Kategorija: Svijet

Mađarska i Srbija će ubrzati izgradnju naftovoda između dvije zemlje zbog američkih sankcija koje podrivaju energetsku bezbjednost u Evropi, izjavio je ministar spoljnih poslova i ekonomskih odnosa Mađarske Peter Sijarto posle telefonskog razgovora sa ministarkom energetike i rudarstva Srbije Dubravkom Đedović Handanović.- Na osnovu lekcija iz proteklih nedjelja, dogovorili smo se danas u telefonskom razgovoru sa ministarkom energetike Srbije Dubravkom Đedović Handanović da ubrzamo naša zajednička ulaganja u energetsku bezbjednost, uključujući izgradnju novog interkonektora koji povezuje električne mreže dvije zemlje i izgradnju prvog zajedničkog naftovoda. Neki učesnici u svjetskoj politici mogu da stvaraju ozbiljne poteškoće svojim sankcijama i ograničenjima, a njihove odluke se jasno donose bez uzimanja u obzir interesa njihovih saveznika – primijetio je Sijarto, misleći na sankcije SAD protiv ruskih naftnih i gasnih kompanija, kao i na srpsku kompaniju NIS.

Tri evropska grada – Bern, Beograd i Bratislava – izrazila su spremnost da budu domaćini istorijskog susreta između novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina. Glavna tema razgovora biće rat u Ukrajini i pregovori o mogućem mirovnom sporazumu između Kijeva i Moskve.

Donald Tramp, koji će ući u Belu kuću 20. januara, najavio je da će se susret održati tek nakon inauguracije. Odluka o vremenu i mestu sastanka mogla bi biti doneta već 21. januara.

Još tokom predsedničke kampanje, Tramp je izjavio da je upravo on lider koji može završiti sukob u Ukrajini za samo 24 sata. Ovo obećanje postalo je ključni deo njegove političke platforme, a čini se da je preduzimanje koraka u tom pravcu započelo i pre nego što je zvanično stupio na dužnost.

Pripreme za sastanak
Majk Volc, Trampov savetnik za bezbednost, potvrdio je da se već razmatra organizacija telefonskog razgovora između Trampa i Putina. Prema njegovim rečima, susret bi mogao biti održan veoma brzo, možda čak u roku od nekoliko nedelja.

“Iako su se pojavile spekulacije da bi susret mogao biti održan pre inauguracije, Tramp je jasno poručio da će se sastanak organizovati tek nakon što postane predsednik,” rekao je Volc.

Sam Tramp je dodatno pojasnio:
“Znam da Putin želi razgovor, a i ja sam spreman da se vrlo brzo sastanem s njim nakon što preuzmem dužnost predsednika. Neke stvari jednostavno zahtevaju da budete u Beloj kući,” izjavio je Tramp, time otklonivši sve dileme o vremenskom okviru sastanka.

Stav Kremlja
Ruski predsednik Vladimir Putin nije se previše oglašavao po ovom pitanju, ali je njegov portparol Dmitrij Peskov istakao da je Rusija otvorena za razgovore s Vašingtonom. Međutim, konkretni koraci neće biti preduzeti pre nego što Tramp formalno preuzme dužnost.

“Za uspešan dijalog potrebna je zajednička politička volja, a čini se da obe strane dele taj cilj. Ipak, za sada je rano govoriti o detaljima,” rekao je Peskov, dodajući da Putin još uvek nije zvanično zatražio sastanak, uprkos Trampovim tvrdnjama.

Lokacija susreta
Još uvek nije odlučeno gde će se održati susret koji svet nestrpljivo iščekuje. Tri zemlje – Švajcarska, Srbija i Slovačka – već su ponudile domaćinstvo.

Švajcarska je prva izrazila spremnost da bude domaćin. Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje istaklo je da je Švajcarska već posredovala u mirovnim pregovorima i da je spremna da podrži svaki diplomatski napor za uspostavljanje mira.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe je ponudio Beograd kao mesto sastanka, naglašavajući neutralnu poziciju Srbije. “Srbija je izvan vojnih blokova poput NATO-a i ODKB-a i potpuno je spremna da garantuje bezbednost obojici predsednika,” rekao je Vučić, dodajući da su i Tramp i Putin izuzetno popularni među građanima Srbije.

Slovačka je takođe izrazila želju da bude domaćin ovog istorijskog susreta. Andrej Danko, potpredsednik slovačkog parlamenta, predložio je Bratislavu kao idealnu lokaciju za susret, naglašavajući potrebu za dijalogom između Trampa i Putina kako bi se obezbedio mir.

Glavne teme susreta
Očekuje se da će glavne teme razgovora biti rat u Ukrajini, američke sankcije Rusiji i istorijski zategnuti odnosi dveju svetskih sila.

Poslednji sastanak Trampa i Putina održan je u Helsinkiju 2018. godine, događaj koji je izazvao brojne kontroverze. Tada je Tramp, tokom zajedničke konferencije za medije, odbio da prihvati tvrdnje američkih obaveštajnih službi o ruskom mešanju u izbore 2016. godine, što je izazvalo burne reakcije u SAD-u.

Iako je mnogo toga još uvek nepoznato, jedno je jasno – ključni koraci ka organizaciji ovog istorijskog susreta biće preduzeti tek nakon 20. januara. Očekuje se da će svet s velikim interesovanjem pratiti dalji razvoj događaja.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je da ta zemlja nikada nije planirala da ubije novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.

On je to rekao za NBC njuz i negirao tvrdnje samog Trampa i američkog Ministarstva pravde iznete tokom predizborne kampanje, da postoji zavera iranske elite da se ubije Tramp.

“Nikad nismo pokušali da to učinimo i nikada nećemo. Ovo je još jedna od onih šema koje Izrael i druge zemlje osmišljavaju da promovišu iranofobiju. Iran nikada nije pokušao niti planira bilo koga da ubije. Bar koliko ja znam”, rekao je Pezeškijan.

Upitan da li je Iran spreman da obeća da neće biti pokušaja atentata na Trampa, Pezeškijan je rekao da nikada to Iran nije pokušao niti će ikada.

Tramp, koji je pobedio na prošlogodišnjim izborima u SAD i koji će preuzeti tu dužnost 20. januara, preživeo je dva pokušaja atentata tokom kampanje – jedan u septembru dok je igrao golf na svom terenu u Vest Palm Biču na Floridia, i još jedan tokom julskog mitinga u Pensilvaniji.

Istražitelji nisu pronašli nikakve dokaze da je Iran učestvovao u tim pokušajima.

Takođe Iran je ranije negirao tvrdnje SAD o mešanju u američke poslove, uključujući i sajber operacije.

Pezeškijan je dodao i da je Iran u principu otvoren za dijalog sa drugom Trampovom administracijom, ali da SAD nisu ispunile svoje obaveze u prošlosti i da su nastojale da sruše iransku vladu.

“Moraćemo da se posvetimo obavezama koje proističu iz razgovora i dijaloga”, rekao je Pezeškijan.

Dodao je da je Iran vodio razgovore sa velikim silama o svom nuklearnom programu, da je podržao sve obaveze, ali da druga strana nije ispunila svoja obećanja i obaveze.

Pezeškijan je rekao da Iran ne traži rat, ali da bi bio spreman da se brani ako njegova nuklearna mesta budu napadnuta.

“Ne plašimo se rata, ali ga i ne tražimo. Nadam da do toga neće doći jer će to biti na štetu svih aktera, ne samo nas”, rekao je on i dodao da iranski protivnici optužuju Teheran da pokušava da napravi bombu ali da to nije istina.

U toku je masovni ruski napad krstarećim projektilima i dronovima na Ukrajinu. U celoj zemlji oglašena je opasnost od vazdušnih udara.

Kako su upozorile ukrajinske vlasti, u vazduhu je 7 ruskih bombardera Tu-22 i 6 bombardera Tu-95. Krstareće rakete lansirane su s ratnih brodova u Crnom moru i ratnih aviona tipa MiG-31K, dok su iz zemaljskih lansera ispaljene balističke rakete. Meta napada su ukrajinske hidroelektrane, tvrde ukrajinske vlasti.

U milionskom Harkovu, drugom najvećem ukrajinskom gradu, čuju se glasne eksplozije.

Kako je upozorila ukrajinska vojska, prema Kijevskoj oblasti leti šest grupa krstarećih projektila. Strahuje se da je moguća meta kijevska hidroelektrana na reci Dnjepar na severu zemlje.

Poljska digla borbene avione, Rusija cilja zapad Ukrajine
Poljska je podigla borbene avione u vazduh jer Rusi ciljaju zapad Ukrajine, koji graniči sa tom članicom NATO-a.

Osveta za jučerašnji napad na Rusiju?
Ukrajinci na društvenim mrežama nagađaju da bi jutrošnji masivni napad projektilima na Ukrajinu mogao biti ruska osveta za jučerašnji veliki napad dronovima na više ruskih oblasti.

Podsetimo, Ukrajina je juče izvela nekoliko napada duboko unutar Rusije, što naziva svojom “najmasovnijom” ofanzivom u dosadašnjem toku rata. Prema Glavnom štabu Oružanih snaga Ukrajine, pogođena su skladišta municije i hemijske fabrike u nekoliko regiona, od kojih su neki udaljeni stotinama kilometara od granice.

Analitičari ne isključuju rizik da nakon pada Asadovog režima, Sirija zbog brojnih militantnih frakcija uđe u novi građanski rat.

Tokom prethodnih 14 godina razaranja, zemlja je izgubila 85% svog bruto domaćeg proizvoda i sada je po privrednom razvoju na nivou palestinskih teritorija. Gladnih u Siriji ima koliko i stanovnika u američkoj državi Ilinois. Iako se trenutna situacija procjenjuje kao „ekstremno nestabilna i neizvjesna“, u zemljama EU rasplamsale su se rasprave kako da se sirijskim izbjeglicama poželi „srećan put“ kući.

Arapsko proljeće je donijelo Siriji 14 godina pakla, kada je u martu 2011. godine u ruralnoj oblasti Dara na jugu zemlje izbila pobuna koja je eksplodirala u bezumni građanski rat. On je toliko dugo trajao da je zamorio međunarodnu javnost, gurnuvši Siriju u zapćek nakon što su buknuli novi sukobi u svijetu. Ali, zato posljedice aktuelnih ratova u Evropi i na Bliskom Istoku nisu zaobišle ovu, do tada već opustošenu zemlju, za koju je danas teško povjerovati da je predstavljala jednu od najstarijih civilizacija na svijetu.

Sada je Sirija ponovo udarna vijest. Kada je 8. decembra ove godine Hajat Tahrir al-Šam (HTS), opoziciona grupa povezana s Al Kaidom, zauzela Damask, glavni grad Sirije, i poslije više od pola vijeka vladavine porodice Asad protjerala dotadašnjeg predsjednika Bašar al-Asada, neki analitičari su to nazvali „tektonskim potresom“. U prognozama kuda će taj potres odvesti zemlju, mnogo je više zazora, pa i straha nego nade. Među kartama koje su trenutno na stolu, pretežu one da bi Sirija mogla ući u novi začarani krug osvete i nasilja kao što se desilo u Iraku i Libiji, pa i u novi građanski rat zbog brojnih militantnih frakcija u zemlji.

Iako vođa HTS-a Abu Muhamed al-Džolani obećava da će ujediniti suprotstavljene političke grupe kako bi Sirija krenula u oporavak, niko se ne zatrčava da ga amnestira od optužbi za terorizam. Teško je povjerovati da će čovjek koji je do nedavno bespoštedno eliminisao neistomišljenike, preko noći postati svjetionik demokratije. Zato ne čude spekulacije da bi smjena vlasti u Damasku mogla završiti tako što će jednu diktaturu zamijeniti druga.

Bila kao Slovenija, sada je kao Palestina
Nadu Sirijcima da će konačno vratiti kontrolu nad svojim životima potkopavaju i interesi drugih država, naročito onih koje su direktno intervenisale tokom rata u Siriji, poput Rusije, Turske, Irana, Saudijske Arabije i SAD. Odmah nakon Asadovog bjekstva u Moskvu, u ofanzivu je krenuo Izrael, koji svoje vazdušne napade na Siriju opisuje kao „ograničeni i privremeni korak iz bezbjednosnih razloga“. Ali, ima onih koji duže pamte i upozoravaju da su izraelske snage sa sličnim obrazloženjem ušle i na Zapadnu obalu 1967. godine, pa je to „privremeno“ potrajalo do danas.

Povrh svega, Siriju pritiskaju međunarodne sankcije, za koje je malo vjerovatno da će tek tako biti ukinute u situaciji koja se procjenjuje kao „ekstremno nestabilna i neizvjesna“. Nepouzdane su i računice o visini štete koju su nanijela ratna razaranja i koliko bi koštala obnova zemlje. Taj iznos se prije tri godine procjenjivao na najmanje 250 milijardi dolara, a Samir Seifan, istaknuti sirijski ekonomista koji živi u Istanbulu, nedavno je izjavio da bi on mogao premašiti 400 milijardi dolara.

Pojedini analitičari smatraju da će biti potrebno oko dvije decenije da se zemlja potpuno obnovi i skoro 10 godina da se njen bruto domaći proizvod (BDP) vrati na nivo iz 2011. godine. Tada je prema podacima Svjetske banke, ekonomija Sirije vrijedila 67,5 milijardi dolara i po visini BDP-a zauzimala je 68. mjesto na listi od 196 zemalja, što je bilo uporedivo sa Paragvajem i Slovenijom. Tokom 14 godina rata, pala je na 129. mjesto na ovoj listi, smanjivši svoj BDP za 85% na samo devet milijardi dolara. Danas je Sirija po privrednom razvoju na nivou Čada i palestinskih teritorija.

Gladnih u Siriji koliko i stanovnika u Ilinoisu
Rat je uništio infrastrukturu zemlje…

„Povratak Sirijaca u domovinu bio bi idealan scenarij, ali je potrebno da se stvore osnovni uslovi za njihov siguran život, što u ovom trenutku ne deluje realno“, ocenjuje Hana Kersten, stručnjak za migracije pri Institutu za međunarodnu politiku u Beču. Prema njenim rečima, proces povratka bi trebalo da uključuje jasno definisane korake, uključujući bezbednost, pristup osnovnim resursima i dugoročni plan reintegracije, što je teško ostvarivo u zemlji razorenoj ratom.

U isto vreme, političke rasprave u Evropi sve češće skreću pažnju sa humanitarnog aspekta na ekonomsku i bezbednosnu cenu zbrinjavanja izbeglica. S obzirom na to da javno mnjenje u mnogim zemljama EU postaje sve skeptičnije prema imigrantima, vlasti se sve više suočavaju s pritiscima da pronađu rešenja koja bi istovremeno smanjila troškove i ublažila socijalne tenzije.

Budućnost između straha i nade
S padom Asadovog režima i promenom političkog pejzaža u Siriji, pred ovom zemljom se otvara novo poglavlje, ali malo je onih koji veruju da će ono doneti stabilnost i prosperitet. Sirija se suočava sa ogromnim izazovima, uključujući obnavljanje razorene infrastrukture, rešavanje sukoba između različitih političkih i etničkih grupa, kao i reintegraciju miliona raseljenih lica.

„Ako međunarodna zajednica zaista želi da pomogne Siriji, moraće da uloži ogromna sredstva, ne samo u fizičku obnovu zemlje, već i u izgradnju institucija koje će moći da obezbede održivu budućnost“, smatra Samir Seifan. Međutim, s obzirom na trenutnu političku klimu u svetu i sve veće prioritete drugih kriznih žarišta, malo je verovatno da će Sirija postati prioritet međunarodne zajednice.

Za prosečnog Sirijca, budućnost ostaje obavijena neizvesnošću. Mnogi se pitaju da li će ikada ponovo imati priliku da žive u zemlji koja nije sinonim za rat, stradanje i siromaštvo. Za sada, odgovor na to pitanje ostaje više u domenu želja nego realnosti. Sirija je, kako kažu neki analitičari, možda izgubila rat, ali njena najveća bitka – ona za opstanak – tek počinje, prenosi BiF.

​Ruska Federalna služba bezbjednosti (FSB) tvrdi da su ukrajinski obavještajci nudili ruskom vojnom osoblju milion dolara za napuštanje položaja u gradu Gorlovki, u samoproglašenoj DNR, ali da je FSB osujetila ove planove.

U saopštenju FSB se navodi da su predstavnici ukrajinske vojne obavještajne službe (GUR MOU) obećali ruskom vojnom osoblju milion američkih dolara za napuštanje položaja u gradu Gorlovka, ali da su ove aspiracije “odmah identifikovane od strane vojne kontraobavještajne službe FSB Rusije i prebačene u kontrolisane uslove”, prenosi TASS.

“Preuzeto je 100.000 američkih dolara, koje je ukrajinska vojna obavještajna služba platila kao avans”, navodi se saopštenju, prenosi Tanjug.

Ruska Obavještajna služba je istakla da su dobijena sredstva “usmjerena na nabavku materijalno-tehničke opreme u interesu jedinica koje učestvuju u Sjevernom vojnom okrugu”.

FSB nije otkrio kada se specijalna operacija dogodila.

Oružane snage Ruske Federacije izbacile su ukrajinske trupe sa teritorije fabrike vatrostalnih materijala u Časovom Jaru, a neprijatelj je potisnut u privatni sektor.

U toku je čišćenje stambenih zgrada u gradu, izjavio je savjetnik predsjednika DNR-a Igor Kimakovski.

Prethodnog dana agencija RIA Novosti je saopštila, pozivajući se na bezbjednosne strukture, da su ruske snage ušle i utvrdile položaje na teritoriji fabrike vatrostalnih materijala u gradu Časov Jar, koji se nalazi 15 kilometara zapadno od Artjomovska u DNR-u.

“Fabriku vatrostalnih materijala, nakon prilično ozbiljnog otpora, oni (Oružane snage Ukrajine) su napustili. Napadne akcije naših jedinica bile su prilično efikasne, neprijatelj je sada potisnut u privatni sektor, malo južnije od fabrike i malo zapadnije, u privatni sektor”, rekao je Kimakovski u emisiji na Prvom kanalu, prenose Novosti.

Prema njegovim riječima, trenutno se vode borbe izvan teritorije fabrike vatrostalnih materijala.

“Tamo je u toku čišćenje, prvenstveno višespratnih stambenih zgrada, i tek tada će se moći razmatrati potpuno oslobađanje grada”, dodao je savjetnik.

Ukrajinska služba bezbjednosti nastavlja sa ispitivanjem dvojice sjevernokorejskih vojnika zarobljenih u Kurskoj oblasti. U međuvremenu, ukrajinski vojnici koji se bore u Kurskoj oblasti opisuju Sjevernokorejce – prethodno nazivane “topovskim mesom” koje će “pobjeći čim dođu na liniju” – kao vještu, neustrašivu i motivisanu pješadiju.

“Raznosili su se kad bi vidjeli da im prijeti zarobljavanje”, izjavio je za Politico potpukovnik Jaroslav Čepurnji, portparol ukrajinske vojske.

Dvojica sjevernokorejskih boraca koje su u subotu zarobile ukrajinske snage prebačeni su u Kijev na liječenje. Vojnici ne govore ni engleski ni ruski, pa ukrajinske specijalne službe sarađuju s južnokorejskom obavještajnom agencijom kako bi komunicirale s njima, prenosi Index.hr.

“Jedan od njih je izrazio želju da ostane u Ukrajini. Drugi se želi vratiti u Koreju”, saopštio je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.

“Pretpostavimo da se Kim Jong-un sjeća tih svojih građana i da je sposoban organizovati razmjenu za naše ratnike koji su u Rusiji. U tom slučaju, spremni smo prebaciti te vojnike. Bez sumnje, biće još ratnih zarobljenika iz Sjeverne Koreje”, naveo je.

Ukrajinske elitne snage nastavljaju da se bore i protiv ruskih i sjevernokorejskih snaga kako bi zadržale dio Kurske oblasti koji je Kijev zauzeo u iznenadnoj ofanzivi u avgustu. Ukrajinska vojska tamo je 5. januara pokrenula još jednu protivofanzivu.

Oko 12.000 sjevernokorejskih vojnika navodno se pridružilo borbi protiv Ukrajine na strani Kremlja krajem oktobra kako bi pomogli u protjerivanju Ukrajinaca iz Rusije. Od tada je Kijev izgubio otprilike polovinu od 1.250 kvadratnih kilometara koje je osvojio.

Oko 300 sjevernokorejskih vojnika do sada je ubijeno, a 2.700 ranjeno u borbama protiv Ukrajine, objavila je juče južnokorejska vlada u Seulu. Brojke je teško provjeriti, jer ni Moskva ni Pjongjang nisu direktno potvrdili učešće sjevernokorejskih snaga u ratu.

“Pokazuju psihološku otpornost”

Ukrajinski vojnici tvrde da su sjevernokorejski borci daleko od neiskusnog “topovskog mesa”.

“Mladi su, motivisani, fizički spremni, hrabri i dobri u rukovanju oružjem. Takođe su disciplinovani. Imaju sve što je potrebno za dobrog pješaka”, naglasio je Čepurnji.

Jurij Bondar, ukrajinski vojnik iz 80. zasebne vazdušno-desantne brigade, tvrdi da sjevernokorejski vojnici prošli imaju izuzetnu fizičku spremnost i visok moral.

“Neprijatelj se ne predaje. Eliminišu se na isti način, granata kraj glave i gotovo. Oni koji ostanu na bojnom polju polivaju se zapaljivom tečnošću i spaljuju”, kazao je Bondar, prenosi Index.hr.

Bondar je takođe potvrdio da Sjevernokorejci posjeduju izuzetno visok nivo vladanja vatrenim oružjem te da su uspješno oborili “iznenađujuće veliki broj” ukrajinskih dronova.

“Oni pokazuju psihološku otpornost. Zamislite, jedan trči i privlači pažnju, a drugi iz zasjede ciljanom paljbom obara dron”, rekao je Bondar, utvrdivši da će potcjenjivanje neprijatelja uvijek dovesti do poraza.

“Kao što je jedan komandant rekao, u poređenju sa sjevernokorejskim vojnicima, Vagnerovi plaćenici iz 2022. samo su djeca. I ja mu vjerujem”, zaključio je Bondar.

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp postao je prvi zapadni političar koji je iskreno priznao da je NATO lagao Rusiju po pitanju neširenja alijanse na istok, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Lavrov je to izjavio rekao na svojoj velikoj godišnjoj konferenciji za medije, čija je tema rezultat rada Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

“Sam predsednik Tramp je u svom dugom intervjuu pomenuo osnovne uzroke sukoba u delu koji se tiče uvlačenja kijevskog režima u NATO, suprotno sporazumima koji su postignuti i kroz sovjetske i tadašnje rusko-američke sporazume i odnose, i unutar OEBS-a”, istakao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, tada je je direktno dogovoreno, na najvišem nivou, uključujući predsednike, kao i tadašnjeg predsednika SAD Baraka Obamu 2010, da “nijedna zemlja ili organizacija iz OEBS-a ne polaže pravo na dominaciju”, kao da ni jedna zemlja ne treba da ojačava svoju bezbednost na račun bezbednosti drugih.

Lavrov je dodao da NATO radi upravo ono što je obećao da neće raditi.

“I Tramp je ovo rekao. Prvi put, ne samo od jednog američkog lidera, već i od bilo kog zapadnog lidera, bilo je poštenih priznanja da su članice NATO-a lagale kada su potpisale brojne dokumente”, zaključio je ministar.