Kategorija: Svijet

Iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei bio je jedna od meta izraelsko-američkog napada, a sada je objavljen satelitski snimak iz njegovog kompleksa koji je pogođen. Iranski zvaničnici su negirali da je ajatolah ubijen te je najavljeno obraćanje, ali svijet ipak spekuliše o njegovoj smrti.

Agencija AP i iranska državna televizija objavile su ranije da su u Teheranu odjeknule eksplozije, od kojih je jedna bila u neposrednoj blizini ajatolahovog ureda.

Prvo su objavljene fotografije na kojima se vidi crni dim koji se diže iz kompleksa iranskog vrhovnog vođe u Teheranu.

Gusti dim koji se izdiže iznad kompleksa ajatolaha Hamneija (Foto: Rojters).

Sada je Erbas snimio i satelitski snimak na kojem se vide posljedice udara. Fotografija koju je snimio Erbas prikazuje više objekata unutar ovog osiguranog kompleksa, koji izgledaju teško oštećeno ili uništeno.

S obzirom na to da nije poznato da li je ajatolah bio u kompleksu u trenutku udara i da li je pogođen objekat u kojem se nalazi, mediji širom svijeta počeli su da spekulišu o njegovoj smrti, a Čenel 12 je objavio i da je on „vjerovatno ubijen“.

Izraelski zvaničnici su tvrdili čak da će objaviti video-snimak Hamneija, međutim iranski ministar vanjskih poslova Abas Aragči rekao je upravo za Čenel 12 da je ajatolah živ, navodeći „koliko je meni poznato“.

Iranski medij Al-alam zatim je najavio da će se ajatolah uskoro obratiti.

Spekuliše se i o smrti drugih visokih zvaničnika u Iranu, a Rojters je objavio da im je potvrđeno iz dva izvora da su ubijeni iranski ministar odbrane Amir Nasirzadeh i komandant Revolucionarne garde Mohamed Pakpur.

Zvaničnik iz pomorske misije Evropske unije Aspides rekao je da su plovila primila poruke putem VHF radio signala od Iranske revolucionarne garde u kojima se navodi da „nijedno plovilo nema dozvolu da prođe kroz Hormuški moreuz“.

Zvaničnik, koji je Rojtersu govorio pod uslovom anonimnosti, kaže da Iran formalno nije potvrdio takvu naredbu.

Agencija za pomorske trgovinske operacije Velike Britanije potvrdila je da su i oni zaprimili više izveštaja od plovila koja posluju u Zalivu, u kojima se navodi da su dobili poruke o zatvaranju Hormuškog moreuza. Međutim, britanska agencija navodi da ne može nezavisno da potvrdi informaciju.

Ovaj moreuz je najvažnija svetska ruta za izvoz nafte, koja povezuje najveće proizvođače nafte u Zalivu, poput Saudijske Arabije, Irana, Iraka i Ujedinjenih Arapskih Emirata, sa Omanskim zalivom i Arapskim morem.

Teheran je godinama pretio blokadom ovog uskog vodnog puta kao odmazdu u slučaju napada na Islamsku Republiku.

Hormuški moreuz (Mapa: Gugl Maps)

Moreuz, širok 33 kilometra, jedini je put do otvorenog okeana za preko jedne šestine globalne proizvodnje nafte i jednu trećinu svetskog tečnog prirodnog gasa.

Njegova važnost može se opisati činjenicom da ovaj moreuz omogućava prolaz oko 20 miliona barela ili, drugim rečima, 20 odsto svetske dnevne potrošnje nafte.

Ukoliko moreuz bude zatvoren, usled obustave izvoza neminovno bi došlo i do povećanja cena nafte u svetu.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov osudio je ničim neizazvan napad Sjedinjenih Država i Izraela na Iran kojim se krše principi i norme međunarodnog prava.

Lavrov je u telefonskom razgovoru sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Arakčijem istakao da se ovim napadom potpuno ignorišu teške posljedice po regionalnu i globalnu stabilnost i bezbjednost, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Ruski ministar je naglasio da SAD i Izrael moraju odmah da prekinu napade na Iran.

Lavrov je dodao da je Rusija spremna da promoviše potragu za mirnim rješenjima zasnovanim na međunarodnom pravu, međusobnom poštovanju i ravnoteži interesa, uključujući rad u Savjetu bezbjednosti UN.

U saopštenju se dodaje da je Arakči najavio planove za održavanje hitne sjednice Savjeta bezbjednosti UN i izrazio zahvalnost Lavrovu na podršci Moskve povodom agresije SAD i Izraela.

Razgovor održan je na inicijativu iranske strane.

Predsjednik Francuske Emanuel Makron izjavio je danas da izbijanje rata između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana ima ozbiljne posljedice po mir i međunarodnu bezbjednost.

On je na platformi Iks napisao da su preduzete sve mjere za zaštitu teritorije Francuske, njenih državljana i interesa na Bliskom istoku.

“Francuska je takođe spremna da, po zahtjevu svojih najbližih partnera, rasporedi potrebna sredstva za njihovu zaštitu”, naveo je Makron.

Trenutna eskalacija opasna

Makron je istakao da je trenutna eskalacija opasna za sve i da mora da prestane.

“Iranski režim mora da shvati da nema drugu opciju osim da uđe u pregovore u dobroj vjeri kako bi okončao svoj nuklearni i balistički program, kao i destabilizujuće regionalne aktivnosti. To je apsolutno neophodno za bezbjednost svih na Bliskom istoku”, naglasio je predsednik Francuske.

Vlast i riječ da budu vraćeni narodu

Prema njegovim riječima, iranski narod takođe mora da ima mogućnost da slobodno gradi svoju budućnost.

“Masakri koje je počinio islamski režim ga diskvalifikuju i zahtjevaju da vlast i riječ budu vraćeni narodu, što prije, to bolje”, istakao je Makron.

Prema njegovim riječima, vjerna svojim principima i svjesna svojih međunarodnih odgovornosti, Francuska traži hitan sastanak Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija u koordinaciji sa evropskim partnerima i saveznicima na Bliskom istoku, prenosi Tanjug.

SAD i Izrael su danas izveli seriju napada po ciljevima u Iranu, uključujući prestonicu Teheran, pri čemu je pričinjena materijalna šteta i stradanje civila.

Iran je odgovorio raketnim napadima po izraelskoj teritoriji, kao i po američkim vojnim objektima u regionu Bliskog istoka.

Satelitski snimci koje je objavio “Njujork tajms” prikazuju uništenu rezidenciju iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hameneija u Teheranu nakon izraelskog vazdušnog napada.

Hamenei je bio među nekoliko visokih iranskih lidera koji su bili meta jutrošnjih napada izraelske vijske.

Prema riječima neimenovanog izraelskog zvaničnika, rezultati udara na iranske lidere još nisu jasni.

Vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnei nije u Teheranu i prebačen je na bezbednu lokaciju, rekao je danas zvaničnik za Rojters.

Iračka milicija Kataib Hezbolah optužila SAD za napade

Proiračka milicija Kataib Hezbolah optužila je SAD za bombardovanje i obećala uzvratne akcije na američke baze.

Kataib Hezbolah krivi SAD za napad koji je ciljao iračku vojnu bazu u kojoj se nalazi proiranska milicija, prenosi NBC News.

Iračka milicija u saopštenju najavljuje da će “uskoro početi da napada američke baze”.

Poput Iraka, Katara i Kuvajta i Ujedinjeni Arapski Emirati su saopštili ranije danas da zatvaraju svoj vazdušni prostor, prenijela je državna agencija WAM.

Ranije danas bahreinska državna novinska agencija BNA prenijela je da je centar Pete flote američke mornarice, koji upravlja operacijama u regionu Bliskog istoka, “izložen raketnom napadu”.

Vlasti u Kataru, još jednoj zemlji sa američkom vojnom bazom, izdale su upozorenja putem mobilnih telefona, pozivajući ljude da ostanu u zatvorenom prostoru, prenio je ranije Gardijan.

Ministarstvo spoljnjih poslova Bosne i Hercegovine poduzelo je mjere zaštite državljana BiH nakon nove eskalacije sukoba na Bliskom istoku i početka izraelsko-američkih napada na Iran. Dio osoblja ambasada već je evakuisan, zajedno s porodicama i nekolicinom građana koji su izrazili želju da napuste region, dok su pojedini odlučili da ostanu.

Šef diplomatije BiH Elmedin Konaković potvrdio je da je jutros uspostavljen kontakt s Ambasadom BiH u Teheranu. „Ranije smo već evakuisali dio osoblja, ustvari porodice članova našeg osoblja i nekoliko građana BiH koji su izrazili želju da budu evakuisani. Neki su na lični zahtjev ostali. U Ambasadi imamo dvije osobe koje su još uvijek tamo i s njima smo jutros razgovarali“, rekao je Konaković.

Naglasio je da su u stalnoj komunikaciji s ambasadama u Dohi, Abu Dabiju i Kuvajtu, te da se javlja veliki broj zabrinutih građana. „Ministarstvo će, ukoliko bude potrebe, poduzeti sve potrebne mjere za evakuaciju“, istakao je Konaković, dodajući da BiH koordinira aktivnosti s Evropskom unijom i Ujedinjenim narodima.

Na situaciju u Iranu osvrnuo se i ambasador BiH u Teheranu Nijaz Čardaklija, koji je naveo da se u toj zemlji nalazi nekoliko državljana BiH. „U Teheranu imamo tri, četiri državljanina BiH. Imamo jednu državljanku koja radi u međunarodnoj, UN-ovoj organizaciji, imamo tri odrasla muškarca i u Isfahanu imamo jednog trenera u lokalnom klubu. Oni su svi imali priliku da izađu ranije“, pojasnio je Čardaklija.

Prema njegovim riječima, dio građana ostao je zbog profesionalnih obaveza. „Imamo još jednog fudbalera koji je tu i oni bi trebali da se dogovore sa svojim klubovima kako dalje. Dobro smo, živi smo, u kontaktu smo i nema panike nikakve“, naglasio je ambasador, dodajući da je Ambasada spremna pomoći i da ostaje u Teheranu osim u slučaju jačih udara.

Konaković je upozorio i na širu dimenziju sukoba. „Ovi sukobi već dobrano ugrožavaju globalnu stabilnost. Svjetski poredak, kakav smo poznavali, ne postoji“, rekao je, podsjetivši da su tokom ranijih evakuacija iz Gaze i Sirije institucije BiH pokazale visok stepen profesionalizma.

Eskalacija je uslijedila nakon što su Izrael i Sjedinjene Američke Države pokrenuli opsežnu vojnu operaciju protiv Irana. Američki predsjednik Donald Trump poručio je da je cilj „braniti američki narod uklanjanjem neposrednih prijetnji iranskog režima“, dok je izraelski ministar odbrane Israel Katz naveo da je riječ o „preventivnom“ napadu.

Iran je uzvratio napadima na Izrael i američke baze u regionu, čime su tenzije na Bliskom istoku dodatno pojačane. Institucije BiH poručuju da ostaju u stalnom kontaktu s diplomatsko-konzularnim predstavništvima i građanima, te da će reagovati u skladu s razvojem situacije.

Zvanični Rijad saopštio je da će podržati arapske zemlje čije su teritorije pogođene iranskim napadima, nakon eskalacije sukoba na Bliskom istoku i odmazde Teherana zbog izraelsko-američkih udara.

U saopštenju, Saudijska Arabija navodi da su posledice kršenja suvereniteta država teške i ozbiljne. „Kraljevina Saudijska Arabija najoštrije osuđuje i proklinje očitu iransku agresiju i flagrantno kršenje suvereniteta UAE, Bahreina, Katara, Kuvajta i Jordana“, poručili su zvaničnici, potvrđujući punu solidarnost i spremnost da stave svoje kapacitete na raspolaganje pogođenim zemljama.

Iran je, kako se navodi, gađao više ciljeva u Bahreinu, Kuvajtu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru, a mete su prvenstveno bile američke vojne baze. U Bahreinu je pogođena baza Juffair, u kojoj je smeštena američka Peta flota i Centralna komanda američkih pomorskih snaga.

Rakete su presretane iznad Abu Dabija, Dubaija, Kuvajta i Katara, ali je u Abu Dabiju jedna osoba poginula. Reporteri CNN zabeležili su više eksplozija u Dubaiju, dok snimci prikazuju dim u blizini luke Džabal Ali, važnog globalnog logističkog čvorišta.

Nije jasno da li su eksplozije posledica direktnih udara ili presretanja projektila sistemima protivvazdušne odbrane. Aerodrom u Dubaiju je zatvoren, a putnici čekaju dalji razvoj situacije.

Iranski projektil pogodio je i vojnu bazu u Kuvajtu u kojoj se nalazi oko 300 italijanskih vojnika. Prema rečima italijanskog ministra spoljnih poslova Antonio Tajani, svi pripadnici su bezbedni i nema povređenih, iako je pista pretrpela značajnu štetu.

Italijanska premijerka Giorgia Meloni sazvala je hitnu sednicu Vlade i pozvala na smirivanje napetosti. Španski premijer Pedro Sánchez izjavio je da Španija odbacuje „jednostrane vojne akcije Sjedinjenih Država i Izraela“, ali i delovanje iranskog režima, upozorivši da svet ne može priuštiti novi dugotrajan rat na Bliskom istoku.

Iz NATO saopšteno je da Alijansa pomno prati razvoj događaja u Iranu i regionu. Portparolka Allison Hart navela je da se situacija prati sa zabrinutošću zbog mogućeg daljeg širenja sukoba.

Korpus islamske revolucionarne garde objavio je da je započeo „prvi talas opsežnih raketnih i bespilotnih napada“ na Izrael, navodeći da je reč o odgovoru na, kako su istakli, „neprijateljsku i kriminalnu agresiju“ na Islamsku Republiku Iran.

Eskalacija sukoba dovela je do napada na vojne ciljeve u više država regiona, uz civilne žrtve i materijalnu štetu, dok međunarodni akteri pozivaju na smirivanje tenzija i sprečavanje daljeg širenja krize.