VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “EU hitno da snizi cijene energenata”

    “EU hitno da snizi cijene energenata”

    Austrijski kancelar Kristijan Štoker izjavio je da lideri Evropske unije moraju hitno da se usredsrede na snižavanje cena energenata.

    One, kako je naveo, “guše” evropsku industriju dodajući da politika zelene tranzicije ne može biti cilje ako će značiti osiromašenje, odnosno pad proizvodnje.

    “Najhitniji zadatak je snižavanje cena energije. Nijedan drugi faktor ne guši evropsku industriju u toj meri, niti bilo koje drugo pitanje istovremeno pogađa toliki broj država članica”, rekao je Štoker za Politiko.

    Njegova poruka dolazi uoči samita EU zakazanog za četvrtak, na kojem će se lideri okupiti kako bi pokušali da usaglase zajedničku agendu za podsticanje ekonomskog rasta i jačanje nezavisnosti Unije.

    “Pristup koji smo imali sa Zelenim dogovorom svakako nije bio održiv. U Austriji je, na primer, smanjenje emisija CO2 pre svega rezultat pada proizvodnje”, rekao je Štoker, ocenivši da “zelenija politika ne može biti cilj ako to znači osiromašenje”.

    Štoker je dodao da je “preokret već započeo” i najavio da će se zalagati za produženje besplatnih dozvola za emisije u okviru sistema trgovine emisijama EU, kako bi se očuvala konkurentnost evropske industrije i sprečilo premeštanje kompanija van Unije.

    Izjave austrijskog kancelara uklapaju se, prema oceni Politika, u sve intenzivniju debatu među evropskim liderima o pravcu ekonomskih i energetskih politika.

    Francuski predsednik Emanuel Makron ranije je zagovarao zajedničko zaduživanje i politiku evropskih preferencija, dok su pojedini lideri, poput češkog premijera Andreja Babiša i mađarskog premijera Viktora Orbana, pozvali na ukidanje ekoloških propisa koje smatraju odgovornim za visoke cene energije.

    Evropska unija je već započela ublažavanje pojedinih ekoloških propisa u okviru procesa deregulacije, koji podržava većina država članica.

    Nemački kancelar Fridrih Merc i italijanska premijerka Đorđa Meloni u zajedničkim dokumentima pozvali su na ubrzanje tog procesa i uvođenje “kočnice za vanredne situacije” kada je reč o novom zakonodavstvu EU.

  • Zelenski kontra Trampa

    Zelenski kontra Trampa

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski poručio je da će se izbori održati tek nakon prekida vatre i uspostave sigurnosnih garancija, dok Rusija nastavlja napade na Kijev, Dnjepar i druge gradove, uz nova razaranja i civilne žrtve.

    Zelenski je rekao da će Ukrajina krenuti u izbore tek kada budu osigurane sve potrebne sigurnosne garancije i postignut prekid vatre s Rusijom, odbacujući tvrdnje da planira raspisati glasanje pod pritiskom Sjedinjenih Američkih Država.

    “Krenut ćemo u izbore kada budu osigurane sve potrebne sigurnosne garancije. Veoma je jednostavno to učiniti: uspostaviti prekid vatre i bit će izbora”, kazao je Zelenski.

    Naveo je i da bi, ako Rusija pristane, bilo moguće “okončati neprijateljstva do ljeta”. Izbori u Ukrajini faktički su suspendirani od ruske invazije 2022. godine zbog uvođenja ratnog stanja.

    Zelenski je naglasio da Sjedinjene Američke Države moraju pojačati pritisak na Rusiju ako žele da rat bude okončan do ljeta, napominjući da nije jasno hoće li Moskva učestvovati na mirovnim pregovorima koje posreduje Washington iduće sedmice.

    “To ne zavisi samo od Ukrajine, već i od Amerike, koja mora izvršiti pritisak, izvinite što to kažem, ali drugačije ne može: mora izvršiti pritisak na Rusiju”, rekao je Zelenski.

    S druge strane, danas je u ranim jutarnjim satima Kijev pretrpio “masivan” napad ruskih projektila, s pogođenim različitim objektima u glavnom gradu, saopćili su zvaničnici.

    Gradonačelnik Vitalij Kličko objavio je na Telegramu da su pogođene stambene i nestambene zgrade na obje strane rijeke Dnjepar, koja dijeli grad. Iako žrtve nisu zabilježene, na teren su upućeni timovi hitne medicinske pomoći.

    Napadnuta je i istoimena jugoistočna metropola. Potvrdio je regionalni guverner Oleksandr Ganža, navodeći da su oštećene privatne kuće i automobili, dok su sirene za zračnu opasnost u Kijevu i Dnjepru ostale uključene i dugo nakon ponoći.

    Jučer su, u ruskim napadima, usmrtili četiri civila u različitim naseljima jugoistočne oblasti, saopćio je regionalni guverner. Prema riječima Oleksandra Ganže, napadi su se dogodili u tri manja mjesta u blizini grada Sinelnikove, istočno od regionalnog centra Dnjepar.

  • Tramp i Netanijahu Vašingtonu: Plan za Iran i napredak u Pojasu Gaze u fokusu

    Tramp i Netanijahu Vašingtonu: Plan za Iran i napredak u Pojasu Gaze u fokusu

    Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i premijer Izraela Benjamin Netanijahu sastali su se večeras u Vašingtonu radi razgovora o iranskom nuklearnom programu i mogućim budućim koracima ako pregovori sa Iranom ne budu uspješni, prenijela je izraelska televizija Kanal 12, pozivajući se na neimenovane američke i izraelske izvore.

    Tramp je nakon sastanka istakao da su tokom razgovora insistirali na nastavku pregovora sa Iranom kako bi se utvrdilo da li je moguće postići sporazum. “Nismo postigli ništa definitivno, osim što sam insistirao da se pregovori sa Iranom nastave kako bi se vidjelo može li se postići sporazum. Obavijestio sam premijera Netanijahua da će to biti preferencija. Ako to ne bude moguće, moramo da vidimo kakav će biti ishod”, napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social.

    Prema neimenovanom američkom zvaničniku, Vašington je skeptičan u vezi sa mogućnošću postizanja dogovora, čak i onog koji se odnosi isključivo na iranski nuklearni program, te je centralni cilj sastanka bio dogovor o zajedničkom planu djelovanja za slučaj da sporazum ne bude postignut. Zvaničnik je dodao da bi eventualni zajednički napad SAD i Izraela na Iran bio mnogo efikasniji.

    Izraelski izvori su naveli da politički i bezbjednosni establišment u Izraelu ne očekuje da će se postići dogovor i da Netanijahu nastoji da očuva slobodu djelovanja Izraela u regionu oko Teherana, bez obzira na ishod pregovora.

    Tramp je tokom sastanka podsjetio da je Iran “prošlog puta” odlučio da ne sklapa sporazum, nakon čega je pogođen vojnom akcijom “Ponoćni čekić”. “Nadam se da će ovog puta biti razumniji i odgovorniji”, dodao je američki predsjednik. Takođe je razgovarano o napretku u Pojasu Gaze, a Tramp je ocijenio da “na Bliskom istoku zaista vlada mir”.

    Sastanku su prisustvovali američki državni sekretar Marko Rubio, ministar odbrane Pit Hegset, Trampov savjetnik DŽared Kušner, kao i specijalni američki izaslanik Stiv Vitkof. Sastanak je trajao gotovo tri sata, saopštio je Netanijahuov kabinet. Tramp je istakao da se “izvanredan odnos” SAD i Izraela nastavlja.

  • Lavrov: Putin i Tramp se odlično razumiju

    Lavrov: Putin i Tramp se odlično razumiju

    Odnos između predsjednika Rusije i Amerike, Vladimira Putina i Donalda Trampa je odličan, ocijenio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

    – Duh, u smislu atmosfere odnosa između predsjednika Putina i Trampa, je odličan. To je zaista tako. I u velikoj mjeri upravo taj duh, ta ljudska simpatija i međusobno poštovanje pomogli su da se stvori atmosfera koja je omogućila postizanje razumijevanja, a to je nešto konkretnije od samog duha. Tamo (u Enkoridžu) su postignuta vrlo konkretna razumijevanja – rekao je Lavrov tokom “vladinog časa” u Državnoj dumi.

    Prema njegovim riječima, “upravo ta razumijevanja žele da naruše Evropljani i Zelenski”.

    – I mi se veoma nadamo, o tome smo više puta govorili, da će ta razumijevanja biti očuvana, jer su se o njima dogovorila dva lidera dvije velike sile. Učinićemo sve da tako i ostane, kroz kontakte sa američkim kolegama, kontakte koji se nastavljaju – dodao je šef ruske diplomatije.

  • “Hladni mir” je počeo između Evrope i SAD

    “Hladni mir” je počeo između Evrope i SAD

    Između Evropske unije i Sjedinjenih Država počeo je “hladni mir”, a Evropa je šokirana trenutnim stanjem transatlantskih odnosa, smatra Aleksej Puškov, član Ustavnog odbora Saveta Federacije Rusije.

    Vjerovatno možemo govoriti o fazi, ako ne “hladnog rata”, onda “hladnog mira” između Evrope i SAD – napisao je Puškov u svom Telegramu.

    Ruski senator je istakao da se ovaj “hladni mir” može vidjeti u “očiglednoj nervozi (francuskog predsjednika Emanuela) Makrona, jedva uzdržanom bijesu (predsednice Evropske komisije Ursule) fon der Lajen, iznuđenim opreznim formulacijama (njemačkog kancelara Fridriha) Merca, kukavičkom nagovještaju (poljskog premijera Donalda) Tuska i smrtnoj tišini baltičkih država”.

    – To mnogo govori da je Evropa šokirana trenutnim stanjem transatlantskih odnosa, ne zna šta da radi i razmišlja samo o tome kako da preživi zimu – zaključio je Puškov.

    Makron je ranije izjavio da je Evropa ušla u fazu u kojoj može da se osloni samo na sebe, da su Evropljani očajni i da se više ne zna koliko daleko su Amerikanci spremni da idu.

  • Orban: Najnoviji ratni plan Brisela i Kijeva objava rata Budimpešti

    Orban: Najnoviji ratni plan Brisela i Kijeva objava rata Budimpešti

    Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da je zvanična publikacija briselske elite – “Politiko” objavio najnoviji ratni plan Brisela i Kijeva, što predstavlja otvorenu objavu rata Mađarskoj.

    – Oni ignorišu odluku mađarskog naroda i odlučni su da svrgnu mađarsku Vladu svim potrebnim sredstvima. Žele da stranka Tisa dođe na vlast, jer tada više ne bi bilo veta, otpora i više ne bi bilo izbjegavanja njihovog sukoba – napisao je Orban na Iksu.

    On je istakao da ih Mađari na izborima u aprilu moraju zaustaviti.

    – Fides je jedina sila koja stoji između Mađarske i briselske vlasti i jedina garancija mađarskog suvereniteta – istakao je Orban.

    Orban je dodao da najnoviji ratni plan ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog od pet tačaka predviđa i prijem Kijeva u EU naredne godine.

  • Rusi zauzimaju tri ključna grada

    Rusi zauzimaju tri ključna grada

    Nakon više od godinu dana iscrpljujućih borbi ruske snage nalaze se pred zauzimanjem tri strateški važna grada na jugu i istoku Ukrajine, piše The New York Times.

    Osvajanje Huljajpola, kao i Pokrovska i Mirnohrada, moglo bi Moskvi da obezbedi ključna uporišta za buduće ofanzive i da joj prednost u eventualnim mirovnim pregovorima uz posredovanje SAD-a.

    Vojni stručnjaci i nezavisni posmatrači ocenjuju da bi Rusija u narednim nedeljama ili mesecima mogla da dovrši osvajanje ovih područja.

    Najveća opasnost za ukrajinske snage trenutno je u jugoistočnoj oblasti Zaporožja. Grad Huljajpole, koji je dugo bio ključna tačka odbrane na tom delu fronta, gotovo je u potpunosti pod ruskom kontrolom, pokazuju mape nezavisnih posmatrača, a potvrđuje kapetan Dmitro Filatov, ukrajinski oficir koji se bori na tom području.

    Kapetan Filatov, komandant Prvog zasebnog jurišnog puka, izjavio je prošle nedelje da ukrajinske snage i dalje drže nekoliko zgrada unutar Huljajpola. Međutim, “veći deo grada u potpunosti je pod kontrolom neprijatelja”, rekao je, dodajući da “95 odsto vojnika tamo čine Rusi”.

    Huljajpole, grad koji je pre rata imao oko 12.000 stanovnika, bio je jedan od poslednjih urbanih centara pod ukrajinskom kontrolom u regionu, izuzev regionalnog središta – grada Zaporožja. Iza Huljajpola prostiru se otvorena polja, što ukrajinskim snagama ostavlja malo prostora za utvrđivanje i zaustavljanje ruskog napredovanja.

    Ruske snage približavaju se i predgrađima Zaporožja, industrijskog centra sa oko 700.000 stanovnika. Prema mapama sa fronta, ruke trupe nalaze se na oko 24 kilometra od južnog ulaza u grad, a dalje napredovanje dovelo bi to područje u domet malih jurišnih dronova.

    Iscrpljujuće borbe u Donjecku

    Analitičari ruske uspehe u Zaporožju pripisuju slabijoj ukrajinskoj odbrani, budući da Kijev svoje snage koncentriše na odbranu gradova u susednoj Donjeckoj oblasti. No, i tamo su ukrajinske trupe u teškoj situaciji. Ukrajina se fokusirala na odbranu Pokrovska i Mirnohrada, gradova koji su zajedno pre rata imali više od 100.000 stanovnika.

    U januarskom izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), istraživačkog instituta sa sedištem u Vašingtonu, navodi se da su ruske trupe u ofanzivi na Pokrovsk i Mirnohrad, koja traje godinu i po dana, napredovale u proseku oko 70 metara dnevno. To je sporije od kretanja savezničkih trupa u bici na Somi tokom Prvog svetskog rata. Prema istom izveštaju, Rusija je od početka 2024. godine zauzela manje od 1,5 odsto ukrajinske teritorije.

    Dalje rusko napredovanje

    Vojni stručnjaci smatraju da bi zauzimanje Pokrovska i Mirnohrada Moskvi dalo odskočnu dasku za napredovanje ka severu i ostvarenje cilja zauzimanja cele Donjecke oblasti, od koje već kontroliše oko tri četvrtine. Glavna meta mogla bi da bude Kostjantinivka, udaljena oko 40 kilometara.

    Kostjantinivka je južni ulaz u lanac gradova koji čine poslednji veliki odbrambeni pojas Ukrajine u Donjecku. Njen pad doveo bi gotovo sve gradove severnije u domet ruskih dronova, a Moskva bi dobila pristup ključnoj saobraćajnici koja ih povezuje.

    Nakon što su prošle godine delimično opkolile grad, ruske snage su se ove zime počele infiltrirati u njega, a pojačale su i napade dronovima na snabdevne rute. Jedan ukrajinski komandant nedavno je izjavio da je približavanje Kostjantinivki postalo toliko opasno da se većina snabdevnih misija obavlja robotskim vozilima na daljinsko upravljanje.

    Ako ruske trupe nastave napredovanje, Ukrajina će se verovatno suočiti sa većim diplomatskim pritiskom, uključujući i od strane američkog predsednika Donalda Trampa, koji je ponovio argument Moskve da bi Ukrajina trebalo da ustupi teritoriju kako bi izbegla dalje borbe. Na sastanku sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u decembru, Tramp je upitao: “Zar vam nije bolje da sada postignete dogovor?”

  • Masakr u školi u Kanadi: Desetoro mrtvih u pucnjavi

    Masakr u školi u Kanadi: Desetoro mrtvih u pucnjavi

    U srednjoj školi u gradu Tambler Ridž, u kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija, dogodila se pucnjava u kojoj je ubijeno deset osoba, uključujući i napadača, saopštile su lokalne vlasti.

    Pucnjava se dogodila oko 13.20 časova po lokalnom vremenu, prenosi BBC.

    Policija je u školi pronašla šest mrtvih osoba, dok je sedma preminula na putu ka bolnici.

    Još dvije osobe pronađene su bez znakova života u kući u blizini škole, a istražioci vjeruju da su ti smrtni slučajevi povezani sa napadom.

    Osoba koja je pucala pronađena je mrtva, a policija pretpostavlja da je sebi nanijela smrtonosne povrede.

    U bezbjednosnom upozorenju tokom napada osumnjičena osoba je identifikovana kao “ženska osoba u haljini sa smeđom kosom”, ali zvaničnici još nisu objavili ime niti pol napadača.

    Načelnik policije Ken Flojd izjavio je da je 25 ljudi zadobilo lakše povrede, dok su dvije osobe teže povrijeđene.

    Policija još nije saopštila koju vrstu oružja je napadač koristio niti starost žrtava.

    Premijer Britanske Kolumbije Dejvid Ebi rekao je da je policija stigla na lice mjesta dva minuta nakon poziva, čime je, prema njegovim riječima, spriječeno da tragedija bude još veća, prenosi B92.

    Iz školskog kompleksa, u kojem se nalaze osnovna i srednja škola, evakuisano je oko 1.000 učenika i nastavnika. Tambler Ridž je mali grad sa oko 2.400 stanovnika, smješten oko 1.200 kilometara od Vankuvera, u blizini granice sa Albertom.

  • Netanjahu: Izbor Karana ukazuje na put ka sve bližem prijateljstvu i saradnji između Izraela i Republike Srpske

    Netanjahu: Izbor Karana ukazuje na put ka sve bližem prijateljstvu i saradnji između Izraela i Republike Srpske

    Predsjednik Vlade Izraela Benjamin Netanjahu objavio je na Iksu čestitku Siniši Karanu na izboru za novog predsjednika Republike Srpske.

    – Ovaj snažan znak povjerenja u vođstvo SNSD-a i predsjednika Milorada Dodika ukazuje na put ka sve bližem prijateljstvu i saradnji između Izraela i Republike Srpske – naveo je Netanjahu.

  • Drugi nosač aviona kreće ka Iranu

    Drugi nosač aviona kreće ka Iranu

    Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u intervjuu za portal Axios da razmatra mogućnost slanja drugog nosača aviona sa borbenom grupom na Bliski istok, kao deo priprema za potencijalnu vojnu akciju ukoliko pregovori sa Iranom ne daju rezultate.

    Sjedinjene Države i Iran obnovili su pregovore prošlog petka u Omanu, prvi put nakon dvanaestodnevnog rata u junu. Ipak, paralelno sa diplomatskim naporima, Vašington je započeo snažno vojno gomilanje snaga u Persijskom zalivu.

    “Ili ćemo postići dogovor, ili ćemo morati da uradimo nešto veoma teško, kao prošli put”, rekao je Tramp.

    Američki predsednik naveo je da očekuje da se druga runda američko-iranskih pregovora održi naredne sedmice. U tom kontekstu, potvrdio je da je jedna borbena grupa nosača aviona već na putu ka regionu, dok se razmatra i slanje dodatne.

    Američki zvaničnik potvrdio je da se unutar administracije vodi rasprava o raspoređivanju drugog nosača. U regionu se već nalazi nosač USS Abraham Lincoln sa pratećom flotom, uključujući borbene avione, krstareće rakete “tomahavk” i više ratnih brodova. Tokom rata u Gazi, SAD su u regionu istovremeno imale dva nosača aviona.

    Iako je naglasio vojnu spremnost, Tramp je izrazio optimizam kada je reč o diplomatiji, tvrdeći da Iran “veoma želi dogovor” i da sada pregovara ozbiljnije nego ranije, upravo zbog vojnog pritiska.

    “Prošli put nisu verovali da ću to zaista uraditi. Ovog puta je drugačije”, rekao je Tramp, aludirajući na odluku da u junu izvede napade na iranska nuklearna postrojenja.

    Glavna tačka sporenja ostaje iranski stav da pregovori mogu da se vode isključivo o nuklearnom programu, uz odbijanje da se odrekne prava na obogaćivanje uranijuma. Zbog toga pojedini tvrdi krugovi u Vašingtonu i Izraelu smatraju da sveobuhvatan sporazum nije moguć i da bi Tramp trebalo da se opredeli za vojnu opciju.

    Tramp je rekao da je “potpuno logično” da se svaki dogovor odnosi na iranski nuklearni program, ali je dodao da veruje da bi se moglo razgovarati i o iranskim balističkim raketama.

    “Možemo da napravimo sjajan dogovor sa Iranom”, poručio je američki predsednik.