VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusija pokrenula veliki napad na Kijev

    Rusija pokrenula veliki napad na Kijev

    Vitalij Kličko, gradonačelnik Kijeva, objavio je da je nekoliko osoba ranjeno u ruskom raketnom napadu na ukrajinsku prestonicu.


    Kijev post prenosi da su dvije osobe hospitalizovane.

    Navodi se da su se sirene za vazdušnu opasnost oglasile u ranim jutarnjim časovima i da je grad na udaru “balističkih raketa”.

    U okolini i unutar Kijeva prije zore su se čule uzastopne eksplozije, dok traju dejstva ukrajinske protivvazdušne odbrane (PVO).

    Oružane snage Ukrajine upozorile su na opasnost od ruskih raketnih udara širom zemlje.

  • Olaf donio odluku

    Olaf donio odluku

    Nemački kancelar Olaf Šolc odlučio je da Ukrajina neće od Nemačke dobiti krstareće rakete Taurus. Međutim, rasprava o tome sve više dobija na zamahu i stvara podele u njegovoj koaliciji.

    Obećanja o isporuci oružja Ukrajini su ujedno i prilika da savezna nemačka vlada skrene pažnju sa spora oko krstarećih raketa Taurus, koje Ukrajina toliko želi. Nemačka planira da obezbedi Kijevu još 500 miliona evra vojne pomoći, uključujući i hitno potrebnu artiljerijsku municiju.

    To je bio rezultat sastanka zapadnih saveznika Ukrajine u bazi američkih vazduhoplovnih snaga u Ramštajnu. Ono što Ukrajina još uvek ne dobija su Taurus rakete s dometom od 500 kilometara, koje bi mogle da pogode i ciljeve u Moskvi.

    Kancelar Olaf Šolc odbija tu isporuku. On smatra da postoji opasnost od toga da Nemačka bude uvučena u rat. Ali, Šolc više ne može da izbegne raspravu o tome, čak ni unutar svoje vladajuće koalicije koju čine Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP).

    Šta znači “zamrznuti konflikt”?

    Rečenica koju je u prošlonedeljnoj parlamentarnoj debati izrekao lider poslaničke grupe SPD Rolf Micenich izazvala je negodovanje u zemlji i inostranstvu: “Zar nije vreme da razgovaramo ne samo o tome kako da vodimo rat, već i o tome kako ga zamrznuti i kasnije završiti?”

    Kritičari su “zamrzavanje” protumačili kao izdaju Ukrajine. Fridrih Merc, šef najveće opozicione stranke, Hrišćansko-demokratske unije (CDU), rekao je: “Rat u Ukrajini već je jednom zamrznut, 2014. godine, kroz dva sporazuma iz Minska. A šta Putin misli o zamrzavanju, to možete videti svakog dana u vestima.”

    Kritike, međutim, dolaze i iz same koalicije. U intervjuu za radio Dojčlandfunk, političarka FDP-a Mari-Agnes Štrak-Cimerman optužila je SPD za politiku “popuštanja”, odnosno politiku smirivanja. Štrak-Cimerman je već dva puta glasala protiv vlade na glasanju o Taurusu u Bundestagu, iako je njena stranka deo vladajuće koalicije.

    Politikolog Johanes Varvik s Univerziteta u Haleu brani ideju zamrzavanja: „Zamrzavanje sukoba ne znači njegovo rešavanje, već sprečavanje dalje eskalacije”, rekao je Varvik za DW.

    Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber
    “Sukob koji je u postojećim uslovima ‘nerešiv’, nije opterećen težnjom za idealnim rešenjem, već se stavlja ‘na led’ minimalnim kompromisom koji je prihvatljiv za obe strane. To naravno ne garantuje uspeh, ali je u poređenju s alternativama odgovorna strategija”, smatra Varvik.

    Pohvale s pogrešnih strana
    Ono što je škakljivo za Šolca jeste to što pohvale stižu od ljudi s kojima on ne želi da ima političke veze. Na primer od Bjerna Hekea, iz desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD). Ili od Sare Vagenkneht, koja je nedavno osnovala partiju koja nosi njeno ime. Obe stranke najradije ne bi vojno podržavale Ukrajinu.

    A onda je i bivši nemački kancelar, socijaldemokrata Gerhard Šreder, pohvalio aktuelnog kancelara. Iako je Šreder kritikovao rusku invaziju na Ukrajinu, on je i dalje prijatelj s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

    “Biti pohvaljen i prisvojen od strane Gerharda Šredera jasno pokazuje da je na pogrešnom putu”, rekao je bavarski premijer i lider Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder, misleći na Olafa Šolca.

    Da li su Nemačkoj potrebne rakete Taurus?
    U međuvremenu se nastavljaju spekulacije o razlozima Šolcovog odbijanja. Političar CDU Roderih Kizeveter za DW kaže da su navedeni razlozi, poput zaštite Nemačke od učešća u ratu – “lažni razlozi”. On spekuliše da bi kancelar možda bio spreman da prihvati “diktirani lažni mir” Rusije za Ukrajinu. Kizeveter se, inače, već dugo zalaže za isporuku Taurusa Kijevu.

    Johanes Varvik, međutim, smatra da se rakete Taurus precenjuju u kontekstu daljeg toka rata: “Solidarnost s Ukrajinom nije pitanje isporuke što većeg broja teškog naoružanja, već pitanje stepena diplomatskih inicijativa da se taj rat okonča nekim nepopularnim, ali realističnim pristupima.”

    Navodne izjave generalnog inspektora Bundesvera Karstena Brojera na tajnom sastanku Odbora za odbranu Bundestaga dodatno su podstakle spekulacije. Najviši oficir Bundesvera navodno je govorio o nedostatku sposobnosti nemačkih oružanih snaga u slučaju isporuke Taurusa, prenosi portal “t-onlajn”.

    Većina Nemaca protiv isporuke Taurusa
    Iako Šolc oseća snažan otpor kako od svojih koalicionih partnera Liberala i Zelenih, tako i od demohrišćanske opozicije, on može biti siguran u podršku većine nemačkog stanovništva kada je reč o Taurusu. Prema novom istraživanju agencije Forsa, 66 odsto ispitanika odbacuje isporuku tih raketa.

    Krajem februara 35 odsto je bilo za, ali, prema novom istraživanju, sada ih je samo 28 odsto. Samo među pristalicama Zelenih je većina za isporuku. Većina pristalica Liberala (54 odsto), Socijaldemokrata (70 odsto) i Demohrišćana (60 odsto) je protiv toga.

    I Olaf Šolc i šefovi stranaka koje zagovaraju isporuku Taurusa pažljivo će pogledati te rezultate, posebno imajući u vidu predstojeće evropske izbore početkom juna. Kako završiti rat u Ukrajini – to će verovatno biti važna tema.

    Kancelar se nedavno negativno izrazio o debati o Taurusu, koju očigledno više ne može da kontroliše: rekao je da je “sramotna”. Ali, činjenica da kancelarova odluka o Taurusu nije efikasna čak ni u njegovim redovima, pokazuje gubitak autoriteta.

  • Bivši američki diplomata najavljuje novi krug sankcija za političare u BiH i regionu

    Bivši američki diplomata najavljuje novi krug sankcija za političare u BiH i regionu

    Američki diplomata u penziji i bivši ambasador OSCE Džonatan Mur najavio je novi krug sankcija ministarstva finansija SAD koje će obuhvatiti i osobe koje nisu samo iz BiH, već i iz regije.

    Mur je rekao za Al Džaziru da su sankcije alat kojim se “neodgovorni političari nastoje prisiliti da promijene svoje stavove i retoriku”, te da će novim ciklusom sankcija, osim srpskih, biti obuhvaćeni i neki bošnjački i hrvatski političari, koji prema ocjeni SAD sprečavaju napredak BiH.

    U godišnjoj procjeni Obavještajne zajednice SAD o prijetnjama u svijetu, koju je prošle sedmice objavila Kancelarija direktora nacionalne obavještajne službe SAD (ODNI), piše da će se “Zapadni Balkan vjerovatno suočiti sa povećanim rizikom lokalizovanog međuetničkog nasilja tokom 2024. godine”.

    U američkom izvještaju stoji da će “nacionalistički čelnici vjerovatno pogoršati napetost zbog svoje političke prednosti i vanjskih aktera”, koji bi, kako se navodi, mogli pokušali iskoristiti etničke razlike da povećaju ili zaštite svoj regionalni uticaj i spriječe sve veću integraciju Balkana u EU ili euroatlantske institucije”.

    U opsežnom dokumentu na 40 strana američki obavještajci analiziraju nekoliko oblasti, poput odnosa sa zemljama kao što su Kina, Rusija, Iran i Sjeverna Koreja, ali i trenutne sukobe u svijetu, te migracije, trgovine ljudima i terorizma.

    U izvještaju, na strani 27, spominje se i predsjednik Republike Srpske, Milorad Dodik.

    – Lider bosanskih Srba Milorad Dodik preduzima provokativne korake kako bi neutralizovao nadzor međunarodne zajednice u BiH i osigurao de facto odcjepljenje za Republiku Srpsku. Njegovo djelovanje moglo bi potaknuti vođe bošnjačkog (bosansko-muslimanskog) stanovništva da osnaže vlastite kapacitete da zaštite svoje interese i eventualno dovesti do nasilnih sukoba koji bi mogli nadvladati mirovne misije – stoji u izvještaju.

  • Hil: ZSO bi riješila mnoge probleme

    Hil: ZSO bi riješila mnoge probleme

    Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil istakao je večeras da je Zajednica srpskih opština neophodna i da bi riješila mnoge probleme.

    “Mislim da je u jednom trenutku naš specijalni izaslanik, Gabrijel Eskobar, u vezi sa zajednicom i (premijerom samoproglašenog Kosova Aljbinom) Kurtijem, rekao da ćemo to uraditi sa ili bez gospodina Kurtija. To su jake reči i mislim da su SAD stajale iza njih”, dodao je Hil.

    Uoči obilježavanja 25 godina od početka NATO agresije na SRJ, Hil je za RTS rekao da u to vrijeme niko nije bio oduševljen bombardovanjem i da je postojala nada da se bombardovanje može izbjeći.

    Hil je naveo da razumije problem odnosa sa NATO-om, kao i da SAD poštuju stav Srbije koja vodi politiku vojne neutralnosti.

    “Ali Srbi mogu u jednom trenutku doći do drugačijeg zaključka. Na primjer, Švedska je vodila politiku neutralnosti. To je trajalo 200 godina. Napravili su promjenu. Tako da mislim da je nekako na Srbiji da odluči šta želi da radi”, dodao je on, prenosi Srna.

    Hil je rekao, između ostalog, da su SAD danas najveći srpski trgovinski partner u servisima i da investiraju ne samo u razne fabrike, već i u neke od najsavremenijih tehnologija, koje su takođe dio američko-srpskih odnosa.

  • Tramp zatražio imunitet pred Vrhovnim sudom

    Tramp zatražio imunitet pred Vrhovnim sudom

    Bivši predsjednik SAD Donald Tramp zatražio je u podnesku Vrhovnom sudu imunitet od krivičnog gonjenja zbog pokušaja da poništi svoj izborni poraz 2020. godine.

    Sudije bi trebale da razmatraju ovaj slučaj sljedećeg mjeseca.

    Tramp se žali na odbijanje nižestepenog suda da prihvati njegov zahtjev da bude zaštićen od krivičnog postupka koji vodi specijalni tužilac DŽek Smit.

    Smit krivično goni Trampa jer je on bio predsjednik SAD u vrijeme kada je pokušao da poništi izbornu pobjedu DŽozefa Bajdena.

    U podnesku se navode argumenti slični onima koje su Trampovi advokati ranije iznosili da bi ga zaštitili od krivičnog gonjenja i ponavljaju se izjave koje je Tramp dao tokom kampanje.

    • Predsjednik ne može da funkcioniše, a ni samo Predsjedništvo ne može da zadrži svoju vitalnu nezavisnost, ukoliko se predsjednik suoči sa krivičnim gonjenjem za službena djela nakon što napusti funkciju – navodi se u podnesku.

    Tramp je kandidat Republikanske stranke koji će se suprotstaviti demokrati i aktuelnom predsjedniku Bajdenu na izborima u SAD 5. novembra.

  • Francuska šalje vojsku u Ukrajinu?

    Francuska šalje vojsku u Ukrajinu?

    Francuska priprema kontingent koji će biti upućen u Ukrajinu, rekao je direktor Ruske spoljno-obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin.

    U prvoj fazi kontingent će imati 2.000 vojnika, dodao je on.

    “Sadašnje rukovodstvo zemlje ne brine o pogibiji običnih Francuza i brigama generala. Prema podacima dobijenim od ruske spoljne obaveštajne službe, kontingent se već priprema za slanje u Ukrajinu. U početnoj fazi iznosiće oko 2.000 ljudi”, rekao je on.

    Francuska jedinica će postati prioritetna meta ruske vojske, naglasio je on.

    Nariškin je dodao da su u francuskoj vojsci izuzetno zabrinuti zbog povećanog broja Francuza koji su poginuli u Ukrajini.

    Prema rečima šefa Spoljne obaveštajne službe, Francuska priznaje da Pariz nije video takve gubitke u inostranstvu od rata u Alžiru u drugoj polovini 20. veka.

    Zbog toga, vojno rukovodstvo zemlje strahuje od nezadovoljstva među aktivnim oficirima srednjeg ranga u francuskoj vojsci.

  • Skandal u Budestagu

    Skandal u Budestagu

    Predsednca Bundestaga Barbel Bas kritikovala je šeficu Odbora za odbranu Mari-Agnes Štrak-Cimerman zbog curenja nekih detalja sa sastanka o mogućoj isporuci projektila taurus Ukrajini.

    Predsednica odbora za odbranu Bundestaga, Mari-Agnes Štrak-Cimerman nije se saglasila sa kritikama predsednice Bundestaga posle njenog prvog pisma, u kojem je Mari-Agnes Štrak-Cimerman izvestila o broju učesnika sastanka o raketama taurus i predložila da se odobri krivična istraga protiv curenja informacija.

    Špigl je dobio drugo pismo od Štrak-Cimermanove, iz kojeg se vidi da je u svom odgovoru na prvo pismo predsednica Bundestaga izrazila iznenađenje zbog velikog broja učesnika sastanka na kome su mogli da se dele poverljivi detalji, nazvavši ga “neprimerenim”.

    Štrak-Cimerman je rekla da pismo vidi kao “jasnu kritiku mog učinka kao predsednika komiteta u pogledu poverljivosti” i navela da nije njena odgovornost da određuje učesnike sastanka, jer nisu bili prisutni samo predstavnici , ali i predstavnici ministarstva, ali i visoko specijalizovani stručnjaci koji bi mogli da objasne tehničke detalje.

    Portal T-onlajn objavio je detalje rasprave.

    Konkretno, to se odnosi na izveštaj generalnog inspektora Bundesvera Karstena Brojera o mogućnostima gađanja ciljeva raketa taurus, koji je otkrio pravi razlog protivljenja kancelara Olafa Šolca prebacivanju ovih projektila u Ukrajinu.

    Naime, navodi se da bi pravi razlog mogle biti posebne karakteristike koje rakete imaju pri gađanju, a koje bi mogle pasti u ruke neprijatelja.

    U svom prvom pismu novinarima, Štrak-Cimermanova je pokrenula istragu o curenju informacija. O takvim namerama je javno govorila. Curenje informacija je tokom vikenda prokomentarisao i kancelar Olaf Šolc, uz napomenu da je “otkrivanje tajni nešto što ne bi trebalo da se dešava” i da bi u ovom slučaju bilo korektno istražiti kako su informacije dospele u javnost.

    Prethodno je Šolc javno naveo različite razloge zbog kojih je Nemačka odbila da Ukrajini isporuči rakete taurus, od izbegavanja moguće eskalacije i ograničavanja nemačkog učešća u ratu sa Rusijom do zabrinutosti da će te rakete biti upotrebljene za napad na Moskvu.

  • Počinje Putinova osveta

    Počinje Putinova osveta

    Ukrajinska vojska je ranije ovog meseca pokrenula velike ofanzivne operacije kako bi uspela da prodre u ruske pogranične regione, pre svega u Belgorod.

    Ruska vojska je odgovorila velikom kampanjom kopnene i vazdušne operacije da uništi ove snage.

    Kijevski režim je pribegao upotrebi “terorističkih metoda” ratovanja, ali su svi pokušaji da se probije ruska granica propali, rekao je predsednik Vladimir Putin.

    Govoreći na sastanku sa zvaničnicima FSB u utorak, Putin je pozvao rusku domaću obaveštajnu službu da ne zaboravi na one ruske nacionalne “izdajnike” koji su se pridružili ukrajinskim diverzantskim i izviđačkim grupama koje su pokušavale da prodru na granicu poslednjih dana i nedelja.

    Cilj diverzantskih grupa je bio da izvedu “teroristički napad”, ali su one podnele velike gubitke, rekao je Putin.

    Predsednik je dodao da se iza manifestacija terorizma i ekstremizma u Rusiji jasno vidi trag zapadnih obaveštajnih službi.

    “Od FSB-a i zaposlenih u svim ruskim specijalnim službama, narod Rusije očekuje ogromnu koncentraciju i veliku posvećenost, efikasne i ofanzivne operacije“, rekao je Putin.

  • Ukrajinci u paklu

    Ukrajinci u paklu

    Ukrajinski vojnik koji se bori u blizini severne linije fronta, rekao je za londonski “Tajms” da ukrajinske snage gube toliko ljudi da ne mogu da pokupe sve leševe.

    Opisujući borbu kao “je*eno užasnu”, vojnik, koga je list identifikovao kao “Lemur”, dodao je da ukrajinske snage u toj oblasti ne mogu da krenu napred.

    “Jedva držimo liniju”, rekao je on.

    Prema pisanju lista, Lemur se bori u Kupjansku u ukrajinskoj Harkovskoj oblasti, za koju je Institut za proučavanje rata naveo da u njoj ruske snage beleže dobitke poslednjih dana.

    Ističe se da su glavni faktor u trenutnoj ruskoj ofanzivi tzv. klizne bombe, čiju upotrebu je Rusija pojačala u poslednja tri meseca. Reč je o bombama iz sovjetskog doba, koje su unapređene sistemima za navođenje i krilima koja omogućavaju udare sa velike udaljenosti.

    Od prošlog meseca, Rusija ih je intenzivno koristila oko tri žarišta: U Kupjansku, Bahmutu i Robotinu, naveo je “Kijev post”.

    Lansiraju se iz aviona, a zatim se daljinski navode do ciljaa, mali im je radarski signal a vreme leta kratko – što otežava njihovo otkrivanje i obaranje od strane ukrajinski PVO sistema.

    Mediji prenose i da su klizne bombe bile ključne u zauzimanju Avdejevke, kao I da je njihov efekat bio razoran.

  • Evropski parlament traži otvaranje pregovora s BiH

    Evropski parlament traži otvaranje pregovora s BiH

    Više država članica Evropske unije pozvalo je danas Evropski savjet da na samitu u četvrtak i petak odobri početak pregovora s Bosnom i Hercegovinom i usvoji pregovaračke okvire s Ukrajinom i Moldavijom.

    Uoči rasprave na Savjetu za opšte poslove, koje u utorak na dnevnom redu ima i pitanje proširenja te samita čelnika EU krajem sedmice, Odbor za vanjske poslove Evropskog parlamenta organizovao je raspravu na tu temu na kojoj su učestvovali ministri vanjskih ili evropskih poslova Austrije, Danske, Estonije, Finske, Letonije, Litvanije te državni sekretari ili zamjenici ministara iz Hrvatske, Bugarske, Kipra, Grčke i Mađarske.

    Svi su u raspravi istakli da nakon rata u Ukrajini treba iskoristiti novi zamah jer je proširenje postalo strateška nužnost, ali da se istovremeno proces pristupanja mora i dalje temeljiti na zaslugama.

    “Očekujemo da će Evropsko vijeće ovoga tjedna otvoriti pregovore s Bosnom i Hercegovinom i pozvati Europsku komisiju da predloži pregovarački okvir. To bi bila snažna poruka proeuropskim snagama u BiH, pokazalo bi da se reforme isplate te bi to ohrabrilo ostale zemlje zapadnog Balkana i tri zemlje na istoku Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju”, rekla je državna sekretarka u hrvatskom ministarstvu vanjskih poslova Andreja Metelko Zgombić.

    Austrijska ministarka za evropske poslove Karoline Edtstadler kaže da se u novim geopolitičkim okolnostima više ne postavlja pitanje treba li se širiti, nego kada.

    “Nije više pitanje da li, nego kada. To je vrlo velika, pozitivna promjena i sada je vrijeme da iskoristimo ovaj momentum za Bosnu i Hercegovinu, koja je posljednjih mjeseci postigla veliki napredak”, rekla je.

    Danski ministar vanjskih poslova Lars Lokke Rasmussen, čija se zemlja spominjala kao jedna od dvije koje imaju stanovite rezerve prema otvaranju pregovora s BiH, rekao je da dijeli ocjenu koju je dala Evropska komisija.

    “Nakon umora od proširenja, sada se raspoloženje promijenilo i slažem se da treba biti na dnevnom redu EU, ali ne smijemo odustati od pristupa temeljenog na zaslugama. Podržavamo ocjene Komisije za Ukrajinu i Moldaviju da su spremne za pregovore. Bosna i Hercegovina je puno napredovala, ali ostalo je još dosta posla, stanje je krhko. Mi podržavamo ocjene Komisije i spremni smo podržati sve tri zemlje”, rekao je Rasmussen.

    I skeptične države za otvaranje pregovora

    Predstavnici glavnih političkih stranaka u Evropskom parlamentu takođe su pozvali da se naprave odlučni koraci u pravcu daljnjeg širenja.

    Hrvatski poslanik Tonino Picula rekao je da je “čekaonica za članstvo u EU postala pretrpana i da je treba polako prazniti”.

    Rekao je da proces proširenja treba ići ruku pod ruku s reformama EU koje su potrebne da bi primili nove članice.

    “Pozdravljam ocjenu Komisije o Bosni i Hercegovini i vjerujem da proces proširenja treba ići ruku pod ruku s reformama EU koje su potrebne da bismo primili nove članice”, kaže Picula.

    Željana Zovko je rekla da je BiH “ključna zemlja zapadnog Balkana i s njom treba otvoriti pregovore iz strateških razloga”.

    U pogledu uslovljavanja za pregovore, rekla je da i neke članice danas ne bi ispunile sve uvjete “ako bismo išli duboko”.

    “Iskoristiti zamah”

    Uoči ključnih ovosedmičnih rasprava i odluka za BiH, ministri ili državni sekretari sedam zemalja članica poslali su zajedničko pismo u kojem traže od čelnika EU odobre otvaranje pregovora s BiH.

    Pismo su potpisali hrvatska državna sekretarka Andreja Metelko Zgombić, austrijska ministrica za EU Karoline Edtstadler, češki ministar za evropske poslove Martin Dvořák, zamjenica grčkog ministra vanjskih poslova Aleksandra Papadopoulou, talijanski ministar evropskih poslova Raffaele Fitto, slovački državni sekretar Marek Eštok i slovenski državni sekretar Marko Štucin.

    “Vjerujemo da je bitno iskoristiti zamah i priliku koja se pružila te odlučiti da se pregovori s BiH otvore. To će Bosnu i Hercegovinu čvrsto učvrstiti na njenom putu ka EU i približiti je za još jedan korak EU. Neuspjeh u tome oslabio bi ulogu EU na zapadnom Balkanu i poslalo negativnu poruku cijeloj regiji, kojoj smo obećali prije više od 20 godina da joj je budućnost u EU”, kaže se u pismu, prenosi Index.