VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Rusija sada napada dan i noć”

    “Rusija sada napada dan i noć”

    Situacija u zoni Specijalne vojne operacije i dalje je teška za ukrajinske trupe, izjavio je Glavni komandant Oružanih snaga Ukrajine Aleksandar Sirski, istakavši da ruske trupe imaju prednost “u vazduhu, projektilima i artiljerijskoj municiji”.

    “Rusija sada napada dan i noć, koristeći jurišne grupe sa podrškom oklopnih vozila. Njihov cilj se nije promenio – žele da dođu do administrativne granice Donjecke oblasti”, naveo je Sirski na Telegramu.

    Prema njegovim rečima, za Oružane snage Ukrajine posebno je teško u pravcu Bahmuta, u oblastima istočno od Časovog Jara i Kleščejevke.

    Dodao je da je situacija i dalje napeta u limanskom, orehovskom i hersonskom pravcu, kao i na području Berdičeva, Orlovke, Vodjanog i Pervomajskog.

    Savetnik lidera Donjecke Narodne Republike (

    “Od naših pozicija do samog grada ostalo je oko pola kilometra”, poručio je Gagin.

    Dodao je i da je ruska vojska blizu preuzimanja vatrene kontrole nad svim putevima koje ukrajinska vojska koristi za snabdevanje trupa u Časovom Jaru, što znači da bi uskoro mogli da im otežaju logistiku.

    Penzionisani major Oružanih snaga Ukrajine Igor Lapin rekao je da će Časov Jar imati sudbinu Avdejevke i Bahmuta, napomenuvši da je takav zaključak izveo na osnovu izveštaja o odbrambenim problemima sa kojima se suočavaju ukrajinske jedinice.

    Časov Jar je, podsetimo, bitan logistički centar za ukrajinsku vojsku još od 2014. Ipak, nakon što su ruske snage preuzele kontrolu nad putevima koji vode u njega, mesto je počelo da gubi na strateškom značaju za Ukrajince.

  • Ukrajinci ne znaju šta im se sprema

    Ukrajinci ne znaju šta im se sprema

    Putinova nova pruga u Ukrajini, izgrađena kao kopnena alternativa mostu preko Kerčkog moreuza, skoro je spremna.

    Puštanje u rad ove železničke veze moglo bi da predstavlja “ozbiljan problem” za Kijev, upozorio je Kirilo Budanov, šef ukrajinske Odbrambene obaveštajne službe (DIU).

    “Rusija je zapravo gradila prugu više od godinu dana za povezivanje sa našim privremeno okupiranim južnim teritorijama. Ovaj proces je skoro završen i mogao bi da predstavlja ozbiljan problem za nas. Ali nadam se da ćemo srediti kopneni deo pruge nekako svi imaju iskustva u tome i to je mnogo lakše nego pitanje Krimskog mosta“, rekao je Budanov.

    Železnica koju je izgradila Rusija povezuje ruski lučki grad Rostov na Donu sa poluostrvom Krim – njegovim glavnim logističkim čvorištem na jugu Ukrajine – kao alternativu Krimskom mostu, koji prolazi kroz ključne okupirane oblasti kao što su Donjeck, Mariupolj i Berdjansk . Vladimir Putin je na mitingu nakon svoje ubedljive izborne pobede prošlog meseca saopštio da je završena izgradnja železničke deonice između Rostova na Donu i Berdjanska.

    Andrij Jusov, portparol ukrajinske vojne obaveštajne službe, rekao je prošlog meseca da Moskva “pokušava da ojača železničku vezu” zbog čestih ukrajinskih napada na Krimski most, dodajući da je “misija” Kijeva da spreči Rusiju da dovrši most.

    Železnički most preko Kerčkog moreuza Putin je svečano otvorio u decembru 2019. Ruski predsednik Vladimir Putin otputovao je prvim putničkim vozom koji je prešao preko železničkog mosta Krim-Rusija. Vođa Kremlja je čak bio i na vozačkom mestu.

    Reč je o kontroverznom mostu namenjenom za železnički saobraćaj između Ruske Federacije i poluostrva Krim, bivšeg dela Ukrajine, koji je Moskva jednostrano anektirala 2014. godine, što je izazvalo međunarodne sankcije. Krimski most dug 19 kilometara povezuje poluostrvo Kerč na Krimu sa Tamanskim poluostrvom na jugu Rusije.

    Sada bi Putinova nova pruga u Ukrajini trebalo da bude kopnena alternativa mostu preko Kerčkog moreuza, koji je bio meta ukrajinske sabotaže od ruske invazije.

  • Rusi kreću u veliku ofanzivu

    Rusi kreću u veliku ofanzivu

    Američki republikanci i njihov kandidat Donald Tramp moraju zapamtiti da su stranka Ronalda Regana i da podržavaju Ukrajinu dok se ruske snage pripremaju za veliku ofanzivu u maju ili junu.

    Ovo je poruka Andrija Jermaka, moćnog šefa kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je to preneo sinoć u intervjuu za Politico.

    Upitan da li se plaši da će Tramp biti ponovo izabran ili da paket pomoći predsednika Džoa Bajdena Ukrajini na kraju neće uspeti da prođe u Predstavničkom domu, gde su Trampovi lojalisti mesecima kočili, Jermak je rekao da ne veruje da će republikanci zaboraviti njegova dva mandata na funkciji predsednika Ronalda Regana i njegove hladnoratovske kampanje protiv moskovske “imperije zla”.

    “Ne verujem da će oni koji predstavljaju Reganovu stranku napustiti Ukrajinu”

    “Ne verujem da će neko ko predstavlja stranku Ronalda Regana napustiti Ukrajinu. Regan je razumeo Sovjetski Savez i Rusiju, a svi koji razumeju nastaviće da podržavaju naše borce jer razumeju da diktatori nikada ne prestaju svojevoljno i da moraju da budu zaustavljeni”, rekao je on.

    Jermak, koji je nekoliko minuta ranije upravo razgovarao sa Bajdenovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom, ostao je uveren da će pomoć na kraju biti odobrena.

    “Ukrajina se približava kritičnom trenutku”
    Nije bio siguran kada će se to dogoditi, ali je insistirao da to mora biti uskoro. „U međuvremenu, to nas košta života i veoma se nadam da će biti usvojeno ovog meseca pošto se Ukrajina približava kritičnom trenutku“, rekao je on.

    Bajdenovi pomoćnici rade iza kulisa kako bi osigurali da predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson stavi paket pomoći Ukrajini od više milijardi dolara na glasanje već sledeće nedelje. Bajden je javno vršio pritisak na republikance u Predstavničkom domu da usvoje paket, ali je izbegao napad na predsednika, odlučivši da mu da prostor da ubedi frakciju GOP-a.

    Zelenski i njegovi najviši zvaničnici takođe tiho lobiraju kod republikanaca. Ukrajinski predsednik je prošle nedelje otkrio da je imao telefonski razgovor sa Džonsonom, u kojem je objasnio koliko je paket pomoći ključan za Ukrajinu i detaljno izneo talas napada raketama i dronovima i razaranja koja su oni izazvali, posebno energetske infrastrukture zemlje.

    “Ovo je priprema za veliku rusku ofanzivu”
    Nasilni napadi na Ukrajinu u poslednje tri nedelje deo su priprema za veliku rusku ofanzivu, rekao je Jermak. On očekuje da će glavna meta napada verovatno biti grad Harkov na severoistoku zemlje, drugi po veličini grad u Ukrajini. Podsetimo, Harkov je nedavno bio pod posebno žestokim ruskim udarom, tokom kojeg su uništene njegove elektrane.

    “Znamo da Putin sprema novi talas mobilizacije i računamo da bi nove velike ruske operacije mogle da počnu krajem maja ili početkom juna. Naravno, moramo biti spremni za to”, rekao je Hermak. “I dalje su nam kritično potrebni dodatni sistemi protivvazdušne odbrane jer bez njih nije moguće braniti naše gradove”, dodao je on.

    Jermak je rekao da je potrebno više raketa zemlja-vazduh Patriot za odbranu linija fronta, gde Rusi nanose ogromnu štetu. Ukrajinci strahuju da će Rusi poremetiti vojnu ravnotežu korišćenjem tzv „klizne“ vođene bombe.

    “Ovo je kritičan trenutak”
    To su bombe koje sadrže 1,5 tona eksploziva i modifikovano su oružje iz sovjetskog doba. Ruski borbeni avioni ih bacaju oko 70 km od cilja, a zatim ih usmerava sistem za navođenje, koristeći krila koja se otvaraju da „klize“ bombu ka meti. Oni su korišćeni u nedavnoj ruskoj ofanzivi u Donjeckoj oblasti i izazvali su haos među braniocima Avdijevke, grada na istoku Ukrajine koji je pao u ruke Rusa prošlog meseca.

    “Ali opet, problem nam je vreme”, kaže Jermak. “Želeo bih da istaknem da je sada kritičan trenutak. Veoma je važno da je paket odobren ovog meseca“, dodao je on.

    Upitan da li će Ukrajina poslušati američke molbe da izbegne napade na ruska naftna postrojenja, Jermak je izbegao direktan odgovor. U intervjuu za Vašington post prošle nedelje, Zelenski je rekao da su napadi na rusku energetsku infrastrukturu legitimna vojna strategija.

    Jermak je dao dalje objašnjenje, rekavši da “mora da se vrati za ono što nam Rusi rade. Moramo da uništimo njihovu kritičnu infrastrukturu – jer je jedini jezik koji razumeju sila”.

  • Odbijen Trampov zahtjev da se odbaci slučaj u vezi sa povjerljivim dokumentima

    Odbijen Trampov zahtjev da se odbaci slučaj u vezi sa povjerljivim dokumentima

    Savezni sudija na Floridi Ejlin Kenon odbila je danas argument Donalda Trampa da bi slučaj koji optužuje bivšeg predsjednika SAD da je nezakonito držao povjerljive dokumente trebalo da bude odbačen jer je smatrao da je to njegova lična evidencija.

    Tramp je tvrdio da zadržao visoko poverljiva dokumenta na imanju na Floridi na osnovu američkog zakona koji dozvoljava bivšim predsjednicima da zadrže ličnu evidenciju koja nema veze sa njihovim službenim odgovornostima, prenio je Rojters.

    Kenon je na ročištu održanom 14. marta izrazila skepsu da bi slučaj trebalo odbaciti na osnovu Trampovog argumenta, ali je rekla da on može imati “nekog uticaja” u okviru odbrane na suđenju.

    Ona je 18. marta zatražila i od Trampa i od specijalnog savjetnika Džeka Smita, koji je pokrenuo slučaj, da predlože uputstva budućoj poroti o tome kako da razmotri Trampove tvrdnje da su dokumenta bila lična.

    Kada je riječ o ovom slučaju, još uvijek su nerešeni Trampovi agrumenti da ima predsjednički imunitet i da je selektivno na meti tužilaca.

  • Lavrov otkrio čiji prijedlog za okončanje rata u Ukrajini je najrazumniji za Rusiju

    Lavrov otkrio čiji prijedlog za okončanje rata u Ukrajini je najrazumniji za Rusiju

    Kina je predložila do sad najrazumniji mirovni plan za rješavanje ukrajinskog sukoba, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    ”Najvažnije za nas je da se kineski dokument zasniva na analizi razloga za ono što se dešava i na potrebi da se ti osnovni uzroci eliminišu. Logički je strukturiran od opšteg ka specifičnom”, rekao je Lavrov, prenosi Tanjug pisanje agencije RIA.

    On je istakao da kineski plan, koji se sastoji od 12 tačaka, sadrži stavke koje su međusobno uzajamno povezane.

    Lavrov bi uskoro trebalo da se sastane sa svojim kineskim kolegom Vang Jijem.

    Ruske vlasti tvrde da su spremne da započnu pregovore o prestanku rata u Ukrajini, ali da pregovori moraju da odražavaju ”novu realnost” na terenu, gdje ruske snage kontrolišu nešto manje od petine zemlje.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski iznio je sopstvenu ”formulu mira” koja poziva na prekid neprijateljstava i potpuno povlačenje Rusije sa svih okupiranih teritorija.

    Lavrov je plan Zelenskog nazvao ”menijem iz kojeg možete uzeti šta god zaželite”.

  • Usvojen plan EU od šest milijardi evra: Ako ne ponudi projekte, BiH neće dobiti ništa

    Usvojen plan EU od šest milijardi evra: Ako ne ponudi projekte, BiH neće dobiti ništa

    Evropski savjet i Evropski parlament postigli su saglasnost u vezi s dugo najavljivanim planom za rast za zapadni Balkan, vrijednim šest milijardi evra, od čega bi dvije milijarde trebalo da budu dodijeljene kroz donacije, dok bi ostatak bio u formi povoljnih kredita.

    Tonino Picula, poslanik Evropskog parlamenta iz Hrvatske, koji pripada frakciji socijalista i demokrata, je na svom X nalogu saopštio da je dogovor konačno postignut.

    “Kao supregovarač EP-a za Plan rasta pozdravljam dogovor s Komisijom i Vijećem koji će osigurati dodatno financiranje za zapadni Balkan. Naglašavamo važnost vladavine prava, transparentnosti i reformi kako bi se te zemlje, naši partneri, približile EU”, napisao je on.

    Plan je najavila Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije, a predstavlja odgovor Brisela na sugestije brojnih političkih predstavnika i nevladinih aktivista da EU mora jače da se angažuje da zemlje-kandidati sprovedu potrebne reforme za članstvo. Plan ima nekoliko važnih područja, a vezani su za jačanje institucija i demokratizaciju, infrastrukturu i zelene tehnologije, kao i pomoć lokalnim privrednicima da unaprijede poslovanje i stanovništvu.

    Međutim, da bi sredstva zemlje dobile moraće ponuditi ne samo dobre projekte, nego i dokazati da je novac utrošen za namjene kojima je namijenjen. BiH bi mogla računati na oko milijardu evra, ali ukoliko ne bude bilo dobrih projekata, BiH neće dobiti ništa.

  • Ukoliko Rusi napadnu, linija fronta u Ukrajini će se potpuno raspasti

    Ukoliko Rusi napadnu, linija fronta u Ukrajini će se potpuno raspasti

    Postoji veliki rizik da će se linija fronta u Ukrajini urušiti ako ruske snage ovog ljeta pokrenu novu ofanzivu, rekli su za Politico visoki ukrajinski vojni izvori koji su željeli ostati anonimni.

    Za Politico je govorilo nekoliko viših oficira iz ukrajinske armije pod uslovom anonimnosti.

    Prema riječima oficira koji su služili pod generalom Valerijem Zalužnim, vrhovnim komandantom ukrajinskih oružanih snaga, dok nije smijenjen u febrauru – vojna slika je sumorna.

    Oficiri su rekli da postoji veliki rizik od raspadanja prve linije gdje god ruski generali odluče usmjeriti svoju ofanzivu. Zahvaljujući mnogo većoj brojnosti i navođenim bombama koje već sedmicama razbijaju ukrajinske položaje, Rusija će vjerojatno uspjeti “prodrijeti na crtu fronta i srušiti je na nekim dijelovima”.

    Jedan visoki vojni izvor tvrdi da “Ukrajini sada ne može pomoći ništa jer ne postoje ozbiljne tehnologije koje bi mogle nadoknaditi Ukrajini veliku masu trupa koju bi Rusija vjerojatno bacila na nas. Mi nemamo te tehnologije, a Zapad nema ih u dovoljnom broju”.

    Izvor vjeruje da samo ukrajinska otpornost i izdržljivost, kao i greške ruske komande, mogu promijeniti sumornu dinamiku.

    Visoki ukrajinski oficiri također su naglasili da oslanjanje na ruske greške nije strategija, te su se s gorčinom prisjetili grešaka za koje su rekli da potkopavaju ukrajinski otpor od samog početka – grešaka koje su činili i Zapad i Ukrajina.

    Također su loše govorili o zapadnom “zavlačenju”, tvrdeći da su zalihe i sistemi naoružanja stigli prekasno i u nedovoljnim količinama da bi napravili razliku ako su mogli.

    Jedan je oficir rekao da ga je Zalužni nazvao “rat jedne šanse”.
    Politico je istakao da to sada ovisi o tome gdje će Rusija odlučiti fokusirati svoje snage u ofanzivi, za koju se očekuje da će početi ovog ljeta.

    U napadu koji se proteže od Harkova i Sumija na sjeveru do Odese na jugu, ruski napadi projektilima i bespilotnim letjelicama uveliko so porasli posljednjih sedmica, ciljajući infrastrukturu i otežavajući nagađanje gdje će izvršiti svoj glavni udar.

    Ukrajinski oficiri rekli su da im sada treba još osnovnog konvencionalnog oružja, kao i dronova: “Trebamo haubice i granate, stotine hiljada granata i rakete”.

    Ovaj izvor procjenjuje da Ukrajini treba 4 miliona granata i 2 miliona letjelica.

    Oficiri su naglasili da im je također potrebno mnogo, mnogo više vojnika. Politico je izvijestio da Ukrajina trenutno nema dovoljno vojnika na prvoj liniji, što pogoršava problem nedovoljne podrške Zapada.

    Osim toga, izvori kažu da se Ukrajina trenutno suočava ne samo s vojnom nego i s političkom krizom. Naglasili su da dok Ukrajina izbjegava veliki vojni rok, Rusija sada prikuplja resurse i bit će spremna pokrenuti veliki napad oko augusta, a možda i ranije.

    Podsjećamo, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da se Rusi možda spremaju izvesti novu ofanzivu, koja se očekuje krajem maja ili juna. Nije precizirao koja je linija ugrožena.

  • Oglasila se austrijska policija: Na snimku nije Danka (2)

    Oglasila se austrijska policija: Na snimku nije Danka (2)

    Austrijska policija rano jutros oglasila se novim saopštenjem o Danki Ilić (2) i snimku dvije Rumunke, koje su dovedene u vezu s nestankom djevojčice s obzirom da je s njima snimljeno dijete koje fizički podsjeća na malu Danku.

    Naime, austrijska policija isključila je bilo kakvu povezanost Rumunki sa snimka sa Dankom Ilić.

    “Srpski državljanin koji živi u Beču prijavio je srpskim vlastima da je na tramvajskoj stanici Šotenring primjetio malo dijete u pratnji dvije odrasle žene. Кonstatujući sličnost između djevojčice i dvogodišnjeg djeteta nestalog u Srbiji, on je napravio video snimak troje ljudi i podijelio ga sa srpskim vlastima. Pošto su rođaci nakon pregleda slika izjavili da se najvjerovatnije radi o nestaloj djevojčici, fotografije je objavila Uprava bečke državne policije 3. aprila 2024. godine po nalogu bečkog javnog tužilaštva” navodi se u saopštenju austrijske policije.

    Dodaje se:

    “Sada je razjašnjen identitet osoba sa slika i sa njima je uspostavljen kontakt. Na osnovu istrage i pratećih činjenica, veza između osoba prikazanih na objavljenim fotografijama i nestale djevojčice iz Bora može se jasno i bez ikakve sumnje isključiti” rečno je u saopštenju.

    Кancelarija bečke državne kriminalističke policije nastavlja istragu o sumnji na otmicu djece.

    Ispostavilo se da na snimku ipak nije Danka, već kćerkica Rumunke A. C. S. (36) koja živi u Beču.

    Ona je istakla da od 31. marta preživljava pakao, nakon što je primila više poruka da se snimak sa njenim likom dijeli na svim društvenim mrežama i medijima u Austriji, Rumuniji i Srbiji. Ona se u tom trenutku nalazila u Velsu, vidno uplašena otišla je da se prijavi policiji u nadi da se zabuna koja je nastala riješi što prije.

    U prilog tim tvrdnjama ustupila je svoje privatne fotografije.

    “Odmah sam u nedjelju otišla u policiju u Velsu i zatražila pomoć, ali su me poslali kući i savjetovali da se prijavim policiji u Beču u mom okrugu. U utorak sam otišla u policiju u 21. okrug, tražila sam da mi pomognu i zaštite mene, moje dijete i moju majku, samo su me poslali kući. Oni su me samo poslali kući. U srijedu je situacija postala alarmantna jer je moje lice bilo lako prepoznatljivo u svim medijima. Bila sam jako uplašena, nisam znala šta da radim. Obuzeo me strah da ću ostati bez posla” izjavila je žena za “Kosmo”.

    Žena je prilikom odlaska u policiju bila jako uznemirena, jer joj je jedino na pameti bilo da je njen i život njenog djeteta ugrožen, kako kaže, ne smije ni da zamisli šta bi se desilo da je neko na ulici prepoznao.

    “Ono kroz šta prolazim je strašno! Niko na svijetu ne može da shvati kakva je ovo noćna mora! Mogla sam nevina da stradam. Ja sam majka, saosjećam zbog djeteta iz Srbije i voljela bih da ga nađu. Ali ono što prolazim sa svojom majkom je isto tako zastrašujuće” rekla je zabrinuta žena.

    Ona je navela da je juče policija otišla kod nje kući i da je tom prilikom potpisala protokol koji će biti dostavljen Srbiji, prenosi “Blic”.

    “Policija je došla u moju kuću, sve sam im ispričala i na kraju su se izvinili za patnju koju sam pretrpjela. Zamolili su me da dođem danas kod njih da potpišem protokol. Samo želim da ova priča ostane iza mene i da pokušam da je zaboravim” naglasila je Rumunka za “Kosmo”.

  • “Pada” Zelenski?

    “Pada” Zelenski?

    Vlada predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog pašće u narednim mesecima, ocenio je bivši američki obaveštajac Skot Riter u podkastu “Ask d inspektor”.

    “Mislim da ćemo do maja ili juna videti kraj režima Zelenskog”, rekao je on.

    Riter je naglasio da Zelenski nikada nije održao predsedničke izbore, a mandat mu ističe krajem maja. Pored toga, dodao je, položaj šefa kijevskog režima je jako loš, svakako i zbog kolapsa ukrajinskih oružanih snaga na frontu.

    “Zelenski igra na vreme, čeka čudo, bilo da su to francuske ili poljske trupe, kao i odluku NATO-a da interveniše”, zaključio je bivši američki obaveštajac.

    Predsednički izbori u Ukrajini trebalo je da se održe 31. marta 2024. godine, a inauguracija novoizabranog šefa države trebalo je da se dogodi u maju.

    Međutim, glasanje je otkazano zbog vanrednog stanja i opšte mobilizacije. Bivši premijer Ukrajine Nikolaj Azarov rekao je da Zelenskom prestaju ovlašćenja 21. maja.

    Zelenski je naveo da “sada nije pravo vreme za izbore”. Prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova, Rusija će analizirati situaciju u vezi sa istekom mandata Zelenskog u maju kako bi se izjasnio o svom stavu.

  • 300.000 Rusa ide na Ukrajinu?

    300.000 Rusa ide na Ukrajinu?

    Rusija priprema dodatnu mobilizaciju 300.000 vojnika 1. juna, izjavio je danas predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nakon razgovora sa finskim predsednikom Aleksanderom Stubom u Kijevu.

    Odgovarajući na pitanja novinara koliko će regruta biti mobilisano u ukrajinsku vojsku ove godine, Zelenski je rekao da neće biti potrebno pola miliona vojnika, prenela je agencija Interfaks Ukrajina.

    “Kada je reč o konkretnom broju ljudi koji će biti mobilisani, ne mogu da kažem… Ne treba nam pola miliona”, naveo je Zelenski.

    Zelenski je zahvalio glavnokomandujućem Oružanih snaga Ukrajine Aleksandru Sirskom na sprovođenju revizije u vojsci da bi se oni koji su izbegavali mobilizaciju našli na frontu. Stub i Zelenski potpisali su danas Sporazum o sigurnosnoj saradnji i dugoročnoj podršci dve zemlje, a Stub je najavio i odluku Finske da pošalje Kijevu pomoć u vojnoj opremi u iznosu od 188 miliona evra.