VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Oglasio se Stejt department o smjenu Šojgua

    Oglasio se Stejt department o smjenu Šojgua

    Uprkos ozbiljnim problemima u ruskoj ekonomiji, kao i gubitku ljudstva, naoružanja i opreme, ruski predsjednik Vladimir Putin “očajnički” ne želi da zaustavi rat koji je započeo protiv Ukrajine, izjavio je zamjenik portparola američkog Stejt departmenta Vedant Patel komentarišući Putinovu odluku Putina da smjeni Sergeja Šojgua sa mjesta ministra odbrane.

    “Ovo je još jedan dokaz Putinove očajničke želje da nastavi svoj agresivni rat protiv Ukrajine”, rekao je Patel, navodi se u saopštenju Stejt departmenta, prenosi Tanjug.

    On je naglasio da je rat koji je pokrenuo Putin “ne samo da je ozbiljno iscrpio privredu Ruske Federacije, već je doveo i do velikih gubitaka među ruskim trupama”.

    Patel je podsjetio da je upravo Rusija započela, kako je naveo, ničim izazvan rat protiv Ukrajine.

    Prema njegovim riječima, Putin to u svakom trenutku može da zaustavi povlačenjem trupa iz Ukrajine.

    Predsjednik Rusije predložio je u nedjelju da se na mjesto ministra odbrane imenuje bivši prvi potpredsjednik vlade Andrej Belousov umjesto Sergeja Šojgua, koji je bio na čelu ruskog ministarstva od 2012. godine.

  • Ukrajinski komandanti se optužuju za poraz kod Harkova

    Ukrajinski komandanti se optužuju za poraz kod Harkova

    Američka štampa primjećuje da komandanti ukrajinske armije jedni druge okrivljuju za poraze na harkovskom pravcu.

    The New York Times posebno piše da su u nizu dijelova linije borbenog kontakta jedinice ukrajinskih oružanih snaga prinuđene da se povuku pod brzim naletom ruske vojske, a ukrajinski komandanti za poraze okrivljuju jedni druge i zvaničnike odgovorne za razvoj utvrđenja u regionu.

    Autori objave u američkom listu uvjereni su da je ruska ofanziva u oblasti Harkova dovela Kijev “u veoma opasnu situaciju”, prenosi TV Front.

    U tom kontekstu, ukrajinske oružane snage se žale na akutni nedostatak artiljerijske municije.

    Situaciju sa snabdijevanjem Oružanih snaga Ukrajine otežava kašnjenje u odobravanju sljedećeg paketa vojne pomoći u Kongresu SAD.

    Američki institut za proučavanje rata takođe predviđa vjerovatnoću brzog razvoja ofanzive ruske vojske u pravcu Harkova.

    Analitičari ISW su uvjereni da će ruske oružane snage, nakon sticanja kontrole nad selom Lipci, koje se zapravo nalazi na periferiji regionalnog centra, prikupiti postojeće rezerve kako bi otpočele snažni juriš na Harkov uz podršku artiljerije i avijacije.

    Takođe se navodi da je poslije početka aktivne ofanzive Oružanih snaga Rusije u oblasti Harkov, glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine general Sirski smijenio komandanta operativno-strateške grupe “Harkov”.

  • Krah Ukrajine?

    Krah Ukrajine?

    Bivši predsednik Češke Miloš Zeman apelovao da se dogovori primirje i započnu mirovni pregovori između Ukrajine i Rusije jer bi se tako blokirala ruska ofanziva na frontu, a Ukrajina ne bi bila osuđena na poraz.

    “Razumem one koji traže mirno rešenje i ne nazivam ih ‘Hoćimirima’ zato što upozoravaju na trenutnu situaciju na ratištu koja može da vodi probijanju ukrajinske odbrane a mirovni pregovori mogli bi da blokiraju rusku ofanzivu” kazao je Zeman u intervjuu češkom tabloidu Blesk.

    Bivši češki predsednik je naglasio da jeste za pomoć Ukrajini uključujući tu i isporuke oružje i municije, što kritikuje češka opozicija, ali da dok je ranije postojala nada da će Ukrajina osloboditi okupirane teritorije sada vojni analitičari upozoravaju na rizik poraza.

    “Jasno kažem da ne bih želeo poraz Ukrajine. Istorijski gledano u dogledno vreme Ukrajina ne može da povrati teritorije, čak i kada bi se znatno povećala zapadna pomoć. Zato što je tu važna takođe živa sila, a tu ima veliki deficit”, kazao je Zeman.

    Bivši češki predsednik rekao je da ideje da Zapad pomogne i slanjem svojih vojnika, o čemu govori predsednik Francuske Emanuel Makron, uglavnom u članicama NATO nailaze na otpor.
    “Shvatite da u trenutku smrti prvih francuskih vojnika na ukrajinskom tlu u Francuskoj će to izazvati unutrašnjepolitičku krizu. Dakle ni takva varijanta nije mnogo verovatna. Zato kažem, pre nego što Rusima pođe za rukom veći uspeh na ratištu potrebno je da se u najmanju ruku dogovori primirje i time da se blokira ta ruska ofanziva”, rekao je Zeman.

    Miloš Zeman je takođe upozorio da u oceni oružanog sukoba u Ukrajini ne može da se izbegne ni građanski rat koji su po njegovoj oceni dugo pre napada Rusije vodile vlasti i većina ruskojezičnog stanovništva.

    “Ako ruskojezično stanovništvo podržava rusku okupaciju onda morate da se pitate zašto”, rekao je Zeman ali je dodao da kritiku ukrajinskih vlasti i politike treba ostaviti za vreme kada se rat završi.

  • Varhelji: Ne slažem se sa kolektivnim kažnjavanjem srpskog naroda

    Varhelji: Ne slažem se sa kolektivnim kažnjavanjem srpskog naroda

    Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je danas, govoreći o predloženoj rezoluciji o Srebrenici, da se ne slaže sa kolektivnim kažnjavanjem jednog naroda.

    Ne slažem se sa kolektivnim kažnjavanjem, to nije nikad bio dio naših vrijednosti, niti će biti – rekao je Varhelji na zajedničkoj konferenciji za novinare poslije sastanka sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

    On je istakao da stigmatizacija srpskog naroda nije održiv izbor.

    – To ne doprinosi prevazilaženju svih strahota ratova na Balkanu. Osudili smo zločine protiv čovječnosti, ti ljudi moraju da snose odgovornost za svoje zločine. Postoje presude koje treba da se sprovedu, već smo vidjeli gdje pojam kolektivne krivice vodi. Moramo da se sjetimo žrtava u Srebrenici, ali ne treba da širimo kolektivnu krivicu na jedan narod – istakao je Varhelji.

     

    On je rekao da mu je uvijek drago kada dođe u Srbiju, a ovog puta će, kako kaže, imati više vremena da provede u Srbiji.

    – Srećan sam što mogu da vidim sve ono što smo radili u proteklih pet godina, konačno i plodove tog rada. Nakon 20. godišnjice velikog proširenja, koje je donijelo veliki mir i stabilnost regionu, koji je na granici sa Srbijom, nadam se da ćemo dalje vidjeti Srbiju u EU, da će se priključiti do kraja mandata. Meni je jasno da će naredna komisija morati sav napor i rad da usmjeri na nove članice Unije, jer jasno je šta je članstvo donijelo centralnoj i istočnoj Evropi – istakao je komesar.

    Varhelji je napomenuo da su u EU ponosni na transformacije društava zemalja članica.

    – Dakle, sada mi pravimo sve alate, spremamo sav zamajac kako bi naredna komisija mogla da donese rezultate kada je riječ o proširenju. Počeli smo sa realizacijom tog plana, to je jedna od tema o kojoj sam razgovarao sa predsjednikom Srbije Vučićem. Nadam se da ćete moći prve rezultate da vidite u Srbiji uskoro – napomenuo je on.

    On je ocijenio da bi plan ubrzanja procesa pridruživanja, ubrzanja reformi, raelizacija uslova za pridružvanje i postizanja pristupa jedinstvenom tržištu i prije proširenja donio korist građanima (Srbije) i prije proširenja.

    – Ključno je da plan rasta funkcioniše, a da bi se to desilo, region mora da funkcioniše kao jedan. Čitav region mora da se pridruži i onda će imati jednake uslove kao i zemlje članice EU. Zato, postepena integracija biće ključna – ukazao je on.

    Varhelji je rekao da je ove godine već bio jedan samit lidera regiona i da se nada da će se u Kotoru susresti sa srpskim predsjednikom još jednom gdje bi, kako dodaje, trebalo da razgovaraju o metodama plaćanja, zelenim koridorima.

    – Evropski savjet izdvojio je dodatnih šest milijardi evra u okviru ovog plana i zajedno sa ranijim planom od 30 milijardi evra, Srbija i čitav region će imati koristi od intenziteta pomoći koji može da se uporedi sa onim koje zemlje članice dobijaju iz kohezionog fonda do 2027. godine. Do 2027. godine postojaće sve mogućnosti za region da se pridruži – rekao je Varheji.

  • Si je poslao pismo Vučiću: Iskreno sam zahvalan

    Si je poslao pismo Vučiću: Iskreno sam zahvalan

    Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je pismo zahvalnosti predsednika Narodne Republike Kine Si Đinpinga.

    Podsetimo, kineski predsednik u beograd je stigao 7. maja uveče, a kako je i sam rekao bio je dirnut dočekom koji je u njegovu čast priređen.

    Sadržaj pisma objavila je Služba za saradnju s medijima predsednika Republike i njegov sadržaj prenosimo u celosti:

    “Poštovani gospodine predsedniče,

    Povodom uspešnog završetka državne posete Republici Srbiji, želim u ime svih članova kineske delegacije, kao i u moje i ime moje supruge, da izrazim iskrenu zahvalnost Vama i Vašoj supruzi gospođi Tamari Vučić, kao i vladi i narodu Srbije na toplom i prijateljskom prijemu, kao i pažljivom i promišljenom aranžmanu.

    Pod našim zajedničkim rukovodstvom, kinesko-srpsko sveobuhvatno strateško partnerstvo svestrano napreduje na novi nivo. Naše dve zemlje uzajamno čvrsto podržavaju vitalne interese i značajne brige, beleže međusobno političko poverenje, solidno unapređenje praktične saradnje, kao i čelično prijateljstvo koje sa vremenom postaje sve čvršće, donoseći opipljive koristi narodima dve zemlje, dajući snažan impuls sopstvenoj modernizaciji i nacionalnom podmlađivanju.

    Tokom posete, duboko smo razmenili mišljenja o bilateralnim odnosima i međunarodnim i regionalnim pitanjima od zajedničkog interesa, te smo postigli niz važnih konsenzusa. Naše dve zemlje su zajedno proglasile izgradnju zajednice Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri, čime su naši bilateralni odnosi podignuti na novu istorijsku visinu, što će ubrizgavati novi snažan podsticaj večnom prijateljstvu, uzajamnom podržavanju i bliskoj saradnji Kine i Srbije.

    Pokazali ste čvrstu posvećenost samostalnosti i samoosnaživanju Srbije, kao i dalekovidost što se dosledno zalažete za razvoj kinesko-sprskih prijateljskih odnosa. Ja to visoko cenim i spreman sam da sa Vama nastavim da održavam strateške komunikacije i redovne kontakte.

    Pod novom situacijom, kinesko-srpski odnosi već stoje na novoj i višoj istorijskoj polaznoj tački i suočavaju se sa važnim strateškim prilikama i širokim razvojnim perspektivama. Pridajem veliki značaj razvoju kinesko-srpskih odnosa, te sam spreman da zajedno sa Vama ulažem napore da unapređujemo izgradnju zajednice Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri sa neprekidnim novim rezultatima, doprinosimo više blagostanju narodima dve zemlje, dajući novi i veći doprinos svetskom miru i napretku, kao i izgradnji zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo!

    Želim velikoj Srbiji prosperitet, a narodu sreću i blagostanje!

    Želim Vama i Vašoj supruzi dobro zdravlje i sve najbolje!”.

     

  • Zapadni Balkan dobio stroge uslove za dobijanje 6 milijardi od EU

    Zapadni Balkan dobio stroge uslove za dobijanje 6 milijardi od EU

    Ako Bosna i Hercegovina želi milijarde iz novog, šest milijardi evra vrijednog fonda EU koji je osnovan za zapadni Balkan, moraće primijeniti rigorozne standarde zaštite evropskog novca i sprečavanja zloupotreba.

    Naime, kako stoji u konačnoj verziji dokumenta koja je usvojena prije nekoliko dana, svaka zemlja zapadnog Balkana će morati da podnosi detaljne izvještaje kako se troši evropski novac, a uvedena je i jedna zanimljiva novina svi troškovi moraće da budu dostupni na internetu.

    – Kako bismo osigurali povećanje transparentnosti, naši partneri na zapadnom Balkanu će biti u obavezi da izrade web-portal, na kojem će objavljivati osvježene podatke o računima koji prelaze 50.000 evra tokom cijelog perioda trajanja projekta – navedeno je na stranici Savjeta EU, institucije koja predstavlja zemlje članice.

    Osim toga, Kancelarija za suzbijanje prevara EU (OLAF) i Kancelarija javnog tužioca EU (EPPO) imaće pravo da sprovode istrage kako se evropski novac troši.

    – OLAF bi trebalo da bude u poziciji da sprovodi istrage, koje uključuju i provjere na licu mjesta i inspekcije s ciljem da se utvrdi da li je došlo do bilo kakvih prevara, korupcije ili drugih ilegalnih aktivnosti koje se odnose na finansijske interese EU – navedeno je u dokumentu.

    Osim toga, navedeno je da će se od zemalja zapadnog Balkana tražiti da dozvole pristup EPPO i evropskim revizorima. Od istražnih organa zemalja regiona će se tražiti da Evropsku komisiju i evropske istražioce odmah obavijeste u slučaju da posumnjaju na bilo kakve zloupotrebe.

    Iako su i u ranijim evropskim programima postojale odredbe o kontroli trošenja sredstava, ovog puta će kontrole biti mnogo strože i da se može očekivati reagovanje na svaku sumnju na zloupotrebe. Ove odredbe uvedene su posebno na insistiranje zemlja EU koje uplaćuju velike sume u evropske fondove. Glavni razlog je što je EU značajno povećala izdavanja za pomaganje Ukrajini, što znači da je ostalo manje novca na raspolaganju za druge svrhe. Novac za zapadni Balkan nije upitan, ali neće ga biti za one zemlje koje ne sprovode reforme ili ga zloupotrebljavaju.

    U saopštenju koje je izdato nakon konačnog usvajanja dokumenta, istaknuto je da će zemlje članice EU imati ključnu ulogu u odobravanju reformskih agendi koje budu podnosili partneri. Osim toga, kako su pojasnili, partneri će morati da objasne kako će mjere koje su predložili doprinijeti napretku i stalnom usaglašavanju s ciljevima evropske bezbjednosne i spoljne politike. To znači da će uslov za dobijanje sredstava biti usaglašavanje sa stavovima EU o ratu u Ukrajini.

    Napomene radi, prema ovom programu, BiH bi mogla maksimalno dobiti milijardu evra, od čega bi čak i do polovine moglo biti dodijeljeno u vidu grantova, za projekte koji se odnose na jačanje vladavine prava, institucionalne reforme, infrastrukturne radove, ljudska prava i jačanje ekonomske koherentnosti zemlje. BiH je jedina zemlja u regionu koja još nije podnijela plan, koji je uslov za dobijanje sredstava. Sve je izglednije da bi BiH, barem u prvoj tranši, mogla ostati bez ovog novca. Imajući u vidu rigorozne kriterijume, kao i minimalnu mogućnost za bilo kakve zloupotrebe, može se pretpostaviti da političari nisu zainteresovani za evropski novac koji bi se isključivo koristio za dobrobit zemlje i građana, pišu Nezavisne novine.

    Podsjećanja radi, OLAF i EPPO prošle sedmice su potvrdili da će biti uključeni u praćenje trošenja ovih sredstava, jer se, kako su istakli, radi o zaštiti finansijskih interesa EU.

     

  • Šta ako Ukrajina izgubi?

    Šta ako Ukrajina izgubi?

    Zapitati se “šta ako Ukrajina izgubi?” je nekada bila taktika koju su favorizovali oni koji su želeli da prekore njene zapadne saveznike da pošalju više novca i oružja, piše Ekonomist.

    Sve više ovo pitanje izgleda manje kao misaoni eksperiment, a više kao prva faza planiranja za vanredne situacije.

    Posle nekoliko iscrpljujućih meseci na bojnom polju, nestale su prošlogodišnje nade u ukrajinsku kontraofanzivu koja bi gurnula Rusiju nazad ka njenim granicama i ponizila Vladimira Putina.

    Ovih dana dominira strah da bi se postojeći ćorsokak mogao srušiti u korist osvajača, ili da se Donald Tramp vrati na vlast u Americi i donese pobedu Rusiji na srebrnom poslužavniku.

    Iako je poražena Ukrajina postala manje nategnuta perspektiva, nije ništa manje zastrašujuća. Koliko god bio otrežnjujući povratak rata na kontinent, uspešna invazija koja ubire geopolitičke nagrade za Putina bila bi mnogo gora, piše Ekonomist.
    Poraz Ukrajine bio bi ponižavajuća epizoda za Zapad.

    Pružajući moralnu, vojnu i finansijsku pomoć svom savezniku već dve godine, Amerika i Evropa su, možda nehotice, stavili na kocku sopstveni kredibilitet.

    U Rusiji, ali i u Kini, Indiji i širom globalnog juga, zemlje koje su podržavale Ukrajinu bi bile odbačene kao podobne u podnošenju rezolucija UN i cenkanju oko formulacija na samitima EU i NATO-a.

    Bojenje ukrajinske zemlje od strane kreatora atlasa u rusku teritoriju učvrstilo bi ideju da moćniji kreirajo i “ispravno”- u korist onog ko je jači.

    Džordž Robertson, bivši šef NATO-a, upozorio je da “ako Ukrajina izgubi, naši neprijatelji će odlučiti o svetskom poretku”.

    Na nesreću Tajvana, između ostalih, verovatno je u pravu, zaključuje Ekonomist.

  • Ukrajinski komandant šokirao izjavom…

    Ukrajinski komandant šokirao izjavom…

    Kao komandant specijalne izviđačke jedinice, Denis Jaroslavski se borio u iznenadnoj ofanzivi Ukrajine u Harkovu u jesen 2022. godine, koja je potisnula početnu rusku invaziju sve do granice.

    Ali sada se Denis i njegovi ljudi suočavaju sa mogućnošću da to urade ponovo. Ruske snage su poslednjih dana postigle male, ali značajne uspehe upravo duž granice u Harkovskoj oblasti.

    Njihovo napredovanje je duboko samo nekoliko kilometara, ali je progutalo oko 100 km ukrajinske teritorije. Na jače branjenom istoku Ukrajine, Rusiji su bili potrebni meseci da postigne isto.

    “Nije bilo prve linije odbrane. Videli smo to. Rusi su upravo ušli. Samo su ušli”, kaže Denis za Bi-Bi-Si.

    “Ili je nemar ili korupcija”
    Jaroslavski je novinarima Bi-Bi-Sija pokazao snimak snimljen dronom pre nekoliko dana na kojem se vidi mala kolona ruskih vojnika kako jednostavno hoda preko granice, bez otpora.
    On kaže da su zvaničnici tvrdili da se odbrana gradi uz velike troškove, ali da, prema njegovom mišljenju, te odbrane jednostavno nije bilo.

    “To je ili nemar ili korupcija. To nije bio neuspeh. To je bila izdaja.”

    Svi su znali da će se ovaj upad verovatno dogoditi. I ukrajinske i zapadne obaveštajne službe znale su da Rusija gradi snage preko granice – sa procenama da ima do 30.000 vojnika.

    Predsednik Vladimir Putin je takođe javno izneo svoj cilj da stvori tampon zonu u oblasti Harkov za zaštitu ruske teritorije od ukrajinskih artiljerijskih napada.

    Ali izgleda da je Ukrajina bila loše pripremljena – uprkos zvaničnim poricanjima.

    Kako se navodi, ruske trupe su već ušle u predgrađe grada. Denis kaže da se plaši da bi se uskoro mogao vratiti u ruke Rusije.

    “Rusija će se fokusirati na zauzimanje celog Donbasa”
    Ukrajinski zvaničnici i dalje insistiraju da Harkovu ne preti kopnena invazija. Ali što je Rusija dalje napredovala, to je bila veća verovatnoća da će doći u domet ruske artiljerije.

    Denis kaže da veruje da će ruske snage pokušati da se fokusiraju na istok i zauzmu ceo Donbas. Dodaje da Rusija takođe pokušava da iskoristi slabosti Ukrajine na frontu od 1.000 kilometara. Našli su jednog u Harkovu.

    “Naravno da sam ljut”, kaže Denis.

    “Kada smo se borili za ovu teritoriju 2022. godine, izgubili smo hiljade ljudi. Rizikovali smo svoje živote. A sada zato što neko nije napravio utvrđenja, opet gubimo ljude.”

  • Zelenski: Žestoke borbe u Harkovskoj i Donjeckoj oblasti

    Zelenski: Žestoke borbe u Harkovskoj i Donjeckoj oblasti

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da se žestoke borbe vode u nizu sela u Harkovskoj oblasti i u raznim dijelovima Donjecke oblasti na istoku Ukrajine.

    Zelenski je rekao u svom noćnom video obraćanju da ruske snage pokušavaju da se učvrste u nekim od sela u Harkovskoj oblasti, dok druga koriste za dalje napredovanje od kada su pokrenule veliki napad oklopnim vozilima na tu oblast u petak, prenio je Rojters.

    Zelenski je naveo da je u Donjeckoj oblasti za protekla 24 sata došlo do 30 oružanih sukoba, uključujući oblast Pokrovska, Limana i Kramatorska, prenosi Tanjug.

  • Šojgu ─ novi sekretar Savjeta bezbjednosti Rusije

    Šojgu ─ novi sekretar Savjeta bezbjednosti Rusije

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin imenovao je Sergeja Šojgua za sekretara Savjeta bezbjednosti Rusije, saopštila je pres-služba Kremlja.

    – Predsjednik Rusije Vladimir Putin potpisao je Ukaz o sekretaru Savjeta bezbjednosti Ruske Federacije. Imenovati Sergeja Kužugetoviča Šojgua za sekretara Savjeta bezbjednosti Ruske Federacije – navodi se u saopštenju.

    Istovremeno je Nikolaj Patrušev razriješen dužnosti sekretara Savjeta bezbjednosti.

    Ranije je saopšteno da je Putin uputio Savjetu Federacije svoje predloge za novog ministra odbrane, ministre spoljnih i unutrašnjih poslova i drugih ministarstava.