći da pokrene bilo kakve značajnije i veće operacije.

    Kako navodi nekoliko ruskih vojnih blogera, zbog umora i gubitaka vojske, Rusi će morati, ako ne nameravaju da se zaustave samo na osvojenom, pokrenu i “osveže“ vojsku sa najmanje 150 do 200 hiljadu novih vojnika.

    Ipak, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov kaže da nas “već dve godine plaše novim udarom na Kijev, iz jednog ili drugog pravca. Verujte mi, već mi je dosadno da pričam o tome“, kaže Budanov.

    S druge strane, vojni savetnik Taras Čmut smatra da “opasnost od novog pokušaja osvajanja Kijeva” raste sa promenom situacije na ratištu. Neki ukrajinski vojni analitičari smatraju da bi Moskva mogla da pribegne tzv. imitiranjem napada na Kijev, kako bi se rasteretili drugi delovi fronta i primorali Ukrajinci da najveći deo svojih snaga usredsrede na “odbranu“ Kijeva i udaljili ih sa područja koja su sada prioritet za Ruse, što je opkoljavanje Donbasa i ponovni pokušaj osvajanja Hersona, koji je prošle jeseni proglasio “rusku teritoriju“.

    Konstantin Mašovec navodi da je ovaj manevar “lažni napad” vrlo izvestan, možda već ovog proleća. U svakom slučaju, mnogi odbrambeni i fortifikacioni objekti se već grade oko Kijeva i duž beloruske granice.

  • Nebenzja odbacio optužbe SAD: Bombardovali ste Јugoslaviju, ne možete da pridikujete

    Nebenzja odbacio optužbe SAD: Bombardovali ste Јugoslaviju, ne možete da pridikujete

    Zamjenik stalnog predstavnika SAD pri UN Robert Vud na sjednici Savjeta bezbednosti o situaciji u Pojasu Gaze poručio je Rusiji da nema pravo da kritikuje bilo koga, s obzirom na učešće u sukobu u Ukrajini.

    Predstavnik Rusije Vasilij Nebenzja savjetovao je SAD da prvo sagledaju svoja dejstva i podsjetio na američko bombardovanje Јugoslavije.

    Nebenzja je na sjednici optužio Vašington da je više puta blokirao rezoluciju SB UN sa pozivom na momentalni prekid vatre.

    Nakon toga se javio za riječ Vud koji je okrivio Rusiju da “ne pomaže u rješavanju humanitarnih kriza, već da ih ona stvara” i grubo krši Povelju UN, imajući u vidu sukob u Ukrajini.

    Nebenzja je na to odgovorio da je situacija u Ukrajini i Gazi neuporediva, jer Rusija ne bombarduje civilno stanovništvo Ukrajine.

    • Ko ste vi da nam držite lekcije o tome? Vi ste zemlja koja je uništila Irak, Avganistan, Siriju i koja je upotrebila varvarske tepih-bombe u tim zemljama, uključujući Јugoslaviju. Prema tome, prije nego što pokušate da sljedeći put nađete trun u tuđem oku, pogledajte balvan u svom – naglasio je ruski ambasador.

    Nebenzja je takođe napomenuo da Rusija u Ukrajini gađa isključivo vojne ciljeve i vojnu infrastrukturu koji omogućavaju kijevskom režimu da održava svoju ratnu mašineriju.

  • Litvanski ministar: NATO da pošalje misiju u Ukrajinu

    Litvanski ministar: NATO da pošalje misiju u Ukrajinu

    Litvanski ministar odbrane Arvidas Anušauskas izjavio je danas da bi NATO mogao da pošalje misije za obuku u Ukrajinu, a ne trupe.

    “Razgovaramo o slanju misija za obuku, instruktora. Odluka bi bila doneta na multilateralnoj osnovi”, rekao je Anušauskas novinarima, prenosi TASS.

    Dodao je da “stav može da se promeni” jer je u toku potraga za “načinima pružanja pomoći Ukrajini”. “Različite zemlje imaju različite stavove”, rekao je šef diplomatije Litvanije.

    Predsednik Francuske je u ponedeljak, nakon samita evropskih lidera u Parizu, poručio da se, iako nema konsenzusa o slanju trupa evropskih zemalja u Ukrajinu, “ništa ne može isključiti”.