Kategorija: Svijet

Belgija se usprotivila predlogu Evropske komisije za deblokiranje kredita Ukrajini od 210 milijardi evra finansiranog zamrznutom ruskom imovinom i uništila nade EU za dogovor do samita lidera.

Dva dana pre samita u četvrtak, Komisija je uložila poslednji napor da ubedi zemlje članice EU da podrže kredit kako bi se milijarde evra iz ruskih rezervi koje se drže u banci Evroklir u Briselu mogle osloboditi za podršku ratom razorenoj ekonomiji Kijeva.

27 izaslanika EU nastaviće razgovore o šemi kasnije u utorak, dok su razgovori o okončanju skoro četvorogodišnjeg ruskog rata u Ukrajini postigli izvestan napredak tokom sastanka zapadnih lidera i američkih izaslanika u Berlinu u ponedeljak.

Nakon višednevnih pregovora o imovini, Komisija je u ponedeljak predložila pravne izmene svog predloga kako bi se obezbedila politička podrška Belgije.

Dala je pravne garancije da bi, u svakom scenariju, Belgija mogla da iskoristi čak 210 milijardi evra ako se suoči s pravnim zahtevima ili s odmazdom Rusije, prema najnovijem tekstu u koji je briselski portal Politiko imao uvid. Takođe je navedeno da Ukrajini ne treba davati novac pre nego što zemlje EU pruže finansijske garancije koje pokrivaju najmanje 50 procenata isplate.

Komisija je takođe naložila svim zemljama EU da prekinu svoje bilateralne investicione sporazume s Rusijom kako bi se osiguralo da Belgija ne bude ostavljena sama da se nosi s odmazdom Moskve.

“Neće biti dogovora”

Ipak, vlada premijera Barta de Vevera nije ubeđena.

Belgija je tokom sastanka ambasadora EU u ponedeljak uveče objavila da uveravanja nisu bila dovoljna, rekle su četiri diplomate EU za Politiko.

“Neće biti dogovora do Evropskog saveta”, rekao je diplomata EU koji je dobio anonimnost da bi slobodno govorio.

Belgijska vlada se uzdržava od korišćenja ruske imovine zbog straha da će biti odgovorna za vraćanje punog iznosa ako Rusija pokuša da vrati novac. Ali u dodatnoj komplikaciji, četiri druge zemlje – Italija, Malta, Bugarska i Češka – podržale su zahtev Belgije da se istraži alternativno finansiranje za Ukrajinu, kao što je zajednički dug.

Pariz “neutralan”

Dok Francuska i dalje javno podržava plan zamrznute imovine – ministar za Evropu te zemlje Benžamin Hadad rekao je u utorak u Briselu da Pariz to podržava – osoba bliska francuskom predsedniku Emanuelu Makronu rekla je da je Pariz “neutralan” u pogledu toga treba li Evropa da iskoristi milijarde Moskve ili da se okrene evroobveznicama kako bi sprečila bankrot Ukrajine.

Pristalice šeme – poput Nemačke – insistiraju da ne postoji stvarna alternativa korišćenju ruske imovine. Kažu da zajednički dug nije izvodljiv jer zahteva jednoglasnost – što znači da bi mađarski premijer Viktor Orban, koji je dugo bio skeptičan prema podršci Ukrajini, mogao da blokira inicijativu.

“Nemojmo se zavaravati. Ako u tome ne uspemo, sposobnost Evropske unije da deluje biće ozbiljno oštećena godinama, ako ne i duže”, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc u ponedeljak.

Ali to nije ubedljivo za sve zemlje EU. Kritičari tvrde da Nemačka insistira na korišćenju ruske imovine jer je ideološki protiv zajedničkog duga EU.

“Narativ je da je Mađarska protiv zajedničkog duga (za Ukrajinu). Realnost je da su štedljivci protiv zajedničkog duga”, rekao je jedan diplomata EU.

Predsjednik SAD Donald Tramp izjavio je da je imao veoma dobar razgovor sa evropskim liderima, kao i da je posljednjih dana direktno razgovarao sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom, u okviru napora da se sve strane u ukrajinskom sukobu “usaglase”.

Prošlog mjeseca Trampova administracija je iznijela okvir mirovnog plana čiji je cilj okončanje sukoba u Ukrajini, prenosi rt.rs.

Predlozi, koji su u međuvremenu više puta revidirani, predviđaju da se Kijev odrekne svojih NATO ambicija, kao i teritorijalnih pretenzija na Krim i oblasti Donbasa – Lugansk i Donjeck – koje su, nakon referenduma, ušle u sastav Rusije.

Zauzvrat, Ukrajina bi dobila nejasno definisane bezbjednosne garancije.

Upitan koji je podsticaj za Ukrajinu da se odrekne teritorije, Tramp je sugerisao da je to možda već riješeno pitanje.

– Pa, oni su već izgubili tu teritoriju, da budem iskren. Mislim, ta teritorija je izgubljena – rekao je Tramp novinarima u Bijeloj kući i dodao “što se tiče bezbjednosnih garancija… Radimo na njima kako se sukob ne bi ponovo rasplamsao.

Tramp je naveo da je nedavno vodio direktne razgovore sa Putinom i da vjeruje da je Rusija ozbiljna u namjeri da okonča sukob.

– U ovom trenutku, Rusija želi da se to završi. A problem je u tome što će željeti da se završi, pa onda odjednom neće. I Ukrajina će željeti da se završi, pa onda odjednom neće. Zato moramo da ih dovedemo na istu stranu – rekao je on.

Nakon razgovora u Berlinu u ponedjeljak između Trampovih izaslanika Stiva Vitkofa i DŽareda Kušnera i ukrajinske delegacije, Tramp je izjavio da je imao “veoma dobar razgovor” sa evropskim i NATO liderima, kao i sa predsjednikom kijevskog režima Volodimirom Zelenskim.

– Imali smo veoma duge i veoma dobre razgovore. Mislim da se stvari odvijaju prilično dobro – kazao je Tramp.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp podnio je tužbu za klevetu protiv britanskog javnog servisa BBC-a zbog dokumentarca u kojem su, prema navodima tužbe, montirani dijelovi njegovog govora od 6. januara 2021. godine, održanog ispredj Biele kuće, prenio je CBS.

Tužba je podnijeta saveznom sudu za Јužni okrug Floride i obuhvata jednu tačku za klevetu i jednu tačku za kršenje Zakona o trgovinskoj praksi Floride.

Trampov pravni tim traži po pet milijardi dolara odštete za svaku tačku, ukupno 10 milijardi dolara.

U tužbi na 33 strane navodi se da je BBC u dokumentarcu “Panorama”, emitovanom u Velikoj Britaniji nedjelju dana prije predsjedničkih izbora 2024. godine, objavio “lažan, klevetnički, obmanjujući i zlonamjeran prikaz” Trampa.

Dio dokumentarca bio je posvećen njegovim rjiečima i postupcima uoči nereda u Kapitolu 6. januara 2021. godine.

Prema navodima tužbe, BBC je “namerno i zlonamerno” obmanuo gledaoce spajanjem dva odvojena dijela Trampovog govora, koja su se dogodila, kako se tvrdi, u razmaku od 55 minuta.

Trampov pravni tim navodi da je tom montažom izostavljena njegova izjava u kojoj poziva na mir.

U podnesku se takođe tvrdi da su unutar BBC-ja postojale zabrinutosti u vezi sa dokumentarcem prije emitovanja, ali da su one ignorisane, pozivajući se na navode britanskog lista “Telegraf”.

Portparol Trampovog pravnog tima naveo je u saopštenju da BBC ima “dugogodišnji obrazac obmanjivanja publike u izvještavanju o predsjedniku Trampu”, što je, kako je navedeno, u skladu sa “ljevičarskom političkom agendom” te medijske kuće.

Kritičari dokumentarca “Panorama” tvrde da on stvara utisak da je Tramp pozivao pristalice na napad na Kapitol.

Trampovi kritičari godinama navode da su njegove izjave 6. januara i tvrdnje o izbornoj prevari doprinijele izbijanju nereda, dok je Tramp više puta pričao da je tog dana koristio “mirne riječi”.

– Tužim BBC jer mi je bukvalno stavljao riječi u usta – rekao je Tramp u ponedjeljak, navodeći da je u dokumentarcu predstavljen kao da je govorio stvari koje nikada nije rekao.

U novembru se BBC izvinio Trampu zbog dokumentarca, ali je odbio da isplati odštetu, navodeći da se “snažno ne slaže” sa tvrdnjom da postoji osnov za tužbu za klevetu.

U međuvremenu su generalni direktor BBC-ja Tim Dejvi i direktorka vesti Debora Ternes podnijeli ostavke u vezi sa kontroverzom oko montaže.

Pravni zastupnik BBC-ja naveo je u pismu Trampovom pravnom timu da emiter nije imao namjeru da obmane publiku i da Tramp ne može da dokaže “stvarnu zlobu”, što je ključni uslov za klevetničke tužbe javnih ličnosti u SAD.

Takođe je istaknuto da dokumentarac nije emitovan u SAD niti je bio dostupan američkoj publici putem sajta BBC.

Trampovi advokati, međutim, tvrde da je sud u Floridi nadležan, jer je dokumentarac bio dostupan američkim gledaocima putem striming servisa “BritBox”.

Ukrajina, Sjedinjene Američke Države i evropski partneri su se tokom pregovora koji se danas održavaju u Berlinu dogovorili o parametrima za postizanje mira u Ukrajini, prenosi ukrajinska agencija Ukrinform, pozivajući se na saopštenje evropskih lidera.

Ovi parametri uključuju bezbednosne garancije kao što su razvoj ukrajinskih oružanih snaga, moguće raspoređivanje mirovnih snaga radi obezbeđivanja bezbednosti vazdušnog i pomorskog prostora, praćenje režima prekida vatre i druge mere.

Parametri dogovora objavljeni su u zajedničkoj izjavi nemačkog kancelara Fridriha Merca, finskog predsednika Aleksandra Stuba, francuskog predsednika Emanuela Makrona, premijera Kira Starmera iz Ujedinjenog Kraljevstva, Mete Frederiksen iz Danske, italijanske premijerke Đorđe Meloni, Jonasa Gara Sterea iz Norveške, Donalda Tuska iz Poljske, Dika Shofa iz Holandije i Ulfa Kristersona iz Švedske, kao i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, prenosi Ukrinform.

I američki i evropski lideri obavezali su se da će sarađivati kako bi obezbedili snažne bezbednosne garancije i mere podrške ekonomskom oporavku Ukrajine u kontekstu sporazuma o okončanju rata. To bi uključivalo obaveze za:

Pružanje održive i značajne podrške Ukrajini u izgradnji njenih oružanih snaga, koje bi trebalo da ostanu na mirnodopskom nivou od 800.000 ljudi kako bi bile u stanju da odvrate sukob i brane teritoriju Ukrajine;
“Multinacionalne snage Ukrajine” predvođene Evropom, sastavljene od doprinosa zemalja koje to žele u okviru Koalicije voljnih i podržane od strane SAD. One će pomoći u obnovi ukrajinskih snaga, obezbeđivanju ukrajinskog neba i podržavanju bezbednijih mora, uključujući i kroz delovanje unutar Ukrajine;
Mehanizam za praćenje i verifikaciju prekida vatre pod vođstvom SAD, uz međunarodno učešće, radi ranog upozoravanja na svaki budući napad i pripisivanja i reagovanja na sva kršenja, zajedno sa mehanizmom za dekonflikt za rad na međusobnim deeskalatornim akcijama koje se mogu preduzeti u korist svih strana;
Pravno obavezujuća stavka, podložna nacionalnim procedurama, da se preduzmu mere za obnavljanje mira i bezbednosti u slučaju budućeg oružanog napada. Ove mere mogu uključivati oružane snage, obaveštajnu i logističku pomoć, ekonomske i diplomatske akcije;
Dogovoreno je ulaganje u budući prosperitet Ukrajine, uključujući obezbeđivanje značajnih resursa za oporavak i obnovu, obostrano korisne trgovinske sporazume i uzimanje u obzir potrebe da Rusija nadoknadi Ukrajini pričinjenu štetu. U tom smislu, ruska suverena imovina u Evropskoj uniji bi bila imobilisana;
Takođe je naznačeno da će biti podržano pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji.

Zvaničnik je takođe rekao da sporazum o kojem se raspravlja u Berlinu uključuje “veoma jake” američke bezbednosne garancije za Ukrajinu, po uzoru na pakt o međusobnoj odbrani NATO-a, kao i “moćno odvraćanje” putem američkog oružja. Sjedinjene Države očekuju da će Rusija odobriti sporazum.

Zelenski je ranije danas, tokom konferencije za medije sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, izjavio da za sada nema nikakvih napredaka u vidu teritorijalnih ustupaka koje SAD i Rusija traže od Ukrajine.

Američka strana je zahtevala da Ukrajina povuče svoje trupe iz Donjeckog regiona, ističući da Sjedinjene Američke Države vide pitanje teritorije kao centralni problem za Rusiju.

Prethodno je Gardijan, pozivajući se na neimenovani diplomatski izvor, preneo da je stav američke delegacije tokom pregovora povodom Luganske i Donjecke oblasti ostao nepromenjen, odnosno da se od Kijeva zahteva da preda kontrolu nad tim oblastima Moskvi, kao jedan od uslova na koji Ukrajina mora da pristane.

Američki predsednik Donald Tramp takođe planira da danas održi seriju telefonskih razgovora sa predsednikom Volodimirom Zelenskim i evropskim liderima, koji će se fokusirati na pregovoro o Ukrajini, prenosi nemački list Velt, pozivajući se na visokog američkog zvaničnika.

Američki predsjednik Donald Tramp pozvao je slovačkog premijera Roberta Fica da posjeti Sjedinjenje Američke Države sredinom 2026. godine kako bi potpisali sporazum o saradnji dvije zemlje u oblasti nuklearne energije i dodao da je Slovačka poštovana zemlja zbog “suverene spoljne politike”, saopštio je danas Fico.

– Čast mi je što mi je specijalni izaslanik američkog predskednika uručio pismeni poziv za posketu SAD i sastanak sa Trampom. Želimo zajednički da podržimo potpisivanje međuvladinog sporazuma između Slovačke i SAD o saradnji u nuklearnoj energiji i razmijenimo mišljenja o najaktuelnijim svjetskim temama – naveo je Fico u objavi na Fejsbuku.

Slovački premijer je precizirao da će vremenski okvir posjete biti obilježavanje 250. godišnjice nezavisnosti SAD i održavanje Svjetskog prvenstva u fudbalu.

– Suverena spoljna politika usmjerena ka sve četiri strane svijeta donosi svoje rezultate. Poštovani smo, dobijamo investicione ponude, a svjetski lideri nas ne izbjegavaju – istakao je Fico.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je u danas, 15.decembra, da pitanje teritorije i dalje ostaje “izuzetno bolno pitanje” za Ukrajinu, nakon razgovora s njemačkim kancelarom Fridrihom Mercom (Friedrich Merz), dok Kijev nastavlja pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama i evropskim partnerima o mogućem putu ka okončanju rata, javlja Anadolija.

SAD nude snažne bezbjednosne garancije Ukrajini
Govoreći nakon sastanka u Berlinu, Zelenski je rekao da je Ukrajina tokom dugih razgovora s američkom delegacijom, koju su predvodili specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i Džared Kušner (Jared Kushner), nezvanični savjetnik predsjednika Donalda Trampa, jasno iznijela svoj stav, naglasivši da se u svakom mogućem sporazumu moraju poštovati pozicije Kijeva.

“Pa, imali smo malo tehničkih poteškoća s prevođenjem. Ali, kako bih odgovorio na to pitanje, želim reći da imamo veliko poštovanje prema američkoj delegaciji. Nemam osjećaj da su SAD nešto zahtijevale od nas, SAD vidim kao strateškog partnera”, rekao je Zelenski.

” A što se tiče pitanja teritorijalnih ustupaka Rusiji, naravno. Mislim, veoma dobro znam kakvi su ruski zahtjevi i, očigledno, nisam mogao ništa zahtijevati od američke delegacije. Samo sam specijalnim izaslanicima prenio naš stav i zamolio ih da ga proslijede ruskoj strani”, dodao je.

Osjetljivo pitanje
Zelenski je rekao da teritorijalno pitanje ostaje ključno i duboko osjetljivo za Ukrajinu.

“Pitanje teritorije za nas je izuzetno bolno”, kazao je, napominjući da, iako Rusija ima svoje zahtjeve, stav Ukrajine ostaje “veoma jasan” i da se mora poštovati u svakom mogućem sporazumu.

Zelenski Njemačku opisao kao jednog od ključnih saveznika Ukrajine
Zelenski se zahvalio kancelaru Mercu na bliskoj koordinaciji, ističući da bezbjednosne garancije ostaju centralni element pregovora.

“Bezbjednosne garancije moraju postojati i moraju funkcionisati, prije svega za Ukrajinu, ali i u interesu Evrope – rekao je Zelenski.

Nastavak razgovora
Potvrdio je da su razgovori s američkim timom trajali više sati tokom dva dana i da se i dalje nastavljaju, ocijenivši pregovore kao “vrlo utemeljene na činjenicama”.

Zelenski je rekao da se očekuje da Vašington predloži moguće korake kako bi se došlo do konsenzusa, dok je Ukrajina spremna nastaviti raditi “pošteno i konstruktivno”.

Ukrajinski predsjednik je takođe ukazao na saradnju s Njemačkom u oblastima obnove, energetike, protivvazdušne odbrane i odbrambene industrije, uključujući proizvodnju dronova, naglasivši da će zajednički projekti ojačati i Ukrajinu i Evropu.