VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Pucnjava u tržnom centru u Americi na “crni petak”

    Pucnjava u tržnom centru u Americi na “crni petak”

    Tri osobe su ranjene u pucnjavi u tržnom centru prepunom kupaca u Daramu, gradu u američkoj državi Sjevernoj Karolini.

    Policija je saopštila da je među ranjenima i desetogodišnje dijete, navodeći da mu život nije ugrožen, prenio je Ej-Bi-Si njuz.

    Sve se odigralo u petak u popodnevnim satima po lokalnom vremenu na drugom spratu tržnog centra “Sautpoint” na “Crni petak”.

    Zbog pucnjave, u kojoj je učestvovalo više osoba, tržni centar je evakuisan. Prilikom evakuacije, tri osobe su lakše povrijeđene.

  • Nova njemačka vlada želi BiH i Balkan u EU

    Nova njemačka vlada želi BiH i Balkan u EU

    Nova koalicija u Njemačkoj, koja će vladati naredne četiri godine, potpisala je koalicioni sporazum u kojem su najavili da će raditi na ubrzanju evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana.

    Kao što smo prethodnih mjeseci i pisali, akcenat je mnogo značajnije stavljen na sprovođenje reformi i jačanje pravne države kao osnovni preduslov za napredak u evropskim integracijama nego što je to ranije bio slučaj.

    Naime, dosadašnja vlada, predvođena kancelarkom Angelom Merkel, u praksi nije previše insistirala na reformi pravne države, više se fokusirajući na ekonomsko približavanje zapadnog Balkana EU, kao što je, na primjer, inicijativa Berlinski proces, koja se u koalicionom sporazumu ne spominje.

    Što se tiče BiH, naglasili su da podržavaju opstanak zemlje i prevazilaženje etničkih podjela.

    “Podržavamo napore na održavanju trajnog mira u BiH, zasnovanom na očuvanju teritorijalnog integriteta”, naglasili su oni.

    U sporazumu nije spomenut visoki predstavnik Kristijan Šmit, pa ostaje da se vidi u narednim sedmicama kako će se nova vlada ponašati u tom smislu. Ono što se očekuje je da će nastaviti davati podršku visokom predstavniku, s obzirom na to da je i u odlazećoj vladi SPD, glavna stranka nove koalicije, držala resor spoljnih poslova.

    Kada se radi o zapadnom Balkanu, zanimljiv je još jedan detalj iz koalicionog sporazuma, u kojem ističu da će se proces pristupanja odvijati paralelno s procesom reformisanja spoljne politike EU. Ovaj stav se donekle razlikuje od stava odlazeće vlade, koja proširenje nije toliko eksplicitno stavljala u kontekst evropske spremnosti za proširenje. Ovaj stav je sličan stavu Emanuela Makrona, predsjednika Francuske, koji je tražio prvo reformisanje EU, pa tek onda nastavak proširenja.

    Nova vlada će, po svemu sudeći, uvesti i još jednu novinu u odnosu na dosadašnju, koja se na prvi pogled ne čini toliko značajnom, ali koja će u praksi imati veliki uticaj na dalje procese pristupanja. Naime, nova vlada želi reformu Evropskog savjeta na način da se odluke u vezi sa spoljnom i bezbjednosnom politikom više ne donose jednoglasno, već kvalifikovanom većinom. Ukoliko bi ovakva reforma prošla, to znači da bi za EU bilo puno jednostavnije da donosi mjere kad je u pitanju zapadni Balkan. Nova koalicija takođe želi da Kancelariju visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbjednost EU, u kojoj sada sjedi španski diplomata Žozef Borel, pretvori u ministarstvo spoljnih poslova EU, a takođe želi se ojačati uloga Evropskog parlamenta, koja je u sadašnjoj konfiguraciji uglavnom simbolične prirode.

    Za BiH i zapadni Balkan će još jedna predložena mjera imati velike posljedice. Naime, u koalicionom sporazumu stoji da će biti ukinuto ograničenje za doseljavanje radne snage sa zapadnog Balkana, kao i da će se olakšati ne samo migracije u Njemačku, već i dobijanje stalnog boravka i drugih povlastica za migrante.

    Tanja Topić, banjalučka analitičarka i dobra poznavateljka njemačke spoljne politike, smatra da će ovaj jači akcenat na vladavinu prava djelimično biti ostvaren i zahvaljujući činjenici da su uz SPD u vladu ušli i Zeleni.

    “Očekujem dublju posvećenost i više pažnje proširenju. To ne znači da će oni zatvarati oči pred svim demokratskim devijacijama unutar zemalja Balkana. Opredjeljenje nove vlade prema BiH je iskazano veoma jasno – očuvanje teritorijalnog integriteta i prevazilaženje etničkih podjela. Sve druge političke tendencije u BiH mogle bi se sudariti sa sankcijama ma koliko to unazadilo pristupanje BiH EU”, kaže ona.

    S obzirom na to da će nova ministarka spoljnih poslova biti Analena Berbok iz Zelenih, kao što smo prije nekoliko sedmica i pretpostavljali, može se očekivati veći akcent na jačanju pravne države.

  • “Ekspert za držanje Zapada u neizvesnosti”

    “Ekspert za držanje Zapada u neizvesnosti”

    Ruski predsednik Vladimir Putin je stručnjak za držanje Zapada u napetosti, međutim on ne želi rat u Ukrajini, piše američki list “Blumberg”.

    “Putin je ekspert za blefiranje i držanje Zapada u napetosti, dovodeći odnose do ivice pre zaokreta bez upozorenja”, konstatuju autori članka.

    Prema pisanju “Blumberga” koji se poziva na izvore bliske Kremlju, predsednik Rusije ne želi “još jedan rat” u Ukrajini, ali on mora da pokaže da je spreman da se bori ako bude potrebno kako bi se suprotstavio širenju prisustva NATO-a u Ukrajini.

    Ruski lider je, kako se navodi, “u svom najužem krugu stao na stranu onih koji su pozivali na stišavanje tenzija”.

    “Ljudi bliski rukovodstvu kažu da je Putin iskren kada kaže da ne planira invaziju”, zaključuje “Blumberg”.

    Podsetimo, nedavno je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da Moskva stalno govori o “crvenim linijama”, ali partneri Rusije se veoma površno odnose prema svim upozorenjima.

    Međutim, kako je dodao, upozorenja u poslednje vreme ipak imaju određenog efekta, jer se kod partnera javila “izvesna napetost”.

    Prema rečima ruskog lidera, neophodno je da se to stanje što duže održi “kako im ne bi palo na pamet da na zapadnim granicama Rusije izazovu nepotreban sukob”.

  • Državni udar na Ukrajinu? “Putin treba da kaže”

    – Ukrajina je otkrila zaveru o pokušaju da se naredne nedelje izvede državni udar, rekao je danas predsednik Volodimir Zelenski na konferenciji za novinare.

    “Imamo izazove ne samo od Ruske Federacije i moguće eskalacije, imamo velike unutrašnje izazove. Dobio sam informaciju da će se u našoj zemlji desiti državni udar 1. i 2. decembra”, kazao je Zelenski, preneo je Rojters.

    Istovremeno, Rusija gomila snage u blizini granice s Ukrajinom, a Kijev, SAD i NATO izražavaju zabrinutost zbog mogućeg ruskog napada, što je Kremlj odbacio kao lažan i alarmantan nagoveštaj, navela je agencija.

    Zelenski je u vezi s tim ponovio da Ukrajina u potpunosti kontroliše svoje granice i da je potpuno spremna za svaku eskalaciju.

    “Mogućnost rata velikih razmera sa Rusijom postoji, ali postoji i ogromna količina straha koji ističu razni mediji po ovom pitanju”, naglasio je predsednik Ukrajine, preneo je Tas.

    “Verujem da takva mogućnost postoji svaki dan, ali verujem u to da se izazivanje straha dešava danas. Želim da istaknem da postoji ogromna količina zastrašivanja od strane nekih medija u smislu da će sutra doći do rata”, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare. Ukrajinski lider izjavio je da predsednik Rusije Vladimir Putin treba javno da kaže da Rusija ne priprema “ofanzivu” na Ukrajinu, te da bi taj signal bio važan u ovom momentu.

    “Ako ne razmišljaju o eskalaciji… onda bi Rusi, i predsednik Rusije takođe, trebalo javno da kažu ‘mi ne planiramo’. Ili bar da kažu ‘spremni smo za razgovor’. Mi smo više puta govorili – ako ne želite sastanke, hajde da razgovaramo telefonom. Kažimo javno da Rusija ne priprema invaziju na Ukrajinu. Taj signal bi sada bio važan”, rekao je Zelenski tokom pres-konferencije.

    Takođe je ocenio da situacija na ukrajinsko-ruskoj granici sada “definitivno nije gora” nego što je bila u proleće.

    “Smatram da se sada tamo nalazi manje vojnika. Međutim, mislim da ih je više nego u momentu prekida vatre (u Donbasu) oko čega smo se dogovorili – više ih je, vidimo česte rotacije”, dodao je ukrajinski lider.

    Međutim, on je ocenio da je Ukrajina “već osam godina u ratu sa Rusijom” i eskalacija je moguća svaki dan.

    Reakcija Kremlja
    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je danas da Moskva u tome ne učestvuje i da nikada ne radi takver stvari.

    “Rusija nije planirala da se meša. Rusija uopšte nikada ne radi takve stvari”, rekao je Peskov na molbu novinara na pres konferenciji da prokomentariše tvrdnje Zelenskog, prenosi Interfaks.

  • Ministri NATO-a će raspravljati o potezima Dodika

    Ministri NATO-a će raspravljati o potezima Dodika

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg govorio je o Zapadnom Balkanu uoči samita ministara spoljnih poslova u Rigi.

    Stoltenberg je najavio da će se voditi rasprava o Kosovu i Bosni i Hercegovini. Rasprava na dnevni red NATO-a dolazi nakon pritiska koji je obavio London kako bi se raspravljalo o potezima Milorada Dodika, prenosi N1.

    “Na sastanku ministara spoljnih poslova, 30.11. i 1.12. u Rigi, osvrnućemo se na najnovija dešavanja na Zapadnom Balkanu. Regija je strateški važna za NATO. Prešli su dug put od sukoba devedestih, ali smo nedavno svjedočili rastu tenzija. Na Kosovu NATO radi sa EU diplomatama, kako bi smanjili tenzije na granici, te implementirali nedavni dogovor Beograda i Prištine“, istakao je Jens Stoltenberg.

    Dodao je da u BiH snažno podržavaju jedinstvenu državnu strukturu i multietničke oružane snage.

    “Ali smo i zabrinuti zbog zapaljive retorike iz Republike Srpske. Tako da ćemo razgovarati o stalnoj ulozi NATO-a u promoviranju stabilnosti i bezbjednosti u regiji. Naše kolege iz Finske i Švedske će nam se priključiti na ovoj sesiji, kao i visoki predstavnik EU Borell, jer jači smo i efikasniji kada zajedn

  • Peking se oglasio: “Izađite sa berze”

    Peking se oglasio: “Izađite sa berze”

    Kineski regulatori zatražili su od najviših rukovodilaca kompanije Didi Global da osmisle plan za izlazak sa Njujorške berze.

    Ova kompanija bavi se naručivanjem vožnje putem mobilne aplikacije, a razlog za ovakav potez je zabrinutost za bezbednost ličnih podataka korisnika, izvestio je Blumberg njuz.

    Kineska služba za tehnološki nadzor traži da menadžment delistira kompaniju sa američke berze zbog zabrinutosti u vezi sa curenjem osetljivih podataka, navodi Blumberg pozivajući se na dobro upućene izvore.

    Akcije Didijevih investitora, Softbank grupe i Tencent holdinga, pale su za više od 5,0, odnosno 3,1 posto, respektivno, nakon tog izveštaja, prenosi Rojters i dodaje da ni Didi ni kineska Uprava za sajber prostor nisu odgovorili na zahteve britanske agencije za komentarom.

    Predlozi koji su upućeni Didiju na razmatranje uključuju potpunu privatizaciju ili listiranje na Hongkoškoj berzi, nakon čega bi usledilo delisitiranje sa Vol strita, navodi se u novinskom izveštaju.

    Ako se nastavi privatizacija, akcionarima će na Inicijalnoj javnoj ponudi (IPO) verovatno biti ponuđena početna cena od najmanje 14 dolara po akciji, jer bi niža ponuda od te, ubrzo nakon junskog IPO-a na Vol stritu, mogla da izazove tužbe ili otpor akcionara, rekli su Blumbergovi izvori.

    Didijeve akcije na Njujorškoj berzi su pale za 42 posto od juna, kada su listirane na Njujorškoj berzi, i na zatvaranju trgovanja u sredu su vredele 8,11 dolara.

    Uprkos pozivima kineskih vlasti da sačeka s izlaskom na američku berzu dok se ne sprovede kontrola o sajber-berzbednosti Didijevog upravljanja privatnim podacima, kompanija nastavila sa svojim planom o IPO-u u Njujorku, nakon čega je regulator pokrenuo istragu zbog njenog prikupljanja i korišćenja ličnih podataka.

    Zaključeno je da su podaci prikupljani nezakonito, a prodavnicama aplikacija naloženo da uklone 25 mobilnih aplikacija kojima upravlja Didi.

    Didi je tada saopštio da je prestao da registruje nove korisnike i da će izvršiti izmene kako bi se iskladio pripisima o nacionalnoj bezbednosti i korišćenju ličnih podataka, te da će zaštititi prava korisnika.

    Softbank Vižen Fond poseduje 21,5 posto akcija Didija, a slede Uber Tehnolodžis s udelom od 12,8 procenata i Tencent sa 6,8 odsto, prema Didijevim podacima dostavljenim američkim regulatorima u junu.

  • Moldavija isplatila dug

    Moldavija isplatila dug

    Moldavija je isplatila svoj dug od 74 miliona dolara prema ruskom Gaspromu, saopštio je nacionalni gasni operater Moldavijagas.

    Naime, moldavski parlament se juče, na zahtev vlade, po hitnom postupku složio s plaćanjem nacionalnog duga Gaspromu za gas utrošen u oktobru i novembru, prenosi Sputnjik na engleskom.

    “Moldavijagas je transferisao uplatu Gaspromu za gas potrošen u oktobru i prvoj polovini novembra ove godine”, saopšteno je iz te kompanije.

    Ta isplata odobrena je tokom poslednjeg zasedanja o državnom budžetu za 2021. godinu, navodi Sputnjik.

    Prethodno je portparol Gasproma Serghej Kiprijanov naveo da kompanija nije primila uplatu Moldavije, iako je rok isticao 24. novembra. Takođe je istakao da će Gasprom prekinuti snabdevanje gasom Moldaviji ako ta zemlja ne plati svoj dug u roku od 48 sati.

    Moldavske vlasti su tada zatražile da se gas ne prekida i obećale da će platiti 26. novembra.

  • Ozbiljna poruka Britaniji: “Uozbiljite se”

    Ozbiljna poruka Britaniji: “Uozbiljite se”

    Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je danas Velikoj Britaniji da mora da se uozbilji.

    Markon je upozorio da će u suprotnom Britanija ostati isključena iz razgovora o suzbijanju priliva migranata, koji preko Lamanša beže od rata i siromaštva.

    “Iznenađen sam kada se stvari ne rade ozbiljno, komunikacija između lidera se ne obavlja putem tvitova ili objavljenih pisama, mi nismo uzbunjivači”, rekao je Makron na zajedničkoj konferenciji na kojoj je bio i italijanski premijer Mario Dragi, preneo je Rojters.

    Makron je ocenio da pismo koje je poslao britanski premijer Boris Džonson, a u kojem kritikuje postupanje Pariza u vezi sa situacijom oko ilegalnih migranata, nije ozbiljan način rešavanja stvari.

    Džonson je u pismu predsedniku Makronu predložio pet koraka kako bi se izbeglo ponavljanje tragedije od srede, kada se u Lamanšu utopilo 27 migranata.

    Među predloženim merama su aktiviranje zajedničkih patrola kako bi se sprečilo da veći broj brodova napusti francuske obale, kao i primena najnaprednije tehnologije, poput senzora i radara.

    Predložene su i uzajamne pomorske patrole u međusobnim teritorijalnim vodama i nadzor iz vazduha, kao i veća saradnja zajedničkih obaveštajnih službi.

    Takođe je predložio pregovore o postizanju sporazuma između Ujedinjenog Kraljevstva i EU o povratku izbeglica.

    “Sporazum sa Francuskom o prihvatu migranata koji prelaze kanal ovom opasnom rutom bi imao automatski i značajan uticaj”, naveo je Džonson u pismu.

    Francuska je danas otkazala i poziv britanskoj ministarki unutrašnjih poslova da učestvuje na sastanku o pitanju ilegalnih migranata u Kaleu, navodeći da su odnosi sa Britanijom postali otežavajući.

    Trgovinska pravila i prava na ribolov dogovorena nakon izlaska Velike Britanije iz EU takođe su dovedena u pitanje.

    Do sukoba između dve zemlje došlo je nakon što je u sredu poginulo 27 migranata, koji su pokušavali da pređu Lamanš.

  • Merkelova izrazila solidarnost sa Varšavom

    Merkelova izrazila solidarnost sa Varšavom

    Odlazeći njemački kancelar Angela Merkel izrazila je “punu solidarnost” sa Varšavom usljed napete situacije na granici između Poljske i Bjelorusije.

    Merkelova je ponovila svoje optužbe da Bjelorusija vrši “hibridni napad” primamljujući migrante nakon čega ih šalje na granicu Poljske s ciljem destabilizacije te zemlje i kompletne EU.

    “Sa jedne strane, naravno da iskazujem punu solidarnost sa Poljskom, a sa druge, želim da iskažem veoma jasno da je ovo pitanje između EU i Bjelorusije. To je razlog što sve što se dešava bilateralno treba da bude koordinisano”, rekla je Merkelova nakon sastanka u Berlinu sa poljskim premijerom Mateušom Moravijeckim.

    Analitičari navode da su njeni komentari odgovor na kritike Poljske da nije uspjela da vrši koordinaciju sa Varšavom prije razgovora sa predsjednikom Bjelorusije Aleksandrom Lukašenkom.

    Nakon poziva Merkelove, Bjelorusija je počela da vraća neke od migranata u Irak.

  • Sijarto: Evropski lideri da prvo poslušaju Dodika

    Sijarto: Evropski lideri da prvo poslušaju Dodika

    Evropski političari koji kritikuju člana PredsJedništva BiH Milorada Dodika nikada do sada se nisu sreli s njim, niti sa njim razgovarali da bi mogli da razumiju njegove stavove, poručio je danas šef mađarske diplomatije Peter Sijarto nakon razgovora sa ministrom spoljnih poslova Srbije Nikolom Selakovićem u Budimpešti.

    Sagovornici su, takođe, ocijenili da je Zapadni Balkan važan za mir i stabilnost u Evropi.

    “Svi koji interpretiraju Dodikove riječi treba da razgovaraju s njim da bi nakon toga formirali svoja mišljenja. Posebno bi bilo dobro kada evropska spoljna politika ne bi bila svedena na tri riječi – sankcije, sankcije, sankcije, što se u proteklom periodu pokazalo neefikasnim”, poručio je Sijarto.

    Na pitanje o uticaju krize u BiH na situaciju u cijelom regionu, te u vezi sa pojedinim izjavama Milorada Dodika, Selaković je rekao da je Dodik u svojim izjavama rekao da se ne zalaže za secesiju, već da se bori za očuvanje nadležnosti Republike Srpske, kao jednog od dva ravnopravna entiteta u BiH.

    Sijarto je napomenuo da Mađarska živi u susjedstvu Zapadnog Balkana i nažalost, ima loša iskustva, pa joj je tačno poznata razlika između stanja kada je mir i spokojstvo u regionu i kada nije.

    “Možda oni koji su geografski daleko od ovih prostora, u manjoj mjeri osjećaju značaj toga i možda zato sprečavaju integraciju Srbije u EU, ali i oni moraju da shvate da je iz ugla bezbjednosti cijele Evrope, mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu od odlučujućeg značaja”, rekao je Sijarto.

    “Zbog toga smatra da bi njegove kolege sa Zapada trebalo više da razgovaraju “sa rukovodiocima Zapadnog Balkana”.

    “I, ovdje je važan veznik – sa rukovodiocima, a ne da govore o njima. Oni evropski političari koji sada govore o Miloradu Dodiku, nikad do sada se nisu sreli s njim ili sigurno nisu razgovarali s njim da bi mogli da razumiju njegove stavove”, uvjeren je Sijatro.

    Podsjetivši da je premijer Orban otišao u Banjaluku, kaže da bi to trebalo da učine i evropski lideri prije nego što prijete sankcijama.

    “Da odu i razgovaraju i da razumiju kakvu poziciju zauzima Dodik i da na osnovu toga stvore svoje stavove”, dodao je Sijarto.

    On je istakao da Dejtonski sporazum svakako treba poštovati, što je i stav Mađarske, navodeći da prilikom posjete Banjaluci, među Dodikovim stavovima nije bilo ničega što bi imao efekat destabilizacije, već su oni bili u skladu sa poštovanjem međunarodnih obaveza.

    Ministar Selaković je rekao da, imajući u vidu da između Srbije i Srpske postoji Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama, a s obzirom da u Republici Srpskoj, jednom od entiteta BiH, ubjedljvom većinom žive Srbi, svakao da je Srbiji izuzetno važno da se očuvanju mir i stabilnost u BiH, Republike Srpske i cijelom regionu.

    On je zahvalio mađarskom premijeru Orbanu, ministru Sijartu, ali i komeasru za proširenje EU Oliveru Varheiju, koji je ovih dana u BiH, na, razumevanju za problem u BiH i stalnu spremnost da se u ovakvim situacijama saslušaju sve strane.

    To je ono što je od suštinske važnosti za sticanje prave i realne slike o stanju stvari na terenu, naglasio je Selaković.

    On je istakao da je pozicija Srbije jasna i nedvosmislena, jer Srbija na prvom mjestu kao glavni cilj djelovanja u regionu vidi očuvnje mira i stabilnosti.

    “Bez mira i stabilnosti u ovom dijelu Evrope, nema mira i stabilnosti u čitavoj Evropi, niti ekonomskog razvoja. I jedan od razloga zašto se toliko zalažemo i reformišemo naše društvo na putu evropskih integracija je u tome što su evropske integracije postale provjereni istorijski recept za očuvanje mira i stabilnosti”, rekao je Selaković.

    Dodao je da Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH, Dejtonski mirovni sporazum i dejtonsku BiH, što je, kaže, recept koji je uspeo.

    “Mi 26 godina poslije potpisivanja nismo imali nijednu bezbjednosnu krizu, sporazum je sačuvao mir, zato što je postavio recept koji počiva na tri konstitutivna naroda, dva entiteta i jednoj državi”, konstatovao je Selaković.

    On je poručio da, ako je nekome želja da se Dejtonski sporazum mijenja, to je moguće ali uz konsenzus tri naroda i oba entiteta.

    “Zato je stepen razumijevanja koji pokazuje zvanična Budimpešta za svoje južno susjedstvo važno i pokazuje primjer drugima kako da pristupe tome”, rekao je Selaković.

    Poručivši da odluke nametnute sa strane nisu dobre u 21. vijeku.

    Selaković je naveo i da je nesumnjivo moguće da dođe do eventualnog uticaja krize u BiH na čitav region, zbog čega je još važnije da se samo kroz dijalog svih strana, Bošnjaka, Hrvata i Srba, dođe do rješenja.

    “Srbija dobro zna koliko je secesionizam opasna pojava i nastavićemo da ozbiljno vodimo računa o svim potezima, da ni u kom slučaju na provokacije ne odgovaramo neozbiljno, već konstruktivno”, rekao je Selaković, dodajući da je to upravo i učinio predsjednik Srbije Aleksandra Vučić inicijativom “Otvoreni Balkan”, jer je relaksacija odnosa u ekonomiji, put ka relaksaciji političkih odnosa i snižavanju tenzija.